Tweet

 Kada je Rio Tinto 2004. godine došao u dolinu Jadra, vrlo brzo je u javnosti plasirana bombastična vest o otkriću novog minerala. Novi mineral nazvan je Jadarit, i u svojoj suštini prdstavlja silikat litijuma, bora i natrijuma. Priznat je kao novi mineral 2007. godine. Javnost se godinama u nazad priprema za početak rada rudnika pričama o tome da Srbija leži na „belom zlatu“ tj. litijumu. Iz svega viđenog do sad, radi se naime o psihološkoj priči pripreme da se bez otpora prihvati sve što sledi, jer to je navodno „razvojni inters“, ali čiji? Šta se dešava u međuvremenu sa zaboravljenim domaćim zakonodavstvom?

Prema Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima („SL. glasnik RS“, br.101/2015 i 95/2018 – dr. zakon) po članu 3 i otom po članu 52 stav 4, utvrđuje se sledeće:

„Rezerve mineralnih sirovina ( u daljem tekstu : mineralne rezerve) su deo mineralnih resursa u ležištu, koje se javljaju u takvom obliku, sa takvim kvalitetom i u takvoj količini za koju je dokazana tehnička izvodljivost, ekonomska isplativost i ekološka prihvatljivost njihove eksploatacije. Mineralne rezerve predstavljaju komercijalno eksploatabilan deo izmerenih i/ili indiciranih mineralnih resursa, od kojih se odbijaju predviđeni gubici i razblaženja pri eksploataciji“.

Uz potvrdu o rezervama koje izdaje Ministarstvo na zahtev nosioca istraživanja, ovo je prvi korak kojim se dokazuje da nosilac istraživanja, i gde državni organ potvrđuje da li su podaci nosioca istraživanja validni, i u skladu sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Podrinjski Anti-Korupcijski Tim je prilikom analize utvrdio da je PPPN za projekat „Jadar“ usvojen Uredbom Vlade Republike Srbije uz grubo kršenje domaćeg zakonodavstva i bez predhodne potvrde o rezervama. Ovo je PAKT-u bio jedan od krucijalnih argumeenata prilikom podnošenja Inicijative za ocenu ustavnosti Uredbe prd Ustavnim sudom Republike Srbije. Samo sedam dana nakon podnošenja inicijative, iz ministarstva rudarstva i energetike smo obavešteni da je u toku izrada Potvrde o rezervama, koje dakle svakako nije bilo u trenutku usvajanja PPPN.

Do zaključenja ovog teksta za sada se samo operiše podacima kompanije Rio Tinto da su rezerve rude jadarita od 135 miliona tona, 10% svetskih rezervi litijuma. Sporno je naime sledeće, sva dosadašnja tehnološka ispitivanja rađena su u Australiji na malim uzorcima iz bušotina. Nakon toga patentirana je tehnologija dobijanja borne kiseline, natrijum sulfata ilitijum karbonata. Međutim, ove tehnološke probe vršene su samo u laboratorijskom obimu, bez poluindustrijskih ispitivanja, ali dovoljno dugo da se patentira tehnologija dobijanja litijum karbonata. Svi ovi podaci nisu dostupni javnosti, a kompanija vrlo vešto i uz pristanak vlasti koristi priliku da se sakrije iza „patenta“ i prikrije tehnološki postupak tretmana tehnoloških voda, deponovanja i sastava jalovine i sl. Iz pouzdanih insajderskih izvora, PAKT je došao do podatka da su glavni razlog za ovakvo ponašanje kompanije podzemne slane vode koje se moraju eksploatisati paralelno sa rudom jadarita, a pojavljuju se nakon 25m od površine tla. Pojedini stručnjaci tvrde, da upravo iz tog razloga nisu izvršeni istražni rudarski radovi, što je za ovako veliku investiciju neverovatno.

Primera radi, za potvrdu rudnih rezervi, predhodno utvrđenih istražnim bušenjem na ležištu bakra i zlata „Čukaru Peki“ u Boru, kompanija „Nevsun“ je 2018. godine odlučila da radi istražni niskop, koji treba da posluži za potvrdu rudnih rezervi. Dužina niskopa iznosi 2600 m, dubina 400m, a nagib niskopa je bio 8,85⁰.

*Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Izgradnja integriteta na lokalnom nivou kroz procenu rizika od korupcije u propisima" koji finansira European Endowment for Democracy. Izneseni stavovi autora nisu nužno i stavovi donatora.