Zašto FK Loznica ima nikad čudnije i loše rezultate? Kada oni počinju da korespondiraju sa kadrovskim „osveženjima“ u klubu? Zašto loznička javnost i lokalna samouprava ćute? Kako se od projektovanog superligaša došlo do kandidata za ispadanje u Srpsku ligu? Ko dovodi u Loznicu igrače krajnje sumnjivog kvaliteta o trošku građana i zašto? Kako se to u Bijeljini tri dana pred utakmicu znalo da će Loznica i Rad igrati za 7+ ? I zašto „smrdljivi“ tragovi FK Žarkova zaudaraju u Loznici?

*stadion na Lagatoru - foto Stalex

Kada je jedini i vrhovni, prepodobni najavio da će Loznica dobiti fudbalski stadion u vrednosti 24 miliona evra, mnogo je skepse i sumnji bilo u samu realizaciju ovog projekta. Jer bo, kaže naš narod „Ko se u mleko opeče i u jogurt duva“, jer postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda dobijamo (samo u najavama) gotovo 20 godina, a ono bi (gle čuda) koštalo nešto manje nego fudbalski stadion, procena je oko 20 miliona evra. I dok nam najveće prigradsko naselje i dalje leži na septičkim jamama (čitaj govnima), projekat fudbalskog stadiona brzo je krenuo u realizaciju zahvaljujući nekim drugim agregatnim stanjima.

Da podesetimo zaboravne, fudbalski klub Loznica bio je jedan od retkih timova u Srbiji koji je imao dve pokrivene tribine, pa se činilo da se sa minimalnim ulaganjem postojeći objekat može učiniti funkcionalnijim i boljim. Ipak, veliki vođa je rekao istorijsko NE, ruši sve, diži novo i neponovljivo, diži nešto po čemu će me pamtiti. Loznička javnost, kao i javni funkcioneri su ćutali, ćutanje je zlato!...ko zna...Ćutalo se i kada je za stadion umesto predviđenih 20, dodatno izdvojeno još 10,5 miliona evra, odnosno 3.599.818.800,00 dinara. Posao vredan 30,5 miliona evra dobio je nakon ponovljene nabavke Dream Team, nadasve zanimljiv konzorcijum koji su činili:

TERMOMONT DOO BEOGRAD – preduzeće u poslednjih par godina ima zabeleženo 24 perioda delimičnih blokada jednog ili više računa, ali i 35 miliona evra ugovora sa državom i javnim preduzećima.

TEMING ELECTROTECHNOLOGY DOO NIŠ –takođe sa četiri perioda delimičnih blokada, sa blokirana dva računa i skromnim poslovima sa državom u iznosu od 150.000 evra.

MPP JEDINSTVO AD SEVOJNO –sa „svega“ 8 perioda delimičnih blokada računa i „skromnih“ 74.686.133€ prihoda od državnih poslova.

GEOURB GROUP DOO BEOGRAD –sa skromnih 606.264€ poslova od države, bez blokada računa.

SAŠA MILOSAVLJEVIĆ PR CENTAR ZA PREVENTIVNI INŽENJERING PROJEKTOVANJE EDUKACIJU I SAVETOVANJE BP CONSULTING –iz Kruševca (ko ono bi još iz Kruševca?), prema podacima poslovnog sajta u trenutku tendera bez ikakvih prihoda, aktive i pasive, bez obzira što su prema evidenciji APR osnovani još 2013. godine (čitaj tipično Udbaško preduzeće).

TRON TEX DOO NOVI SAD– sa 10 perioda delimičnih blokada i dve aktuelne izrečene mere od strane Poreske uprave i prihodima u poslovima sa državom u iznosu od 28.900.868€.

CEP DOO BEOGRAD –sa dva perioda delimičnih blokada, širokom lepezom vlasnika i nekim povezanim davno zaboravljenim licima u Loznici. Preduzeće u poslednjih par godina beleži prihode od države u iznosu 2.231.893€.

i DIM TRADE – sa dva perioda delimične blokade i 145.310€ poslova sa državom, uz zabeleženi uvoz u poslednje dve godine u iznosu od preko 2,5 miliona evra uz neto dobitak iste godine od 610.739€.

