Kada je predsednik Vučić za prvi april ove godine molio predstavnike kineske kompanije CCCC da deonicu autoputa Preljina-Požega završe pre predviđenog roka, neki su mislili da se radi o prvoaprilskoj šali. Međutim, bilo je onih nadasve poslovnih koji su ovaj Vučićev apel shvatili kao zeleno svetlo i signal za sveopšti frontalni atak na kompletan biodiverzitet u dolini Zapadne Morave.
Fotografije: Dragisa Petrović
Da ne ostane samo na Vučićevom apelu potrudili su se vredni neimari predstavnici lokalne samouprave u Čačku i direktor Srbijavoda – Goran Puzović, koji su uzeli sebi za pravo da u nekoliko intenzivnih sastanaka sa menadžerom kineske kompanije CCCC Shou Jicheng dogovore hitno iskopavanje šljunka iz korita Zapadne Morave bez ikakve validne dozvole, a za potrebe izgradnje autoputa. Drugim rečima, bez ikakvog validnog dokumenta i projekta eksploatacije, direktor Srbijavoda i lokalni čelnici Čačka, stavili su kineskom izvođaču radova na raspolaganje imovinu građana Srbije, sve pod kapom međudržavnog ugovora o izgradnji autoputa od Preljine do Požege.
Podsećamo javnost da je za potrebe eksploatacije šljunka od JP Srbijavode potrebno predhodno pribaviti: vodne uslove, projekat vađenja rečnih nanosa, dokaz o pravu svojine, pravu korišćenja ili zakupa vodnog zemljišta sa koga se vrši vađenje, kopiju plana parcele i akt nadležnog organa o saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, odnosno akt nadležnog organa kojim utvrđuje da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu. Ništa od pomenutih dokumenata nije stavljeno javnosti na uvid, bar ne na zvaničnoj veb prezentaciji nadležnog javnog preduzeća.
Međutim, pre tri dana u dolini Zapadne Morave u Parmencu najednom se pojavila teška mehanizacija sa preko 20 kamiona. Mesto gde se kopa šljunak u ovom trenutku, samo se delimično nalazi ucrtano u Planu vađena rečnih nanosa za Zapadnu Moravu, a zainteresovana javnost još nije dobila odgovore, gde će se sve kopati šljunak, u kojim količinama i kakve će posledice ova ad-hoc aktivnost ostaviti na kompletan biodiverzitet. Posebno zabrinjava činjenica da je šljunak najbolji prirodni filter za vodu, a da se na mestu eksploatacije nalazi u blizini i rezervni vodozahvat za pijaću vodu u Čačku. Važno je istaći da se sa druge strane nasipa na mestu eksploatacije nalaze reni bunari koje je do skoro grad Čačak koristio za vodosnabdevanje. U slučaju neke havarije i doće do prekida snabdevanja sa rzavskom vodom, a ovi bunari su jedina zamena za grad. Upravo skidanje sloja šljunka tik iznad ovih rezervi direktno ugrožava bunare jer će se time podzemne vode kontaminirati zagađenom vodom iz Zapadne Morave. Eksploatacija šljunka dodatno predstavlja i opasnost za kompletnu javnost jer može dovesti do nekontrolisanih poplava i ugrožavanja nasipa. Žalosno je što nadlezni u Čačku ne samo što godinama ne sprečavaju očigledno zagađeivanje Morave nego sada postaju odgovorni i za kritično ugrožavanje reni bunara i svih građana Grada Čačak.
______________________________
Ko su firme koje kopaju za Kineze?
Prema dosadašnjim istraživanjima teška mehanizacija ima obeležja firmi Lotex group i Cemprom Preljina.Firmom Lotex group formalno upravlja Ivana Pejić, ali se ova kompanija vrlo lako može dovesti u vezu sa Zoranom Popovićem, bivšim predsednikom FK Partizan i kontraverznim biznismenom iz Loznice. Popović je jedno vreme bio daleko od očiju javnosti, dok je firma Lotex group dobijala neke od unosnih poslova po Beogradu, kao što je rekontrukcija hale „Aleksandar Nikolić“ (posao vredan preko 2.000.000 E) i čuvenog kamina u njoj koji je koštao 238.008 E. U poslednje vreme Popović se u javnosti pominje kao potencijalni kupac posrnulog italijanskog fudbalskog kluba Livorno.
Vlasnik druge kompanije Cemprom Preljina je Aleksandar Rakićević koga za prevare optužuju kako izvesni Dušan Stojanov, tako i golman Partizana Vladimir Stojković. Rakićević se može povezati i sa sestrom kompanijom Agrar Cemprom doo – Kačuljice, ali i AR Cemprom doo Beograd i Virtus internacional – Čačak. Sve su manje više bile neuspešne na tržištu.
_________________________________
Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije navodi da je područje eksploatacije šljunka stanište divljih vrsta, poput ptica, uz samu reku Zapadnu Moravu, ugroženo duž celog toka, uglavnom zbog prekomernog i nezakonitog kopanja peska i šljunka. Fauna ptica toka Zapadne Morave kod Parmenca redovno se prati od 2002. godine. Ovaj deo toka karakteriše blagi rečni uspor, te deponovanje sedimenta uzvodno od brane gde se formiraju stalni i povremeni rečni sprudovi. Upravo ovi sprudovi životni su prostor sledećih strogo zaštićenih vrsta ptica koje su tu gnezde: žalara slepića (Charadrius dubius), polojke (Actitis hypoleucos) i bele pliske (Motacilla alba). Gnezdarice su evidentirane i ove godine, ne samo ranijih, a gnezdeca sezona uveliko je krenula. Na lokalitetu je zabeleženo više od 40 drugih vrsta ptica, uglavnom strogo zaštićenih. Za neke od njih, poput šljukarica (Charadriiformes) šljunčani sprudovi su vredno i nezamenjivo stanište.
Rečni sediment, šljunak i pesak, je teško obnovljiva mineralna sirovina jer je za njegovo stvaranje potreban dug vremenski period. Da stvar bude gora, reka Zapadna Morava uzvodno od Parmenca, trajno je zauzdana dvema branama, te je dotok sedimenta zaustavljen, pa bi prekomernom eksploatacijom trajno moglo biti izmenjeno i rečno dno, što bi dodatno naštetilo mnogim vrstama riba koje se nalaze u toku Zapadne Morave, obzirom da je sada vreme mresta, a upravo na ovom mestu u plicacima se mresti više vrsta riba.
Postavlja se pitanje i da li će i kome biti plaćena naknada za izvađeni materijal, jer bi na taj način bili oštećeni i republički i lokalni budžet. Jedno je izvesno, oštećen neće biti samo Kineski izvođač radova, a predsednik će javnosti ostati dužan odgovor na pitanje da li su u famoznom međudržavnom ugovoru troškovi pribavljanja materijala predviđeni na strani investitora ili ponuđača, pod kojim uslovima i u čije ime? Ako i ovaj odgovor ostane u domenu poslovne tajne, pravo je pitanje svima nama – šta čekamo?
Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini
Društvo za zastitu i proučavanje ptica Srbije
ПОСТАВИ КОМEНТАР
ПОСТАВИ КОМEНТАР КАО ГОСТ