Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini i PAKT podneli su danas Osnovnom tužilaštvu u Loznici i Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu krivične prijave protiv kompanija „Rio Sava exploration doo“ i „China Communications and Construction“ (CCCC) i njihovih angažovanih podizvođača.

Osnovnom javnom tužilaštvu u Loznici podnesena je prijavaprotiv kompanije „Rio Sava exploration“ zbog krivičnog dela Zagađenje životne sredine iz člana 260. stav 3. Krivičnog zakonika, zato što su u periodu od 2015. godine kršenjem propisa o zaštiti životne sredine zagadili u većoj meri vodu i zemljište na širem području doline Jadra instalirajući veći broj (oko 125) osmatračkih objekta za praćenje nivoa podzemnih voda, a veći broj njih je u međuvremenu procureo pa se podzemna voda sa opasnim materijama izlila na parcele meštana pričinjavajući im znatnu materijalnu štetu. Kompanija je u međuvremenu, sa nekolicinom oštećenih zaključivala Ugovore o naknadi štete i na taj način priznala štetu nastalu u životnoj sredini, a uz prijavu predate su i kopije Ugovora o naknadi štete.

Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu predata je prijava protiv Kineske kompanije „China Communications and Construction“ (CCCC) koja izvodi radove na autoputu Preljina-Požega, odgovornog lica u JP „Srbijavode“, nekolicine poizvođača i odgovornih lica u Gradskoj upravi grada Čačka zbog krivičnog dela Zagađenja životne sredine član 260. stav 3, Oštećenja životne sredine iz člana 264. i Oštećenja brana, nasipa i vodoprivrednih objekata iz člana 282. Krivičnog zakonika, zato što su u maju mesecu ove godine bez ikakve valjane dokumentacije i projekta, uz predhodni dogovor sa ovlašćenim licima, vršili nelegalnu eksploataciju šljunka za potrebe izgradnje autoputa, a blizu mesta gde se nalaze reni bunari koji služe za alternativno snabdevanje grada Čačka pijaćom vodom. Nakon prijave Koalicije, stručne službe JVP „Srbijavode“ konstatovale su da se na području „Parmenac“ kod Čačka odvijaju aktivnosti u koritu Zapadne Morave bez saglasnosti nadležnih službi i bez ikakvog projekta.

Koalicija organizacija protiv korupcije u životnoj sredini i PAKT konstatuju da je primer kineske kompanije i nelegalne eksploatacije šljunka iz Zapadne Morave tipičan primer zašto vlast sada menja na skandalozan način Zakon o vodama, želeći upravo da ovakve postupke legelazuju, a najveća opasnost preti rekama u čijoj blizini se grade autoputevi, odnosno Sava, Drina i Zapadna Morava. Organizacije već više od tri godine ukazuju na problem suzbijanja konkurencije u ekploataciji šljunka i peska iz srpskih reka uz obilatu pomoć i saglasnost Kancelarije odnosno Uprave za javne nabavke.

Kada je predsednik Vučić za prvi april ove godine molio predstavnike kineske kompanije CCCC da deonicu autoputa Preljina-Požega završe pre predviđenog roka, neki su mislili da se radi o prvoaprilskoj šali. Međutim, bilo je onih nadasve poslovnih koji su ovaj Vučićev apel shvatili kao zeleno svetlo i signal za sveopšti frontalni atak na kompletan biodiverzitet u dolini Zapadne Morave.

Fotografije: Dragisa Petrović

Da ne ostane samo na Vučićevom apelu potrudili su se vredni neimari predstavnici lokalne samouprave u Čačku i direktor Srbijavoda – Goran Puzović, koji su uzeli sebi za pravo da u nekoliko intenzivnih sastanaka sa menadžerom kineske kompanije CCCC Shou Jicheng dogovore hitno iskopavanje šljunka iz korita Zapadne Morave bez ikakve validne dozvole, a za potrebe izgradnje autoputa. Drugim rečima, bez ikakvog validnog dokumenta i projekta eksploatacije, direktor Srbijavoda i lokalni čelnici Čačka, stavili su kineskom izvođaču radova na raspolaganje imovinu građana Srbije, sve pod kapom međudržavnog ugovora o izgradnji autoputa od Preljine do Požege.

Podsećamo javnost da je za potrebe eksploatacije šljunka od JP Srbijavode potrebno predhodno pribaviti: vodne uslove, projekat vađenja rečnih nanosa, dokaz o pravu svojine, pravu korišćenja ili zakupa vodnog zemljišta sa koga se vrši vađenje, kopiju plana parcele i akt nadležnog organa o saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, odnosno akt nadležnog organa kojim utvrđuje da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu. Ništa od pomenutih dokumenata nije stavljeno javnosti na uvid, bar ne na zvaničnoj veb prezentaciji nadležnog javnog preduzeća.

