litijum

  • "KUKAVIČJE JAJE" MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA

    I dok u dolini Jadra sve „gori“, a lokalne televizije RTV Lotel i RTV Podrinje se prave „mrtvi“, kao da se ništa ne dešava, dok temu pobune naroda protiv otvaranja rudnika litijuma obrađuje samo loznički nedeljnik - Lozničke novosti i portal PAKT Info, Ministarstvo kulture i informisanja na javnom konkursu dodeljuje sredstva fantomskom portalu „Vidik sa Cera“ za projekat – „Kopajte Jadarit – na površini sve mora ostati čisto“.

    Slavko Stijaković

    *foto - Sremskomitrovački portal - https://mitrovica.info/

    Svojevrsno kukavičje jaje dobilo je od Komisije ministarstva kulture i informisanja 400.000 rsd za projekat koji će se baviti temama otvaranja rudnika litijuma. Posebno čudi što je novac dat firmi Vidik sa Cera doo Loznica, koja je prijavljena u ulici Gimnazijska 4, tik pored Informativnog centra Rio Tinta. Ne postojeći portal u nepostojećim prostorijama sa nepostojećim sadržajima, planira da se u narednom periodu potpomognut parama građana Srbije bavi rudnikom litijuma u dolini Jadra, sa „oštrom“ porukom, da se litijum može kopati, ali da na površini sve mora ostati čisto!?!? I sve bi možda moglo da prođe, da već nije poznato da će se za potrebe rudnika formirati dve deponije, jedna u dolini Jadra, a druga na području opštine Krupanj u mestu Štavice, na kojoj će za prvih 40 godina rada biti odloženo 47.000 tona arsena!!!

    KOPAJTE LITIJUM

    Skandalozan je i podatak da je navodni portal „Vidik sa Cera“ osnovan i registrovan 01.12.2020. godine, a da se u APR-u kao zakonski zastupnik vodi Slavko Stijaković. A ko je Slavko Stijaković?

    Prema pisanju VOICE-a, Slavko Stijaković je vlasnik Televizije M, zatim Radio Srema, portala RTV Centar Srem, Radio Fruške Gore, kao i istoimene televizije. Stijaković je i jedan od vlasnika Radio Brega iz Titela kao i RTV Produkcije S.I.S d.o.o iz Rume. U avgustu 2020. godine, sa uloženih hiljadu dinara, nekadašnji oficir JNA osnovao je i SS Turistička Televizija 1961 D.O.O u Beogradu. Potom je usledilo osnivanje “Peto-tri 1941”u Kragujevcu, kao i “Vidik sa Cera” u Loznici, čija je pretežna delatnost “izrada web portala”. U obe firme, Slavko Stijaković je direktor, dok stvarni vlasnik nije prijavljen.

    Stijaković je inače bio oficir JNA i komandant Prvog motorizovanog bataljona u Beogradu, a učestvovao je i u ratnim dejstvima u Vukovaru, a potom je bio svedok na suđenju Veselinu Šljivančaninu u Hagu.

    Kako otkriva VOICE, Slavko Stijaković se još jednom našao kao svedok saslušan u Višem sudu u Beogradu jer je u to vreme bio zastupnik firme “Fer napredak” iz Rume i poslovni partner Dragana Vulina, jednog od vlasnika firmi koje su bile obuhvaćene istragom u aferi “Azotara” osumnjičenih da su, u periodu od 2009. do 2010. godine, oštetili budžet Srbije za više od 430 miliona dinara.

    Slavko Stijaković povezuje se indirektno i sa kontraverznim medijskim mogulom Radoicom Milosavljevićem, tako što je otkriveno da Milosavljević preko svog čoveka (Aleksandra Milutinovića) u nekoliko Stijakovićevih medija ima većinsko vlasništvo kao član.

    Građani Loznice, doline Jadra i Rađevine, spremite se polećemo!

  • ALEKSANDAR VUČIĆ DA OBJAVI DOKUMENTE I UGOVORE SA RIO TINTOM

    Nakon sinoćnjeg nastupa predsednika Republike Srbije na TV Happy i izjava vezanih za aktivnosti kompanije Rio Tinto u dolini Jadra, Podrinjski anti korupcijski tim, udruženje NE DAMO JADAR i Koalicija organizacija protiv korupcije u životnoj sredini ističu da je predsednik države govoreći o projektu Jadar izneo niz neistina i poluistina u cilju obmanjivanja javnosti. Građani Srbije su sinoć po prvi put čuli da bi ukoliko kompanija Rio Tinto napusti dolinu Jadra država morala da obešteti firmu u iznosu od 100 milijardi, ali nismo čuli čega.

    Logo NE DAMO JADAR novi

    Aleksandar Vučić je gostujući u emisiji TV Happy naveo da proteste protiv rudnika litijuma organizuju Mlađan Đorđević i Dragan Đilas, što apsolutno ne odgovara istini. Proteste organizuju meštani doline Jadra i dotični gospodin Đorđević pokušava konstatno da iskazano nezadovoljstvo meštana prisvoji svojoj organizaciji ne bi li ubrao neki jeftin politički poen, što mu svakako neće biti dozvoljeno.

    Predsednik Srbije je dalje samouvereno naveo da neće biti nikakve katastrofe u dolini Jadra. Interesuje nas kako je Vučić došao do ovog smelog zaključka? Uvidom u dokumentaciju ili? Ako se zna da će kompanija Rio Tinto godišnje u dolini Jadra proizvoditi i ostavljati od 1,5 do 2 miliona tona jalovine (kako oni vole da kažu „industrijskog otpada“), pitamo se o čemu predsednik priča? I da se u jalovini nalazi sama glina ili zemlja, mnogo je, a kamoli arsen, živa, olovo, kadmijum itd.

    Tačno je da su sve Vlade počev od 2004. godine davale saglasnost kompaniji za istraživanja, ali je isto tako tačno da su njegove Vlade od 2012. godine zdušno nastavile taj kontinuitet i ne samo to, već je ministar Antić u ime Vlade 24. jula 2017. godine potpisao Memorandum o saradnji sa Rio Tintom čime se faktički i ozvaničio klijentelistički pristup naših vlasti prema ovom rudarskom hegemonu, čija je lista ekoloških i svih drugih nepočinstava po celom svetu poprilično duga i bogata.

    memorandum 1memorandum 2

    memorandum 3memorndum 4

    memorandum 5

    PAKT, udruženje meštana „NE DAMO JADAR“ i Koalicija organizacija protiv korupcije pozivaju ovom prilikom Aleksandra Vučića da obelodani dokument po kome je država Srbija dužna da obešteti Rio Tinto u slučaju da mu se ne dozvoli da kopa u dolini Jadra. Ko je potpisao takav dokument ako postoji, zašto taj već nije u zatvoru? Udruženja pozivaju i Republičkog javnog tužioca Zagorku Dolovac da ispita navode Aleksandra Vučića iz sinoćne emisije da je neko iz kompanije Rio Tinto nosio koverte bivšoj garnituri vlasti, i pita ako predsednik zaista poseduje takva saznanja zašto ti ljudi već nisu uhapšeni i šta kompanija Rio Tinto još uvek radi u Srbiji?

    Udruženja PAKT, „NE DAMO JADAR“ i Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine ističu da navodi predsednika da Srbija nije od 2004. godine ništa prihodovala od Rio Tinta, jednostavno nisu tačni. Istina, oni jesu mizerni shodno katastrofi koja se sprema, ali ipak postoje. Rio Tinto je državi prema obavezi plaćanja naknade za primenjena geološka istraživanja mineralnih i drugih geoloških resursa i naknade za zadržavanje istražnog prostora do sada uplatio 13.044.493,60 rsd. Ovo jeste mizeran iznos novca, ali eto zgodne prilike za predsednika da inicira izmenu Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara gde bi se renta za istraživanja podigla. Podsećamo, PAKT je krajem prošle godine uputio Skupštini inicijativu o izmenama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara gde se predlaže podizanje rudne renta za litijum na 25% neto prihoda kompanije.

    Analitička kartica RT za istraživanjaAnalitička kartica RT za istraživanja 2

    Analitička kartica RT za istraživanja 3

    Udruženja podsećaju predsednika da prihod države neće biti samo od rudne renti koja trenutno iznosi 5%, već i od poreza na dobit, koju Vučić sinoć u svom govoru nije spomenuo. Izračunato je da će Rio Tinto prema važećim cenama litijuma (a ona će sigurno samo rasti) za prvih deset godina eksploatacije iz zemlje izneti 4 milijarde evra, a da bi Srbiji uslovno moglo da ostane 300 miliona. Kažemo uslovno, jer postoji realna mogućnost da kompanija na kraju godine prijavljuje pozitivnu nulu u dobiti, a opravdano se sumnja da domaće institucije ne bi to bile u stanju da iskontrolišu.

