Tweet

Participacija znači aktivno uklјučivanje građana u procese donošenja javnih odluka. Ovaj vid odlučivanja je sastavni deo demokratskih uređenja i političkih koncepata organizacije društva prema kojima građani imaju suverenitet vlasti i upravlјanja javnim stvarima. Pravo građana na odlučivanje o javnim stvarima predstavlјa osnovni princip demokratije.

Ovo je njihovo izvorno pravo, pripada im rođenjem i nikakva vlast ne treba da im ga daje i poklanja. Tokom razvoja modernih društava, jedan broj zajednica je imao oblike neposredne i direktne demokratije kao način organizovanja i odlučivanja. Među slikovite primere možemo navesti Atinu i niz drugih državica u staroj Grčkoj, zatim Island u periodu od ranog srednjeg veka na kome su i žene učestvovale ravnopravno u procesima odlučivanja. U savremenom svetu prevladavaju države kao velike zajednice, što utiče da su oblici direktne demokratije potisnuti i teško održivi kao dominantan način odlučivanja. Posredna demokratija je postala preovladavajući oblik organizacije vlasti, podrazumevajući izbore za predstavničke, izvršne, sudske i upravne organe vlasti. U savremenom svetu postoje izvesni izuzeci.

Tako Švajcarska ima veoma razvijene oblike direktne demokratije. Sve manje opštine (čine tri četvrtine svih opština) imaju skupštine koje čine svi punoletni građani koji neposredno odlučuju o svim pitanjima date opštine. Veće opštine i gradovi imaju posredno izabrane organe vlasti. Nova Engleska, oblast na krajnjem severoistoku SAD, ima oblik direktne demokratije (town meeting) kao osnovni oblik organizacije lokalne vlasti. Nova Engleska ima male opštine pa je ovaj oblik, koji su prvi doselјenici doneli iz Britanije, tradicionalno još od tog vremena ostao kao specifičnost njihove organizacije sve do danas.

Većina savremenih demokratija ima posredni tip demokratije, ali i u njima je došlo do svojevrsne podele vlasti ne samo na razne grane (zakonodavna, izvršna i sudska) već i na različite nivoe. Ovaj drugi vid podele vlasti se naziva decentralizacija i ona podrazumeva podelu poslova između lokalnih i centralnih vlasti. Decentralizacijom se veliki deo poslova prenosi na lokalne vlasti koje su bliže građanima i koje lakše mogu uklјučiti građane u procese odlučivanja. Stepen decentralizacije je važan sistemski pokazatelј stepena do kog su procesi odlučivanja preneti na nivoe bliže građanima. U tom smislu je veoma bitno videti da li lokalne vlasti imaju dovolјne nadležnosti, javne i demokratske izbore, slobodu formiranja organa i finansijsku autonomiju.

Kada lokalne vlasti imaju dovolјnu autonomiju, one mogu efektivno uklјučivati građane u rešavanje važnih pitanja života lokalne zajednice, što je važan motivacioni faktor za građane. U suprotnom, ni lokalne vlasti, niti građani, nemaju dovolјno prostora za odlučivanje.