U trenutku raspisivanja javne nabavke FK Loznica je peta na tabeli Prve lige Srbije kao najefikasnija ekipa u ligi sa datih 57 golova u sezoni. Gaučosi sa Lagatora igraju dopadljiv fudbal, a utakmice Loznice obiluju uzbuđenjima i dopadljivom igrom. Publika se vraća na stadion koji će samo par meseci kasnije biti porušen do temelja. Novo odelo za fudbalski klub se sprema, a šije ga „Đura“! Reklo bi se „daleko od očiju javnosti“ klub prelazi na odigravanje utakmica u Klupcima i realizuje jedan od „čudnih“ prelaznih rokova. Naime, Loznicu napušta nekoliko udarnih imena među kojima je i štoper Mihailo Bogićević koji je u Loznicu stigao par sezona ranije iz Švajcarske, pošto Javor iz Ivanjice nije mogao da plati obeštećenje kao klub koji se takmiči u profesionalnoj ligi. Britki štoper za zavidnim učinkom u proteklim sezonama, naprasno biva proglašen „nepotrebnim“ i gle čuda završava (bez obeštećenja) kao standardni štoper Spartaka iz Subotice u Super ligi Srbije. Bogićević je bio samo paradigma tog prelaznog roka, na sreću, kostur ekipe je zadržan na okupu i izboren play-off sa osmim mestom na tabeli, ali uz znatno nekvalitetniju igru i nekoliko „sumnjivih“ rezultata pred kraj regularnog dela prvenstva. U trenutku pisanja ovog teksta FK Loznica je 14. na tabeli od 16 prvoligaških klubova sa mršavih 15 bodova, sa najlošijom odbranom u ligi i primeljenih nestvarnih 28 golova na 16 utakmica. Poražavajuće i razočaravajuće. Ipak je čudno da niko za ovakav rezultatski krah neodgovara!?!

Stadion je u međuvremenu nicao kao pečurka iz vode. Trljali su ruke i iz gradske uprave, ali i iz fudbalskog kluba razmišljajući da je novi stadion i nova razvojna prilika. I jedni i drugi izgleda nisu ni pretpostavljali za koga? Ispostavlja se, za Loznicu i njene građane sigurno ne. Jedno je sigurno, da bi klub i stadion bili funkcionalni i dobro posećeni, potrebno je formirati ekipu od talenata isključivo iz ovih krajeva, od Bijeljine preko Tuzle, Krupnja, Ljubovije, Osečine...Loznica kao gravitacioni centar trebala bi da okuplja talente iz regije, a onda bi sa tog geografskog područja mogao da se napuni i stadion kapaciteta od 8.000 mesta jednom sedmično. Naravno, to je dugotrajan i mukotrpan posao koji podrazumeva ozbiljan rad na selektiranju i skautiranju mladih talenata, istovremenom razvoju stručnjaka i promociji Loznice kao sportskog i studentskog centra. Međutim, u ovom slučaju krenulo se po starom dobrom naprednjačkom običaju „prečicom“. No, da se vratimo u jun ove godine kada se u javnosti pojavila informacija da OFK Žarkovo napušta Prvu ligu zbog „finansijskih problema“. Vest prenosi i Informer sa apostrofom „Skandalozno“! Nezvanično u fudbalskim kuloarima kruži priča da je u FSS iz UEFA stiglo upozorenje da se prate sumnjive aktivnosti i rezultati OFK Žarkovo pa se javila potreba da se taj klub i pored istorijskog uspeha i plasmana na 6. mesto Prve lige, skloni od očiju javnosti i premesti u Beogradsku zonu. Međutim, postavljalo se pitanje gde će iz Žarkova otići sav taj „talenat“ koji čak i UEFA primetila. Prst sudbine zaustavio se na Loznici, da li zbog loše karme ili malo više zbog novog stadiona i uloženih 30,5 miliona evra.

