Radna grupa Ujedinjenih nacija o poslovanju i ljudskim pravima danas je okončala desetodnevnu posetu Republici Srbiji. Svrha posete bila je da se proceni na koji način Vlada odnosno poslovni sektor ispunjavaju svoje obaveze i odgovornosti u skladu sa Vodećim principima Ujedinjenih nacija o poslovanju i ljudskim pravima (UNGP). Tu spadaju obaveze i odgovornosti sprečavanje, poštovanje i otklanjanje negativnih uticaja poslovnih aktivnosti na ljudska prava. Cenimo spremnost predstavnika Vlade, Narodne skupštine, poslovne zajednice, civilnog društva, strukovnih udruženja, sindikata, radnika/radnica, lokalnih zajednica i drugih aktera koji su se sa nama sastali radi otvorenog i iskrenog dijaloga o tekućim inicijativama, mogućnostima i izazovima koji se odnose na sprovođenje UNGP principa. Tokom posete sastali smo se sa predstavnicima sledećih ministarstava, agencija i državnih organa: Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstva turizma i omladine, Ministarstva za evropske integracije, kabineta ministarke bez portfelja zadužene za rodnu ravnopravnost, sprečavanje nasilja nad ženama i ekonomsko i političko osnaživanje žena, Ministarstva finansija i Ministarstva privrede. Nismo se sastali sa predstavnicima Ministarstva pravde i povezanim organima, uprkos ponovljenim zahtevima, a oni nisu odgovorili ni na pisane zahteve za dostavljanje informacija. Takođe smo se sastali sa predstavnicima Agencije za sprečavanje korupcije, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana, kao i sa predstavnicima lokalnih samouprava, uključujući načelnika Borskog upravnog okruga, kao i gradonačelnicu i predsednicu Skupštine grada Loznice. Pored toga, sastali smo se sa predsednicima relevantnih odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Tokom sastanaka u Beogradu, Boru, Loznici, Novom Sadu i Zrenjaninu, sastali smo se sa sledećim udruženjima iz privatnog sektora, uključujući i neke od njihovih članica i predstavnike pojedinih sektora i preduzeća: Privrednom komorom Srbije, Francusko-srpskom privrednom komorom, Unijom poslodavaca Srbije, Centrom za odgovorno poslovanje, Nemačko-srpskom privrednom komorom, Mrežom Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija u Srbiji, kompanijom Linglong Tire, kompanijom Rio Tinto Sava, i kompanijom Serbia Zijin Copper. U ovoj finalnoj fazi posete, zadovoljstvo nam je da podelimo svoja preliminarna zapažanja. Radna grupa će podneti kompletan izveštaj o poseti Republici Srbiji na 62. zasedanju Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija u junu 2026. godine.

Kontekst

Ova poseta je održana u trenutku kada se već skoro godinu dana održavaju značajni i rašireni protesti zbog pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu usled navodne korupcije u postupku javne nabavke i izgradnje preko kompanije u vlasništvu kineskog subjekta. Ključna pitanja tokom ovih protesta jesu izostanak brze i transparentne dostupnosti relevantnih informacija, kao i nejasan proces podizanja optužnica i pritvaranja ključnih lica i kompanija umešanih u slučaj. Kod nas izaziva ozbiljnu zabrinutost pitanje da li je to simptom odsustva državne zaštite ljudskih prava u kontekstu poslovnih aktivnosti (uključujući i javna preduzeća), nedovoljnog poštovanja ljudskih prava od strane poslovnih subjekata i odsustva delotvornih pravnih lekova u situacijama kršenja ljudskih prava. Nezavisno od toga, Vlada uvodi zakonodavstvo koje proizilazi iz namere pridruživanja Evropskoj uniji (EU). Primetno je da zakonodavstvo EU već sadrži, ili će uskoro sadržati, obaveze za preduzeća koje se odnose na obaveze provere poštovanja ljudskih prava (uključujući i poslovanje izvan EU), zabranu prinudnog rada i odredbe o održivosti životne sredine, koje imaju za cilj da se smanje potencijalni negativni uticaji poslovanja na ljudska prava, uključujući i prava u oblasti životne sredine i rada. Sve ove odredbe prevazilaze postojeće zakonodavstvo u Srbiji.

