Miroslav Mijatović - Podrinjski anti korupcijski tim -PAKT

Podanički braneći aktuelnu vlast, pojedini tabloidi izveštavaju sa protesta protiv Rio Tinta pompeznim naslovima tipa "Koga vi zajebavate"? Pitanje je možda i na mestu, sadržaj iza njega nikako...U sveopštoj kakofoniji se nenadano uključio i Vladica Cvetković redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, preko lista "Danas", navodno tragično zabrinut za nedostatak dijaloga i širenje lažnih i netačnih informacija...A ko koga "zajebava" u slučaju otvaranja rudnika litijuma, potrudićemo se da vam dokumentujemo i u narednim redovima..Još 2011. godine, kroz Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima "provučen" je kroz član 55. javni tj. opšti interes za mineralne sirovine koje će se odrediti Strategijom. Podsetimo, već tada kompanija Rio Tinto uveliko je vršila istraživanja i bušila po dolini Jadra...Zakoni o rudarstvu i geološkim istraživanjima iz 2015. i 2018. godine u članu 4., samo su ogolili (nelegalan) lobistički uticaj Rio Tinta na donosioce odluka u Srbiji, kao i njihov klijentelistički pristup ovom rudarskom hegemonu...o dijalogu, tačnim i netačnim informacijama, lažno zabrinutim akademskim građanima i javnom interesu...

prof Vladica Cvetković, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta

i dopinski član SANU - izvor portal DANAS

PROFESORU IMA KO DA PIŠE

E moj profesore, dopisni članu Srpske akademije nauka i umetnosti, bolje bi Vam bilo da ste recimo putopisni član. To je lepo zvanje, zanimljivo. Iz vaših putopisa bi recimo javnost mogla saznati kakvu je životnu sredinu Rio Tinto ostavljao nakon rudarenja na Papui Novoj Gvineji, Madagaskaru, Mongoliji i Australiji? Umesto toga, gospodin "dopisni član" sa setom govori o nedostatku dijaloga, citat :

"Priča se u medijima zahuktala, ali do sada još nismo videli/čuli ni jednu jedinu raspravu, nijednu panel diskusiju, okrugli sto, slušamo samo jednostrane stavove koji najčešće liče na presudu – Srbiji ne treba nikakav rudnik u Podrinju. Nemam ništa protiv, ali o tome se ne odlučuje na osnovu jednog mišljenja, o tome treba da se razgovara."

Vrlo perfidno, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta brine se za zdrav dijalog, nekako zaboravljajući da je država jednostrano proglasila dolinu Jadra i projekat rudnika litijuma za javni interes, ne pitajući narod Jadra i Podrinja, žele li još jedan rudnik u svom kraju, pored već preteće jalovine u Stolicama i olova u krvi dece iz Zajače!? Mi bi dakle prema Cvetkoviću, trebali sesti na okrugli sto sa niima iz Đušine, njima koji su do sad od Rio Tinta prihodovali 100.530.172,00 rsd (a do sad verovatno i više - podaci od maja 2020) i pristati da nas oni ubeđuju kako smo neuki i neupućeni. Vladice Cvetkoviću, jel' ovako izgleda taj dijalog ?

To je dakle taj, preporučeni način dijaloga iz Đušine, sraman, podao, oportun i kukavički. Dalje se Cvetković drznuo i da tvrdi sledeće, citat :

"Na primer, može da navede niz tačnih konstatacija o tome koliko bi područje Loznice bilo ugroženo eksploatacijom jadarita, a zatim, tek onako, uzgred da doda i besmisleno upozorenje da se mogu očekivati i visoki sadržaji arsena, pozivajući se na nepostojeću analogiju između jadarita i sulfidne rude u Boru."

