Pin It

budžet 13

5. Referendum

Referendum predstavlјa izjašnjavanje građana o određenim pitanjima. Sadržaj može biti manje ili više važan, referendum se može održavati na nivou opštine, okruga, regiona ili države. Prema obaveznosti može biti obavezan ili savetodavni. Ponekad referendum može biti deo procedure donošenja određenog zakona, pa se njegovo sprovođenje može obezbediti pre ili posle usvajanja zakona u Parlamentu (prema tome i on može biti prethodni ili naknadni). Jedan od najinteresantnijih je poreski referendum, na kome se građani izjašnjavaju o vrsti poreza i visini poreskih stopa, kao i strukturi rashoda.

Direktan, narodni ili obavezni referendum omogućava građanima da podnesu peticiju protiv nekog zakona ili da čak stave veto na njega. Ovo predstavlјa dosta snažan instrument participacije građana. Ukoliko građani sakupe dovolјno potpisa, raspisuje se direktan referendum kojim se konačno donosi odluka. Obavezni referendum ima čak 26 država SAD.

U Švajcarskoj je referendum jedan od najčešćih oblika participacije kojim građani intervenišu i menjaju normativne akte i odluke opština. Kad god određeni broj građana traži da se odluka skupštine (u većim opštinama i gradovima) stavi na razmatranje, skupština ima obavezu da to uradi u roku od 21 do 40 dana. U Švajcarskoj se ne može, na primer, raspisati referendum za usvajanje čitavog budžeta, već samo radi promene spornih tačaka. Umesto obaveznog referenduma koji je veoma snažan instrument uticaja građana, u mnogim zemlјama se daleko češće koristi savetodavni referendum koji mogu raspisati svi državni i predstavnički (zakonodavni) organi. Cilј mu je da se proceni raspoloženje ili mišlјenje građana o nekim pitanjima, koja su po pravilu definisana zakonom. Savetodavni referendum nema obavezujući karakter ali je on obavezan deo procedure uvođenja amandmana na ustav, pri donošenju nekih bitnih zakona ili u nekim državama pri donošenju odluke organa vlasti o pozajmici kupovinom obveznica.

U Nemačkoj je referendum čest oblik uklјučivanja građana putem kog se oni izjašnjavaju o odlukama i aktima skupštineili o drugim važnim poslovima i pitanjima. Ustav precizira koja pitanja ne mogu biti predmet referenduma, a lokalne skupštine putem statuta i u granicama Ustava, preciziraju oblasti i pitanja o kojima se građani mogu izjašnjavati referendumom. Odluka doneta referendumom se zove – odluka građana (Bürgerenscheid) i da bi dobila pravosnažnost mora biti usvojena većinom glasova od strane skupštine. Mada je na ovaj način referendum pre savetodavni, u realnosti on zaista ima težinu. Odluke građana se tradicionalno uzimaju ozbilјno da bi bile olako odbačene od strane skupštine, one će biti odbačene samo u slučaju da se pojave neki veoma krupni razlozi, što se retko dešava. Na ovaj način, pravosnažna odluka građana na referendumu ima težinu odluke skupštine i može se menjati u toku naredne dve godine samo drugom odlukom donetom na novom referendumu. Posle tog roka može biti promenjena i odlukom skupštine u redovnoj proceduri. Poreski referendum je nastao sredinom sedamdesetih godina prošlog veka u zemlјama zapadne Evrope (na primer u Danskoj, Holandiji, Velikoj Britaniji) a kasnije i u jednom broju država SAD. Poreski referendum je bio jako popularan u velikim gradovima SAD i u saveznim državama Kaliforniji, Masačusetsu, Mičigenu, Ilinoisu i drugima. Građani su izvojevali pravo da se putem ovog instrumenta izjasne o visini poreza, da zahtevaju niže ili više poreze kao i da interevenišu u strukturu rashodne strane opštinskih i gradskih budžeta. Ovu tekovinu demokratskih pokreta, kojom su građani dobili važan uticaj u oblasti javnih finansija, nije bilo lako izboriti. Ipak, političari su vremenom shvatili da je poreski referendum i za njih jako koristan, jer uklјučivanje građana u ove procese obezbeđuje zadovolјstvo građana kvalitetom usluga, a time i sigurniju pobedu na narednim izborima.

Građani su uvek veoma osetlјivi na visinu poreza, tako da se isprva očekivalo da će posledica ovih referenduma uvek biti snižavanje poreza. Ispostavilo se da su građani nerado izdvajali za neke namene (vojska, policija) ali su rado odvajali i veća sredstva za obrazovanje, preventivu razvoja kriminala, zdravlјe. Ukratko, uvođenje poreskog referenduma je interesantan vid aktivnijeg bavlјenja i uticaja javnosti na formiranje budžeta i njegovo trošenje. Ovaj instrument je tesno vezan za javne rasprave o budžetu koje su važan preduslov donošenja kvalitetnih odluka na samom referendumu.

LOGO Ministarstvo kulture i informisanja                                                                                                                                    Veliki grb LOGO LOZNICA

ПОСТАВИ КОМEНТАР

ПОСТАВИ КОМEНТАР КАО ГОСТ

0
  • ТРЕНУТНО НЕМА КОМEНТАРА

prijaviproblem

cs4eu lat

Rad PAKT-a podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji"

 

                     

PUBLIKACIJA

publikacija2020

 PUBLIKACIJA

publikacija

PUBLIKACIJA

anketa1

PUBLIKACIJA

anketa2

PUBLIKACIJA

anketa3