Kao što smo već naveli, prema pouzdanim insajderskim informacijama, Rio Tinto je sa nadležnim organima uspeo da postigne dogovor, da se rade dve studije procne uticaja na životnu sredinu, i to posebno za rudarski deo a posebno za hemijski deo prerade koncentrata jadarita. Dogovoreno je da navodno to bude zahtev Ministarstava rudarstva I energetike i Ministarstva građevine. Naravno da ovaj posao nije iz njihove nadležnosti već Ministarstva za zaštitu životne sredine, Međutim ako se krene ovim putem PAKT se u saradnji sa udruženjem građana NE DAMO JADAR sprema da podnese krivične prijave protiv odgovornih lica koja budu učestvovala u ovakvom postupku. Naime, neizvodljivo je podeliti tretman procesnih voda, kada se sve procesne vode skupljaju u nekoliko bazena, a jedan od njih je bazen zapremine 400.000 m³.

Ono što je javnosti poznato do ovog trenutka, jeste da kompanija Rio Tinto nema nameru da jalovište ili deponiju industrijskog otpada (kako su je oni nazvali), locira na planski lokaciju prvobitno predviđenu u selu Štavice – opština Krupanj, a sada je već jasno da se planira i uzimanje vode iz Drine i to četiri puta veće od planom predviđene. Interesantno je da se u usvojenom PPPN nigde ne spominje eksploatacije slane vode I nije definisan životni vel rudnika, a to su dva krucijalna podatka od kojih će zavisiti kolika će šteta biti ostavljena budućim generacijama. Ako se snabdevanje vodom i bilans voda, kvantitativni i kvalitativni, ne sagleda ukupno za projekat Jadar, uključujući ispust vode u reku Jadar, onda I sam projekat nije izvodljiv. Prem planu radova na realizaciji projekta Jadar, Rio Tinto planira da se dv studija procene uticaja private u drugom kvartalu 2021. godine.

Zbog troškova transporta ogromne količine jalovine I potrebne površine u osnovi od preko 252 hektara za prvih 36 godina rada rudnika, plan Rio Tinta je da jalovište lociraju na desnoj obali reke Korenete, pored hemijskog kompleksa, a između reka Jadra I Korenite, koje u tom delu maltene teku paralelno. Ovo je sve jako diskutabilno I pod velom vlike tajne (za sad) jer se prema nekim dokumentima Rio Tinta operiše i sa životnim vekom rudnika od 60 godina. U planu realizacije projekta Rio Tinto planira objavu početka radova za februar 2021. godine (što je iz ove perspective i pobune građana malo nejasno), prve zemljane radove u avgustu 2021. godine, a dubljenje okna ( proizvodnog i ventilacionog) u martu 2022. godine. Kraj života rudnika najavljuju u nekim dokumentima za 2087. Godinu, što pomera životni vek rudnika na 60 godina. U tom slučaju jalovište bi svakako zauzimalo još veći prostor.

1. TEHNOLOŠKI PROCES

Formula mineral jadarit je LiNaSiB₃O₇(OH) koji u sebi ima kao korisne metala litijum i bor. Proces eksploatacije i prerade rude jadarita obuhvata tri sledeće faze:

• Podzemna eksploatacije rude, sa dva okna, proizvodnim (izvozno okno sa skipom) I servisnim, dubine okna oko 400 metara i pumpanje slane vode iz rudnika ( konctracije soli oko 30g po litri, što približno koncentraciji soli u morskoj vodi) mioceenske starosti;
• Prerada otkopane rude u cilju koncetracije minerala jadarita i proizvodnje koncetrata jadarita procesom koji obuhvata: trostepeno usitnjavanje i klasiranje rude u cilju uklanjanja alumosilikata u obliku mulja, što predstavlja jalovinu proceesa koncetracije (pogrešno se koristi izraz flotacija, već pogon za obogaćivanje rude ili pogon za koncetraciju mineral jadarita).
• Hemijska ili hidrometalurška prerada koncetrata jadarita u cilju dobijanja proizvoda za tržište i to : borne kiseline, natrijum sulfata I litijum karbonata.