Redovni profesor i putopisni član, aludirao je verovatno na upozorenja koja su dolazila od strane profesorke Dragane Đorđević, a koja su potkrepljena dokumentacijom do koje je došao PAKT. Radi se naime, ne o sulfidnoj rudi u Boru, već o Izveštajima o ispitivanju uzorkovane rude i ispitivanju potencijalnog otpada, uzorkovanim na području doline Jadra 2018. godine, a ovde na uvid javnosti stavljamo delove poslednja tri izveštaja br. II-8:2450/9, II-8: 2450/10 i II-8: 2450/11 svi iz 2018. godine:

 

 

Dakle, tako to radi dopisni član SANU i redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, prozivajući druge, kako kaže za besmislena upozorenja. Podsećamo javnost, da je prema važećoj Uredbi o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS, br.50/2012) u Prilogu 3 "SEDIMENT" jasno navedena ciljana vrednost arsena (29), maksimalna dozvoljena koncentracija (42) i remediaciona vrednost (55). A sada profesore, ponovo pogledajte iznad navedene tabele! Sedi dragi profesore, 1! Ne 5, već 1! Sto miliona je razloga zašto!

Pokušao je pomenuti profesor i da se podmuklo uvuče među nas, obične građane, samokritikujući nas što pristajemo na surogat dijaloga, evropski nalickan i uredno obrijan,vajka se Cvetković :

"...što ni veliki broj građana Srbije nije u svojoj društvenoj svesti mnogo odmakao od postustaničke sirotinje".

E tu već profa ne vidi sebe, duboko zamišljen nad budućnosti Srbije bez građanskog civilizovanog dijaloga. Jerbo, ako se meštani doline Jadra oštro pobune protiv nekih "odozgo" koji su naprasno i bez pitanja građanima, odlučili da je litijum javni interes, a da im se pri tom ne nudi nikakva relevantna informacija o projektu i uticaju na životnu sredinu, uz uočljivo ćutanje svih mogućih relevantnih institucija koje se finansiraju parama istih tih građana, profa nam savetuje dijalog, ništa bez dijaloga! Možda ste profesore u pravu, možda bi sledeći put trebali doći pred Đušinu 7. na jedan građanski dijalog, pa da pitamo i vaše studente da li su osetili tih 100 i nešto miliona od Rio Tinta? Jeste li te pare od prodaje interesa građana doline Jadra i Drine uložili makar u bolje studentske uslove? Gde ste potrošili tu silnu lovu? Nema nepristojnih pitanja u građanskom dijalogu...

Nema dijaloga profesore Cvetkoviću, a ni zamene teza, dok se državne ustanove ponašaju ovako :

 

Upamtite dragi profesore, uslov svakog dijaloga je puna transparetnost. Da bi imali o čemu da diskutujemo, moramo imati i neke zvanične informacije o tome. Ne one informacije koje ćete nam preneti Vi ili Rio Tinto. I da znate, više ne postoji poverenje ni u domaće institucije. Moraće se tražiti neka inostrana arbitraža, jer mi ovde vidimo, ne samo da ste sa najreferentnijeg mesta u državi skloni širenju neistina, već ste spremni i da vređate, pa eto čisto onako, uzvraćamo, umereno za prvi put, bez ambicije da istražujemo i neke inostrane angažmane i ugovore. Možda će i oni doći na red. Da stvar bude još tragičnija, nisu samo referentni fakulteti "na drugoj" strani, već su se u "odabranom društvu" našli i neki instituti :

Vratićemo se na pitanje s' početka teksta. Kakav dijalog možete očekivati, ako vam sa jedne strane država (i ova sadašnja i predhodna i predhodna predhodne) javnim interesom uzurpira dedovinu, pri tom slovom jednim i brojem ne dokazujući javni interes, dok sa druge strane uspešno krije sve bitne informacije od javnosti. A pred kućni prag vam dovodi renomiranog ekološkog uništitelja, vlasnika života i smrti, spremnog da zarad svog interesa finansira i građanske ratove. Mislite li profesore i dalje na dijalog iz tople dopisničke stolice?

 

autor - Miroslav Mijatović - jedan od ustaničke sirotinje