Piše - Nebojša Petković;
Vidovdan, dan srpske patnje i stradanja. Tužan praznik koji se kod Srba obeležava kao dan svih postradalih u ratovima. U našoj kolektivnoj svesti je prva asocijacija na Kosovski boj, ali ima još mnogo događaja koji su se odigrali na ovaj dan. Sklapali su se tajni sporazumi, 1913. počeo je drugi balkanski rat, tačno godinu dana kasnije 1914. desio se Sarajevski atentat, 1919. sklopljen je Versajski mir, 1921. kralj Aleksandar je doneo Vidovdanski Ustav, 1948. u Bukureštu je doneta rezolucija Informbiroa, 1989. se desio Slobodan Milošević na Gazimestanu, 2001. je opet Milošević završio u Hagu, 2006. je Crna Gora postala članica UN. Kao da je neko birao taj dan da ponizi ovaj narod, slučajno ili namerno, to svako neka sam proceni.
Ali to je istorija, prošlost koja je ostavila manje ili veće posledice po ovu državu i društvo i svaki put je izazvala, opet manje ili veće podele u njemu. Osuđivali smo Vuka Brankovića, a veličali Lazara i Miloša, optuživali smo kralja Aleksandra da je tiranin, imali smo čistke u komunističkoj Jugoslaviji i Goli otok, optuživali smo Miloševića da je nacionalista pa Đinđića da je izdajnik... Ostaviću vam na volju da sami prosuđujete ko je bio u pravu a ko ne i u šta ćete da verujete jer sam stava da te kosture iz ormara ne treba vaditi iako to recimo aktuelna vlast na čelu sa predsednikom vešto radi po potrebi i ponovo podseća na te stare podele kao da ih danas nemamo dovoljno. Ali to je očekivano, jer on na podelama vlada, a svi mi, i oni za i oni protiv njega, smo marionete koje skaču jedne na druge a on kupuje kokice i uživa u predstavi.
Vidovdan 2023. je bio veoma sadržajan dan koji je umesto na Gazimestanu pečeo koktelom u najvećoj kockarnici na Balkanu, hotelu Jugoslavija gde smo u govoru predsednika SNS-a i na žalost ministra vojnog, Miloša Vučevića, koji je obilovao neartikulisanim alegorijama, čuli da on ne razlikuje gromobran (Vučić) i protivgradnu zaštitu ( ceo SNS). Onda smo imali dva ministra, Selakovića i Gašića, opet umesto na Gazimestanu, u Kruševcu da polože vence na spomenik Kosovskim junacima.
Ipak najzanimljivije je bilo na Kosovu, Kurti na severu, a sin Danilo na jugu. Zamislite predstavu u kojoj najomraženiji čovek na severu šeta po Mitrovici i obilazi jedinice policije, a sin najomraženijeg čoveka na jugu se švrćka po Prištini gde ga presvlači ista ta policija. Nije predstava, bar zvanično, desilo se na Vidovdan 2023.
Centralna svečanost, koja je valjda trebala da zaseni i baci u drugi plan sve što se desilo pre toga, je organizovana na obilaznici oko Beograda. Pošto je najavio nešto veliko za Vidovdan, a to je trebalo da bude osnivanje pomenutog pokreta, predsesnik je rešio da otvori put koji u stvari i nije završen. Vozeći se na otvorenom autobusu, kao Mesi, Jokić i svi osvajači velikih trofeja, Vučić je imao polusatni monolog koji je prenošen na nekoliko televizija sa nacionalnom frekvencijom. Ne baš veseo, pričao je o svemu i svačemu, najmanje o saobraćajnici, a najviše o litijumu. Od svih istorijskih događaja sa početka ovog teksta setio se samo izručenja Miloševića 2001.godine. Podsećanje na prethodnu vlast i njihove mrlje je uvek korisno. Videli smo i servilnost prema kineskim zvaničnicima i veličanje investitora iz te zemlje koji zajedno sa kapitalom dovode i radnu snagu i tako bukvalno okupiraju sredine gde ulažu. Bor , Majdanpek, Smederevo, Zrenjanin, a polako i Loznica ulazi u taj krug. Tako ova vlast u centralnoj Srbiji polako ali sigurno pravi nekoliko novih Kosova, istok je prodat, radi se na okupaciji Podrinja, a onda će na red Šumadija pa onda sve ostalo.
I tako od KOSOVO JE SRBIJA idemo polako ka SRBIJA JE KOSOVO ili više njih. Ostaće nam valjda Beograd i okolina da živimo kao šeici u blagostanju ubirajući plodove tuđeg rada. Tako je u pričama sa bliskog istoka. Ko veruje, neka veruje a ko ne veruje, neka šeta sa nama.
ПОСТАВИ КОМEНТАР
ПОСТАВИ КОМEНТАР КАО ГОСТ