Ostaće enigma kako je u „specialnoj operaciji“ FK Loznica tekao lanac komande i da li su funkcioneri Loznice aktivno učestvovali u „prelaznom roku“. Bilo kako bilo, igrački kadar je blago rečeno ruiniran, a „doveden“ je i zvanični ili nezvanični sportski direktor Rade Krstić – Šakal sa kojim je stiglo minimum 9 njegovih igrača u najmanju ruku sumnjivog fudbalskog pedigrea. Rade Krstić – Šakal, poznat je javnosti od trenutka kada je pucao na policiju na splavu Crni Panteri za šta je 2008. godine i osuđen na 14 meseci zatvora, a u dobro obaveštenim krugovima važio je za čoveka Miloša Radisavljevića – Kimija vođe navijačke grupe Alkatraz. Kada je promenio stranu nije poznato... Krstić je fudbalskim krugovima poznat i kao obezbeđenje Dejana Grgića vlasnika agencije „Sports Office“ i menadžera poznatih srpskih fudbalera, među kojima je svakako najpoznatiji aktuelni reprezentativac Dušan Vlahović. Italijanski mediji su se prilikom Vlahovićevog prelaska iz Fiorentine u Juventus bavili kontraverznom Agencijom dovodeći je u vezu sa sveže reizabranim sekretarom Vlade Srbije – Novakom Nedićem preko koga je ova agencija uspela da dođe do velikog broja igrača FK Partizan, a pomoglo je i to što je velikom broju tih igrača u Teleoptiku, filijali crno-belih, trener bio brat Darka Ristića, koji se pojavljuje kao lice ove agencije i direktor. Italijani dovode u vezu sa agencijom i Danila Vučića, Radeta Krstića, Dušana Zlatkovića za koje tvrde i da zastupaju interese Nemanje Radonjića – bivšeg igrača Partizana, Rome, Crvene Zvezde, koji je iz Benfike pozajmljen Olipmiku iz Marseja.

Elem, “uspesi” FK Loznice kreću od pojave Krstića i njegovih igrača, a prvi potez je bio oterati proswlavljenog asa sa ovih prostora Dragana Mićića -Miću i dovesti bivše trenere OFK Žarkova Nebojšu Neškovića i Miodraga Anđelkovića. Nešković je u svom “bogatom” portfoliju pored Žarkova vodio i pionire Partizana, a pred lozničkom publikom se pored “impresivnih rezultata” istakao i kao dežurni “spiker” prenosa utamice, koja karakteriše njegov način vođenja tima. Poznato je da pored toga, Nešković i ne poseduje licencu za vođenje prvoligaških klubova, pa se uz to plaća i Anđelković čija se licenca koristi u protokolima.

Sve u svemu, Krstić nije mogao doći u Loznicu bez “amina” Branislava Malovića, člana Predsedništva Srpske napredne stranke i koordinatora stranke za Kolubarsko - Mačvanski okrug. Nezvanično se u fudbalskim kuloarima priča I da će Malović (formalno ili neformalno) preuzeti klub nakon završetka stadiona i da će u tome učestvovati I njegovi direktno podređeni funkcioneri iz Loznice, doduše samo kao puki izvršioci tj vodonoše! Na njegov amin sigurno je “namignuo” Darko Glišić – generalni sekretar partije, dok sa vrha sve to nadgleda….pa znate već ko!?

REDAKCIJA - Pakt Info

I dok fudbalska javnost u Loznici željno isčekuje novi stadion od 35 miliona evra (a kao grad nemamo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda), zeleno-beli ove sezone posrću li posrću. Prvo ih je novajlija u ligi Ubljansko Jedinstvo „isprašilo“ u Klupcima sa 1-3 da bi usledilo ponižavanje u Beogradu od Grafičara sa 5-1. Nedelja, lep dan i odluka da odem do Klubaca i bacim pogled šta se to dešava u mom omiljenom klubu. Igrao se derbi Zapadne Srbije, u goste je dolazila vaskrsla užička Sloboda...svi uslovi za prijatno fudbalsko popodne su bili tu...

