Tweet

Posebno nasilje države nad svojim građanima odvija se kroz proces „otkupa“ zemljišta, ali i načina na koji je izvršena prenamena zemljišta u dolini Jadra iz poljoprivrednog i šumskog u građevinsko. Donošenjm Prostornog plana posebne namene stvorili su se uslovi da se na brzinu i bez znanja vlasnika parcela izvrši prenamena zemljišta. Republički geodetski zavod je 22. i 23. septembra 2020. godine doneo dva zbirna Rešenja kojima se vrši prenamena zemljišta za preko 200 domaćinstava u dolini Jadra.

Naime, RGZ – Služba za katastar nepokretnosti Loznica, na osnovu ovlašćenja direktora RGZ 07 broj : 031-2/2019 od 30.01.2019. godine, 01 broj : 110-2/2019-6 od 01.11.2019. godine i 01 broj : 110-2/2019-7 od 20.11.2019. godine, rešavajući po zahtevu za sprovođenje promene-a u katastru nepokretnosti koji je podnela Gradska Uprava iz Loznice, na osnovu člana 16. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, i člana 136. stav 1. i člana 140. Zakona o opštem upravnom postupku donela Rešenja kojima se bez znanja i zahteva vlasnika njihova imovina prenamenjuje iz poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište. Prilikom ove prenamene izvršeno je nekoliko grubih kršenja važećih zakonskih normativa. PAKT je u monitoringu ovog procesa utvrdio da se dešavalo da se vlasnicima parcela vrši prenamena na ime pokojnika, a ne stvarnog vlasnika (naslednika). Pored toga ustanovljeno je i da su rešenja donošena suprotno odredbama člana 24. Zakona o poljoprivrdnomm zemljištu, člana 4. i člana 10. Zakona o šumama, a nisu poštovani i član 141. stav 4. Zakona o opštem upravnom postupku, kao i odredbe članova 84-90 Zakona o državnom premeru i katastru. PAKT u ime meštana doline Jadra vodi pred Republičkim geodetskim zavodom (kao drugostepenim organom) žalbene postupke po ovim slučajevima.

Sa druge strane, otkup zemljišta od strane kompanije je u fazi završnih pregovora. Procenjuje se da je Rio Tinto u pregovorima sa nešto više od 50 domaćinstava koji se nalaze u centralnom obuhvatu rudnika prema PPPN. Poslednje informacije govore da je kompanija ponudila vlasnicima cenu od 102 do 132 evra po aru. Za ove potrebe Rio Tinto je angažovao advokatsku kancelariju Dilojte Tuš koji se sa meštanima neposredno dogovaraju. Pregovori se prema informacijama pojedinih nezadovoljnih građana odvijaju na način da se oni zovu telefonom i da im se nudi određena cena. Ukoliko vlasnici nisu zainteresovani, suptilno im se saopštava da će im zemljište i imanja biti predmet eksproprijacije koji će sprovoditi država i da će u tom slučaju dobiti mnogo manje para. Ovakav pristup okarakterisan je od strane nezadovoljnih meštana kao svojevrstan vid pritiska. Instrument za pritisak je u ovom slučaju je član 4. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji određuje uspostavljanje javnog interesa i eksproprijacije u slučajevima strateškog značaja za Republiku Srbiju. Da bi ipak imali kompletnu sliku o razmerama visoke državne korupcije i stepenu klijentelizma, podsetićemo da se ovi pojmovi prvi put uvode u zakonske okvire Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima 2011. godine u članu 55. sa pozivom na prateću Strategiju. Ono što su predhodnici radili „suptilno“ aktuelna vlast formalizuje donošenjem Zakona o rudarstvu iz 2015. godine, kada se eksplicitno utvrđuje strateški i javni interes nad eksploatacijom litijuma i bora i predviđa mogućnost eksproprijacije.

Miloš Prica u uvodu svoje doktorske disertacije ( „Eksproprijacija kao pravni institut“, Miloš I. Prica, doktorska disertacija, Pravni fakultet Univerziteta u Nišu ) navodi sledeće :

„ Eksproprijacija kao pravni institut jedno je od najupečatljivijih pitanja pravne nauke. Razlog tome je činjenica da pravni režim eksproprijacije predstavlja tačku u kojoj se najizraženije ukrštaju i međusobno isključuju intervencionizam državne vlasti i autonomija pojedinca, imajući u vidu da je eksproprijacija uperena protiv privatne svojine, na kojoj je izgrađen čitav jedan „pogled na svet“ i pravna svest u periodu nakon Francuske revolucije“.

*Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Izgradnja integriteta na lokalnom nivou kroz procenu rizika od korupcije u propisima" koji finansira European Endowment for Democracy. Izneseni stavovi autora nisu nužno i stavovi donatora.