Samo par dana nakon priznanja v.d. direktora Puteva Srbije da je sve tačno oko kriminalnog prenosa nadležnosti sa javnog preduzeća na privatnu firmu Rio Sava exp., od strane predsednika države javnost je obaveštena da je potpisan sporazum o izgradnji obilaznice oko Loznice, koju bi trebalo da gradi kineska kompanija Power Construction Corporation of China, bez ikakvog predhodnog tendera, kao što je uostalomi Rio Tinto uveden u Srbiju.

Izostaje po ne pisanom pravilu bilo kakvo objašnjenje odgovornih kako to da su za državu Srbiju povoljniji upravo oni poslovi u kojima su isključeni i konkurencija i domaći pravni propisi. Niko od nadležnih još uvek nije obavestio građane Srbije kako je i kada konkurencija postala neprijatelj kvaliteta, povoljnijih cena i kvalitetnijih radova. Javnost u Srbiji treba da zna da Aleksandar Vučić direktnim pogodbama sa stranim kompanijama čini da kreditna zaduženja postaju još skuplja, država sve zaduženija, kasa sve praznija, a kriminal i samovolja jednog čoveka – sve veći.

Što se tiče obilaznice oko Loznice, gradonačelnik i njegovo rukovodstvo je ubeđivalo javnost da se radi o javnom interesu i infrastrukturnom napretku, Zoran Drobnjak se potom naciji smejao u lice i priznao da ništa od predhodnog nije tačno i da je istina da projekat i dokumentaciju radi Rio Sava i da ne zna ko će to platiti, da bi glavni mastermajnd čitavog projekta saopštio da u posao izgradnje zaobilaznice uvodi Kinesku firmu, bez ikakve bojazni i strepnje da će kad tad odgovarati za sva nepočinstva koja je učinio prema svom narodu.

Veća ti obilaznica oko Loznice treba Aleksandre Vučiću, i tebi i Zorani Mihailović, Ireni Vujović, Ani Brnabić i Tomislavu Momiroviću jer je ova što je planira Rio Tinto suviše mala da nas zaobiđete u širokom luku i jer već više od godinu dana izbegavate doći u Nedeljice na poziv naroda. Kada Šreder drži slovo na stranačkom mitingu ili Angela Merkel crta pravce međunarodne politike, tada se oni ne pitaju o Kosovu, ali se stranačke falange šalju na sve koji dolaze u Nedeljice da makar čuju u kakve si nas probleme uvalio.

Kasno je za obilaznice predsedniče, tapije i parcele koje smo vam namenili pokloniti stoje, vaše je samo da ih preuzmete i počnete sa izgradnjom domova sa pogledom na rudnik i deponiju. Čekamo i ostale, Zoranu Mihailović, Anu Brnabić, Irenu Vujović, a što da ne i Zorana Drobnjaka. Samo pod tim uslovima biće rudnika i nikako drugačije! Nikakvi referendumi i exproprijacije nas neće pomeriti sa našeg vekovnog ognjišta, u to budite sigurni! O svakodnevnom kršenju Ustava i pravnog poretka Srbije, verujemo da će te se vrlo brzo izjašnjavati pred nekim drugim organima.

Kaže se u Saopštenju za medije koji potpisuju:

- Savez ekoloških organizacija Srbije - ZNAMO DA NE DAMO,  

- Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini,

- NE DAMO JADAR i

- Podrinjski anti korupcijski tim - PAKT;

  Piše - Nebojša Petković;

Vidovdan, dan srpske patnje i stradanja. Tužan praznik koji se kod Srba obeležava kao dan svih postradalih u ratovima. U našoj kolektivnoj svesti je prva asocijacija na Kosovski boj, ali ima još mnogo događaja koji su se odigrali na ovaj dan. Sklapali su se tajni sporazumi, 1913. počeo je drugi balkanski rat, tačno godinu dana kasnije 1914. desio se Sarajevski atentat, 1919. sklopljen je Versajski mir, 1921. kralj Aleksandar je doneo Vidovdanski Ustav, 1948. u Bukureštu je doneta rezolucija Informbiroa, 1989. se desio Slobodan Milošević na Gazimestanu, 2001. je opet Milošević završio u Hagu, 2006. je Crna Gora postala članica UN. Kao da je neko birao taj dan da ponizi ovaj narod, slučajno ili namerno, to svako neka sam proceni.

Vidovdan 2023. je bio veoma sadržajan dan koji je umesto na Gazimestanu pečeo koktelom u najvećoj kockarnici na Balkanu, hotelu Jugoslavija gde smo u govoru predsednika SNS-a i na žalost ministra vojnog, Miloša Vučevića, koji je obilovao neartikulisanim alegorijama, čuli da on ne razlikuje gromobran (Vučić) i protivgradnu zaštitu ( ceo SNS). Onda smo imali dva ministra, Selakovića i Gašića, opet umesto na Gazimestanu, u Kruševcu da polože vence na spomenik Kosovskim junacima. 

Ipak najzanimljivije je bilo na Kosovu, Kurti na severu, a sin Danilo na jugu. Zamislite predstavu u kojoj najomraženiji čovek na severu šeta po Mitrovici i obilazi jedinice policije, a sin najomraženijeg čoveka na jugu se švrćka po Prištini gde ga presvlači ista ta policija. Nije predstava, bar zvanično, desilo se na Vidovdan 2023.

Centralna svečanost, koja je valjda trebala da zaseni i baci u drugi plan sve što se desilo pre toga, je organizovana na obilaznici oko Beograda. Pošto je najavio nešto veliko za Vidovdan, a to je trebalo da bude osnivanje pomenutog pokreta, predsesnik je rešio da otvori put koji u stvari i nije završen. Vozeći se na otvorenom autobusu, kao Mesi, Jokić i svi osvajači velikih trofeja, Vučić je imao polusatni monolog koji je prenošen na nekoliko televizija sa nacionalnom frekvencijom. Ne baš veseo, pričao je o svemu i svačemu, najmanje o saobraćajnici, a najviše o litijumu. Od svih istorijskih događaja sa početka ovog teksta setio se samo izručenja Miloševića 2001.godine. Podsećanje na prethodnu vlast i njihove mrlje je uvek korisno. Videli smo i servilnost prema kineskim zvaničnicima i veličanje investitora iz te zemlje koji zajedno sa kapitalom dovode i radnu snagu i tako bukvalno okupiraju sredine gde  ulažu. Bor , Majdanpek, Smederevo, Zrenjanin, a polako i Loznica ulazi u taj krug. Tako ova vlast u centralnoj Srbiji polako ali sigurno pravi nekoliko novih Kosova, istok je prodat, radi se na okupaciji Podrinja,  a onda će na red Šumadija pa onda sve ostalo.

I tako od KOSOVO JE SRBIJA idemo polako ka SRBIJA JE KOSOVO ili više njih. Ostaće nam valjda Beograd i okolina da živimo kao šeici u blagostanju ubirajući plodove tuđeg rada. Tako je u pričama sa bliskog istoka. Ko veruje, neka veruje a ko ne veruje, neka šeta sa nama.