Institucionalni okvir za sprovođenje poslovanja i ljudskih prava Institucionalni okvir za sprovođenje poslovanja i ljudskih prava u Republici Srbiji obuhvata državne institucije na centralnom nivou, lokalne samouprave, specijalizovane agencije i nadležne organe. Primetili smo generalno nedostatak svesti o pitanjima poslovanja i ljudskih prava unutar ovog institucionalnog okvira i potencijalno negativne uticaje poslovnih aktivnosti na ljudska prava ljudi, zajednica i radnika. Osim toga, promocija, sprovođenje i nadzor poštovanja standarda ljudskih prava u poslovanju od strane ključnih državnih institucija pate zbog nedovoljnih kapaciteta, ograničenih uloga i uključenosti u ovu oblast. Ovo se posebno vidi iz ograničenog broja istraga navodnih kršenja ljudskih prava od strane preduzeća, kao i njihovih konačnih ishoda, što ukazuje na slabu primenu zakonodavstva. Agencija za sprečavanje korupcije ima ograničen mandat i ne vidi se da je uključena u rešavanje pitanja transparentnosti u okviru velikih projekata ekonomskog razvoja koje sprovode multinacionalne kompanije, dok je pokretanje istraga uglavnom usmereno na administrativne nepravilnosti. Inspektorati za rad i životnu sredinu imaju nedovoljne kapacitete, retko primenjuju ad hok ili nenajavljene inspekcije i nedostaje nadzor nad aktivnostima multinacionalnih kompanija. Organi lokalne samouprave imaju ograničen uticaj odnosno učešće u većim projektima ekonomskog razvoja koji se sprovode na teritorijama njihove nadležnosti, kada je u pitanju osiguravanje da preduzeća identifikuju, spreče i ublaže uticaj na ljudska prava, a takođe izostaje i prava podrška lokalnim zajednicama u dijalogu sa kompanijama pri rešavanju pitanja ljudskih prava. Bilo nam je zadovoljstvo da čujemo da postoje pozitivne inicijative, kao što je plan Ministarstva finansija da napravi smernice za nefinansijsko izveštavanje. Međutim, ograničeni institucionalni kapaciteti i uključenost glavnih institucija i lokalnih organa u osiguravanje da preduzeća poštuju standarde ljudskih prava u praksi ima široke implikacije za poverenje stanovništva u državni i lokalni sistem upravljanja kojim se osigurava odgovornost preduzeća za ljudska prava. Ovo je posebno izraženo kada je u pitanju ograničen nadzor nad aktivnostima stranih investicionih kompanija koje imaju sve veću ulogu u privredi Srbije. Podstičemo Vladu da, možda preko Ministarstva za ljudska prava, iskoristi priliku i obnovi opredeljenje za izradu Nacionalnog akcionog plana o poslovanju i ljudskim pravima, što bi predstavljalo korak napred u sprovođenju Vodećih principa Ujedinjenih nacija o poslovanju i ljudskim pravima (UNGP). Ovaj proces bi pružio Vladi priliku da uspostavi koherentan pristup cele Vlade, stvarno uključi zainteresovane strane, a posebno ranjive grupe i zajednice i ojača pristup pravnim lekovima u ovoj oblasti. Uz to, predlažemo da Vlada uvede Procenu uticaja na ljudska prava (HRIA) za sve nove ekonomske projekte, jer ona prevazilazi procene uticaja na životnu sredinu (EIA) obzirom da obuhvataju društveni uticaj poslovnih aktivnosti, a uobičajeno su uslov investitora iz EU i nekih međunarodnih preduzeća. Uvođenje i primena ovakve obaveze pomogla bi da se obezbedi da preduzeća na vreme prepoznaju i procene takav uticaj u svom radu, dok bi državni organi imali priliku da obezbede nadzor i spreče kršenja ljudskih prava od strane preduzeća.