Na samom ulazu na stadion iznenadila me je redarska služba „Gospodine ne možete na ovaj ulaz, ovde su navijači Slobode“...hm...znam da je bilo nekih „nesuglasica“ sa navijačima Slobode u predhodnom periodu, pa čudi i reakcija policije koja je pristala da na veoma neprofesionalan način obezbeđuje događaj. A tek što su sve ljubitelje fudbala u Loznici držali 20 minuta nakon utakmice kao u kavezu, dok „navijači“ Slobode pod pratnjom ne napuste Klupce, amaterski je potez za anale. Bar ste svi kao i ja bili na bar jednoj ozbiljnijoj utakmici gde je standard da se navijači gostujuće ekipe drže pod blokadom dok se ne isprazni stadion. Ali ne...Uostalom, policija je ta koja ovakva gostovanja otkazuje pod jednostavnim izgovorom da nema uslova za prisustvo gostujućih navijača. I nema ih u Klupcima, to gospodo u plavom zapamtite!

A sad fudbal ili bar ono što je od njega ostalo. Dugo nisam gledao Loznicu, više od šest meseci. Pamtim ekipu od prošle godine, bila je lošija od one iz predhodne sezone, ali moglo se nešto od fudbala videti. Pun stadion danas, lepa atmosfera i među navijačima, ali na terenu....Ništa... Ogromna nula, ogromna kao kuća!...Pitam kolege ko su ovi momci što nose zeleno-beli dres...prepoznah dvojicu lozničana : Komu kapitena i Nikolu Nikolića – povratnika. Ne verujem da je Loznica „u stanju“ da proizvede samo dva prvoligaška igrača. Komentarišem da mi se čini da ekipa nikad nije bila slabija, bar u predhodne tri-četiri sezone. Nema igre, nema akcija, sve je sporo i monotono, igra lako čitljiva, svi ovi nepoznati epizodisti kao da su birani po istom šablonu, nisko težište, male nabildovane noge, a fudbalske inteligencije i srčanosti ni na vidiku. Neko iz mase komentariše da lepe plate primaju, minimalno 150.000 rsd mesečno, na razne načine kažu, ne pitaj! Nešto razmišljam, manje bi mi bilo krivo da gledam Miću kako vodi ekipu u kojoj igra minimalno 8-9 lozničke dece...U moje vreme je bio aksiom da omladinski pogon igra elitno takmičenje, sad koliko čujem igraju neku ligu Zapadne Srbije. Nema tu sreće gospodo, uz ogroman rad sa našom decom, Loznica kao regionalni centar i grad sa stadionom od 35 miliona evra mora imati i Univerzitetski centar, kako mladi fudbalski talenti nakon srednje škole ne bi morali u Novi Sad ili Beograd. Ako je klub do 18 ulagao u njih, ne bi se smelo tako lako odricati talenata. Međutim, nema ni Kvalitetne lige Srbije u Loznici, a nema ni na vidiku Univerzitetskog centra. Zapamtite, jedina isplativa opcija da se u Loznici igra prvoligaški fudbal jeste da Loznica sa stadionom od 35 miliona evra, bude „sabirni centar talenata“ od Bijeljine do Milića i Tuzle, Zvornika, Ljubovije, Osečine i Krupnja. Naša deca će da pune stadione, a ne polupismeni izvikani fudbalski epizodisti i analfabete! Ne krivim nikoga, samo apelujem dok nije sasvim kasno!

Ulaganje u lozničku decu je ulaganje u stadion i ulaganje u budućnost. Bez lozničkih klinaca brzo će vam se na stadionu pohvatati paučina, a niste tu gde jeste sami radi sebe!

Na ulazu mi naplatiše kartu 300 rsd, i uvek sam kartu plaćao ne pozivajući se na novinarsku akreditaciju. Međutim, današnja fudbalska predstava ne vredi vam gospodo ni piš...a boba. Mojih 300 raspodelite na dva puta po 150 za Komu i Nikolića, ostali ne vrede ni dinara!