    Poštovani predsedniče, meštane doline Jadra niste pitali da li su za rudnik, ni Vi ni drugi pre vas. Rudnik litijuma nikako ne može biti razvojna šansa zapadne Srbije kojoj se od potencijalnih rudarskih aktivnosti smeši 2 miliona tona jalovine godišnje na 336 hektara, 300.000 tona koncentrovane kiseline, 942.000 tona slane vode i 28.488 tona soli godišnje. Umesto ovakve perspektive zapadne Srbije, obezbedite i podržite građane da se bave organskom proizvodnjom, jer će u 21. veku osim vode najznačajni resurs biti i poljoprivredno zemljište. Ovo je poslednje naše upozorenje, vratite svojim uticajem proces oko formiranja rudnika u legalne tokove, poništite nelagalno doneti Prostorni plan posebne namene za rudnik litijuma i prestanite jednom za svagda da se ponašate klijentelistički prema kompaniji Rio Tinto, jer vas nisu birali oni već građani Srbije.

  • ČUVAJ SE DANAJACA I KAD DAROVE NOSE !!!

    SAOPŠTENJE ZA JAVNOST POVODOM POSETE ZORANE MIHAILOVIĆ LOZNICI

    MIHAILOVIĆKA ministarka 

    Na Svetski dan voda 22. mart, potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihailović posetila je Gradsku upravu u Loznici i tu priliku iskoristila da iznese veliku količinu neistina, na koju nismo mogli da ostanemo nemi. Poseta ministarke nama je rekla puno o njenim iskrenim namerama, jer smo je pre više od dva meseca pozvali da dođe u dolinu Jadra i razgovara sa građanima, što joj kako vidimo, ne pada na pamet, a opet dovoljno govori javnosti kako se aktuelna vlast odnosi prema svojim građanima i kolika je njihova „ekološka briga“ za zdravlje ljudi u odnosu na potencijalni „profit“.

    U čemu je zapravo problem ministarke rudarstva Zorane Mihailović? U lošim savetnicima i kabinetu, slaboj informisanosti, premoru, pobunjenim meštanima doline Jadra i zapadne Srbije, strahu ?

    Nije nam jasno iz kojih motiva je ministarka u Loznici iznela niz netačnih informacija i obećanja, čime je samo dokazala klijentelistički pristup srpskih institucija sistema prema kompaniji Rio Tinto. Naime i pored pisanog poziva upućenog ministarki od strane naših udruženja, ona se nije odlučila da dođe među meštane doline Jadra i čuje sve probleme iz prve ruke, već je u prostorijama Gradske uprave odlučila da u prisustvu direktora svih preduzeća i institucija pošalje poruku da se dokumenta izdaju po ubrzanoj proceduri. Sa druge strane, briga ministarke Mihailović za životnu sredinu je samo deklerativna i rekli bi smo, vrlo opasna po čitavu zapadnu Srbiju i zdravlje njenih stanovnika. Ministarka je u Loznici ponovo upotrebila narativ kompanije Rio Tinto, da Srbija poseduje 10% svetskih rezervi litijuma, što je netačan i zlonameran podatak. Za ovu priliku javnosti pružamo na uvid zvaničan dokument Američke vlade iz ove godine o potvrđenim svetskim rezervama litijuma koje se nalaze van okeana, pa se uverite i sami.

    REZERVE LITIJUMA

    Da li je verovati ministarki, ostavljamo da procene građani. Što se nas tiče, mi ni danas nismo dobili odgovor na pitanje gde i kako će Rio Tinto evakuisati podzemnu vodu za koju je sama kompanija u Elaboratu o rezervama priznala da sadrži povećane količine arsena, nitrata i sulfida. Gle čuda, upravo je ta podzemna voda u ingerenciji ministarstva rudarstva na čijem čelu je potpredsednica Vlade. Može li se ministarki verovati u lepa obećanja, nakon što je Vlada posebnom Uredbom usvojila Prostorni plan posebne namene za projekat „Jadar“ bez predhodne usklađenosti sa Prostornim planom Republike Srbije i Prostornim planom Grada Loznica, što je bila zakonska obaveza, a ministarka sve to dobro zna jer je u tom trenutku sedela na čelu ministarstva građevinarstva. Može li se verovati ministarki koja izbegava svoj narod, i koja u Loznici sa direktorima dogovara ubrzane procedure, a za javnost govori da projekta neće biti ukoliko se ne ispoštuju sve predviđene procedure, koje ni do sada nisu poštovane.

    Građani doline Jadra, Loznice i čitave zapadne Srbije treba da znaju da je projekat Jadar neizvodljiv sa stanovišta zaštite životne sredine i zdravlja građana i nikakvi fabrikovani podaci to neće promeniti. Postupanje države prema Biološkom fakultetu koji je ostao bez novih prostorija iz razloga izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu koja se nije svidela kompaniji Rio Tinto, dovoljno govori o iskrenosti slatkih reči koji dolaze od nadležnih po onoj staroj „Čuvaj se Danajaca i kad darove nose“!

  • DA LI JE DOLINA JADRA ZAMENA ZA „PANGUNU“ ?

    *Da li Srbija postaje novi rudarski El Dorado?

    *Ko je u ime građana Srbije potpisao Memorandum o saradnji sa Rio Tintom?

    *Da li je neko proveravao „ličnu kartu“ Rio Tinta?

    *Ko brine o interesu građana?

     

    Pravo na pragu Australije, Bougainville - najveće od Solomonskih Ostrva, u kojoj  kompanija Rio Tinto započinje sa aktivnostima 1960. godine... Između 1969. i 1972. kolonijalna australijska administracija zakupila je zemlјište na ostrvu australijskoj kompaniji Bougainville Copper Limited (BCL), podružnici konzorcijuma Rio Tinto of Australia Ltd koju u tom trenutku kontroliše britanska kompanija Rio Tinto Zinc, kasnije preimenovana u Rio Tinto Limited. Iz jednog od najvećih rudnika bakra i zlata na svetu – Panguna, između 1972. i 1989. minirano je oko 3 miliona tona bakra i 9,3 miliona unci zlata. Lokalno stanovništvo podiglo je pobunu protiv kompanije Rio Tinto, žaleći se na rasne diskriminatorske radne prakse u rudniku gde su  crnim radnicima davane niže plate u odnosu na bele, kao i ekološke štete koju je izazvao rudnik. Na kraju su ovi protesti eskalirali, a neki postali i nasilni. U epilogu, Vlada Papue Nove Gvineje (PNG) je odgovorila na ovaj ustanak napadom na civile. Nakon desetogodišnjeg građanskog rata (1989-1999), u kojem je Bougainville tražio nezavisnost od PNG, kompanija se optužuje kao saučesnik u ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti od strane vojske PNG...

    ___________________________________________________________________

    Rudarski gigant Rio Tinto, koji je bio istorijski najveći akcionar kompanije Bougainville Copper Limited, napustio je zvanično Pangunu 30. juna 2016. godine kada je preneo svoj vlasnički udeo u kompaniji od 53,8 odsto autonomnoj vladi Bougainvillea i nezavisnoj državi Papua Nova Gvineja.

    ___________________________________________________________________

     

    DOBRO DOŠLI U SRBIJU...

    Kompanija Rio Tinto ima bogatu istoriju konflikata vezanih za kršenje lјudskih prava  i štete po životnu sredinu, a tokom narednih godina pogođene su i brojne druge zemlјe. Jedan od medijski publikovanih problema nastao je na vratima Australije, što zabrinjava građane Gornjeg Jadra koji se s’ pravom pitaju „ako su se ovako ponašali na kućnom pragu, kako će se ponašati kod nas?“

    Velika rupa urezana u planine bila je u jednom trenutku najveći svetski otvoreni rudnik bakra. Sam rudarski kop prostirao se 1 km u dubinu zemlje sa prečnikom od pet kilometra . Ova kontraverzna jama postala je tačka za gorući građanski rat u Papui Novoj Gvineji devedesetih godina prošlog veka, koji je koštao života oko 15.000 ljudi, odnosno 10% ukupnog stanovništva ostrva Bougainvilla. Rudarske operacije zvanično su zaustavlјene 15. maja 1989. godine zbog militantne aktivnosti, a rudnik je i dalјe zatvoren.

    U izjavama lokalnog stanovništva se opisuju uticaji rudarstva na životnu sredinu na sledeći način:

    "Za izgradnju rudnika, Rio Tinto je hemijski obrađivao, kopao i spustio celu planinu kišne šume. Tokom godina rada rudnika proizvedeno je milijarde tona toksičnog rudarskog otpada i odvezeno na zemlјu i u čiste vode, popunjavajući glavne rečne tokove sa jalovinom, zagađivanjem velikog zaliva na desetine kilometara, kao i Pacifičkog okeana.“ Kao rezultat flagrantnog zanemarivanja životne sredine i građana Bougainvilla, Rio Tinto je faktički oterao većinu građana Bougainvilla sa svoje zemlјe, uništio lokalnu kulturu i zagadio njihovu životnu sredinu i uništio živote. Rio Tinto je uništio ranije čiste reke i zemlјu koji su pružali supstancu lokalnom načinu života. Selјani su na taj način izgubili pravo na korišćenje svoje zemlјe zbog zagađenja životne sredine i vode koja je postala neupotrebljiva, prisilјavajući se da traže druge resurse za preživlјavanje.

