Trenutno bokserskim savezom Srbije rukovodi Lozničanin Nenad Borovčanin. Neretke su kritike koje nekako dopiru u javnost da je sa Borovčaninom urušilo i ono malo boksa što je ovde ostalo. U Srpskom boksu nema više ni časti. Novca ima, ali rezultata ni na vidiku, dapače!! Priča se da Borovčanin za organizaciju Svetskog prvenstva u Beogradu, uzeo preko milion eura, on i njegovi. Koliko je dobar on, a da li je ostatak novca otišao u ruke Malovića ili Vučića, veovatno nikad nećemo saznati.

detalj sa Zlatne rukvice : foto Midrag Milić - Facebook

 Razloga za fijasko ima na sve strane, ali glavni je, da su se svi redom, godinama, žalili na loše suđenje: i Mađari i Rusi i Rumuni i Makedonci i...ima ih čitav niz, ali, izgleda, da se rukodstvo Saveza nije mnogo obaziralo na pretnje stranih delegacija da dalje neće učestvovati u lakrdiji, i bi na kraju tako. Otrežnjenje je bolno i uvredljivo. Paraleleno su se odvojala još dva bokserska turninira gde su se gosti pojavili u reprezentativnom sastavu, pa ostaje pitanje da li je  ( kada se već znalo za situaciju)  "Zlatna rukavica"morala da se održi u tom terminu? Boli činjenica da je od 12 seniorskih težinskih kategorija "takmičenje" u najelitnijoj diviziji održano samo u 5 (velter, p. srednja, srednja, kruzer i superteška) kategorija i da su održani samo finalni mečevi, jer za eliminacije i polufinale nije bilo takmičara. Nečuvena bruka i šteta! Supertalentovani majstori boksa: Almir Memić , Marko Jovanović, Relja Stojković, Dimitrije Andrejević, ne snose apsolutno nikakvu krivicu za to. Oni su se odazvali pozivu, i u tim, takvim mečevima, pokazali svoj veliki potencijal, ali su zbog izostanka boljih, iskusnijih i trofejnijih protivnika sprečeni da zablistaju punim sjajem. Ovakvim neodgovornim ponašanjem našeg rukovodstva bačena je i senka na sve one maestralne pobede, Svetomira Belića, Zvonka Vujina, Mirka Puzovića (sa 5 rukavica najuspešniji takmičar), Bratislava Ristića (3) Miodraga Perunovića, Zorana Mitrovića (3) Baneta Stankovića (3), Ljube Marjanovića, Ace Drenovaka - koji su pobedama nad osvajačima kontinentalnih, svetskih i olimpijskih medalja stizali do svojih "Rukavica".

Glupo je verovati da će ovaj vruć šamar otrezniti čelnike BSS i naterati ih da stave prst na čelo i nešto u narednom periodu promene. Ako ovu "opomenu" ne shvate na pravi način ( a sva je prilika da neće), nesumnjivo je da će i naš drugi međunarodni turnir *Bg Pobednik* koji pristiže za nepunih 100 dana doživeti istu, a mozda i goru sudbinu. Mada ce mnogi istinski poznavaoci boksa reći i ustvrditi da od ovoga i ne može da bude gore.

Reč-dve i o nedavno završenom omladinskom evropskom prvenstvu (do 19) i mlađim senorima (do 23) u glavnom gradu Jermenije, gde je Lozničanin Rastko Simić slavio u finalu i okitio se zlatom iz Jerevana. Rastka je kako i dolikuje primila ćaci gradonačelnica, ili bar nešto što na to liči. Međutim, ovo takmičenje s obzirom na sve okolnosti može biti i poslednje. Zašto? Prvo zbog toga što ovo takmičenje organizuje IBA, federacija koja nije priznata od strane MOK-a a samim tim nema status olimpijskog sporta. Postavlja se pitanje kome je u interesu da učestvuje na takmičenju na kojem se recimo u 12 težinskih kategorija (mladje seniorke) takmičiti samo 38 takmičarki (po 2-3) u kategoriji. Dakle za 48 medalja (1 zlatna, 1 srebrna i 2 bronzane po kategoriji) takmičilo se deset takmičarki manje. Tako su sve takmičarke dobile po medalju i ako mnoge od njih nisu nikog pobedile. One koje su imale sreće postale su čak i vice šampioni i ako su poražene u svom prvom meču prekidom ili nokautom. Tako se desilo da nase mlađe seniorke sa samo 3 pobede stigle do čak 6 medalja. 2 zlatne, 1 srebrna i 3 bronze.Ovim nikako ne želimo umanjiti uspeh našeg Rastka, kome nije mesto pored ćaci gradonalčelnice, ili on misli da jeste?

*Delovi teksta preuzeti od MIodraga Milića