Predviđen je godišnji kapacitet eksploatacije suve rude od oko 1.700.000 tona ili oko 5.000 tona na dan sa 335 radnih dana godišnje. Eksploatacija se vrši bušenjem, miniranjem i kontinuiranim utovarom otkopane rude, transport jamskim damperima, dok e izvoz iz jame vrši skipom. Na površini će biti locirani sledeći pogoni i objekti :

1. Pogon za pripremu hidrozasipa u vidu paste i transport paste u otkopane delove rudnika u cilju zapunjavanja otkopa i sprečavanja (ili svođenja na minimum), sleganja površinskog terena iznad rudnika, usled iskopavanja rude;
2. Pogon za proizvodnju prskanog betona;
3. Postrojenje za koncetraciju rude jadarita – postrojenje za obogaćivanje rude;

Iz jame će se pored rude, eksploatisati I slana podzemna voda u količi od oko 942.000 tone godišnje, ili oko 2800 tona na dan sa sadržajem od oko 30g soli po litru vode rastvorenih soli. Veliki je problem jer stručnjaci govore da je nemoguće izbeći značajna sleganja terena usled ispumpavanja slane vode, jer se ta voda nalazi u porama stena.

Na površini je predviđeni prostor i za sledeće objekte:

• Deponija jalovine, otkopana za vreme dubljenja okana, površine oko 20 hektara;
• Rezervoar površine oko 6, hektara, ukopan u tlo i obložen pet folijom, za deponovanje oko 400.000 metara kubnih slane vode. To rešenje je predviđeni kao jedino moguće da se n ispušta slana voda u reku Jadar, a to je slana voda koja će se ispumpavati tokom dubljenja okana. Slana voda se pojavljuje već nakon 25m dubine a u fazi izgradnji, Rio Tinto ne želi otpore javnosti zbog ispusta slane vode u Jadar odnosno u Drinu i na taj način izbegava prekogranični uticaj na zagađenja.

1. Postronjenje za priprema hidrozasipa

Za potrebe hidrozasipa otkopa, preedviđena je proizvodnja 800.000 m³ godišnje paste, kojom će se zapunjavati otkopi, u cilju smanjenje uticaja sleganja površinskog terena usled iskopa rude. Hidrozapis će se proizvoditi/spravljati od sledećih suvih komponenti:

• Krupna jalovina iz procesa obogaćivanja rude oko 430.000 tona po godini;
• Krupna jalovina iz digestije koncentrata jadarita oko 180.000 tona po godini;
• Cement oko 77.000 tona po godini;
• Krečnjački agregat krupnoće -4+0mm, oko 530.000 tona godišnje;
• Procesna voda oko 250.000 tona godišnje;

Po potrebi će se dodavati i aditivi za poboljšano očvršćavanje paste.

(Postoji velika verovatnoća, upozoravaju stručnjaci, da je ovo velika podvala, jer će se pasta ustvari sastavljati samo od agregata krečnjaka, cementa i vode, a navedene komponente jalovine samo su ukras u ovoj fazi razvoja projekta, da bi se umanjila inače izuzetno velika ukupna količina jalovine za deponovanje).

1. Postrojenje za proizvodnju prskanog betona

Za potrebe osiguranja podzemnih prostorija u jami, postrojenje prskanog betona koristiće sledeće komponente: cement, krečnjački agregat krupnoće -2+0mm, fiber vlakna, procesnu vodu i aditive.

1. Postrojenje za koncetraciju rude jadarita

Otkopana ruda se obogaćuje procesom priprema mineralnih sirovina, koji podrazumeva sledeće faze: trostepeno drobljenje rude, a potom mokro prosejavanje i klasiranje u hidrociklonima gde se izdvaja jalovina kao preliv hidrociklona i koncetrat jadarita kao pesak hidrociklona krupnoće -2,4mm koji se odvodnjava na vibracionom situ otvora 0,2mm i potom sa oko 15% vlage ide na deponiju ispred postrojenja za hemijsku preradu koncentrata jadarita.