    _____________________________________________________

    Rudnik je bio od vitalnog značaja za privredu Papua Nove Gvineje. Nacionalna vlada PNG dobila je 20% učešća u dobiti od rudnika, od čega je lokalno stanovništvo dobilo 5% - 1,25% učešća u ukupnoj dobiti. U ovom trenutku i prema važećim Zakonima Srbije, Rio Tinto bi pri eventualnoj eksploataciji litijuma plaćao svega 5% od ukupnih godišnjih prihoda ostvarenih od rudarenja litijuma u Srbiji, pod uslovom kada bi postojao neko ko bi im uredno kontrolisao poslovne knjige.

    ______________________________________________

    Papua Nova Gvineja stekla je svoju nezavisnost od Australije 16. septembra 1975. godine, a kasnije će se od tužbi lokalnog stanovništva za nadoknadu štete, kompanija Rio Tinto braniti argumentima da je poštovala sve propise PNG koja nije bila u stanju da garantuje iste ekološke standarde koji su bili primenjivani u kontinentalnom delu Australije.

    „Potrebna je velika količina novca kojom bi bilo rekultivisano oštećeno okruženje i preselјena sela",rekao je za "Fairfak Media" predsednik autonomne vlade Bougainvilla John Momis. "Verovatno milijardu dolara. Niko stvarno ne zna, ali to bi trebalo da bude oko potrebne količine novca".

    Rio Tinto je odbio sve zahteve lokalnog stanovništva za nadoknadu štete uz insistiranje da nema nikakvu odgovornost za životnu sredinu ili druge posledice od rudnika.

    Nakon pobune lokalnog stanovništva i secesionističkih ideja, Vlada Papua Nove Gvineje odgovorila je na ovaj proces napadom protiv civilnog stanovništva, ali nije uspela da zauzme teritoriju ostrva Bougainville. Situacija je prešla u građanski rat koji je trajao deset godina (1989-1999), dok je Bougainville proglašavao svoju nezavisnost od Papua Nove Gvineje. Lokalno stanovništvo tvrdi da je tokom tog perioda Rio Tinto bio saučesnik u ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti koje je počinila vojska Papue Nove Gvineje. Prema tvrdnjama, Rio Tinto je olakšao prevoz trupa iz Papua Nove Gvineje i odigrao klјučnu ulogu u uspostavlјanju stroge vojne blokade ostrva, što je trajalo skoro 10 godina. Blokada je ometala pristup medicini pobunjenom stanovništvu, odeći i drugim neophodnim potrebama, kao i pristup električnoj energiji. Mnoge žene umrle su tokom porođaja zbog nedostatka medicinske pomoći i pristupa osnovnim medicinskim materijalima, a mnoga deca su umrla od bolesti koje se lako mogu lečiti. Prema Crvenom krstu, blokada je dovela do smrti više od 2.000 dece tokom prve dve godine godine života. Do završetka rata 1999. godine, oko 15.000 civila, ili 10% populacije Bougainvilla je umrlo. U januaru je potpisan mirovni sporazum 2001. godine, uz podršku Australije, a privremeni zakon kojim se odobrava autonomija za Bougainville je usvojen 27. marta 2002. godine. Odmah su održani izbori, a Vlada autonomne Buigenville je osnovana u junu 2005. godine.

    Vladi SAD-a 6. septembra 2000. godine, tokom mirovnih pregovora, stanovnici ostrva Bougainville podneli su potraživanja potkreplјena Zakonom o stranim potraživanjima za tužbe (ATCA) protiv kompanije U.K. Rio Tinto plc i australijske kompanije Rio Tinto Ltd - slučaj  „Sarei protiv Rio Tinto“. Podnosioci zahteva navode ozbilјna, višestruka kršenja lјudskih prava i štete prouzrokovane rudarenjem zlata i bakra operacijama u regionu, počev od 1972. godine, a naročito tokom oružanog konflikta koji je besneo na ostrvu između 1990. i 2000. godine. Navodi se, između ostalog, saučesništvo Rio Tinta u ratnom postupku za zločine i zločine protiv čovečnosti koje je izvršila vojska Papue Nove Gvineje; rasna diskriminacija crnih radnika u praksi rada kompanije; povreda prava na lični život i zdravlјe kao posledica uticaja rudarskih aktivnosti u Pangunu na životnu sredinu; i kršenje principa održivog razvoja i Konvencije Ujedinjenih nacija o pomorskom pravu iz 1982. godine, velikim zagađenjem okeanskih voda.

    U odgovoru na ovu tužbu, Stejt department je zauzeo stav koji se suprotstavlјa nastavku procesa, u kojem se između ostalog tvrdi da: "Uspeh mirovnog procesa Bougainville predstavlјa važan spolјnopolitički cilј Sjedinjenih Država kao dela napora u promovisanju regionalnog mira i sigurnosti. U stavu o presudi, nastavlјanjem rešavanja po zahtevu građana rizikovao bi se potencijalno ozbilјan negativan uticaj na mirovni proces, a time i na ponašanje u spolјnim diplomatskim odnosima.

     

    Izvori - "Friends of the earth"

    priredio : Miroslav Mijatović

  • DOK LOZNICA MIRNO SPAVA...

    Plan rudnika

    I pored jasno iskazanog nezadovoljstva većine meštana doline Jadra, nekoliko održanih protesta, upućene inicijative Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti Uredbe Vlade kojom se proglašava Prostorni plan posebne namene za rudnik jadarita, kompanija Rio Tinto i klijentelistički nastrojena Vlada Republike Srbije nastavljaju užurbanim koracima da rade na otvaranju rudnika. Na terenu podizvođači Rio Tinta ispituju novu lokaciju za deponiju jalovine narušavajući grubo zakone RS uništavajući nekategorisane seoske puteve i ošteećujući vodne objekte, poput kanala za odvodnjavanje. I dok se pojedina udruženja bave ničim drugim do samim sobom i kolaboracijom sa pojedinim političkim organizacijama minornog uticaja u narodu, ali zato sa ogromnim uticajem na opoziciono nastrojene medije (što dovoljno govori o namerama i jednih i drugih), projekat napreduje krupnim koracima. Udruženja NE DAMO JADAR i PAKT došli su do dokumenata koji govore da je Ministarstvo građevinarstva izdalo kompaniji Lokacijske uslove za faznu izgradnu procesnog postrojenja za preradu minerala jadarit.

    Lokacijski uslovi JADAR

    Nakon ovih alarmantnih saznanja, udruženja su došla i do dokumentacije tačnije, idejnog rešenja rudnika litijuma, kojim se u osnovi potvrđuju već iznete sumnje da će Rio Tinto u dolini Jadra proizvoditi godišnje oko 2.000.000 tona jalovine, koju će prema svemu sudeći odlagati na lokaciji udaljenoj svega 100 metara od reke Jadar. Naravno, ukoliko to mi dozvolimo, a Loznica i dalje "spava"!!! Gotovo je neverovatno da građani Loznice gaje bilo kakvu nadu da će na ovim prostorima biti normalnog života pored topionice olova u Zajači (čije otvaranje se ponovo i uveliko planira) i rudnika litijuma, i to sve u krugu od 15 kilometara. PAKT ovom prilikom stavlja na uvid segment izvoda iz Idejnog rešenja, podsećajući javnost da je u pitanju "idejno" (čitaj našminkano) rešenje i da ono u stvarnosti može samo biti još gore i opasnije.

    HEMIKALIJE

    PAKT i NE DAMO JADAR će svim dobronamernim, stručnim i zainteresovanim građanima staviti na uvid kompletno idejno rešenje u cilju dalje analize, a udruženja zajednički pozivaju građane Loznice i upozoravaju da se bliže zadnji momenti masovnog otpora izgradnji rudnika, ukoliko planiraju i žele i dalje živeti u Loznici i svojim potomcima ostaviti zdravu životnu sredinu. Udruženja podsećaju i meštane koji prodaju svoju imovinu kompaniji, da kupovinom stana u Loznici neće izbeći ekološku katastrofu i uticaj zagađenja.

    Podrinjski anti korupcijski tim došao je i do insajderske informacije, da je kompanija u ministarstvu građevine pokrenula proces izmene PPPN kako bi prvobitno planiranu deponiju izmestila u samu dolinu Jadra, kao i da će ministarstvo pristati na izmene bez ponovnog procesa javne rasprave i nove Studije procene uticaja na životnu sredine, a sve pod izgovorom da promena lokacije deponije/jalovišta na kome će godišnje biti odlagano 2 MILIONA TONA JALOVINE neće bitno izmeniti suštinu projekta !!!

    LOZNIČANI BUDITE SE...DOK NE BUDE KASNO !!! 

  • Građani ne veruju obećanjima Rio Tinta

    Građani Srbije ne veruju lepim obećanjima kompanije Rio Tinto oko formiranja rudnika litijuma. Anketirani podržavaju meštane u dolini Jadra oko referenduma za rudnik i smatraju da pokušaj učešća opozicionih političkih stranaka u protestima neće doprineti rešavanju ovog ekološkog problema.