Država koja vodi primerom

Ključni aspekt sprovođenja Vodećih principa Ujedinjenih nacija o poslovanju i ljudskim pravima (UNGP) jeste država koja vodi primerom kreiranjem povoljnog okruženja u kojem preduzeća mogu da poštuju ljudska prava. Dobar primer predstavlja uputstvo za zapošljavanje osoba sa invaliditetom koje je izradio Poverenih za zaštitu ravnopravnosti. Međutim, tokom naše posete čuli smo dosta komentara od različitih aktera o pitanjima koja su pokazala da Vlada ne pravi takvo povoljno okruženje. Na primer, više puta je iskazana zabrinutost oko nedostatka transparentnosti u postupku javnih nabavki, sa pratećim pitanjima o korupciji, i od strane preduzeća. Dalje, uprkos jasnim zakonima o postupku javnih nabavki, čini se da projekti od nacionalnog značaja, kao što je „EXPO 2027“, mogu da se odvijaju uz ograničenu primenu i izuzeće iz ovih postupaka, uz neke izmene koje se tiču primene zakona o planiranju i izgradnji. Čini se takođe da su neki drugi projekti, uključujući i one u kojima preduzeća kontrolišu strani subjekti, kao što su projekti u sektoru rudarstva i predložena izgradnja Trampove zgrade u Beogradu, mogli da se realizuju uprkos ozbiljnim primedbama na proces odobravanja. Agencija za sprečavanje korupcije ukazala je na to da se nije bavila takvim projektima, niti drugima za koje je smatrala da bi mogao postojati visok nivo korupcije i ozbiljna krivična dela, jer nisu u okviru njenih nadležnosti. Transparentnost u takvim slučajevima bi takođe trebalo da obezbedi javnosti, naročito lokalnim zajednicama, pristup nezavisnim podacima o relevantnim pitanjima, kao što su podaci o zagađenju životne sredine, zaštiti zdravlja i kulturnih dobara koja proističu iz obavljanja poslovnih aktivnosti, umesto da se oslanjaju isključivo na podatke koje dostavljaju same kompanije. Dalje, mogućnost da kompanije nastave svoje aktivnosti bez svih neophodnih dozvola, kao što smo videli u nekoliko slučajeva, uključujući i kompaniju Zijin, predstavlja zabrinjavajući trend i odsustvo mera države da osigura odgovornost poslovnih aktivnosti. Izražavamo ozbiljnu zabrinutost u vezi sa zakonodavstvom i praksama koje se odnose na eksproprijaciju zemljišta u privatne svrhe (za razliku od uobičajene komercijalne privatne kupovine od strane kompanija), jer one nose veliki rizik po ljudska prava, uključujući i pitanja adekvatne nadoknade, odsustva podrške ranjivim grupama tokom pregovora sa privatnim kompanijama o svojoj imovini. Takvo zakonodavstvo i prakse mogu biti u suprotnosti sa obavezama iz člana 1 Protokola 1 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava, posebno u pogledu legitimne javne svrhe, proporcionalnosti i neophodnosti. Slično tome, prenamena zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko u korist privatnih preduzeća, bez adekvatnog obaveštavanja lokalne zajednice, takođe predstavlja razlog za zabrinutost. Čak i kada su identifikovane i procenjene mere, poput preseljenja lokalnih zajednica i nadoknada koje im se nude (među kojima su i Vlasi, manjinska grupa u Krivelju i drugim područjima), u pitanju su dugotrajni postupci, ograničena razmena informacija i odsustvo stvarnog dijaloga sa zajednicama. Strateški značaj projekta koji sprovodi Rio Tinto u dolini Jadra za Republiku Srbiju i širu međunarodnu zajednicu mora biti u doveden u ravnotežu sa potencijalnim dugoročnim rizicima po lokalne zajednice i životnu sredinu. Bilo koji projekat takvog obima treba da bude uslovljen sveobuhvatnim procenama uticaja na životnu sredinu i ljudska prava, garancijama transparentnosti, javnom kontrolom i nezavisnim nadzorom. Postupci javnih komercijalnih subjekata, kao što su državna preduzeća, potpadaju pod dužnost države da štiti ljudska prava u skladu sa Vodećim principima Ujedinjenih nacija o poslovanju i ljudskim pravima (UNGP). Ipak, akteri su ukazali na brojne probleme koji se tiču postupanja državnih organa koje je dovodilo do kršenja ljudskih prava, kao što su narušavanje životne sredine i povrede prava radnika. Iznad svega, kada Ministarstvo za ljudska prava navodi da nikada nije imalo pritužbe u vezi sa kršenjem ljudskih prava od strane javnog ili privatnog preduzeća, deluje kao da je to i nedostatak svesti države i javnosti o ovim pitanjima, kao i osećaj samozadovoljstva u odnosu na ova pitanja.

