Tweet

Programski budžet ponovo bez jasnih indikatora!

 Gradska vlast planira da u narednoj godini potroši 2.986.505.056,00 rsd, dok se prihodi planiraju u iznosu od 2.718.734.000,00 rsd. Za funkcionisanje organa Gradske uprave odvojeno je 614.138.056,00 rsd, a značajna ulaganja očekuju se i u putnoj infrastrukturi za koju je izdvojeno 490 miliona dinara. Predškolsko obrazovanje finansiraće se sa 275.500.000,00 rsd, a odmah iza njega su izdvajanja za komunalne delatnosti u iznosu od 260.540.000,00 rsd. Značajna ulaganja očekuju se i u oblasti stanovanja, urbanizma i prostornog planiranja - 253.000.000,00 rsd.

Predlog Odluke o budžetu grada Loznice za 2021. godinu zasniva se na osnovnim makroekonomskim pretpostavkama za 2021. godinu, odnosno - bruto društvenom proizvodu od 6 % i inflaciji, (prosek perioda 1,8%). Budžet je projektovan i na osnovu godišnjeg iznosa ukupnog nenamenskog transfera u iznosu od 516.500.000 dinara koji pripada gradu Loznica u skladu sa Uputstvom za pripremu plana dobijenim od Ministarstva finansija.

Skupštinska većina bez većih problema usvojila predlog Odluke o budžetu, a malobrojne primedbe su se odnosile na transparetnost procesa donošenja budžeta, izgradnju siti-smart centra, linearnog parka na Lagatoru i izdvajanja za izgradnju atletskog stadiona.

Međutim, ono na šta je PAKT ukazivao dugi niz godina u nazad jeste pristup Odeljenja za finansije programskom delu budžeta. Naime, Podrinjski anti-korupcijski tim ukazuje da samo primeren pristup programskom delu može obezbediti adekvatnu transparetnost trošenja javnih sredstava. Međutim, i u budžetu za 2021. godinu možemo da vidimo da se programskom delu budžeta nije pristupilo na odgovoran način, pa zainteresovani građani i dalje neće moći da mere učinak utrošenih sredstava. Taj učinak trebalo bi da se meri ponuđem indikatorima u programskom delu uz pomoć baznih vrednosti za svaki predloženi program.

Tako na primer, u programskom delu budžeta za 2021. godinu imamo program imenovan kao „Izmeštanje prostorija JKP Naš Dom“ za koji će biti izdvojeno 30 miliona dinara. Kao indikator se navodi broj korisnika komunalnih usluga, bez broja korisnika u baznoj 2020. godini. Dakle, kako je navedeno u programskom delu, za nove prostorije JKP Naš Dom biće izdvojeno 30 miliona, a ovo izdvajanje javnog novca doprineće (samo nije jasno kako?) povećanju broja korisnika. Koliko ih trenutno ima, i koliko će ih biti nakon realizacije investicije, nije poznato.

Skoro slična situacija se ponavlja i u sledećem programu „Uređenje spoljnih fasada zgrada“ za koji je izdvojeno 40.000.000 rsd, a još 40 se planira iz drugih izvora (verovatno učešće stanara). Kao indikator je naveden broj obuhvaćenih zgrada, a očekivana vrednost u 2021. godini izražena je u 0, nadamo se „pozitivnoj“. U 2022. godini kao ciljana vrednost navedeno je 10 zgrada, pa se može zaključiti ili da je neko napravio grešku pri izradi programskog budžeta ili se planira da se sa rekontrukcijom fasada krene krajem sledeće godine, pa se završetak radova očekuje u 2022.god. što je moguće, ali malo verovatno. Međutim, bilo bi logično i primereno da se učinak meri kroz malo drugačije indikatore izražene u broju stanara ili broju stanova obuhvaćenih rekonstrukcijom fasada. Na ovakav način građani, ali i nosioci javnih funkcija mogli bi lakše izmeriti učinak pojedinih investicija.

Za izgradnju poslovnog objekta Mesne zajednice Lozničko Polje izdvojeno je 40.000.000 rsd, a kao indikator navedena je površina izgrađenog objekta, ali se ne navodi da li je početna/bazna vrednost u 2020. godini 0. Eklatantan primer predstavlja i program „Upravljanje i održavanje javnog osvetljenja“ za koji se u 2021-oj izdvaja 96 miliona dinara. Kao indikator (koji nikome ništa ne znači i nije jasno čemu služi) naveden je „Udeo energetskih efikasnih sijalica u ukupnom broju sijalica javnog osvetljenja“, a potom se navodi da je početna vrednost 0 u 2020. godini, što apsolutno nije tačno. Da bi ovako ulaganje u energetsku efikasnost bilo jasno građanima Loznice čiji se novac ulaže, kao indikator bi trebalo postaviti novčani iznos uštede koji se ostvaruje zamenom običnih sa štedljivim sijalicama. Početna/bazna vrednost u tom slučaju bi bio iznos električne energije plaćen EPS-u u 2020. godini za javno osvetljenje.

Programski budžet, ciljeve i indikatore nije neko tek tako izmislio. Oni su postali zakonska obaveza upravo iz razloga povećanja transparetnosti i jačanja poverenja građana u institucije sistema. Na ovaj način izbegava se merenje učinaka i mogućnost provere svrsishodnosti utrošenih javnih sredstava, što bi morao biti imperativni cilj i građana i donosioca odluka.