Tweet

Moderna demokratska društva u kojima sve vlasti usvajaju misiju služenja javnom interesu i obezbeđivanja građanima što kvalitetnijih usluga, radeći javno i partnerski, predstavlјaju odličan ambijent za participaciju građana. Na ovaj način, ove zemlјe usvajaju davno otkrivenu mudrost, da su građani daleko zadovolјniji u sistemima i lokalnim sredinama u kojima postoji dovolјno prostora za njihovo uklјučivanje i uticaj.

Evropa ima naglašeno demokratsko ustrojstvo, zbog toga je u njoj naglašen značaj decentralizacije, jačanje potencijala lokalnih vlasti (opština, gradova, okruga i regiona), primat interesa građana i kvaliteta usluga koje dobijaju, kao i afirmacija partnerstva svih nivoa vlasti. U Evropi je uveden subsidijaritet, kao jedan od osnovnih principa podele nadležnosti između raznih nivoa vlasti. To znači da se, pri podeli poslova, prednost daje vlastima koje su najbliže građanima. Opština preuzima sve poslove koje efikasno i efektivno može da obavi, dok poslove koji su preobimni ili preterano složeni, opština prenosi na više nivoe vlasti. Tako se vlast prenosi odozdo na gore, a svi nivoi vlasti su partneri koji zajednički obezbeđuju što kvalitetnije usluge građanima, čineći skupa funkcionalnu celinu.

Pored decentralizacije, savremena demokratska društva primenjuju i raznovrsne oblike direktne demokratije i participacije građana. Borba za jačanje oblika participacije je bila duga i postala je važan deo demokratizacije društva. Poslednji veliki talas demokratizacije se desio sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, kada su ojačali razni socijalni pokreti (pokret za ravnopravnost rasa, žena, siromašnih u urbanim oblastima, pokret za prava beskućnika, kao i pokret za uklјučivanje građana u odlučivanje o urbanizmu, gradnji i o odlučivanje o visini i načinu trošenja poreza (poreski referendum). Ovi pokreti su bili veoma razvijeni u društvima zapadne Evrope i SAD pa su u njima i ostavili najdublјe tragove.

Danas, većina savremenih demokratskih država poseduje sve oblike participacije građana. Među najvažnije oblike participacije spadaju: skupštine i zborovi građana, javne rasprave, građanska inicijativa (direktna i indirektna), referendum (obavezni i savetodavni) i poreski referendum.

Autoritarni koncepti vladanja i autoritarni sistemi odbacuju participaciju građana kao mehanizam javnog upravlјanja, na manje ili više otvoren način. Istorija autoritarnih režima poznaje razne oblike zloupotrebe uklјučivanja građana („mase“) radi postizanja određenih političkih cilјeva (demagogija). Nasuprot tome, demokratski politički sistemi obezbeđuju poštene javne izbore na kojima se biraju predstavnici građana u organima vlasti. Ovako izabrane institucije, u formalnom smislu, imaju legitimnost rada, ali se preko toga zahteva da se obezbedi javnost i transparentnost rada, pridržavanje demokratskih principa u radu, pridržavanje precizno definisanih, jasnih i poznatih procedura u procesu donošenja odluka. Javnost na različite načine obezbeđuje uvid i kontrolu i utiču na rad predstavnika vlasti. Pored toga, demokratske zemlјe po pravilu imaju razičite oblike direktne participacije u zavisnosti od tradicije. Ovi oblici mogu imati veću ili manju snagu, uticaj i podrazumevaju precizno regulisane procedure.