Međutim, pre tri dana u dolini Zapadne Morave u Parmencu najednom se pojavila teška mehanizacija sa preko 20 kamiona. Mesto gde se kopa šljunak u ovom trenutku, samo se delimično nalazi ucrtano u Planu vađena rečnih nanosa za Zapadnu Moravu, a zainteresovana javnost još nije dobila odgovore, gde će se sve kopati šljunak, u kojim količinama i kakve će posledice ova ad-hoc aktivnost ostaviti na kompletan biodiverzitet. Posebno zabrinjava činjenica da je šljunak najbolji prirodni filter za vodu, a da se na mestu eksploatacije nalazi u blizini i rezervni vodozahvat za pijaću vodu u Čačku. Važno je istaći da se sa druge strane nasipa na mestu eksploatacije nalaze reni bunari koje je do skoro grad Čačak koristio za vodosnabdevanje. U slučaju neke havarije i doće do prekida snabdevanja sa rzavskom vodom, a ovi bunari su jedina zamena za grad. Upravo skidanje sloja šljunka tik iznad ovih rezervi direktno ugrožava bunare jer će se time podzemne vode kontaminirati zagađenom vodom iz Zapadne Morave. Eksploatacija šljunka dodatno predstavlja i opasnost za kompletnu javnost jer može dovesti do nekontrolisanih poplava i ugrožavanja nasipa. Žalosno je što nadlezni u Čačku ne samo što godinama ne sprečavaju očigledno zagađeivanje Morave nego sada postaju odgovorni i za kritično ugrožavanje reni bunara i svih građana Grada Čačak.

______________________________

Ko su firme koje kopaju za Kineze?

Prema dosadašnjim istraživanjima teška mehanizacija ima obeležja firmi Lotex group i Cemprom Preljina.Firmom Lotex group formalno upravlja Ivana Pejić, ali se ova kompanija vrlo lako može dovesti u vezu sa Zoranom Popovićem, bivšim predsednikom FK Partizan i kontraverznim biznismenom iz Loznice. Popović je jedno vreme bio daleko od očiju javnosti, dok je firma Lotex group dobijala neke od unosnih poslova po Beogradu, kao što je rekontrukcija hale „Aleksandar Nikolić“ (posao vredan preko 2.000.000 E) i čuvenog kamina u njoj koji je koštao 238.008 E. U poslednje vreme Popović se u javnosti pominje kao potencijalni kupac posrnulog italijanskog fudbalskog kluba Livorno.

Vlasnik druge kompanije Cemprom Preljina je Aleksandar Rakićević koga za prevare optužuju kako izvesni Dušan Stojanov, tako i golman Partizana Vladimir Stojković. Rakićević se može povezati i sa sestrom kompanijom Agrar Cemprom doo – Kačuljice, ali i AR Cemprom doo Beograd i Virtus internacional – Čačak. Sve su manje više bile neuspešne na tržištu.

_________________________________

Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije navodi da je područje eksploatacije šljunka stanište divljih vrsta, poput ptica, uz samu reku Zapadnu Moravu, ugroženo duž celog toka, uglavnom zbog prekomernog i nezakonitog kopanja peska i šljunka. Fauna ptica toka Zapadne Morave kod Parmenca redovno se prati od 2002. godine. Ovaj deo toka karakteriše blagi rečni uspor, te deponovanje sedimenta uzvodno od brane gde se formiraju stalni i povremeni rečni sprudovi. Upravo ovi sprudovi životni su prostor sledećih strogo zaštićenih vrsta ptica koje su tu gnezde: žalara slepića (Charadrius dubius), polojke (Actitis hypoleucos) i bele pliske (Motacilla alba). Gnezdarice su evidentirane i ove godine, ne samo ranijih, a gnezdeca sezona uveliko je krenula. Na lokalitetu je zabeleženo više od 40 drugih vrsta ptica, uglavnom strogo zaštićenih. Za neke od njih, poput šljukarica (Charadriiformes) šljunčani sprudovi su vredno i nezamenjivo stanište.

Rečni sediment, šljunak i pesak, je teško obnovljiva mineralna sirovina jer je za njegovo stvaranje potreban dug vremenski period. Da stvar bude gora, reka Zapadna Morava uzvodno od Parmenca, trajno je zauzdana dvema branama, te je dotok sedimenta zaustavljen, pa bi prekomernom eksploatacijom trajno moglo biti izmenjeno i rečno dno, što bi dodatno naštetilo mnogim vrstama riba koje se nalaze u toku Zapadne Morave, obzirom da je sada vreme mresta, a upravo na ovom mestu u plicacima se mresti više vrsta riba.

Postavlja se pitanje i da li će i kome biti plaćena naknada za izvađeni materijal, jer bi na taj način bili oštećeni i republički i lokalni budžet. Jedno je izvesno, oštećen neće biti samo Kineski izvođač radova, a predsednik će javnosti ostati dužan odgovor na pitanje da li su u famoznom međudržavnom ugovoru troškovi pribavljanja materijala predviđeni na strani investitora ili ponuđača, pod kojim uslovima i u čije ime? Ako i ovaj odgovor ostane u domenu poslovne tajne, pravo je pitanje svima nama – šta čekamo?

Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini

Društvo za zastitu i proučavanje ptica Srbije