Pin It

NAČINI PARTICIPACIJE GRAĐANA - javne rasprave

budžet 12

3. Javne rasprave

Javne rasprave su važan oblik uklјučivanja građana u odlučivanje na lokalnom nivou. One predstavlјaju način obezbeđivanja svih bitnih informacija, pretresanja i debate o brojnim pitanjima bitnim za kvalitet života lokalne zajednice, za obezbeđivanje kvalitetnih usluga i donošenje kvalitetnih odluka na lokalnom nivou. Javne rasprave su suštinski izraz demokratizacije društva, i što ovaj proces više odmiče predmet javnih rasprava postaju sve značajnija pitanja.

U savremenim američkim gradovima predmet javnih rasprava predstavlјaju različite teme: master planovi i urbanistički planovi razvoja grada, razvojni prioriteti, zatim pitanja visine poreza, strukture gradskih budžeta i struktura javnih rashoda, kvalitet javnih nabavki, kao i sva bitna pitanja kvaliteta usluga koje gradske službe obezbeđuju građanima. Javne rasprave su važana forma za realizaciju poreskog referenduma ili bilo kog drugog pitanja o kome se građani izjašnjavaju referendumom (predlog, odluka, zakon itd). Javne rasprave predstavlјaju pogodan ambijent za realizaciju prava građana na javnu kritiku vlasti. Građani često sa zborova upućuju organima vlasti svoje predloge, sugestije, zahteve, kritike i pritužbe. Organi vlasti imaju obavezu da razmotre ove inicijative i daju odgovor njenim podnosiocima.

Ako se radi o peticiji koja sadrži kritiku rada organa vlasti ili ima formu pritužbe na rad i postupanje organa vlasti i pojedinaca u njima, ona obično znači obavezu pokretanja formalnog postupka u kome bi se ispitali navodi izneti u peticiji, i na osnovu toga, preduzele odgovarajuće mere za utvrđivanje odgovornosti službenih lica u organima vlasti.

Peticije se mogu pokretati na skupštinama, na zborovima građana ili tokom javnih rasprava u vidu pojedinačnih i kolektivnih pisanih obraćanja. Građani imaju takođe pravo da svoje kritike na rad opštinskih organa iznose u medijima ili na skupovima, kao i u obliku formalnih zahteva za smenjivanje nosilaca funkcija u opštinskim organima i putem kolektivnih protesta i okuplјanja.

4. Građanska inicijativa

Građanska inicijativa je oblik uklјučivanja kojim građani daju predlog određene odluke. Prema užem shvatanju, inicijativa obuhvata pravo birača da upute skupštini na izjašnjavanje određeno pitanje koje je, po njihovom mišlјenju, važno.

Prema širem shvatanju, građanskom inicijativom se postiže konačna realizacija predloga, jer ako predstavničko telo odbije da usvoji podneti predlog, o njemu će birači odlučivati na referendumu. Spoj ova dva instrumenta daje veliku moć građanima. U tom smislu i prema obliku inicijativa može biti data u formi opšteg predloga, kojim se izražava neki zahtev, ili u formi konkretnog predloga, kojim se podnosi formulisana nova pravna odredba ili čitav pravni akt.

Kao i referendum, inicijativa se može sprovesti na opštinskom, regionalnom ili državnom nivou. Ona predstavlјa važan instrument neposredne demokratije ali njegova objektivna moć zavisi od nivoa kao i od sadržaja i obaveznosti podnete inicijative.

U raznim zemlјama inicijativom se građanima može dati manja ili veća moć uticanja na procese odlučivanja. Inicijativa može biti sasvim marginalizovana i njoj mogu biti prepuštena relativno nebitna pitanja odlučivanja na lokalnom nivou. U tom slučaju građani imaju malo motiva da daju ikakve inicijative jer ih osećaju kao gubitak vremena.

U nekim zemlјama zakon prepušta građanima pravo na iniciranje brojnih odluka koje mogu obavezivati lokalne vlasti. U nekim slučajevima se građanima daje pravo da iniciraju donošenje zakona, i to mimo zakonske procedure. Građanska inicijativa je u SAD dosta moćan instrument uklјučivanja građana u odlučivanje, kako na lokalnom tako i na državnom nivou, pa se razlikuje direktna ili indirektna inicijativa. Direktna inicijativa znači mogućnost građana da podnesu predlog zakona i da njegovim direktnim izglasavanjem zaobiđu regularnu zakonodavnu proceduru. Ovaj oblik je prisutan u 18 saveznih država SAD. Pored dobrih strana, prisutna je i opasnost od nedovolјne upućenosti građana u sve posledice koje zakon može doneti, a koja se regularnom procedurom donošenja zakona u predstavničkom telu obezbeđuje. Ponekad se dešava da Vrhovni sud kasnije utvrdi neustavnost tih zakona, kao što je to 1994. godine bio slučaju u Kaliforniji sa izglasavanjem Propozicije 187, kojom je neregistrovanim imigrantima onemogućeno korišćenje javnih usluga. Federalni sud je zaustavio izvršenje zakona ustanovivši da on ugrožava Ustav SAD i federalne zakone o imigracionoj politici. Ovakvi slučajevi su doveli do prakse utvrđivanja ustavnosti i zakonitosti ovih akata pre njihovog stavlјanja na izjašnjavanje građanima.

Ostale zemlјe nemaju običaj da građanima prepuštaju tako moćan instrument, obrazlažući to činjenicom da građani najčešće nemaju dovolјno informacija, znanja, pa i tehničkih sposobnosti da oblikuju kvalitetan zakon. Indirektna inicijativa je procedura kojom zakonodavne vlasti daju predlog zakona građanima na direktno izjašnjavanje. Forma izjašnjavanja je pitanje: da ili ne, a ukoliko se usvoji predlog postaje zakon, bez uklјučivanja u regularnu zakonsku proceduru. Indirektnu inicijativu u SAD ima 12 država.

LOGO Ministarstvo kulture i informisanja                                                                                                                              Veliki grb LOGO LOZNICA

ПОСТАВИ КОМEНТАР

ПОСТАВИ КОМEНТАР КАО ГОСТ

0
  • ТРЕНУТНО НЕМА КОМEНТАРА

prijaviproblem

cs4eu lat

Rad PAKT-a podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji"

 

                     

PUBLIKACIJA

publikacija2020

 PUBLIKACIJA

publikacija

PUBLIKACIJA

anketa1

PUBLIKACIJA

anketa2

PUBLIKACIJA

anketa3