    U sklopu borbe protiv otvaranja rudnika litijuma u dolini reke Jadar, PAKT je u saradnji sa BIRODI-em (Biro za društvena istraživanja) pokrenuo anketu o nivou obaveštenosti građana o ovom projektu. Do sada je anketu popunilo preko 200 građana iz raznih delova Srbije, najviše iz Beograda, Loznice, Šapca i mesta Zapadne Srbije.

    Pitanje broj 1

    Za kompaniju Rio Tinto nije čulo 10,22% anketiranih, njih 56,45% čulo je samo negativne stvari, a 22,04% većinom negativne stvari. 30,11% ispitanika detaljno je upoznato sa projektom rudnika litijuma u dolini reke Jadar, a 44,62% je upoznato ali ne detaljno. Samo 5,38% građana nije čulo za projekat. Da je litijum ekološki mineral i da ga treba rudariti misli svega 5,91% ispitanika, 22,58% nema dovoljno informacija o projektu, a čak 71,51% građana ubeđeno je da litijum treba da ostane na svom mestu. Da je moguće izgraditi rudnik bez ekoloških posledica misli njih 3,76%, nije sigurno 21,51%, 35,48% misli da je to nemoguće, a 39,25% potpuno je sigurno da je to nemoguće. Ispitanici u 88,71% slučajeva ne veruju obećanjima kompanije da će se rudnik oformiti po najvišim ekološkim standardima, 7,53% ne zna, a svega 3,76% veruje Rio Tintu. Čak 44,62% posto građana veruje da će se u slučaju ekološkog akcidenta posledice osetiti do Crnog mora, 28,49% ne bi moglo da oceni, 18,28% smatra da će posledice osetiti i građani Beograda, 2,69% do Šapca, 2,15% do Loznice, 1,08% do S.Mitrovice i 1,08% u radijusu 100m od rudnika. Građani u velikom procentu podržavaju nameru meštana o sprovođenju referenduma (88,71%), protiv referenduma je 5,38%, a nema stav o tome 5,91% njih.

    Pitanje broj 7

    Anketirani građani su u većini da uplitanje politike u proteste građana neće pomoći rešavanju situacije (50,88%), 10,62% smatra da može pomoći nadležno ministarstvo, 8,85% Vlada Srbije, 7,08% predsednik Republike, 6,64% opozicione stranke, a 4,87% Grad Loznica.

    Na pitanje da li znaju neki rudnik u svetu koji je lokalnoj zajednici i državi doneo blagostanje i ekološke standarde 61,83% njih je odgovorilo da ne zna, 24,73% ispitanika se ne seća, a tek 8,6% njih veruje da postoje takvi primeri.

    PAKT i BIRODI pozivaju zainteresovane građane da u narednih sedam dana popune anketu na sajtu TVOJ STAV ili putem direktnog linka :https://www.tvojstav.com/input/ztBrK3JyGQ3HiwtQxXfY?fbclid=IwAR3l7e0Q6RvpTT2kOu5AOgB8qyUk_gHGcZfXeQ7Ts1EcY4Emb-nAX54N0Sg

    Početni rezultati ankete govore da su građani u velikoj meri nezadovoljni odlukama svih bivših Vlada da se u dolini reke Jadar formira ovakvo rudrsko postrojenje, a bez predhodne konsultacije sa meštanima i zainteresovanom javnošću.

     

    redakcija PAKT Info

  • LITIJUM – BELO ZLATO ILI EKOLOŠKA ZABLUDA?

    Rudarska kompanija Rio Tinto 2004. godine otkrila je u dolini reke Jadar nadomak Loznice jedinstveno ležište novog minerala nazvanog „Jadarit“ ( litijum-natrijum-borosilikatni mineral) pompezno ga najavljujući kao mineral sličan izmišljenom „Kriptonitu“ iz popularnog filma Supermen. Petnaest godina kasnije, projekat je u fazi Studije predhodne opravdanosti, a kako ističu iz Rio Tinta potrebne su značajne investicije za nastavak analiza i razvoj projekta, odnosno budućeg rudnika. Za sada kompanija vrlo diskretno komunicira sa lokalnom zajednicom odnosno širom javnošću, a u pitanju su pretežno sastanci sa lokalnim rukovodstvom Grada i „Otvoreni dani“ kada se stručnjaci iz raznih oblasti sastaju sa lokalnim stanovništvom iz Gornjeg Jadra, dok se u lokalnim medijima kompanija uglavnom predstavlja u pozitvnom svetlu, kao velika šansa za Loznicu i čitavu lokalnu zajednicu.

    Loznica grad sajt

     Dobro došli u Vukov kraj - foto PAKT Info

    Podrinjski anti korupcijski tim ulazi u veliki istraživački korak kako bi se „lokalnoj“ javnosti na adekvatan način predstavile sve prednosti i mane ovakvog projekta, njegov značaj i mogućnosti, bez ambicije da donosimo zaključke na bilo čiju stranu. To ostavljamo našim čitaocima.

    ŠTA JE TO LITIJUM I ZA ŠTA SE UPOTREBLJAVA ?

    Litijum je visoko reaktivan alkalni metal koji nudi odličnu toplotnu i električnu provodlјivost. Ova svojstva čine ga posebno korisnim za proizvodnju stakla, maziva visoke temperature, hemikalija, lekova i litijum-jonskih baterija za električne automobile i elektroniku široke potrošnje. Međutim, zbog svoje visoke reaktivnosti, čisti elementarni litijum se ne nalazi u prirodi, već je prisutan kao sastojak soli ili drugih jedinjenja. Većina komercijalnog litijuma je dostupna u obliku litijum-karbonata, koji je relativno stabilno jedinjenje koje se može lako pretvoriti u druge soli ili hemikalije. Litijumske soli se nalaze u podzemnim ležištima slane, mineralne rude i gline, kao i u slanim vodama i geotermalnim vodama. Po definiciji, ekstrakcija litijuma je skup hemijskih procesa u kojima je litijum izolovan iz uzorka i pretvoren u oblik za dobijanje litijuma, generalno stabilnog, ali lako konvertibilnog jedinjenja, poput litijumovog karbonata. Većina postupaka ekstrakcije litijuma podrazumeva neki oblik rudarstva da bi se došlo do podzemnih ležišta minerala ili slanih voda bogatih litijumom. Litijuma prilično ima i u moru i na kopnu , ali se samo nekoliko izvora smatra ekonomski održivim poput nalazišta u Čileu, Boliviji i Argentini koji čine 75% svetski poznatih nalazišta. Međutim, stručnjaci prognoziraju da će se ove okolnosti promeniti u narednim godinama, jer nove tehnologije čine ekstrakciju iz alternativnih litijumskih izvora sve ekonomičnijom.

    Litijum-jonske baterije za električne automobile smatraju se trenutno u svetu kao obećavajuća alternativa automobilima koje pokreću fosilna goriva sa velikim efektom staklene bašte, pa se u tom smislu i potražnja za litijumom u svetu povećava. Neke procene govore da će se emisija ugljenika iz automobila do 2050. godine smanjiti za 71% u poređenju sa 2013. godinom, usled popularizacije i upotrebe električnih automobila sa litijum-jonskom baterijom. Prodaja električnih automobila premašila je 2 miliona vozila u 2016. godini, sa projekcijom da naraste na između devet i 20 miliona do 2020. godine, i između 40 i 70 miliona do 2025. godine (IEA 2017). S tim u vezi beleži se potražnja za litijumskim baterijama od 790% u poslednjih deset godina. Litijum potrošen u proizvodnji baterija povećan je sa 5160 tona u 2007. godini na 19780 metričkih tona u 2017. godini (Jaskula 2018). Međutim, najveći sektor svetske potražnje za litijumskim baterijama je „potrošačka elektronika“ (69%) dok je druga „automobilska“ sa 28%. Projektovana godišnja stopa rasta predviđa rast udela na tržištu litijumskih baterija za automobile od 22% do 41% do 2020. godine (NREL 2015). Međutim, ono o čemu se malo govori i zna, a što brine borce za životnu sredinu, jeste stopa oporavka/reciklaže litijum-jonskih baterija koja i dalje izražena u jednocifrenom procentu čak i u najbogatijim zemljama sveta.

    Još uvek nije tačno poznato na koji način će se dobijati litijum iz minerala Jadarita pronađenog u dolini reke Jadar. Na zvaničnoj veb prezentaciji kompanije Rio Tinto navodi se da vrhunski tehnolozi u Australiji rade na tehnološkom procesu koji treba da bude ekonomski isplativ i ekološki odgovoran.