Bezbedno i podsticajno okruženje

za civilno društvo Civilno društvo ima ključnu ulogu u promociji i praćenju poštovanja ljudskih prava u kontekstu poslovnih aktivnosti, kao i u omogućavanju preduzećima da razumeju zabrinutosti aktera na koje se one odnose. Da bi tu ulogu ispunili, akteri iz civilnog društva moraju da budu u mogućnosti da ostvare svoja prava na slobodu izražavanja, mirnog okupljanja i udruživanja, zagarantovana Ustavom Republike Srbije i međunarodnim pravom ljudskih prava. Tokom naše posete, prenete su nam uznemirujuće informacije o zastrašivanju, kampanjama blaćenja, praćenja i fizičkih napada na aktiviste/aktivistkinje iz civilnog društva i branioce/braniteljke ljudskih prava koji/koje istupaju protiv štetnih poslovnih praksi, razotkrivaju korupciju odnosno zahtevaju pozivanje na odgovornost u vezi sa poslovnim aktivnostima. Navodi se da su mirni protestanti u Novom Sadu, koji su pozivali na odgovornost zbog tragičnog pada nadstrešnice 1. novembra 2024. godine – koji je odneo 16 života, uključujući i dečjih – bili izloženi upotrebi prekomerne sile policije i napada neidentifikovanih lica, kao i arbitrarnim hapšenjima pod optužbom narušavanja ustavnog poretka. Slično tome navodi se da su protestanti koji su se suprotstavili projektu iskopavanja litijuma na Jadru u blizini Loznice, pozivajući se na ozbiljne posledice po životnu sredinu i javno zdravlje, bili pritvoreni, a protiv pojedinaca su podnete krivične prijave. Odluka mnogih uglednih organizacija civilnog društva da se povuku iz saradnje i društvenog dijaloga sa Vladom ukazuje na nedostatak građanskog prostora. Naročito zabrinjava trend navoda o korišćenju strateških tužbi protiv javnog učešća (SLAPP) protiv branitelja/braniteljki ljudskih prava i novinara/novinarki, koje su pokretali javni funkcioneri i akteri iz poslovnog sektora. Iako su mnogi od ovih predmeta odbačeni kao neosnovani, oni znatno opterećuju aktiviste/aktivistkinje, jer im odvlače vreme i dragocene resurse na pravnu odbranu. U tom kontekstu, ističemo relevantnost Direktive EU o borbi protiv SLAPP tužbi iz 2024. godine, naročito u kontekstu procesa pridruživanja Republike Srbije EU. Takođe smo ozbiljno zabrinuti zbog Nacrta zakona o stranim agentima koji je predložen u Narodnoj skupštini, a kojim bi se nalagalo pojedincima i organizacijama koje primaju finansijsku ili neku drugu vrstu podrške iz inostranstva da se registruju kao „strani agenti“. Ukoliko bi ovaj zakon bio usvojen, sigurno bi imao zastrašujući efekat na civilno društvo. Želimo da naglasimo da Vodeći principi Ujedinjenih nacija o poslovanju i ljudskim pravima (UNGP) podstiču države da obezbede da legitimne aktivnosti branitelja/braniteljki ljudskih prava ne budu ometane. Pozivamo organe Republike Srbije da preduzmu odgovarajuće mere i osiguraju bezbedno i podsticajno okruženje braniocima/braniteljkama koji rade na pitanjima vezanim za poslovanje i ljudska prava.

Stvarni dijalog konsultacije i participacija u velikim razvojnim projektima

Ističemo da su stvarne konsultacije sa zajednicama centralni aspekt provere poštovanja ljudskih prava, utvrđene Vodećim principima Ujedinjenih nacija o poslovanju i ljudskim pravima (UNGP). Time se omogućava rana identifikacija zabrinjavajućih pitanja i pritužbi, kao i bolje razumevanje potencijalnih uticaja nekog projekta na pojedince, lokalne zajednice i životnu sredinu, posebno one koji su u najvećem riziku od marginalizacije i diskriminacije, naročito žene, manjine (kao što su Vlasi) i osobe sa invaliditetom. Regulatorni okvir Republike Srbije predviđa pravo na učešće, uključujući i u donošenju odluka koje se tiču životne sredine. Sastali smo se sa nekim kompanijama koje posluju u Boru, Zrenjaninu i Loznici, koje su potvrdile značaj održavanja dijaloga sa zajednicama i priznale da se susreću sa izazovima kada sa njima komuniciraju tokom razvoja i sprovođenja projekata, uključujući i u sektoru rudarstva. Uprkos odredbama u zakonima i propisima, kao i obavezama koje su kompanije preuzele, zajednice koje žive u oblastima u kojima se nalaze rudarske koncesije, navode iskustvo ograničene odnosno odsustva stvarne participacije. Prema navodima zajednica u Boru i Zrenjaninu, nije bilo dovoljno konsultacija oko projekata koji se sprovode na njihovom zemljištu ili u blizini, niti jasnih mehanizama za učešće u odlukama koje se odnose na razvoj njihovih zajednica. Ova pitanja dodatno pojačava regulatorna neizvesnost, čiji je primer projekat eksploatacije litijuma i bora od strane kompanije Rio Tinto u dolini Jadra, gde je usvojen Prostorni plan za područje Jadra, na primer, uz minimalno učešće lokalne javnosti. Iako je plan ukinut u januaru 2022. godine, Ustavni sud je potom poništio ukidanje, čime je dodatno istaknuta pravna i planska nesigurnost, kako za zajednice tako i za kompanije, što je dovelo do, na primer, protesta širom zemlje. Kompanije često deluju kao da učešće zajednice shvataju kao formalnost koju moraju da ispune na papiru. Preporučujemo da i državni i lokalni organi uprave, kao i kompanije, osiguraju da se konsultacije sa svim relevantnim akterima zaista sprovode i da se poštuje pravo na učešće.

