*Da li Srbija postaje novi rudarski El Dorado?

*Ko je u ime građana Srbije potpisao Memorandum o saradnji sa Rio Tintom?

*Da li je neko proveravao „ličnu kartu“ Rio Tinta?

*Ko brine o interesu građana?

 

Pravo na pragu Australije, Bougainville - najveće od Solomonskih Ostrva, u kojoj  kompanija Rio Tinto započinje sa aktivnostima 1960. godine... Između 1969. i 1972. kolonijalna australijska administracija zakupila je zemlјište na ostrvu australijskoj kompaniji Bougainville Copper Limited (BCL), podružnici konzorcijuma Rio Tinto of Australia Ltd koju u tom trenutku kontroliše britanska kompanija Rio Tinto Zinc, kasnije preimenovana u Rio Tinto Limited. Iz jednog od najvećih rudnika bakra i zlata na svetu – Panguna, između 1972. i 1989. minirano je oko 3 miliona tona bakra i 9,3 miliona unci zlata. Lokalno stanovništvo podiglo je pobunu protiv kompanije Rio Tinto, žaleći se na rasne diskriminatorske radne prakse u rudniku gde su  crnim radnicima davane niže plate u odnosu na bele, kao i ekološke štete koju je izazvao rudnik. Na kraju su ovi protesti eskalirali, a neki postali i nasilni. U epilogu, Vlada Papue Nove Gvineje (PNG) je odgovorila na ovaj ustanak napadom na civile. Nakon desetogodišnjeg građanskog rata (1989-1999), u kojem je Bougainville tražio nezavisnost od PNG, kompanija se optužuje kao saučesnik u ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti od strane vojske PNG...

___________________________________________________________________

Rudarski gigant Rio Tinto, koji je bio istorijski najveći akcionar kompanije Bougainville Copper Limited, napustio je zvanično Pangunu 30. juna 2016. godine kada je preneo svoj vlasnički udeo u kompaniji od 53,8 odsto autonomnoj vladi Bougainvillea i nezavisnoj državi Papua Nova Gvineja.

___________________________________________________________________

 

DOBRO DOŠLI U SRBIJU...

Kompanija Rio Tinto ima bogatu istoriju konflikata vezanih za kršenje lјudskih prava  i štete po životnu sredinu, a tokom narednih godina pogođene su i brojne druge zemlјe. Jedan od medijski publikovanih problema nastao je na vratima Australije, što zabrinjava građane Gornjeg Jadra koji se s’ pravom pitaju „ako su se ovako ponašali na kućnom pragu, kako će se ponašati kod nas?“

Velika rupa urezana u planine bila je u jednom trenutku najveći svetski otvoreni rudnik bakra. Sam rudarski kop prostirao se 1 km u dubinu zemlje sa prečnikom od pet kilometra . Ova kontraverzna jama postala je tačka za gorući građanski rat u Papui Novoj Gvineji devedesetih godina prošlog veka, koji je koštao života oko 15.000 ljudi, odnosno 10% ukupnog stanovništva ostrva Bougainvilla. Rudarske operacije zvanično su zaustavlјene 15. maja 1989. godine zbog militantne aktivnosti, a rudnik je i dalјe zatvoren.

U izjavama lokalnog stanovništva se opisuju uticaji rudarstva na životnu sredinu na sledeći način:

"Za izgradnju rudnika, Rio Tinto je hemijski obrađivao, kopao i spustio celu planinu kišne šume. Tokom godina rada rudnika proizvedeno je milijarde tona toksičnog rudarskog otpada i odvezeno na zemlјu i u čiste vode, popunjavajući glavne rečne tokove sa jalovinom, zagađivanjem velikog zaliva na desetine kilometara, kao i Pacifičkog okeana.“ Kao rezultat flagrantnog zanemarivanja životne sredine i građana Bougainvilla, Rio Tinto je faktički oterao većinu građana Bougainvilla sa svoje zemlјe, uništio lokalnu kulturu i zagadio njihovu životnu sredinu i uništio živote. Rio Tinto je uništio ranije čiste reke i zemlјu koji su pružali supstancu lokalnom načinu života. Selјani su na taj način izgubili pravo na korišćenje svoje zemlјe zbog zagađenja životne sredine i vode koja je postala neupotrebljiva, prisilјavajući se da traže druge resurse za preživlјavanje.

_____________________________________________________

Rudnik je bio od vitalnog značaja za privredu Papua Nove Gvineje. Nacionalna vlada PNG dobila je 20% učešća u dobiti od rudnika, od čega je lokalno stanovništvo dobilo 5% - 1,25% učešća u ukupnoj dobiti. U ovom trenutku i prema važećim Zakonima Srbije, Rio Tinto bi pri eventualnoj eksploataciji litijuma plaćao svega 5% od ukupnih godišnjih prihoda ostvarenih od rudarenja litijuma u Srbiji, pod uslovom kada bi postojao neko ko bi im uredno kontrolisao poslovne knjige.