Porađa se novi stadion u Loznici...skoro kao„Skadar na Bojani“...Posle smene rukovodstva, očekivala se konsolidacija i makar ostanak u Prvoj ligi Srbije. Na kraju je Loznica ispala u treći rang, a poslednja vest koja se pojavila u rolerkosteru (Roller coaster) oko FK Kolubara je da su zeleno-beli dobili lično obećanje od bivšeg ministra za poljsko mleko Nedimovića – sadašnjeg večito privremenog predsednika FSS da će ostati u Prvoj ligi. Kako Zvezdi neće biti sviran penal u prvom kolu, kako ubogi Partizan neće biti pokraden, kako Zvezdinom protivniku neće biti dodeljen crveni karton, e tako će i Loznica ostati u Prvog ligi. Dao reč pa pogazio. Nije mu prvi put. Zanimljivije od svega što bi Loznica da je ostala u Prvoj ligi, i pored pompezno najavljivanog stadiona, drugo kolo bila domaćin u Šapcu, šabačkoj Mačvi, ali....A najzanimljive je od svega je kada bi lazarevčani "otpevali" s kim su sve nameštali utakmice. (ispalo bi pola lige)

Blamaža za blamažom ređala se na Lagatoru, a što je najgore u tome je svesno ili ne učestvovao i prvi čovek kluba Željko Marković. Vest koju je preneo najčitaniji loznički portal bila vezana za Markovića koji spektakularno napušta letovanje i helikopterom biva prevezen na kopno kako bi se vratio u Srbiju i uživo ispratio naprasni „povratak“ zeleno-belih u Prvu ligu (čak nije ni demantovano!). Međutim, moša! Zvanični portal kladionice MaxBet prenosi „Da se nešto kuva u Loznici“, najavljuje spektakularna prvoligaška pojačanja, među kojima je i rođak predvodnika batinaša sa šabačkog mosta – Dragoljub Srnić, sve ima dimenziju groteske, da bi na kraju ostalo u domenu Nedimove date reči.

Pih!

Bilo kako bilo,aferim za Nedima, neka mu je pusto i gusto! Sada se i trener Janjić češe gde ga ne svrbi, jer je ekipa iz trećeg ranga ispod njegovog nivoa realno , a sam za medije u svom jadanju kaže da samo Bog zna u kakvom će sastavu Loznica igrati protiv „renomiranih“ protivnika poput Poleta iz Ljubića i Reala iz Podunavaca (čast svakome – veresija nikome). I dok zemaljski dani lozničkog fudbala prolaze, građani Loznice treba da znaju da se za dva fudbalska kluba u gradu (veliki i mali fudbal) izdvaja preko 60 miliona dinara i sve bi to bilo uredu da se na ostale sportove potroši 90 miliona dinara (po Zakonu o sportu dozvoljeno je jednom klubu dati maximalno 20% od ukupnog budžeta za sport), što većinom nije slučaj, pa lokalna samouprava već godinama unazad ulazi u finansijski prekršaj koji pomno prati i Državna revizorska institucija (DRI).

Jednom prilikom mi je jedan Narodni poslanik pričao da kada je bio mali kada ga je deda dovodio u Beograd, prolazili su pored zgrade Skupštine, pa je tada narodni poslanik pitao dedu kakva je to zgrada sa okruglim krovovima? "Cirkus! Odlučno odgovori deda, samo cirkus ima okrugle krovove dete". Koincidencija je da su i od lozničkog Lagatora napravili napredni cirkus. Zdanje pompezno najavljivano kao stadion po UEFA 4 standardima, pretvorilo se preko noći u „ružno pače“ Zapadne Srbije. Prvi „gaf“ je bio vezan za drenažu, kada je izvođač na stadion umesto sitnog propustljivog peska isporučio mulj, koji se posle prve kiše pretvorio u cement. Moralo se brzo reagovati pa je podloga brzinski skinuta i postavljena nova. Pompezno je najavljivan poluveštački travnati teren, gde se jedan procenat prave trave sadi i baš taj procenat trave koja nije veštačka zahvatila je bakterija, pa će se po svemu sudeći i travnati tepih menjati. Stadion je “pao“ i na testu Komisije FSS, zbog toga što su ulazi za autobuse niski, što nema dovoljan broj mesta za rezervne igrače i staff, i što su svlačionice za igrače male (30 metara kvadratnih). Mali broj njih koji su imali prilike da uđu na stadion svedoče da se iz svečane lože ne vidi pola terena (loš ugao lože), da se iz prvog reda ne vidi mnogo toga zbog zaštitne ograde, a na stadionu pored elektonskih kapija još nije rešen problem sektora, pa tako možete u teoriji kupiti kartu za sever i neometano se prošetati do juga ili istoka.