 Ljudska prava radnika

Zakon o radu Republike Srbije je centralni zakon kojim se uređuju, između ostalog, ugovori o radu, radno vreme, pravo na odsustvo sa rada i odmor, bezbednost na radu i pravo na fer nadoknadu, uključujući i minimalnu zaradu. Međutim, postoje brojni izazovi vezano za njegovu delotvornu primenu. Kolektivno pregovaranje i sloboda izražavanja i udruživanja Pravo na štrajk je zagarantovano Ustavom. Međutim, aktuelni Zakon o štrajku označava širok raspon sektora, kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita, saobraćaj, komunalne usluge, mediji i dr. od „posebnog značaja“ ili „od javnog interesa“. Posledično, pravo na štrajk podleže strogim ograničenjima odnosno izuzecima, uključujući i obavezu da se održavaju minimalne usluge, čak i kada obustava rada ne bi ugrozila javno zdravlje ili bezbednost, što može praktično ukinuti ovo pravo. Podstičemo dalji rad na usvajanju novog zakona u ovoj oblasti, što bi podrazumevalo stvarno učešće sindikata i organizacija civilnog društva. Pravo na osnivanje sindikata i udruživanje u sindikate zagarantovano je Zakonom o radu. Mogućnost učestvovanje u kolektivnom pregovaranju i predstavljanje radnika zvanično zavisi od formalne registracije sindikata u Ministarstvu rada. Saznali smo da je proces registracije često dugotrajan i netransparentan, a po zahtevima se odlučuje mesecima ili čak godinama. Povrh toga, nedosledna primena zakona može da dovede do povlašćenog tretmana određenih sindikata, dok se oni koji se smatraju kritičkim ili nezavisnim stavljaju u nepovoljan položaj. Takođe je veoma zabrinjavajuća fragmentacija zakonodavstva i korišćenje nesigurnih oblika zaposlenja, kao što su privremeni, ugovori na određeno vreme ili ugovori o privremenim i povremenim poslovima, koji stvaraju nesigurnost, a preduzeća ih koriste protiv radnika u odnosu na njihovo mišljenje ili socijalni položaj. Ova nesigurnost ima ozbiljne posledice: ona slabi kolektivno pregovaranje, obeshrabruje formiranje novih sindikata i čini radnike podložnijim pritiscima poslodavca ili države. Istovremeno, takva nesigurnost odvraća od protestvovanja, udruživanja u sindikate odnosno od drugih načina ostvarivanja radnih prava.

Zdravlje i bezbednost na radu

Usvajanje novog Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu iz 2023. godine predstavlja pozitivan pomak u meri u kojoj predviđa, između ostalog, preventivne mehanizme i odgovornost poslodavaca da primenjuju mere bezbednosti. Takođe je pozitivno uključivanje obaveze poslodavaca da obezbede bezbednost i zdravlje na radu na daljinu. Ministarstvo rada je 2024. godine izvestilo o 1013 pojedinačnih povreda, uključujući i 59 smrtnih ishoda, pri čemu građevinski sektor i dalje spada među sektore sa najvećim rizikom. Inspekcija rada Jedan od značajnijih izazova i dalje je mali broj inspektora rada: njih je 270 (na preko 500.000) privrednih subjekata u Srbiji, odnosno jedan inspektor rada na preko 2000 privrednih subjekata. Iako inspektori imaju zakonska ovlašćenja da nenajavljeni posećuju preduzeća, oni to izgleda da retko čine, naročito u odnosu na preduzeća u vlasništvu stranih subjekata. Time se značajno umanjuje njihova delotvornost prilikom provere postojećih poslovnih praksi i dolazi do toga da nosioci prava imaju mnogo manje poverenja u to da će njihove žalbe, ako ih uopšte i podnesu, biti rešene brzo i sa odgovarajućim ishodom za podnosioce. Preduzeća su potvrdila ovaj nedostatak delovanja inspektora, što znači da neka preduzeća mogu uglavnom da nastave sa praksama zloupotrebe ljudskih prava, uključujući i narušavanje životne sredine, bez straha od sankcija. Strani radnici Tokom proteklih godina, u Republici Srbiji je došlo do stabilnog rasta broja stranih radnika, koji je izazvan značajnim promenama na tržištu rada. Očekuje se da će se ovaj trend nastaviti. U julu 2023. godine, usvojen je Zakon o izmenama i dopunama zakona o zapošljavanju stranaca („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 62/2023), kojim su dodatno olakšane procedure za zapošljavanje stranih radnika. Tokom 2023. godine, Republika Srbija je izdala 45.112 privremenih dozvola boravka u svrhu zaposlenja, što predstavlja porast od 29% u poređenju sa 2022. a od 121% u poređenju sa 2021. godinom. U ovom kontekstu pojavljuju se izazovi kada je u pitanju zaštita stranih radnika i radnika zaposlenih neformalnim kanalima, naročito u kontekstu velikih infrastrukturnih projekata i međunarodnih investicionih sporazuma. Saznali smo da su trenutno na snazi 14 takvih sporazuma, a da mnogi ugovori povezani sa ovim sporazumima nisu javno dostupni, što izaziva zabrinutost u pogledu transparentnosti, korupcije i odgovornosti, naročito u vezi sa radnim pravima. Međunarodna tela, uključujući Ministarstvo spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država, ukazali su na rizike od eksploatacije sa kojima se suočavaju strani radnici, naročito iz Vijetnama, Kine i Indije, od kojih su mnogi žrtve trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije. Korišćenje agencija za zapošljavanje koje regrutuju radnu snagu iz trećih zemalja bez odgovarajuće provere poštovanja ljudskih prava, transparentnosti i odgovornosti takođe izaziva zabrinutost jer izlaže strane radnike ozbiljnim rizicima od radne eksploatacije i trgovine ljudima. Jedan primer je slučaj vijetnamskih radnika u fabrici Linglong Tire u Zrenjaninu, koje je doveo podugovarač, a kojima su konfiskovani pasoši, ograničeno kretanje i trpeli su izuzetno loše uslove života i rada. Iako je trgovina ljudima u svrhu radne eksploatacije krivično delo, ne postoji dokaz o pokretanju krivičnog postupka. Kompanija je od tada prestala da koristi spoljne agencije za zapošljavanje, ali nadzor je i dalje slab, obzirom da smo dobili informaciju da su u poslednjih nekoliko godina imali samo nekolicinu inspekcija.

