Tweet

Oblike participacije građana, prema intenzitetu i pravnom značaju, možemo posmatrati u četiri pojavna oblika:

1. Pravo na informisanje

Ovaj oblik uklјučivanja građana je preduslov svim drugim vidovima participacije. On zahteva transparentnost i javnost rada lokalnih i drugih organa vlasti. Građani imaju pravo da dobiju kompletne i pravovremene informacije o radu, planovima i namerama organa vlasti, o dokumentima i svim drugim informacijama od javnog značaja. Savremena tehnologija je jako olakšala dostupnost informacija i mnoge lokalne vlasti se bore da im prezentacije na Internetu (veb sajtovi) dobiju atribut dostupnog, kvalitetno uređenog i „prijatelјskog“ sajta.

2. Pravo na konsultovanje

Građani imaju pravo da budu konsultovani, a lokalne vlasti imaju obavezu da konsultuju građane u procesu donošenja nekih bitnih odluka koje imaju važne posledice po kvalitet života građana. U procesu demokratizacije zakonima su precizirana pitanja koja se moraju prepustiti javnim debatama, da bi kasnije i lokalne vlasti same uvidele prednosti odluka donetih na ovaj način.

Najpoznatiji oblici učešća građana su: javne rasprave, debate, paneli i drugi oblici političkih konsultacija, zatim konsultacije putem elektronskih medija i Interneta, učešće u radu saveta korisnika usluga i drugih savetodavnih tela. Građani obično na ovaj način učestvuju u utvrđivanju razvojnih prioriteta lokalne zajednice, dosta su česte debate o prostornom i urbanističkim planovima, zoningu (npr. u SAD su česte rasprave o master-planu), o promenama granica opštine ili grada i mnoge druge. Važan oblik svakako predstavlјaju javne rasprave o visini poreza, o strukturi opštinskog budžeta i o optimalnoj strukturi rashoda.

3. Pravo na upućivanje predloga i javne kritike

Građani imaju pravo da upućuju kritike na rad organa vlasti kao i da predlažu donošenje određenih odluka. Oblici ovog vida uklјučivanja su peticije, inicijative, predlozi, pritužbe i predstavke, obraćanja ombudsmanu (zaštitiku građana), oblici javne kritike, ali i protesti, mirna okuplјanja i demonstracije. Veoma često građani na zborovima građana pretresaju određena javna pitanja, upućuju kritiku ili oblikuju određene predloge i inicijative.

4. Pravo na neposredno učešće u odlučivanju

Građani imaju pravo da se neposredno uklјuče u procese odlučivanja o nekim bitnim pitanjima razvoja i funkcionisanja lokalne zajednice, kao i da utiču na kvalitet usluga koje se pružaju građanima. Ovaj oblik uklјučivanja predstavlјa najsloženiji oblik uticaja građana na rad lokalnih vlasti. Sadržaj ovog oblika odlučivanja je obično preciziran ustavom i posebno zakonima svake države. Najčešće se ove odluke donose na skupštini svih građana ili u vidu referenduma (savetodavnog ili obaveznog), direktne ili indirektne inicijative i poreskog referenduma. Svi demokratski pokreti su težili da povećaju značaj tema o kojima građani odlučuju. Tako u nekim državama SAD građani mogu da pokrenu inicijativu za donošenje zakona ili da sami donesu određene zakone. Ustavni sud ima pravo samo da procenjuje ustavnost takvih akata. Većina država međutim ne daje građanima ovako snažan instrument, smatrajući da oni nemaju dovolјno podataka i znanja da bi mogli da kreiraju zakone i da bi to moglo stvoriti mnoge probleme koje klasične procedure donošenja zakona u Parlamentu onemogućavaju. Oblici participacije građana se takođe mogu razlikovati i po stepenu formalnosti kao formalni i neformalni. Formalni oblici participacije su definisani Ustavom i zakonima dok bi neformalni predstavlјali spontano nastale oblike uklјučivanja građana, najčešće usled nezadovolјstva radom lokalnih vlasti, kao i slabim uticajem njihovog direktnog odlučivanja. Demokratska društva isklјučuju neke oblike neformalnog delovanja koji su destruktivni, pa bi jedino takvi oblici bili neprihvatlјivi. Svi ostali vidovi uklјučivanja građana su dobrodošli i značajan su doprinos kvalitetu života društva.