Tweet

Veoma su indikativni pokazatelјi dobijeni iz istraživanja, oni pokazuju da lokalne vlasti nisu dovolјno svesne da je podsticanje učešća građana od velikog značaja za bolјi kvalitet rada lokalnih vlasti, za podizanje kvaliteta usluga koje se obezbeđuju građanima, kao i za podizanje zadovolјstva samih građana radom lokalnih i centralnih vlasti. Akteri su skloni da odgovornost za nizak nivo participacije građana prebacuju jedni na druge.

Stanje u oblasti učešća građana je prilično haotično, ne postoji jasna strategija niti dugoročni plan, a stav lokalnih vlasti prema participaciji je ambivalentan. Javno ga podržavaju, ali ga u praksi radije izbegavaju. U realizaciji projekata koji zahtevaju učešće građana, smatraju je nametnutom obavezom i nužnim zlom a ne važnim oblikom demokratizacije i načinom podizanja kvaliteta života svih građana u zajednici.

Otuda je prirodno da se većina građana ne oseća učesnikom u donošenju odluka u svojoj lokalnoj zajednici, niti lokalnu upravu doživlјava kao otvorenu i podsticajnu za takvu vrstu saradnje. Građani se češće osećaju kao grupa suprotstavlјena lokalnoj upravi, nego kao partner sa zajedničkim interesom i konačni korisnik javnih, lokalnih usluga. Građani su marginalizovani i njihova svest o pravu na učešće u donošenju odluka u lokalnoj samoupravi je prilično niska. Građani su pretežno slabo obavešteni o tome da li direktni oblici participacije u njihovoj opštini uopšte postoje, a da pri tom ni sami nisu spremni da promene postojeće stanje.Od građana koji su znali da njihova lokalna uprava organizuje sastanke građana, nešto manje od polovine izjavilo je da odlazi na zborove, a od toga većina da odlazi retko. Gotovo četvrtina građana koji ne odlaze na zborove, iako znaju da oni postoje, kao razlog je navela uverenje da su zborovi samo formalnost i da njihovo učešće ionako nema nikakvog uticaja. Ali su zato znatno aktivniji kada je u pitanju podnošenje individualnih ili grupnih zahteva opštini.

Većina građana smatra da lokalna uprava ne podstiče građane na učešće, niti je zainteresovana da sazna stavove građana. Samo 18% građana je izjavilo da njihova lokalna vlast organizuje „dan otvorenih vrata“, 16% navodi da je lokalna vlast organizovala ispitivanja javnog mnjenja da bi saznala koji su problemi i interesi lokalne zajednice, a većina građana (njih čak 80%) ni ne zna ko je predsednik opštine ili mesne zajednice. Ipak istraživanje ukazuje da su građani svesni stanja u zemlјi i da lako identifikuju kako osnovne probleme koji muče građane, tako i dominantne mehanizme rešavanja tih problema. Većina je svesna da probleme rešava prevashodno opština i strukture koje su dosta udalјene od građana, dok sami građani imaju malo mogućnosti da na te odluke utiču.

Lokalna vlast najčešće kao problem navodi nedovolјnu zainteresovanost građana, ali sama retko organizuje ankete ili druge načine kojima bi se sistematski informisala o razlozima nezainteresovanosti građana. Umesto toga, pribegava se ad-hok probnim rešenjima. Da bi privukli građane na zborove, na primer, neki pribegavaju organizovanju zborova samo za pitanja za koja pretpostavlјaju da će ih građani oceniti kao dovolјno značajna.

Pod građanskim inicijativama predstavnici različitih sektora podrazumevaju raznovrsne forme okuplјanja građana i vrlo često nisu sigurni da li je to inicijativa grupe građana ili je to akcija partije koja se krije iza grupe građana ili neke nevladine organizacije. Referendumi se retko koriste i uglavnom se organizuju povodom uvođenja mesnog samodoprinosa. Uglavnom se smatra da referendum treba organizovati povodom „krupnih stvari“ kao što je smena predsednika opštine, ili definisanje prioriteta kapitalnih investicija u opštini. Aktivnost građana daleko je veća kada su u pitanju konkretni problemi svakodnevnog života ili politički neutralne aktivnosti (sportske, kulturne, roditelјske). Građani su znatno aktivniji u organizacijama i akcijama lokalnih zajednica koje nisu neposredno vezane za lokalnu samoupravu. Mladi lјudi svoje aktivnosti najčešće vezuju za sportske i kulturne organizacije (31%), dok su u većini ostalih organizacija najaktivniji građani između 30 i 44 godine (u političkim strankama 20%, radničkim sindikatima 17%, roditelјskim organizacijama 20%, profesionalnim udruženjima, 10%). Građani višeg i visokog obrazovanja znatno su aktivniji od ostalih.