Uticaji poslovnih aktivnosti na životnu sredinu i ljudska prava

Pravo na život u čistom, zdravom i održivom okruženju obuhvata pristup čistom vazduhu, bezbednoj vodi, zdravoj hrani i stabilnoj klimi. Realizacija ovog prava u mnogome zavisi od blagovremene identifikacije potencijalnih negativnih uticaja imajući u vidu da neki od njih mogu biti nepovratni ili zahtevati značajna javna sredstva za sanaciju ili ublažavanje posledica. Ističemo da određeni uticaji velikih projekata ekonomskog razvoja mogu imati prekogranične negativne efekte (na primer preko Dunava) po druge države u regionu. Primećujemo da su procene uticaja na životnu sredinu (EIA) predviđene zakonodavstvom Srbije kao obaveza koja se primenjuje u poslovanju. Međutim, realizacija ovih obaveza u praksi je nedosledna. Od suštinskog je značaja da takve procene nepristrasno provere nadležni državni organi. Čisto oslanjanje na procene samih preduzeća teško da će osigurati da ova obaveza ne bude ograničena dekonstrukcijom faza ili obima poslovnih projekata (tzv. parčanjem odnosno fragmentacijom). Zabrinuti smo zbog nedostatka pouzdanih informacija, transparentnog merenja i dijaloga sa lokalnim zajednicama koje se odnose na uticaj rudarskih projekata na zdravlje radnika i stanovništva u okolini (npr. u regionu Bora od kompanije Zijin), uključujući i visoke granične vrednosti opasnih supstanci koje zakoni Republike Srbije dozvoljavaju, kao i ograničen pristup toksikološkim ispitivanjima. Podaci koje smo dobili pokazuju mnogo veći broj slučajeva kancera u oblastima u kojima se odvijaju rudarske aktivnosti, dok su kazne za kršenje zakona iz oblasti životne sredine minimalne. Iako su mogli da se zabeleže pozitivni ishodi upotrebe novih tehnologija u procesu proizvodnje u pogledu emisija određenih opasnih supstanci kao što je SO2, zabeležen je nizak nivo transparentnosti u odnosu na prijavljivanje novih supstanci koje Zijin koristi u rudarskim aktivnostima i njihovo dejstvo na zdravlje stanovništva. Selo Krivelj ima nesrazmeran udeo negativnog uticaja (zagađenje teškim metalima, ugroženost vode, stoke i poljoprivrede) a nastali rizici po ljude i životnu sredinu se ne mogu zanemariti.

Grupe u riziku

Zakon o zabrani diskriminacije iz 2009. godine ima za cilj da uspostavi sveobuhvatan i integralan sistem zaštite od diskriminacije. Njime se zabranjuje diskriminacija po bilo kom osnovu, naročito po osnovu rase, pola, etničke pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti i zdravstvenog stanja. Diskriminacija po osnovu političkog ili drugog uverenja, kulture, jezika, starosti, kao i psihičkog i fizičkog invaliditeta takođe je nezakonita. Rad Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u ovoj oblasti zaslužuje priznanje. Međutim, tokom čitave posete, dobijali smo informacije o posebnim izazovima sa kojima se suočavaju neke grupe i zajednice. Sistemska diskriminacija romske zajednice i dalje je prisutna, posebno u odnosu na pristup zaposlenju, zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju. Mnogi romski radnici uključeni su u opasno i neformalno zaposlenje, kao što su prikupljanje otpada i građevinski radovi, često bez pristupa socijalnoj zaštiti ili radnim pravima. Osim toga, romska nasilja se često raseljavaju zbog urbanističkih projekata, pri čemu im se obezbeđuju mala ili nikakva alternativna stambena rešenja. Osobe sa invaliditetom i dalje se suočavaju sa suštinskim preprekama zapošljavanju i pristupu socijalnim uslugama. Iako Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom zabranjuje diskriminaciju na radu, a Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom uspostavlja sistem kvota radi podsticanja inkluzivnog zapošljavanja, ovi pravni okviri nisu još doveli do značajnih poboljšanja. Stopa nezaposlenosti među osobama sa invaliditetom ostaje niska, a mnoge od njih i dalje imaju iskustvo siromaštva ili su u riziku od socijalnog isključivanja. Pravna zaštita za lezbejke, gej, biseksualne, transrodne i interseks (LGBTI) osobe postoji, ali izazovi u praksi i dalje postoje. Međutim primena zaštite je nejednaka, a diskriminacija na radnom mestu takođe opstaje, pri čemu mnoga lica koja imaju iskustvo diskriminacije biraju da ne prijave incidente iz straha od dodatne stigmatizacije.

