Već odavno je poznato da EU u trci za posebnim mineralnim sirovinama gubi neke od svojih demokratskih vrednosti. Već drugi put, projekat "Jadar" se privremeno obustavlja. Jednom je pred izbore to uradio Vučić, da bi drugi put, nedavno, to uradila kompanija Rio Tinto. Savo Manojlović je prvi put proglasio  pobedu(?), sada građani  suzdržano gledaju na objavu kompanije. Valjda još samo njima nije jasno da ovde neće kopati !!! Ipak, što rekao pokojni Milan Mladenović - nije još kraj!!! "Ćeraćemo se mi još"!!!

Svi su u dosadašnjoj borbi dali neki svoj doprinos! Sećam se, još 2019-te kada su se upalile prve "crvene lampice" i kada smo uočili prve koruptivne rizike. Tada i prestajemo sa odlascima  na sastanke  sa Kompanijom, jer najvažnije odgovore nismo dobijali. U to vreme, nas iz PAKTa, zove Aco Karajičić i traži pomoć i saradnju. On i Zlatko Kokanović su, izgleda, prvi koji su bilI svesni opasnosti koje rudnik donosi. Izbor nije bio veliki - ili poljoprivrednici ili rudari! U samom početku priključuje se i glumica Bojana Novaković, a na njenu preporuku i Savo Manojlović. Usledila je peticija, ali i sastanci u Vladi, gde nam je Ana Brnabić rekla da smo Amiši i da je naša borba uzaludna! Međutim, stvar je otišla daleko, u skoro sve svetske medije i prvi put se desilo da je udrženje NE DAMO JADAR ušlo u Vučićevo biračko telo. Odgovor uspaničenog diktatora je bio da se projekat ukida 2021. godine, pred izbore i to se pokazalo kao dobar potez sa stanovišta vlasti. To što su neki poleteli  da proglase pobedu, može se pripisati političkom neiskustvu i naivnosti. Bilo je desničara koji nisu bilo toliko naivni i koji su celu dolinu uspeli da prevare i da dobiju glasove. Bilo je i biće korisnih idiota koji su od početka podmetali klipove u točkove pobune, a čak se nisu libili ni da tuže organizaciju NE DAMO JADAR. Želim da verujem da su u pitanju  pre korisni idioti, nego saradnici vlasti i režima. Zanimljivo je istaći, da je PAKT još 2020-te podneo Ustavnu žalbu o kojoj se do dan danas nije raspravljalo, ali da je Ustavni sud na prečac doneo Odluku o rešenju Vlade kojom se tad ukida projekat Jadar. Faktički, projekat je na taj način vraćen na scenu, a bio je to model koji je diktator pronašao, da birači ne kažu da je on naredio, već druga grana vlasti na koju diktator "šatro" nema uticaj.

U međuvremenu, diktator je, pod pritiskom javnosti, povukao Zakon o eksproprijaciji i prihvatio neke od amandmana na Zakon o referendumu, Ostaje žal, što se brzalo i što nije predloženo da za regionalni i lokalni referendum treba 50% + 1, što je u staroj verziji Zakona stajalo. Ostalo je i otvoreno pitanje: "Šta su to lokalni i regionalni referendumi"? Gde je njihova granica? Sreća u nesreći je što je ovo postalo nacionalno pitanje br.1, jer je nekako u tom periodu isplivala i mapa novog Prostornog plana Srbije, gde se predviđa 40 novih rudnika. Cela Srbija je ustala na noge i tu je faktički priča bila završena. Interesantno je, i da je podrška otvaranju rudnika najveća u Loznici, dok je znatno manja u Srbiji, pogotovu u Mačvi. Važan segment čitave pobune je došao iz Mačve. Kad bolje razmislimo, Mačva je potencijalno i više ugrožena od Loznice, plus, u Loznici je već godinama na sceni tiha korupcija gde se sportski klubovi i organizacije koje žele da glume pregovarače ne odriču sponzorstva Rio Tinta, gde kompanija na njih računa za podršku kada eventualno dođe do referenduma ili nasilnog uspostavljanja rudnika.

Sve u svemu, došlo se do velikog uspeha, jer 97% građana, prema poslednjem istraživanju prepoznaje Zlatka Kokanovića. Borba još nije završena i daleko je od toga. Ono što Kompanija i Vlada trenutno žele, jeste opuštenost i slavodobitnička radost aktivista, ali kraj borbe se ne nazire i nažalost, sva je prilika, preneće se i na buduća pokolenja. Pripremimo Zavet!