______________________________________________

Papua Nova Gvineja stekla je svoju nezavisnost od Australije 16. septembra 1975. godine, a kasnije će se od tužbi lokalnog stanovništva za nadoknadu štete, kompanija Rio Tinto braniti argumentima da je poštovala sve propise PNG koja nije bila u stanju da garantuje iste ekološke standarde koji su bili primenjivani u kontinentalnom delu Australije.

„Potrebna je velika količina novca kojom bi bilo rekultivisano oštećeno okruženje i preselјena sela", rekao je za "Fairfak Media" predsednik autonomne vlade Bougainvilla John Momis. "Verovatno milijardu dolara. Niko stvarno ne zna, ali to bi trebalo da bude oko potrebne količine novca".

Rio Tinto je odbio sve zahteve lokalnog stanovništva za nadoknadu štete uz insistiranje da nema nikakvu odgovornost za životnu sredinu ili druge posledice od rudnika.

Nakon pobune lokalnog stanovništva i secesionističkih ideja, Vlada Papua Nove Gvineje odgovorila je na ovaj proces napadom protiv civilnog stanovništva, ali nije uspela da zauzme teritoriju ostrva Bougainville. Situacija je prešla u građanski rat koji je trajao deset godina (1989-1999), dok je Bougainville proglašavao svoju nezavisnost od Papua Nove Gvineje. Lokalno stanovništvo tvrdi da je tokom tog perioda Rio Tinto bio saučesnik u ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti koje je počinila vojska Papue Nove Gvineje. Prema tvrdnjama, Rio Tinto je olakšao prevoz trupa iz Papua Nove Gvineje i odigrao klјučnu ulogu u uspostavlјanju stroge vojne blokade ostrva, što je trajalo skoro 10 godina. Blokada je ometala pristup medicini pobunjenom stanovništvu, odeći i drugim neophodnim potrebama, kao i pristup električnoj energiji. Mnoge žene umrle su tokom porođaja zbog nedostatka medicinske pomoći i pristupa osnovnim medicinskim materijalima, a mnoga deca su umrla od bolesti koje se lako mogu lečiti. Prema Crvenom krstu, blokada je dovela do smrti više od 2.000 dece tokom prve dve godine godine života. Do završetka rata 1999. godine, oko 15.000 civila, ili 10% populacije Bougainvilla je umrlo. U januaru je potpisan mirovni sporazum 2001. godine, uz podršku Australije, a privremeni zakon kojim se odobrava autonomija za Bougainville je usvojen 27. marta 2002. godine. Odmah su održani izbori, a Vlada autonomne Buigenville je osnovana u junu 2005. godine.

Vladi SAD-a 6. septembra 2000. godine, tokom mirovnih pregovora, stanovnici ostrva Bougainville podneli su potraživanja potkreplјena Zakonom o stranim potraživanjima za tužbe (ATCA) protiv kompanije U.K. Rio Tinto plc i australijske kompanije Rio Tinto Ltd - slučaj  „Sarei protiv Rio Tinto“. Podnosioci zahteva navode ozbilјna, višestruka kršenja lјudskih prava i štete prouzrokovane rudarenjem zlata i bakra operacijama u regionu, počev od 1972. godine, a naročito tokom oružanog konflikta koji je besneo na ostrvu između 1990. i 2000. godine. Navodi se, između ostalog, saučesništvo Rio Tinta u ratnom postupku za zločine i zločine protiv čovečnosti koje je izvršila vojska Papue Nove Gvineje; rasna diskriminacija crnih radnika u praksi rada kompanije; povreda prava na lični život i zdravlјe kao posledica uticaja rudarskih aktivnosti u Pangunu na životnu sredinu; i kršenje principa održivog razvoja i Konvencije Ujedinjenih nacija o pomorskom pravu iz 1982. godine, velikim zagađenjem okeanskih voda.

U odgovoru na ovu tužbu, Stejt department je zauzeo stav koji se suprotstavlјa nastavku procesa, u kojem se između ostalog tvrdi da: "Uspeh mirovnog procesa Bougainville predstavlјa važan spolјnopolitički cilј Sjedinjenih Država kao dela napora u promovisanju regionalnog mira i sigurnosti. U stavu o presudi, nastavlјanjem rešavanja po zahtevu građana rizikovao bi se potencijalno ozbilјan negativan uticaj na mirovni proces, a time i na ponašanje u spolјnim diplomatskim odnosima.

 

Izvori - "Friends of the earth"

priredio : Miroslav Mijatović