Rodni aspekti poslovanja i ljudskih prava Pravni okvir Republike Srbije podržava rodnu ravnopravnost putem nekoliko ključnih zakona, kao što su Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o radu i Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Tokom našeg sastanka sa predstavnicima Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, obavešteni smo da diskriminacija na radnom mestu i u vezi posla čini većinu pritužbi koje oni primaju. Žene su prepoznate kao grupa koja je najviše pogođena, pri čemu se žene sa sela i Romkinje suočavaju sa dodatnim izazovima. Posebne primere obuhvataju slučajevi kada su žene raspoređene na niža radna mesta nakon povratka sa porodiljskog odsustva. U Izveštaju Poverenika za 2024. godinu ističe se da mlade žene u Srbiji imaju više stope nezaposlenosti u poređenju sa njihovim muškim vršnjacima, a mlade Romkinje imaju tri puta manje šanse da sebi obezbede zaposlenje od mladih Roma. U izveštaju se takođe beleži i kontinuirani pad zaposlenosti žena, naročito kod žena preko 45 godina starosti. Žene se takođe ne plaćaju podjednako za obavljanje posla iste vrednosti, niti se podjednako unapređuju. Njihova zastupljenost na liderskim i menadžerskim pozicijama i dalje je nesrazmerno niska. Pozdravljamo proaktivan rad Poverenika za zaštitu ravnopravnosti na unapređivanju nediskriminacije i praksi inkluzivnog zapošljavanja. Kroz razvoj i promociju dobrovoljnog Kodeksa ravnopravnosti, poslodavci se podstiču da usvoje rodno osetljive i inkluzivne politike na radnom mestu. Od jula 2024. godine, Poverenik sprovodi projekat „Unapređenje ravnopravnosti u oblasti rada i zapošljavanja – Zajednička inicijativa za ravnopravnost na radnom mestu“. Ova inicijativa ima za cilj da proširi mrežu kompanija koje podržavaju Kodeks ravnopravnosti i jačaju svoje interne kapacitete kroz strukturu Partnerstva za ravnopravnost. Pozdravljamo ovu inicijativu i podstičemo kompanije da se u potpunosti uključe u njeno sprovođenje kako bi se obezbedio njen uspeh.

Nove tehnologije Obzirom na brzi razvoj novih tehnologija, koji sobom nosi potencijalne pozitivne i negativne uticaje, podstičemo Vladu da uključi procenu uticaja na ljudska prava pre nabavke i uvođenja novih tehnologija (npr. sistemi veštačke inteligencije) u državu i kompanije. Na primer, digitalizacija socijalne zaštite putem Zakona o socijalnoj karti (iz marta 2022. godine) ima potencijal da unapredi efikasnost usluga upravljanja u oblasti socijalne zaštite. Međutim, zabrinutost izazivaju mogući nenameravani uticaji u praksi, koji nesrazmerno pogađaju ranjive grupe. Od uvođenja, oko 58.000 ljudi (oko 25% korisnika/korisnica) izgubilo je pristup socijalnoj pomoći, često zbog netačnih ili pogrešno klasifikovanih podataka, kao što je slučaj sa neformalnom zaradom Roma koji rade na sakupljanju otpada koja je pogrešno evidentirana kao plata. Organizacije civilnog društva su osporile zakon pred Ustavnim sudom i tražile transparentnost po pitanju algoritma i izvornog koda, ali prema informacijama koje smo dobili, Ministarstvo rada je odbilo da ih objavi i postupak je još uvek u toku.Radna grupa poziva Vladu i preduzeća da tokom postupka izrade Zakona o veštačkoj inteligenciji koriste njen nedavno objavljen izveštaj o veštačkoj inteligenciji i poslovanju i ljudskim pravima (A/HRC/59/53).