Na kraju procesa obogaćivanja rude, jalovina obogaćivanja rude s klasira ponovo u hidrociklonima, I tako razdvaja na krupnu jalovinu koja se koristi (bar bi trebalo) za hidrozasip otkopa u jami i sitnu jalovinu, koja ide na deponiju industrijskog otpada tj. jalovište. U cilju odvajanja vode, obe jalovine se filtriraju u filter presama. Nakon toga, krupna jalovina sadrži 20% vlage, a sitna jalovina posle filtracije ide i na sušenje i svodi se na 28% vlage. Ovim procesom dobijaju se sledeće mase proizvoda u tonama:

• Oko 810.000 tona godišnje, koncentrata jadarita sa oko 1,4% litijuma i 6,5% bora;
• Oko 340.000 tona po godini, krupne jalovine za hidrozasip sa oko 0,2% litijuma i 0,8% bora;
• Oko 550.000 tona po godini, sitne jalovine za jalovište sa oko 0,2% litijuma i 0,8% bora;

Ovim procesom obogaćivanja rude jadarita, odbacuje se oko 52,5% mase rude kao jalovina, a koncentrat minerala jadarita predstavlja oko 47,5% od otkopane rovne rude.

Predhodna tri kratko opisana postrojenja zajedno sa omoćnim objektima rudnika, zauzimaju površinu od oko 32 hektara.

 

2. HIDROMETALURŠKI PROCES

Hidrometaalurški proces prerade koncentrata jadarita je vrlo komplikovan i kompanija je proces zaštitila patentnim pravom. Sporno je što je proces dosada potvrđen samo u laboratorijskom obimu, bez kontinuiranog rada u poluindustrijskom postrojenju, jer su iz Loznice u Australiju otpremani samo uzorci rude iz bušotina. Prema dosadašnjim saznanjima PAKT-a ovde će proces biti opisan krajnje uprošćeno.

Proces rastvaranja koncentrata jadarita očinje toplim luženjem koncetrata, uz dodatak sumporne kiseline u cilju postizanja odgovarajući PH vrednosti pule od 3, I uz dodatak vodene pare, podiže se temperature pulpe koja se luži (rastvaranje koncentrata) na 90⁰C, a se za proces toplog luženja koristi I pojam “digestija”. Za proces luženja dodaje se oko 370 kg, koncentrovane sumporne kiseline po toni koncentrata jadarita, tako da je godišnji utrošak koncentrovane sumporne kiseline (koncentracije između 94-98%) iznosi 810.000 t/g x 370 kg/t = 299.700 tona.

Ovaj parameter je poprilično uznemirujući za javnost Srbije, jer podrazumeva da će se u narednih 40 do 60 godina, 300 dana u godini, Srbijom voziti železnička kompozicija sa 20 cisterni od 50 tona koncetrovane kiseline ( iz Bora ili Pirdopa u Bugarskoj), a koja će se prazniti u krugu hemijskog kompleksa. Verovatnoća udesa u transportu ili pri pražnjenju sumporne kiseline je značajna, što automatski povlači i dugogodišnji industrijski rizik za Srbiju. Luženje se vrši u trajanju od 60 minuta kroz pet uzazstopnih tankova sa mešačem. Nakon završenog luženja, vrši se klasiranje nerastvorenog silikatnog ostatka u hidrociklonima, na krupnu i sitnu frakciju, koje potom idu na filtraciju. Krupna jalovina bi trebalo nakon filtracije da ide na hidrozasip otkopa, a sitna jalovina nakon filtracije I sušenja, na deponiju industrijskog otpada.

Filtrat iz filter presa, ide na kristalizaciju gde se pri odgovarajućoj temperature i u vakumu, izdvajaju kristali borne kiseline, koja se nakon filtracije na tračnim filterima filtrira, a nakon sušenja keka u vibracionoj sušari sa fluidizovanim slojem I izdvaja se kao gotov proizvod u vidu belog praha. Godišnja proizvodnja borne kiseline (H₃BO₃) iznosi oko 286.000 tona ili 853 tone na dan.

Nakon izdvajanja borne kiseline, filtrati iz faze dobijanja borne kiseline, posle dodatka rastvorenog kiseonika i pare, idu u proces izdvajanja zaostalog bora a potom na proces kristalizacije natrijum-sulfata. Nakon kristalizacije natrijum-sulfat (Na₂SO₄) prolazi centrifuge pa sušaru I dobija se prah natrijum-sulfata u procenjenim količinama od oko 255.000 tona po godini ili oko 760 tona na dan.

