Tweet

Marta meseca 2020. godine u Službenom glasniku RS br. 26/2020 objavljena je, od Vlade Srbije usvojena, „Uredba o utvrđivanju prostornog plana posebne namene (PPPN) za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita Jadar“. Komppanija „Rio Sava exploration“ kao ćerka firma rudarskog giganta „Rio Tinto“ doživeli su ovaj potez kao „otvorena vrata“ od strane Vlade Srbije za realizaciju ovog projekta. Ovakva reakcija kompanije nije iznenađenje ako se zna da je Plan donet na njihovu inicijativu, uz njihove podloge za izradu plana i njihovo finansiranje celog postupka. Ovakav klijentelistički pristup nadležnih može ukazivati samo na dve stvari, korupciju i neznanje, pri čemu jedna ne isključuje drugu. Ono što pali „crvenu lampicu“ je da je Plan donet bez obaveznih dokumenata kao što su : definisani godišnji kapacitet rudnika i životni vek rudnika. Zanimljivo je takođe, da među autorima Prostornog plana nema ni jednog rudarskog inženjera.

Da bi se realizacija projekta osigurala od nepredviđenih ometanja „savesnih državnih službenika“ u realizaciju projekta uključena je i američka kompanija „Behtel“ na obezbeđenju potrebnih dozvola i verovatno kao budući izvođač radova. U celu priču kompanija uključuje i advokate kancelarije Dilojte tuš u proces pregovora i otkupa zemljišta od građana. Nažalost, sve korake ohrabruje i podržava zvanična Vlada Republike Srbije, a krajem jula 2020. godine sa video konferencije mediji u Srbiji prenose sledeće :

„Predsednica Vlade Ana Brnabić održala je putem video linka sastanak sa predstavnicima rudarsko-metalske grupacije Rio Tinto, na kojem je najavljeno ulaganje novih 200 miliona za dalji razvoj litijum-bor projekta „Jadar“. Ona je navela da je usvajanje predhodne studije izvodljivosti za nastavak projekta dobra vest i za lokalnu zajednicu, s’ obzirom na to da je na projektu angažovan i veliki broj ljudi“.

Iz detaljne analize dosadašnjih koraka zaključuje se da do sada Rio Tinto ne želi javnosti da pokaže ekonomsku opravdanost projekta, a sva je prilika i da neće uopšte. Predhodnu studiju izvodljivosti kompanija je sama i uradila i prihvatila, a javnosti Srbije su i dalje nepoznati i osnovni podaci izvodljivosti projekta. Detaljnom analizom Podrinjskog anti korupcijskog tima utvrđeno je da je PPPN donet bez predhodne usklađenosti sa viši planskim aktima kao što su Prostorni plan Grada Loznice, odnosno Prostorni plan Republike Srbije. U ovom trenutku je očigledno da Rio Tinto ne namerava da dokazuje izvodljivost projekta, jer se već prikazuju planovi i rokovi za početak izvođenja radova, što dodatno zabrinjava i ovako nedovoljno informisanu javnost. Poražavajuće je da se Vlada Srbije u ovomm trenutku zaklanja iza „razvojnog interesa“, koji za sada nije definisan, ali se uveliko upotrebljava kao politička parola, dok su građani prepušteni sami sebi.

Sada je gotovo svima jasno da je na brzinu i „preko noći“ usvojeni PPPN za projekat „Jadar“ donet kako bi država ubrzala sa svoje strane proces otkupa odnosno eksproprijacije zemljišta. Prema svim insajderskim podacima iz kompanije, planira se izmena PPPN, pošto Rio Tinto deponiju neće otvarati u delu opštine Krupanj (lokacija Štavice) kako je prvobitno predviđeno, već će se deponija izmenom PPPN locirati u samoj dolini reke Jadar, tik pored rudnika, jer kompanija na taj način vrši značajne uštede. Zapaljivu atmosferu u dolini reke Jadar, donekle „hladi“ aktuelna pandemija, ali je primetno izrazito nezadovoljstvo meštana i spremnost na veliki bunt.

Rio Tinto i dalje izbegava da definiše životni ciklus rudnika, na osnovu koga bi trebalo da proisteknu potrebe za izradom pojedinih rudarskih studija i projekata, na osnovu kojih se izvode i rudarski radovi. Kada bi javnost bila upoznata sa životnim vekom rudnika i zatvaranjem rudnika, bilo bi verovatno i poznato ko bi snosio troškove zatvaranja ovako ogromnog rudarskog zahvata, što takođe izuzetno puno košta. Prikrivanje (ili neposedovanje) ovakvih informacija direktno šteti građanima Srbije i javnom interesu, a eksploatatorima čuvenim po ostavljanju deponija na brigu lokalnom stanovništvu, daje se još jedna zgodna prilika i prostor za manipulaciju. Sve to prati i još uvek nepoznati kapacitet rudnika od čga zavisi ekonomska opravdanost rudnika ali još bitnije i sveobuhvatni uticaj rudnika na životnu sredinu.

Zaključci koji se iz dosadašnjeg postupka mogu zaključiti, a koji ukazuju i na izuzetno visoku političku korupciju u samom vrhu države (ove ali i predhodnih vlasti), su da za Rio Tinto i njegovog klijentelističkog partnera – Vladu Republike Srbije ne važe odrdbe Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, jer pri donošenju PPPN-a nije poštovan član 86 zakona, koji glasi :

„Za eksploataciono polje za koje postoji akt Vlade, odnosno za eksploataciju resursa i rezervi mineralnih sirovina, koji su od značaja za Republiku Srbiju, obavezno je da se izradi dugoročni program eksploatacije za period od najmanje deset godina“.

Dugoročni program iz stava 1. ovog člana predstavlja stručnu podlogu za izradu prostornog plana posebne namene.

U daljim tekstovima zadržaćemo se samo na nekim poznatim tehničko-tehnološkim elementima projekta, koji ukazuju na to, da projekat Jadar nije izvodljiv.

*Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Izgradnja integriteta na lokalnom nivou kroz procenu rizika od korupcije u propisima" koji finansira European Endowment for Democracy. Izneseni stavovi autora nisu nužno i stavovi donatora.