Pristup pravnom leku Jedan od tri stuba Vodećih principa Ujedinjenih nacija o poslovanju i ljudskim pravima (UNGP) jeste pristup nosilaca prava delotvornom pravnom leku. Njime se zahteva da radnici, lokalne zajednice, civilno društvo i drugi nemaju, odnosno ne smatraju da postoje prepreke da njihove tvrdnje o negativnom uticaju poslovnih aktivnosti na ljudska prava, uključujući i državnih preduzeća, razmotre nepristrasni sudski ili vansudski mehanizmi. Iako je bilo nekoliko pozitivnih praksi države, kao što je postupanje sa žrtvama trgovine ljudima, ozbiljno smo zabrinuti zbog nedostatka delotvornog pristupa pravom leku zbog poslovnih aktivnosti kojima se krše ljudska prava, uključujući radna prava i uticaj na životnu sredinu. Na primer, Agencija za sprečavanje korupcije pokrenula je samo tri krivična postupka 2024. godine, a čini se da Zaštitnik građana nije spreman da preduzme korake i pomogne nosiocima prava koji se žale na zloupotrebe preduzeća u privatnom ili javnom vlasništvu. Iako deluje da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti delotvoran u svom radu, on ne može da ulazi u poslovne prostorije i ne dobija statističke podatke od sudova o ishodima svojih postupaka, uprkos zakonskoj obavezi. Nedostatak poverenja u nezavisnost sudova često je pominjana tokom ove posete. Iako su neki lokalni sudovi brzo zaštitili prava radnika, postoje zabrinutosti, čak i državnih zvaničnika, zbog veoma sporog sudskog postupka i dugotrajnog donošenja presuda. Nedostatak kolektivnih tužbi u zakonu takođe može da oteža ostvarivanje delotvornog pravnog leka. Ovaj nedostatak brzog i delotvornog donošenja presuda u sudovima takođe se ogleda u zabrinutostima u pogledu policije i javnog tužilaštva, koje neki smatraju da nije nezavisno, da je podložno političkom pritisku i da podnosiocima žalbi ne daje dovoljno informacija. Brutalnost policije i korišćenje neidentifikovanih lica u reagovanju na javne proteste protiv poslovnih aktivnosti dovodi u pitanje sposobnost pravnog sistema Republike Srbije da deluje na sprečavanju i sankcionisanju nezakonitosti prilikom delovanja policije i drugih aktera u tom smislu. Zapravo samo odsustvo saradnje sa nama od strane Ministarstva pravde predstavlja ozbiljno pitanje o meri u kojoj to ministarstvo ima bilo kakvu zainteresovanost za potrebu da postoji delotvoran pristup pravnom leku za kršenja ljudskih prava u kontekstu poslovanja i može da ukazuje na zabrinjavajući nedostatak rada na omogućavanju pravnom sistemu da štiti svoje nosioce prava od poslovnih aktivnosti preduzeća. U pogledu pristupa pravnom leku koji preduzeća pružaju, Vodeći principi Ujedinjenih nacija o poslovanju i ljudskim pravima (UNGP) utvrđuju da sva preduzeća treba da imaju delotvorne funkcionalne žalbene mehanizme. Tu spada i mogućnost da podnosioci, uključujući radnike/radnice i lokalnu zajednicu, mogu da podnesu žalbe bezbedno i anonimno, kao i da će njih razmatrati neko eksterno telo ako se ne razreše. Pronašli smo nedovoljno dokaza o takvim mehanizmima tokom naše posete, uključujući u fabrici Linglong Tire, a zakonodavstvo Republike Srbije ne predviđa obavezu njihovog uspostavljanja.

Zaključci

Republika Srbija mora da unapredi rad na sprovođenju Vodećih principa Ujedinjenih nacija o poslovanju i ljudskim pravima (UNGP). Prisutan je nedostatak znanja, kapaciteta i resursa u čitavoj vladi, privredi i zajednicama u smislu osiguravanja da država štiti ljudska prava, da preduzeća (uključujući i državna) poštuju ljudska prava kao i da postoji delotvoran pristup pravnom leku za osobe koje su pogođene poslovnim aktivnostima. Iako država i nekolicina kompanija primenjuju neke pozitivne mere, a postoji i pravni okvir koji se odnosi na ljudska prava, uključujući i prava u oblasti životne sredine, kao i obaveze kompanija, nedostatak primene ovih zakona znači da država i privreda imaju još dosta posla u ovoj oblasti. Posebno su zabrinjavajući strateški projekti ekonomskog razvoja, koji se čini da pretpostavljaju da su ekonomski razvoj i ljudska prava u konfliktu, što nije tačno. Održivi razvoj obuhvata zaštitu ljudskih prava, kao što su prava radnika, zajednica i životne sredine. Tokom naše posete zaista je bilo jasno da postoji konsenzus civilnog društva i privrede da su transparentnost, stvarne konsultacije i nezavisno pravosuđe koje obezbeđuje delotvorne pravne lekove korisni za sve.