Jedna od najupadljivijih karakteristika rulje je osećaj progonjenosti koja se reflektuje kroz poseban „senzibilitet“ prema onima koji su jednom obeleženi kao neprijatelji. Sklonost rulje ka histeričnom ponašanju vuče korene iz fiktivnog osećaja konstatnog neprijateljstva prema masi i otvorene ili prikrivene namere da se ona uništi. Rulja je u strogom smislu, tipičan fenomen nastao u pred-industrijsko doba, kada su se nadničari, radnici, prosjaci i socijalno isključene osobe spontano okupljali i bez upozorenja činili militantne proteste. Rulja se slikovito opisuje grudvom snega na nizbrdici, koja do podnožja postaje lavina...
Pre samo nepunih mesec dana ministar zdravlja gotovo trijumfalno u Loznici otvorio je rekonstruisano odeljenje Urgentnog centra bolnice „dr Milenko Marin“ i to samo dva sprata niže od mesta gde će se dvadesetak dana kasnije dogoditi „incident“ sa kobnim posledicama po jedan dečiji život. Rulji je bilo dovoljno da premijer na koferenciji o Trepči zatraži glave odgovornih i nadležnom ministru pošalje „poslednje“ upozorenje pred „otkaz“. Grudva je gurnuta sa „visine“ i vrlo brzo se spustila u naš grad, što je rulja spremno prihvatila: ubiti, streljati, obesiti, kamenovati, linčovati...oko za oko zub za zub, odzvanjalo je društvenim mrežama, ali i po gradskim kuloarima. Target je zalepljen na čelo ortopeda Dobrivoja Bojanića koji je tog dana primio na pregled nesrećnog dečaka. Odjednom je pola Loznice završilo medicinski fakultet, odjednom su svi specijalizirali ortopediju, postali eksperti za određivanje tačnog promila alkohola u krvi, i dok je grudva odavno prešla u lavinu- rulja je postala žedna nove krvi, željna površnog revanšizma, opšte generalizacije i sveprisutnog diletantizma.
Moj tekst, zapravo nastaje kao reakcija na „lešinarsko“ ponašanje moje „struke“ i novinara koji su se predhodnih dana utrkivali u paušalnim ocenama i laičkim presudama. Sveopšta trka za „šlajfnu“, stupac više, bez pardona, bez etike, čini mi se bez trunke profesionalizma. Drage „kolege“, niste ništa bolji od rulje, ma koliko mi to zamerili i ma koliko me osuđivali.
Da se razumemo, ne želim nikoga unapred da aboliram, još manje da sipam so na rane, ali...Ne dozvoljavam utapanje ove totalno unižene profesije u rulju, ne dozvoljam površnost, ne dozvoljam opštu generalizaciju...
I kao potpunom laiku, prvo što mi upada u oči je pitanje : „Kako je moguće da je u čitavom lancu reakcija zakazao samo jedan čovek, samo jedan lekar, kako je samo on kriv?“ Prema insajderskim informacijama do kojih je došao portal „Pakt info“ nesrećni dečak je dva puta bio u kontaktu sa etiketiranim doktorom Bojanićem, prvi put kada mu konstatovan prelom i drugi put kada je upućen za Beograd. U međuvremenu opservacije su vršili pedijatri. Rulja je odmah proglasila ubicu! Pitam se logikom zdravog razuma, KAKO BRE NEKOG KO JE DEČAKA POSLAO NA RENTGEN, SANIRAO POVREDU, DAO MU TETANUS I OSTALE TERAPIJE, MOŽETE NAZIVATI UBICOM?!? I pitam se dalje, čija je odgovornost ako je interna komisija ustanovila u postupku revizije da je pomenuti doktor samo taj dan u toj smeni obavio 70 pregleda i dve operacije!? Ispostaviće se da je jedina greška doktora Bojanića bila papirološka, na žalost papiri ne spašavaju živote. Voleo bih da u narednim danima javnost dobije kompletne odgovore na pitanja o adekvatnim potezima lekara u Beogradu, ali ne od naše već neke inostrane i nezavisne komisije i može li slanje pacijenta u hiperbaričnu komoru u takvom stanju doprineti napredovanju spornih bakterija?
I na kraju, da ne bude zabune, doktora Bojanića znam lično, lečio mi je majku pet godina od retke Reinove bolesti i uvek je bio otvoren za razgovor i saradnju. Nikada mi nije tražio nikakvu protivuslugu. Drugar i prijatelj, otvoren za razgovor i sa beskućnicima kao i sa doktorima nauka, što mu je samo davalo širinu i plemenitost. Takva osoba, uveren sam, nije sposobna biti ubica!
Kada sam sinoć u razgovoru čuo da mu je dete moralo u petak napustiti školu zbog reakcije ostale dece i drugara, rešio sam da napišem ovaj text i zapitam se u šta smo se pretvorili, u kom pravcu vaspitavamo našu decu, šta će od njih sutra biti ? Rulja?
Jer ćuk je ćuk, a muk je muk...
ПОСТАВИ КОМEНТАР
ПОСТАВИ КОМEНТАР КАО ГОСТ