Nakon izdvajanja natrijum-sulfata, vrši se neutralizacija kiselog rastvora sa oko 53.000 tona po godini negašenog kreča (158 tona na dan), a nečistoće dobijene neutralizacijom se izdvajaju taloženjem I odvodnjavanjem u filter presi, i potom su spremne za deponovanje na deponiju industrijskog otpada.

Poslednja faza je kristalizacija litijuma u karbonat uz pomoć dodataka natrijum karbonata. Dobijena pulpa litijum-karbonata se nakon toga podvrgava centrifugiranju. U procesu centrifugiranja čvrsta faza je litijum-karbonat a tečna faza (centrat centrifuge) vraća se u proces prerade slane vode. Kristalisani litijum-karbonat (Li₂CO₃) izdvojen kao čvrsta faza na centrifuge, podvrgava se rafinaciji uz dodatak ugljendioksida, hlorovodonične kiseline, sumporne kiseline i natrijum hidroksida, a potom sušenju i mikronizaciji, da bi se dobio belipah litijum-karbonata u količini od oko 58.400 tona godišnje ili oko 174 tone na dan.

Sledi prikaz mase proizvoda projekta ”Jadar”, na godišnjem nivou i za pretpostavljeni vek rudnika od 40 godina ( u dokumentima Rio Tinta se pominje 60!!!). Mase čvrstih proizvoda prikazane su u tonama bez vlage. Za jalovinu koja će se deponovati na deponiju industrijskog otpada, ukalkulisana je masa sa vlagom koju ima nakon filtriranja I sušenja, a za hidrozasip je data godišnja zapremina bez dinamike zapunjavanja koju diktira proces otvaranja I zatvaranja otkopa u jami.

proizvod	t/god.	t/dan	t/40 god.
Rovna ruda	1.700.000	5074	68.000.000
Jamska slana voda	942.000	2812	37.680.000
Koncentrat jadarita	810.000	2418	32.400.000
Krupna jalovina obogać. za hidrozasip	340.000	1014	13.600.000
Sitna jalovina obogać. za industrijsku deponiju	550.000	1641	22.000.000
Borna kiselina	286.000	853	11.440.000
Natrijum sulfat	255.000	761	10.200.000
Litijum karbonat	58.400	174	2.336.000
Krupna jalovina digestije za hidrozasip	165.000	492	6.600.000
Krupna jalovina digestije za sušenje i ind.deponiju	20.000	60	800.000
Jalovina neutralizacije za ind.deponiju	525.000	1567	21.000.000
Ukupno jalovine za industrijsku deponiju otpada	1.125.000	3358	45.000.000
Ukupno jalovine za ind. deponiju otpada sa 28% vlage	1.562.500	4464	62.500.000
Pasta za hiddrozasip otkopa (m3 po godini)	80.000	-	32.000.000

Posebnu pažnju u tabeli treba obratiti na ispumpanu slanu vodu, koja će zasigurno izazvati značajno sleganje terena u dolini Jadra (mnogo veće nego što predviđa Rio Tinto u PPPN) jer je nemoguće zapuniti prostor koji je slana voda zauzimala u podzemlju. Ispumpana slana voda od 37,68 miliona metara kubnih će pored značajnih i zabrinjavajućih razmera sleganja terena, ostaviti i značajan uticaj na posledica poplava prilikom stogodišnjih voda. U predmetnom PPPN projekta Jadar, Rio Tinto navodi da će sleganje terena biti od 0,5 do 1,4 metra. Ovakvo proizvoljno predviđanje treba preispitati i validno dokumentovati, obzirom na nova saznanja o količini rude i pojavi slane vode koja će se eksploatisati. Sleganje tla potrebno je definisati hronološki kroz vek eksploatacije rudnika.

Sa druge strane, godišnja količina jalovine je približno ista u t/god. i u m³/god. jer se tek kompaktiranjem jalovine sa mehanizacijom, može dostići zbijenost i naIipna masa od 1 ton/m³. Navedena cifra od 1.562.000 tone po godini jalovine je ogromna, ali ona vrlo lako može iznositi I 2 miliona tona po godini, ako ne uspe uklapanje krupne jalovine u pastu hidrozasipa.

 

*Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Izgradnja integriteta na lokalnom nivou kroz procenu rizika od korupcije u propisima" koji finansira European Endowment for Democracy. Izneseni stavovi autora nisu nužno i stavovi donatora.