Akcija "Raspisujemo pobedu zajedno" imala je pre svega organizaciono-proceduralni značaj. Za dalji operativno politički rad studentskog pokreta važno je uspostaviti direktnu i pouzdanu komunikaciju sa građanima, te se u kontekstu pripreme za predstojeće izbore radi o dobro promišljenoj, odgovornoj i pravovremenoj inicijativi. Studenti su već preko društvenih mreža probili medijsku blokadu, ali su se ti kanali prehodnih meseci pokazali ranjivim. Dodatno, krug simpatizera studentskog pokreta znatno je širi od kruga onih koji redovno prate naloge studentskog pokreta.

foto: Gavrilo Andrić

Snagu medijske blokade pokašala sam da merim sa kolegama (Jakšić i Kovačević, 2022) i studentima (Jakšić,  Gajić i Vlajnić, 2024), i dosledno smo pronalazili da praćene režimskih medija objašnjava 25% varijanse (četvrtinu razloga) glasanja za SNS, nakon kontrole ključnih faktora kao što su socijal-demografske karakteristike, religioznost, autoritarnost i političke ideologije. Dodatnu potvrdu značaja neposrednih komunikacionih kanala pruža i primer organizacije Kreni-Promeni, koja političku relevantnost u velikoj meri odražava koristeći mrežu kontakata za to i raznorazne ulične akcije.

Spisak psihološko-motivaciono pozitivnih efekata same akcije se širi:

1. Samoopravdanje i politička indetifikcija (kako mali koraci vode kakativnijem češću i glasanju

Socijalnopsihološka istaživanja  pokazuju da preduzimanje malih koraka povećava spremnost ljudi da se kasnije uključe u zahtevnije i složenije akcije. U tom smislu potpisi podrške mogu predstavljati prvi korak koji se vremenom pretače u aktivnije učešće u pripremi i sprovođenju slobodnih izbora. Razlog za to leži u osnovni psihološkim poerbama ljudi za kontrolom, predvidivošću i stabilnomslikom sebe i sveta. Važno nam je da sopstveno ponašanje doživljavamo kao dosledno i smisleno, odnosno da verujemo da razumemo razloge svojih postupaka. Kada učinimo ustupak i pružimo podršku bez neporedne i značajne nadoknade, skloni smo da takvo ponašanje opravdamo unutrašnjim , legitimnim razlozima, čime se jača intrizička i interna motivacija. Dodatno, identifikacija sa političkim gupacijama predstavlja jedan od ključnih predikatora kasnijeg glasanja. Davanjem potpisa podrške, pojedinci se  izvesnoj meri "simbolički" učlanjuju u pokret i započinju ili inteziviraju proces indetifikacije sa njim.

2. Politička efikasnost ili bandvagon efekat iliti zašto je važno videti da nas ima?

 Političke borbe su, u velikoj meri,  borbe utisaka ko uživa širu društvenu podršku. Na osnovu procene čija politika ima veći oslonac,  ljudi odlučuju o sopstvenom stepwnu angažmana. Kada verujemo da je ideja kojoj se protivimo široko podržana, skloni smo povlačenju i distanci. Nasuprot tome, kada procenjujemo da je borba tesna ili da postoji značajna podrška ideji koju zastupamo, postajemo spremniji da se uključimo. Ovaj obrazac ponašanja opisuje se kao "bandwagon" efekat ili "uskakanje u pobednički voz" i tesno je povezan sa percepcijom političke efikasnosti: ukoliko smatramo da imamo realne šanse za pobedu i dovoljno istomišlenika , veća je verovatnoža daćemo se politički angažovati. Ljudi o širini podrške zaključuju na osnovu različitih socijalnih signala. Režim je dugo opstajao i zahvaljujući percepciji da uživa veoma široku podršku, iako su svakodnevna iskustva dovodila tu predstavu pitanje.U socijalnoj psihologiji se pojava u kojoj pogrešno procenjujemo rasprostranjenost određenih stavova i u skladu s tim prilagođavamo sopstveno ponašanje naziva PRURALISTIČKO NEZNANJE. Studenski pokret je, u tom smislu,  značajno doprineo skidanju vela pruralističkog neznanja.

Iako su masovni skupovi i studenski marševi širom Srbije ostavili snažan utisak, kao socijološkoj psihološkinji posebno su mi bili indikativni  "tiši" signali podrške: trenutci u kojima su roditelji  u odeljenskim Viber grupama većinski pružali podršku studentima u blokadi, ili kada su protesne kolone tokom ranog proleća prolazilei kroz zabačene ulice perifernih gradskih opština. Poslednja akcija na sličan način podsetila da je poitička utakmica tesna,da postoji veliki broj saveznika i da se vredi boriti. Širina podrške dodatno je signalizirana i rasprostranjenošću punktova širom Srbije i unutar gradskih opština na kojima je podrška mogla biti pružena. Ovim fenomenima blisko je i konformiranje, kojem su skloni građani sa nižim nivoom političke zainteresovanosti i političke sofisticiranosti, varijable koje takođe predviđaju glasanje za SNS (Jakšić, Kovačević, 2022). Reč je o pojedincima koji raspolažu ograničenim političkim znanjem i interesovanjem, pa se češće priklanjaju grupama koje percipiraju kao brojnije i uticajnije. Iako konformiranje ima negativnu reptaciju,  ono predstavlja jedan od ključnih mehanizama širenja političke podrške, što uspešni politički ateri vrlo dobro razumeju.

3. Godišnje svođenje računa i dizanje morala

Ljudi imaju sklonost da na kraju kalendarske godine"svode račune". Dok većina ozbiljnih antirežimskih političkih analitačara ovu godinu završava ističuči brojna dostignuća i pobede studentsko-građanskog pokreta, među širom janošću se u poslednje vreme širi zamor i defetizam. Odakle potiče ovaj nesklad?

Politički analitičari, po pravilu, raspolažu solidnim znanjem iz socijalne psihologije i svesni su da jednom formirane političke refernce teško i sporo menjaju. Ne samo da broj građana koji podržavaju studenski pokret nadmašje one koji podržavaju režim, već su mnogi  svoje pozitivne stavove pretočili i u konkretne oblike ponašanja (fenomen samoopravdanja): odlazak na skupove i dočeke, kuvanje za studente,  novčane i materijalne donacije, nošenje bedževa itd....Za razliku od toga, laici su manje osetljivi na tektonke promene u javnom mnjenju i skloniji su da očekuju neposredne, vidljive i opipljive pomake. Iako većina ljudi već oko 10-e godine razvija sposobnost apstraktnog mišljenja, takav način razmišljanja zahteva više kognitivne energije i lakše se aktivira u oblastima u kojima posedujemo određenu ekspertizu.

Upravo zato je poslednja studentska akcija došla u pravom trenutku da, pred kraj godine, podigne moral i omogući da se ipak svede sa pozitivnim predznakom, nadom i osećajem postignuća...

4.  Normalizacija političke participacije

I na kraju, ali ne i manje važno, ovaj akcija ima i važan emancipatorski karakter. Ona doprinosi normalizaciji političke participacije kroz jednostavan, legitiman i nenasilan čin pružanja potpisa podrške. Time se politika vraća u sferu svakodnevnog građanskog delovanja, podsećajući da je učešće u političkom životu i pravo i obaveza SVIH.

EU Resurs centar