     

    HEMIJSKI PROCESI IZDVAJANJA LITIJUMA

    Komercijalni litijum potiče iz dva glavna izvora: podzemna ležišta soli i ležišta mineralnih ruda. Metode ekstrakcije i prerade litijuma variraju u zavisnosti od izvornog materijala. Ogromna količina današnjeg litijuma se izvlači iz rezervoara tečne slane vode koji se nalaze ispod solnih stanova, poznatijih kao salari, od kojih se većina nalazi u jugozapadnoj Južnoj Americi i Kini. Ostali izvori slane vode bogate litijumom uklјučuju geotermalne i naftne fiziološke raonike. Oporavak litijumovog rastvora je obično jednostavan, ali dugotrajan proces koji može potrajati od nekoliko meseci do nekoliko godina. Bušenje je potrebno da bi se pristupilo podzemnim ležištima salarne slane otopine, a rastvor se zatim ispumpava na površinu i distribuira u isparenja. Slanica ostaje u jezeru za isparavanje nekoliko meseci ili godina, sve dok se najveći deo tečne vode ne ukloni solarnim isparavanjem. Salarni slani rastvori su veoma koncentrovani i pored litijuma obično sadrže i kalijum i natrijum. U daljem postupku koristi se reverzna osmoza, filtracija i hemijska obrada pomoću rastvarača i reagensa za izolovanje poželjnog proizvoda i nusprodukata putem taloženja. Rastvor litijuma se konačno tretira sa reagensom, kao što je natrijum karbonat, da bi se formirao litijum karbonat, a proizvod je zatim filtriran i osušen radi prodaje. U zavisnosti od želјenog proizvoda, mogu se primeniti različiti reagensi za proizvodnju drugih najčešće prodavanih oblika litijuma, kao što su: litijum hidroksid, litijum hlorid, litijum bromid i butil litijum. Nakon završetka postupka ekstrakcije litijuma, preostali rastvor rastvora se vraća u podzemni rezervoar. Mi ćemo se ipak u tekstu više posvetiti ekstrakciji litijuma iz tvrdog kamena, jer se sličan proces može očekivati i u našem kraju. Iako čine relativno mali deo svetske proizvodnje litijuma, nalazišta mineralnih ruda daju skoro 20 tona litijuma godišnje, a preko 100 različitih minerala sadrži neku količinu litijuma. Depoziti mineralnih ruda često su bogatiji sadržajem litijuma nego solne slane otopine, međutim, njima je skupo pristupiti jer se moraju vaditi iz čvrstih stenskih formacija. Zbog dodatne potrošnje energije, hemikalija i materijala koji učestvuju u vađenju litijuma iz mineralne rude, proces može pokrenuti dvostruko više troškova za obnavlјanje slanog rastvora, što je faktor koji je doprineo njegovom manjem tržišnom udelu.

     

    Postupak ekstrakcije/izdvajanja litijuma iz rude može varirati na osnovu određenog ležišta minerala. Uopšteno, postupak podrazumeva uklanjanje mineralnog materijala iz zemlјe, zatim zagrevanje i usitnjavanje. Zgnječeni mineralni prah se kombinuje sa hemijskim reaktantima, kao što je sumporna kiselina, zatim se suspenzija zagreva, filtrira i koncentriše kroz proces isparavanja da bi se dobio litijum-karbonat koji se može prodati, a rezultirajuća otpadna voda se tretira za ponovnu upotrebu ili zbrinjavanje. S obzirom da je ruda nađena u našim krajevima specifičnog sastava, tehnologija izdvajanja litijuma iz jadarita još uvek nije poznata i ispituje se u Tehnološko razvojnom centru“ Bundora“ - Melburn u Australiji. Kako se navodi na zvaničnoj prezentaciji Rio Tinta, standardna tehnološka šema prerade pokazala je da može da proizvede visokokvalitetne proizvode uz predviđeni stepen iskorišćenja korisnih komponenti, dok su u okviru druge kampanje uvedena dva inovativna procesa koja su dala rezultate iznad svih očekivanja. Međutim, nije poznato šta ovi tehnološki procesi podrazumevaju,

    Morska voda - Stotine milijardi tona litijuma nalaze se u okeanima širom planete, što ih čini atraktivnim izvorom za podmirivanje buduće potrebe za litijumom. Iako su postojeći procesi (uklјučujući postupak ekstrakcije padavina i hibridni IKS-sorpcioni postupak) uspeli da na efikasan način izvuku litijum iz morske vode, novije tehnologije koje podrazumevaju upotrebu membrana pokazuju tendencije smanjivanja troškova vađenja litijuma iz morske vode.

    Predeo Jadra sajt

    Predeli koji plene prirodnom lepotom, predmet su istraživanja - dolina između Stupnice i Dvorske

    UTICAJ LITIJUMA NA ŽIVOTNU SREDINU

    Tokom prethodne decenije, globalna zasićenost pametnim telefonima i svim drugim tehnološkim uređajima rezultirala je velikom potražnjom za litijum-jonskim baterijama. Uz globalnu tendenciju i neminovnost prelaska na obnovlјive izvore energije, ta potražnja će se tek povećavati.

    To znači da je industrija rudarstva litijuma trenutno u velikom porastu. Velika ležišta u Kini i Južnoj Americi intenzivno se eksploatišu kako bi se pokušala iz Zemlјe izvući maksimalna količina litijuma - ali to sa sobom nosi velike posledice na lokalnu sredinu i zaštitu prirode. Tehnike ekstrakcije koje zahtevaju energiju i neželјeni efekti kontaminacije pale crvenu lampicu u svim lokalnim sredinama gde se planiraju rudnici i iziskuje konstatno praćenje rudarske industrije, koje će biti presudno u današnjem sve više ekološki osveštenom svetu.

    Prema trenutno razvijenim tehnologijama potrebno je oko 500.000 litara vode za ekstrakciju jedne tone litijuma. Ovakve potrebe za vodom u lokalnim sredinama utiču i na zemljoradnike kojima se na ovaj način oduzima dragocen resurs za uzgajanje stoke i navodnjavanje useva. Pored toga toksični koktel hemikalija koji se koristi za izvlačenje litijuma iz zemlјe takođe je sposoban da se infiltrira u obližnje reke, potoke i snabdevanje vodom. Upravo takva vrsta katastrofe dogodila se 2016. godine na reci Liki u Tibetu, gde su rudarske operacije kontaminirale vodu i rezultirale hilјadama mrtvih riba i mnogo otrovanih goveda. To je treći put u sedam godina da se ovakav ekološki akcident dogodio u Kini.

    Naravno, ekološki aktivizam i budnost lokalne zajednice u monitoringu stanja reka mogu pomoći da se smanji rizik od takvih ishoda, ali ne mogu ih u potpunosti eliminisati. Čak i u područjima gde se litijum dobija iz kamena, hemikalije su i dalјe klјučni deo procesa. Nedavni izveštaj o efektima rudnika litijuma u Nevadi utvrdio je zagađenje operacijom u prečniku do 200 kilometra.

    Svi ovi podaci upućuju na pojačanu budnost i aktivizam lokalne zajednice u dolini Jadra, ali kako stvari stoje i dosta šire (prvenstveno slivove Jadra, Drine i Save) kada je u pitanju ovaj rudarski projekat. Ako se zna i da se rudnik u Zajači ponovo priprema za topljenje olova, još jedno rudarsko postrojenje u lozničkom kraju moglo bi značiti i potpunu ekološku devastaciju kompletnog područja. Lokalna zajednica mora biti aktivnije uključena u svakoj fazi ovog veoma velikog rudarskog projekta, kako bi se na vreme vodilo računa o njenim interesima, zaštiti životne sredine i koristi koju bi ovakav projekat doneo lokalnoj zajednici u odnosu na sve potencijalne opasnosti koje sa sobom nosi ovakva vrsta eksploatacije.

    AUTOR : Miroslav Mijatović

    LOGO Palme                                        Sweden logotype Latinica

    * Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Razvoj anti-korupcijskih politika u oblasti zaštite životne sredine" koji finansira Međunardni centar Olaf Palme - Srbija. Izneta mišljenja u tekstu ne prestavljaju nužno i stavove donatora.

  • NE DAMO JADAR ! Intervju sa predsednikom UO PAKT - Loznica, Miroslavom Mijatovićem

    Dokle se stiglo sa protestima protiv rudnika? Ko su institucije koje sarađuju sa Rio Tintom? O optužbama da se nedozvoljava upliv politike u proteste. Koga građani podržavaju? Gde je najveći problem u eksplataciji litijuma? O radnoj grupi ministarstva i Komitetu Rio Tinta...kakva se poruka šalje građanima? Za portal PAKT Info govori predsednik UO PAKT-a i Koalicije organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine Miroslav Mijatović.

    MC 7

    *PAKT se u poslednje vreme angažuje u priči oko otvaranja rudnika litijuma u dolini Jadra. Dokle je stigao protest protiv rudnika?

    Ispraviću Vas, Podrinjski antikorupcijski tim se bavi temom rudnika više od dve godine, prikupljamo dokumentaciju, istražujemo i u tom periodu imali smo i nekoliko sastanaka sa predstavnicima kompanije Rio Tinto. Naš rad je samo postao vidljiv u poslednje vreme, kada su nam se meštani obratili za pomoć, pa smo zajednički organizovali nekoliko protesnih skupova u Loznici i Brezjaku. Potpuno svesni ozbiljnosti situacije sa Covid-19 odlučili smo da masovna okupljanja odložimo za neka pogodnija vremena, ali daleko od toga da smo odustali od borbe protiv rudnika. U ovom periodu "zatišja" radimo na promociji eventualnih ekoloških rizika i opasnostima koje nas čekaju u slučaju formiranja rudnika, jer je cilj da dopremo do što većeg broja ljudi i upoznamo ih sa problemima koji će ih sigurno zadesiti, a ne bih baš i da otkrivamo sve planove koje imamo. Borba će biti duga i bespoštedna to nam je jasno, jer se borimo protiv jedne od najvećih rudarskih multinacionalnih kompanija u kombinaciji sa domaćim institucijama koje su se otvoreno stavile na stranu stranog investitora i sad čak i neskriveno promovišu ovaj projekat kao razvojnu šansu Srbije XXI veka, što je gotovo skandalozno.