Izgradnju stadiona su pratile i razne kontraverze, pa je tako prvi čovek Bezbedonosne informativne agencije za Vojvodinu – Nikola Vasiljević, inače rođeni „krupanjac“, obeležen da je preko konzorcijuma dobio posao na stadionu vredan 30 miliona evra. Zanimljivo je da je Vasiljević optuživan od strane medija i fudbalske javnosti da je sedeo u Upravnom odboru FK Vojvodine zajedno sa Slobodanom Milutinovićem – Snajperom, osuđivanim kriminalcem koji je u međuvremenu nestao sa nanogicom. Zanimljiva scena desila se krajem maja prilikom poplava u Loznici, kada su poplavljene i nove prostorije stadiona. Prema svedočenju zaposlenih nakon poplava u prostorijama se pojavio izvesni šef narko kartela koji je 2018 iz Južne Amerike izručen Srbiji, a važi za čoveka koji je u poslove oko droge uveo Darka Šarića i Dejana Stojanovića -Keku i saopštio prisutnima na stadionu da je on otkupio sve radove na stadionu i da se od sad odgovara samo njemu. Inače, projekat izgradnje novog stadiona na Lagatoru prati nezakonito uvođenje raznih kriminogenih podizvođača u poslove, a ko je i kada odlučio da „preseče“ može se naslutiti. Uglavnom, posao ni blizu nije kraju, a i kada se završi lokalna samouprava neće imati ništa sa tim, jer će objekat preći u vlasništvo javnog preduzeća „Stadioni Srbije“.

Iako preovladava verovanje da je posao oko novog stadiona finansirala UEFA, to je apsolutna zabluda. Projekat je naime finansiran od strane Kancelarije za javna ulaganja, a građane Srbije je koštao prema dostupnoj dokumentaciji preko 31 milion evra.

Da podsetimo, planom je prvobitno bilo planirano da stadion košta oko 24 miliona evra, ali se na raspisani poziv niko nije javio (gle čuda?), pa se prilikom drugog poziva javio konzorcijum koji su činili: Termomont-Beograd, Teming Electrotehnology-Niš, MPP Jedinstvo-Sevojno, GEOURB grup doo-Beograd, Saša Milosavljević PR-Kruševac, TRON-TEX doo-Novi Sad, CEP doo-Beograd i DIM TRADE. Sklopljen je posao na osnovu ponude od 2.999.849.000,00 dinara, a anexima je naknadno cena radova podignuta na 3.559.419.178,62 rsd pa potom na 3.623.978.155,55 dinara.

Da podsetimo, Loznica je u ovom procesu izgubila stadion sa pokrivene dve tribine (jedan od tri stadiona u državi), a što je još tragičnije izgubila je zemljište na atraktivnoj lokaciji. Dobro hajde, nije izgubila zemljište, samo ga  se odrekla, ne izgovorivši ni jednu reč protiv. Sada stižu i pritužbe roditelja da mlađe kategorije koje nemaju gde da treniraju i da moraju u Klupce, pa ako znamo da se budućnost jednog kluba zasniva na mlađim kategorijama, poruka je jasna!

Zanimljivo je da poslodavac odnosno Kancelarija za javna ulaganja Anexima preuzima novonastalu štetu na građane Srbije usled ekonomske krize i skoka cena materijala na tržištu. U normalnoj zemlji bi se za ovakve stvari išlo na dugogodišnju robiju.

Nažalost, mi odavno nismo ni u rangu južnoameričkih zemalja.