U trenutku kada se veliki deo budžetskog novca u Srbiji troši mimo redovnih procedura, a izveštaji nezavisnih tela sve češće ukazuju na nepravilnosti u postupcima javnih nabavki, organizacije civilnog društva nude konkretna rešenja za unapređenje sistema. Bečejsko udruženje mladih (BUM), koje se već godinama bavi ovom temom, objavilo je niz preporuka koje bi, kako tvrde, doprinele stvaranju efikasnijeg, otvorenijeg i otpornijeg sistema javnih nabavki.„Institucionalne slabosti su očigledne. Postoje zakonski okviri, ali nedostaje njihova dosledna primena.

Tehnički alati postoje, ali podaci nisu korisni za praćenje. Institucije postoje, ali često bez kapaciteta da reaguju na sistemske zloupotrebe“, ističe Aleksandar Đekić, predsednik BUM-a.BUM ukazuje na potrebu za jačanjem kapaciteta ključnih institucija – od tužilaštva i Upravnog suda, preko Komisije za zaštitu prava u javnim nabavkama, do revizorskih i inspekcijskih organa. Takođe, ističe se da je potrebna dorada zakonskog okvira, uključujući zabranu učešća povezanih firmi u istim postupcima, pooštravanje pravila za promene podizvođača i mogućnost isključenja ponuđača s negativnim referencama.Digitalna transformacija sistema prepoznata je kao ključni pravac. Predlaže se potpuna digitalna obrada
svih koraka u javnim nabavkama putem Portala javnih nabavki, kao i objavljivanje svih dokumenata u otvorenim, lako pretraživim formatima. Građani bi time mogli, jednostavnim uvidom, da prate tokjavnog novca i uslove pod kojima se troši.„Na godišnjem nivou u Srbiji se kroz javne investicije potroši i do pet milijardi evra – više od 15% ukupnih
javnih rashoda. A građani ne znaju ko dobija te poslove, pod kojim uslovima i zašto“, navodi Đekić.
„Značajan deo ugovora zaključuje se kroz izuzetke – bilo na osnovu posebnih zakona, bilo pozivanjem na hitnost, bez stvarne kontrole.“Kao deo regionalnog projekta „Europe ASAP“, BUM razvija i digitalni alat koji će omogućiti pregled tendera, učesnika, vrednosti ugovora i nabavljenih usluga, kroz interaktivne prikaze. Alat će biti
dostupan javnosti, novinarima i organizacijama koje se bave nadzorom trošenja javnih sredstava.Pored toga, predložene su i mere koje se odnose na post-ugovornu fazu – obavezna kontrola kvaliteta isporučenog, praćenje promena cene, kao i sankcionisanje kašnjenja i nepoštovanja ugovornih obaveza.Hitne nabavke bi trebalo ograničiti, a njihovu opravdanost naknadno proveravati kroz izveštaje Državne revizorske institucije.Poseban akcenat stavljen je na zaštitu uzbunjivača – uz predlog izmena Zakona, digitalizaciju kanala za anonimno prijavljivanje i jačanje institucionalne zaštite onih koji ukazuju na nepravilnosti.Među inovativnim predlozima nalazi se i formiranje Saveta za integritet javnih nabavki – nezavisnog tela
koje bi pratilo sprovođenje reformi i uključivalo i članove civilnog sektora.Svi predlozi biće uskoro predstavljeni na forumu „Javne nabavke u fokusu“, na kojem će se okupiti
stručnjaci, institucije i organizacije iz cele zemlje. Organizatori se nadaju da će dijalog doprineti konkretnim pomacima u oblasti u kojoj je, kako tvrde, reforma neophodna i hitna.„Ako se nastavi praksa da se najveći poslovi realizuju mimo zakonskih okvira, urušava se poverenje u institucije i gubi se mogućnost da javni novac zaista bude u službi javnog interesa“, upozorava Đekić.
„Reforme su moguće – ali zahtevaju političku volju, institucionalnu hrabrost i uključivanje građana.“