    *Kada kažete domaće institucije, na koga tačno mislite?

    Vidite, nije ni malo slučajno da je Zorana Mihailović postavljena na čelo Ministarstva rudarstva. Upravo je u predhodnom periodu Ministarstvo građevine pod njenim rukovodstvom donelo Prostorni plan područja posebne namene za rudnik litijuma sa pripadajućom Strateškom procenom uticaja na životnu sredinu, koje smo mi proglasili nevažećim iz dva razloga. Prvi je što su se javne rasprave obavljale u neprihvatljivom periodu oko novogodišnjih praznika, a drugi i mnogo važni je što obrađivač/autor Studije procene uticaja nije uzeo u obzir sve relevatne parametre kao što su način ekstrakcije litijuma i bora, hemijski sastav pogača koje će biti odlagane na jalovište i pre svega uticaj klimatskih promena na područje gde se predviđa otvaranje rudnika. Ne treba biti ekspert iz ove oblasti pa se samo prisetiti na šta je ličila dolina Jadra 2014. godine prilikom poplava, a mi nismo dobili odgovore na pitanja kako kompanija Rio Tinto planira da se odbrani od ovakvih (verovatno je i većih) poplava koje nas očekuju u budućnosti. Sa druge strane, poznato je da ovaj kraj oko Draginca hronično kuburi sa pitkom vodom u letnjem periodu kada su suše. Poznati srpski klimatolizi predviđaju veliku kompeticiju oko vode u narednim godinama, pogotovu u periodu suša, za koje kažu da će biti još izraženije u godinama koje dolaze. Gotovo je izvesno da će ovakva kompanija u takvim situacijama imati prednost u odnosu na meštane i tu vidimo veliki problem. Jasno nam je da je ministarka Mihailović tu po zadatku i da je krenula vrlo žustro da ga ispunjava od prvog dana mandata. Sa druge strane, predsednik nam se prošle godine u junu usred Loznice nervirao jer pokretanje rudnika kasni, a dokumentacija koju posedujemo govori da su sve političke strukture od DS, preko DSS, SPS i SNS gurale ovaj projekat, a to svedoče saglasnosti na istraživanja koja su potpisivali ministri redom od Aleksandra Popovića, preko Petra Škundrića pa sve do Milana Bačevića i Aleksandra Antića. Svi oni koji su godinama radili na razgradnji institucija sistema sada ne treba da se čude što se narod pobunio jer neveruju prvenstveno tim razorenim institucijama  koje bi trebalo da kontrolišu "lepa obećanja" koja stižu sa adrese Rio Tinta bez ikakvog ozbiljnog podatka i argumenta! Sa jedne strane imamo nesposobne i razorene institucije, a sa druge kompaniju koja je u predhodne četiri decenije napravila niz ekoloških, ne akcidenata već katastrofa, i koja dolazi u naše krajeve i kaže javnosti i meštanima da treba da im verujemo na reč. Deluje na prvi pogled da smo svi skupa kao društvo u bezizlaznoj situaciji, ali nema predaje!

    *Moram da Vas pitam, ipak vas kao organizaciju optužuju da sarađujete sa SNS-om i da slabo kritikujete lokalnu vlast po ovom pitanju, a da se sa druge strane protivite uplivu opozicionih stranaka u proteste?

    Trudimo se da se neobaziremo na ovakve optužbe, jer istina je kao i voda, uvek pronađe put, a uvereni smo da će vreme pokazati i ogoliti sve. Naše kritike idu sa ekvivalentom odgovornosti. Ja bih pitao te "kritičare" gde su bili na protestima ispred zgrade opštine kada je usvajan Plan posebne namene za put Loznica-Valjevo? Gde su bili na prvom protestu 2-og oktobra ispred Rio Tinta? Video sam ih na Brezjaku kada su uspeli u svojoj nameri da ispolitizuju skup, ne misleći ni malo na interese građana već samo na svoju ličnu promociju. Da se razumemo, od kad je sveta i veka, traje i debata da li udruženja građana treba da vode borbu sama ili uz pomoć stranaka...ništa neobično, jedna od metoda borbe, ništa novo. Takve se rasprave vode među aktivistima decenijama: jedni hoće samo aktivizam, drugi i politički angažman, ali u svojoj zelenoj stranci, treći smatraju da treba da idu sa levim strankama, četvrti zeleni populizam kao Pet zvezdica u Italiji. Mi smatramo da je mešanje politike u građanske proteste kontraproduktivno, jer nisu ih stranke ni pokrenule...Međutim, sporno je ako vas jedan "održivi rudar" proziva za oportunizam bez ikakvih dokaza, dok ima hrabrosti da sa druge strane priznaje saradnju sa Dverima i Oslobođenjem i optužuje sve organizacije koje nisu tog stava kao glavne krivce što SNS vlada u svim lokalnim sredinama. To je čista politika, moram priznati meni nejasna i rekao bih pomalo naivna. Nego da mi vidimo, koga je to ovaj "održivi rudar" i gde odbranio, da bi bilo kome držao bilo kakve pridike i davao "dobronamerne savete". Uostalom, mi nikome niti možemo niti želimo da zabranimo da se bavi temom rudnika litijuma, ali smatramo da političkim strankama nije mesto na protestima i to smo jasno rekli. Kriviti ekološka udruženja građana što SNS ima apsolutnu većinu je vrhunski bezobrazluk, naivno i plitko političko "promišljanje". Ja sad javno postavljam pitanje : Ako ti pokreti i stranke žele istinski da pomognu tom narodu, zašto ne angažuju najbolje advokate i pošalju ih na teren, umesto što se na skupovima pojavljuju u skupocenim automobilima, Jaguarima, Mercedesima i sl. Ali da ne ispadne da sam izbegao da odgovorim na pitanje, PAKT ne sarađuje niti sa jednom političkom strankom, ali ima momenata kada ostvarujemo saradnju sa institucijama sistema, kada je interes građana u pitanju. Sarađivali smo sa lokalnom samoupravom prilikom donošenja Lokalnog antikorupcijskog plana i Statuta grada. Saradnja se ogledala u tome da su oni prihvatili neke naše sugestije, zagovarali smo i uspeli da se oformi Lokalni socio-ekonomski savet, sa lokalnom samoupravom godinama spovodimo javne rasprave o budžetu. Neke pomake smo napravili, i kada je interes građana u pitanju svakako ćemo nastaviti da sarađujemo sa institucijama sistema, ma ko njima upravljao. Sarađujemo i sa republičkom Direkcijom za vode, JVP "Srbijavode", inspekcijskim službama, Tužilaštvima, Državnom revizorskom institucijom itd itd...Ukazujemo institucijama na koruptivne rizike i gde postoji prostor da se uštedi javni novac. Kao PAKT i Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine izdejstvovali smo prvu osuđujuću presudu za nelegalnu izgradnju Mini hidroelektrane, neki "šljunkari" su uhapšeni za nelegalnu eksploataciju šljunka, pokrenuli smo niz krivičnih i prekršajnih postupaka, izradili nekoliko Predloga praktičnih politika na bazi višegodišnjeg istraživanja koruptivnih rizika u sistemu zaštite životne sredine...Sa druge strane imamo ljude koji se godinama "bave" rudarstvom, a ne znaju ni kolika je rudna renta za litijum!? Treba li ih uzeti za ozbiljno? Mislim da ne...

    MC 2

    *Dakle, poručujete strankama da nisu dobrodošle na protestima?

    Nemam ja šta bilo kome da poručujem, kako narod odluči tako će biti. Ako narod tj. meštani odluče da im je pametnije da sarađuju sa političkim strankama, mi ćemo to pozdraviti, nema šta...Samo u tome nećemo učestvovati i našu borbu ćemo nastaviti kako znamo i umemo, našim metodama. Navešću Vam i prost primer. Mi smo pred izbore kao Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine želeći da skrenemo pažnju na probleme korupcije u ekologiji izradili Deklaraciju o suzbijanju korupcije u životnoj sredini jer smatramo da će ova oblast u narednim godinama biti itekako aktuelna i u njoj će se odvijati najveće investicije. Ponudili smo Deklaraciju na partnerski potpis svim političkim akterima na sceni u Srbiji, i onima koji su izlazi na izbore, i onima koji su bojkotovali. Znate koliko je stranaka potpisalo Deklaraciju? Dve! Zelena stranka i Pokret obnove kraljevine Srbije! Gde su pre samo par meseci bili svi ti vajni ekolozi? Mi više od tri godine unazad ukazujemo na ozbiljne koruptivne rizike u sistemu zaštite životne sredine i da država gubi ogroman novac koji se sliva u džepove privrednika koji preko noći postaju milioneri i gospodari života i smrti na lokalu. Iz tog razloga već dugo ponavljamo da je zaštita prirodnih resursa Srbije vrhunski patriotski čin i meni je izuzetno drago da je sličan stav zauzeo i Boško Obradović. Drago nam je i da se pokret Oslobođenje - Mlađe Đorđevića zauzima u poslednje vreme za ekološke teme. Tim pre, oni svoje borbe treba da vode na političkim terenima. Ponoviću, gospodo iz stranaka, ako vam je do iskrene pomoći, plaćajte najbolje advokate i šaljite ih u Jadar i Podrinje. Građani će takve poteze više ceniti, od vaše puke želje za mikrofonom i sticanjem jeftinih političkih poena. Napadi na mene kreću od trenutka kad sam javno gledajući nastup prof Kuzovića (pokret Oslobođenje) i njegovu najavu kako eto oni osnivaju Fond koji će biti na raspolaganju meštanima da oni koji hoće otkupljuju zemlju od meštana umesto Rio Tinta. U svetlu člana 4. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji u slučajevima proglašenja javnog interesa predviđaju eksproprijaciju, ovakva izjava je neozbiljna i budi lažnu nadu kod građana, a to je nešto što nam najmanje treba u ovom trenutku. Želimo samo da pošaljemo jasnu poruku da ovo nije neka igra u kojoj se obećanja dele kao na traci, da je kontraproduktivno iznositi netačne i lažne informacije i na taj način dovoditi narod u zabludu. Ovde su u pitanju životi svih nas, naša budućnost i mi nećemo dozvoliti da se ovakve stvari dešavaju. Apelujemo na sve da je krajnji momenat da se uozbilje i prestanu sa neozbiljnim i lažnim obećanjima.

    *A koga građani na terenu podržavaju?

    To morate da pitate meštane. Ja znam da PAKT i Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine podržava građane i njihove proteste. Radi se o osam ekoloških organizacija iz čitave zapadne Srbije: Arilje, Brodarevo, Priboj, Prijepolje, Požega, Čačak, Bajina Bašta, Užice i Loznica.  Mi se nismo tamo nametali, već su ljudi prepoznali nas i tražili pomoć. Od početka protesta ništa nismo radili na svoju ruku ili kako mi mislimo da treba. Uvek su u prvom planu bili meštani, jer su njihove potrebe i nezadovoljstva autentični i tako treba da ostane. Čak smo se i u javnim nastupima trudili da slučajno naša organizacija ne dođe u prvi plan, već upravo to neformalno autentično udruženje građana "NE DAMO JADAR!". Mi smo tim ljudima pomogli i oko registracije udruženja, tako da za par dana očekujemo i Rešenje iz APR-a, pa da oni i zvanično mogu da preuzmu čitavu tu priču oko protesta, na zvaničnom nivou komuniciraju sa institucijama sistema i sl. Na njima je da se za dalje dogovore i deluju kako smatraju da je u njihovom najboljem interesu, u to se nećemo mešati. U predhodnom periodu korišćeni su i resursi pravne službe Koalicije da bi se podnele žalbe na Rešenja o prenameni zemljišta, pa evo i kontrapitanja vajnim ekolozima i "održivim rudarima" - koliko su žalbi oni podneli? Čije oni interese zastupaju? 

    *Šta je najveći problem oko potencijalne eksploatacije litijuma?

    Osnovni problem je što je neko u Beogradu doneo odluku da će u dolini Jadra biti otvoren rudnik bez ikakve konsultacije sa građanima koji tamo žive. Petnaest godina Rio Tinto je radio šta je hteo na ovim prostorima, i niko se nije bunio. Sada kada je narodu postalo jasno šta se sprema i da mi i nakon 15 godina istraživanja ne možemo da dobijemo niti jedan relevantan podatak o tome, e sad je problem. Da se razumemo, nije istina da su se Prostorni plan područja posebne namene i prateća Studija procene uticaja donosili bez javne rasprave i van dometa javnosti, naprotiv. Problem je što je Rio Tinto svih ovih godina plivao samouvereno na talasu domaćeg zakonodavstva prema kojem im je dozvoljeno da sve relevantne podatke stave pod oznaku "službene tajne". Dakle, gotovo je izvesno da se traži puko verovanje na reč kompaniji koju su meštani ostrva Bougonsville na Papui Novoj Gvineji tužili za saučešništvo u genocidu. Kompaniji koja je bez ikakave odgovornosti na ostrvu ostavila milion ipo tona opasnog otpada, mi ovde treba da verujemo na časnu reč!?!? Videćemo kakvo će biti tumačenje člana 7. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima kada na red bude došlo davanje saglasnosti na eksploataciju, jer Rio Tinto na mnogim mestima u svetu nije ispoštovao ni minimum svojih obaveza prema životnoj sredini. Mi smo spremni da idemo i do Evropskih sudova s' tim u vezi, pa svako kad zove majstora u kuću prvo proveri o kome se radi, da li je dobar majstor, da li je pedantan, ali eto, ispada da nam država dovodi "majstore" u kuću koji nisu pedantni, iza sebe ostavljaju pustoš i loši su majstori pre svega....Problem je i to što je uveliko rasprostranjena zabluda da je litijum ekološki mineral, što apsolutno nije tačno s obzirom na činjenicu da se u najrazvijenijim zemljama sveta litijumske baterije recikliraju od 1-3%. Znamo protiv koga se borimo i da je ovo borba Davida i Golijata, ali smo i svesni šta branimo,  našu dedovinu i našu budućnost. Ta budućnost nije nikako vezana za litijum, već za zdravu organsku hranu i čistu pijaću vodu. To su resursi oko kojih će se voditi bitke u ovom veku i važno je da to građani znaju.

    MC 3

    *Šta je od podataka oko rudnika litijuma do sada dostupno javnosti?

    Ono što je PAKT do sad uspeo da pribavi prvenstveno se tiče tokova novca od dolaska Rio Tinta u Srbiju. Ispostavilo se da iz Rio Tinta nisu ni malo naivni, pa su tako Rudarsko-geološkom fakultetu do sada uplatili oko 100,5 miliona dinara za razne studije, pa smo tako od eminentnih stručnjaka u državi dobili svojevrstan "zavet ćutanja", ako ne i otvorene promocije projekta Jadarit. Sporno je to što je Rudarski fakultet primio u dva navrata preko milion dinara donacija od kompanije, a sutra bi ti isti ljudi trebalo da veštače u slučaju ekološkog akcidenta. Pa ko njima više može da veruje? Na spisku klijenata Rio Tinta nalaze se i Mašinski fakultet sa 12,05 miliona; Građevinski fakultet sa 10,28; Zavod za javno zdravlje Beograd sa 13,19 miliona dinara. Sva tri fakulteta odbili su da nam dostave dokumentaciju o izvršenim uslugama prema RT, kao i Republički geodetski zavod kome je u nekoliko navrata uplaćeno 1.437.112 rsd za takse za izdavanje podataka i kopija planova i lista nepokretnosti. Epilog vidimo ovih dana kada meštani Jadra i Rađevine dobijaju rešenja o prenameni zemljišta iz poljoprivrednog u građevinskog bez da ih je neko pitao o tome. Poznato je i da je kompanija dobila dozvolu i započela istraživanje podzemnih voda u priobalju Drine između Jelava i Lipničkog Šora, a da će cevovod biti minimalnog prečnika dva metra i da će Rio Tinto iz tog cevovoda vući 200-350 kubnih metara vode na sat. Posedujemo i niz dokumenata/analiza u iz kojih možemo da zaključimo i da je sistem podzemnih voda već poremećen zbog znatno izmenjenih fizičkih i organoleptičkih osobina. U vodi su prisutne i povišene koncentracije amonijum jona, gvožđa, bora, fenola i znatne količine silicijuma i litijuma za koje ne postoji dozvoljena granica u zakonima Republike Srbije. Iz pribavljene dokumentacije vidimo i da je sadržaj uzorkovane rude sledeći : Olovo, Kadmijum, Cink, Bakar, Nikl, Hrom, Živa, Arsen, Barijum, Antimon, Selen, Molibden, Fosfor, Mangan, Kalaj, Kobalt, Talijum, Vanadijum, Berilijum, Gvožđe, Litijum i Bor. Nemamo precizne podatke šta će se desiti sa ovim otpadom nakon tretmana koji će se možemo da pretpostavimo tretirati nekom od kiselina (fluorovodoničnom ili sumpornom) i gde će taj otpad završiti i na koji način. U međuvremenu, obratili smo se i Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, odboru "Čovek i životna sredina" i očekujemo bar odgovor od njih.

    *I ministarka Mihailović i kompanija Rio Tinto najavljuju formiranje, sa jedne strane Radne grupe od strane ministarstva, a sad druge Komiteta za zaštitu životne sredine, kako gledate na ove najave?

    Da Mihailovićeva ima dobre namere, ne bi u Radnu grupu zvala kolege istomišljenike, već bi se potrudila da čuje meštane koji protestuju. Prvo što bi ta Radna grupa trebalo da uradi jeste da pripremi i predloži izmene Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, pa ako su mogli u Zakonu o rudarstvu u članu 4. da daju litijumu poseban status od izuzetne važnosti za državu i da na osnovu toga dobiju mehanizam za eksproprijaciju, tako bi sada trebalo i da kroz promenu Zakona o naknadama istom tom litijumu daju poseban status strateškog minerala i odrede rudnu rentu od minimalno 25% od ostvarenog profita eksploatatora. To bi recimo za početak bio signal da su joj namere patriotske i da vodi računa o javnom interesu. Ta radna grupa bi trebalo i da se izjasni i o članu 7. Zakona o rudarstvu koji kaže da nosilac istraživanja i eksploatacije ne može biti privredno društvo koje ima neispunjene obaveze u vezi sanacije i zaštite životne sredine. Ako trebaju dokazi, tu smo. Tek nakon ovih koraka, ministarka može da računa na poverenje građana. Kada je u pitanju Komitet koji planira da osniva Rio Tinto, i koji treba da čine predstavnici građana, upozoravamo sve zainteresovane, da je ovakav komitet Rio Tinto oformio na Madagaskaru i to od predstavnika eminentnih svetskih ekoloških organizacija. Komitet nije sastavio ni godinu dana sa radom, bio je zloupotrebljen, a gotovo svi članovi podneli su ostavke i izašli iz tog radnog tela u trenutku kada se narod pobunio zbog nelegalnog proširenja obuhvata rudnika. Na kraju su protesti građana ugušeni intervencijom vojske. To je oprobani recept ove kompanije, a što se nas tiče to je udica na koju se nećemo upecati.

    *Šta bi ste poručili meštanima koji bi ipak i pored svega da prodaju svoja imanja?

    Privatna svojina je svetinja i niko nema pravo da utiče na te ljude, ni sa jedne ni sa druge strane. Mi možemo uložiti dodatni napor da apelujemo na njih da dobro razmisle i da ne podležu pričama kako je ovo gotova stvar i kako Rio Tinto nakon uloženih 200 miliona dolara neće sigurno odustati. Ovakvim kompanijama ovaj iznos je statistička greška u računu i samo mali delić u fondu za istraživanja kojih rade na hiljade po celom svetu, pa ne ulaze svuda u eksploataciju. Konkretno u ovom slučaju znamo da je na poslu otkupa zemljišta angažovana advokatska kancelarija kompanije Dilojte tuš koja poziva građane i govori im na poprilično ucenjivački način da ako ne prodaju zemljište sledi eksproprijacija po znatno nižim cenama. Međutim, ne zavisi projekat rudnika samo od tih 200 domaćinstava koja se nalaze u obuhvatu rudnika, već od svih onih koji ostaju u dolini Jadra i čija će imanja biti obezvređena. Sigurno tu neće biti kraj, jer se pretpostavlja i da će cena nekretnina i u samoj Loznici pasti za minimalno 50%.

    Trenutno učešće rudarske rente u srpskom BDP-u je na nivou od 2%. Niti jedna zemlja na evropskom kontinentu nema veće učešće od 0,1%. U svetu po rudarskom doprinosu bdp-u prednjače trenutno : Burkina Faso  10,6%, Čile  10,9%, Papua Nova Gvineja 11,8, Demokratska Republika Kongo 14,6%, Eritreja 17,3%, Guajana 18,1 i Mauritanija 20,3%. S’ pravom možemo da se zapitamo da li se u tim državama živi dobro? Pa ne živi, to je jasno i o tome bi trebalo razmišljati, u kom se pravcu kreće Srbija?

     

    Redakcija PAKT Info

    pripremila Jasmina Matić

  • NE DAVATI LEGITIMITET RIO TINTU !

    Devetog aprila tekuće godine, na adresu PAKT-a stigao je poziv od strane kompanije Rio Tinto na serijal "otvorenih razgovora" on-line, pod plaštom "velike zainteresovanosti" nevladinih organizacija za projekat...

    POZIV RIO TINTO

    PAKT podseća javnost da je udruženje još u toku prošle godine prekinulo svaku komunikaciju sa kompanijom zbog niza kršenja zakonskih procedura Republike Srbije prilikom usvajanja Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta  eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar", kao i nemogućnosti da se na nizu predhodno realizovanih sastanaka dobiju odgovori na ključna pitanja za projekat. I ovom prilikom podsećamo kompaniju i njihove klijentelističke partnere iz Vlade Republike Srbije da javnosti i dalje duguju odgovore na sledeća pitanja :

    - Zašto je PPPN "Jadar" usvajan na brzinu i "preko noći" bez predhodne usklađenosti sa višim planskim aktima : Prostornim planom Republike Srbije i Prostornim planom grada Loznica?

    - Zašto u PPPN "Jadar" nema dokumenta "Dugoročni program eksploatacije" koji predstavlja stručnu podlogu za izradu PPPN (član 86. Zakona u rudarstvu)?

    - Kojim će se tačno hemijskim procesom obrađivati otpadne vode (korak po korak)?

    - Šta kompanija planira da radi sa podzemnim vodama za koje se u njihovim dokumentima (Elaborat u rezervama) tvrdi da poseduju povećane količine arsena, sulfida i hlorida?

    - Kojim će hemijskim sredstvima biti tretiran ostatak rudnog materijala koji će biti odlagan na deponiju na svega 100m od reke Jadar?

    - Zašto se kriju studije koje su državni fakulteti radili za kompaniju, i zašto su na svim dokumentima zatamljena imena autora?

    - Kada će kompanija obeštiti građane Loznice za zagađivanje područja preko neispravnih bušotina koje i dalje cure i preko odlaganja istražne isplake na gradsku deponiju u Loznici?

    PAKT decidno odbija da bilo šta dalje pregovara sa kompanijom i učestvuje u fingiranim "otvorenim" razgovorima, jer su jedine adrese za sve odgovore : Bord akcionara kompanije Rio Tinto i pre svega Vlada Republike Srbije. Iz PAKT-a upozoravaju sve organizacije da svojim učestvovanjem na "otvorenim razgovorima" sa Rio Tintom, pružaju legitimitet kompaniji i argument pred Bordom akcionara da uspešno sprovode dijalog sa udruženjima građana.

  • NEMA PREGOVORA SA UZURPATORIMA!!!

    SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

    Gerila GLAVNA sajt

    Povodom najave kompanije Rio Tinto da nastavlja sastanke sa lokalnom zajednicom i nevladinim sektorom, Podrinjski antikorupcijski tim-PAKT i udruženje „NE DAMO JADAR“ – jedino reprezentativno udruženje koje čine meštani iz doline Jadra žele da obaveste javnost da kompanija Rio Tinto nastavlja da obmanjuje građane Srbije.

    Udruženje „NE DAMO JADAR“ i PAKT neće učestvovati na ovim sastancima, a ovim putem pozivamo i ostale organizacije da decidno odbiju ovaj nepristojan poziv na dalje fingiranje javne debate oko rudnika litijuma. U suprotnom, meštani doline Jadra će svaku organizaciju koja se odazove ovom pozivu smatrati produženom rukom kompanije Rio Tinto!

    Udruženja „NE DAMO JADAR“ i PAKT smatraju da je svaki dalji dijalog sa kompanijom besmislen, dok Rio Tinto i nadležne institucije ove države ne daju odgovore na pitanja, kako su i zašto preko noći bespravno usvojili Prostorni plan posebne namene za rudnik litijuma koji nije usklađen sa višim planskim aktima poput Prostornog plana Republike Srbije i Prostornog plana grada Loznice. Pre bilo kakvog dijaloga tražimo da se ovaj nezakonito donet Plan stavi ad-acta kao i svi koraci koji su usledili nakon njegovog usvajanja – poput prenamene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko, kao i da kompanija Rio Tinto prestane sa zastrašivanjem i uznemiravanjem meštana doline Jadra oko otkupa njihovog zemljišta. Bez tih koraka nema nikakve priče o bilo kakvom dijalogu!

    Gerila 5 sajt

    Niko u naše ime nije ovlašćen da pregovara sa uzurpatorima našeg zemljišta!

    PAKT i udruženje „NE DAMO JADAR“i ovom prilikom još jednom poziva nadležne institucije ove države da vrate proceduru oko pokretanja rudnika litijuma u zakonske okvire, jer će u suprotinom biti suočeni sa još masovnijim protestima!

     

     

    U Loznici 05.12.2020.                                                                                         za Podrinjski antikorupcijski tim

                                                                                                                              I udruženje „NE DAMO JADAR"

                                                                                                                                       Miroslav Mijatović

    Logo NE DAMO JADAR                                                                                                                      PAKT LOGO

  • PROKLETSTVO PRIRODNIH RESURSA

    LETOPIS RIO TINTA SA MADAGASKARA

    Rudarstvo rutinski i sistemski narušava i uništava život lјudi i po nepisanom pravilu primorava ih da se sele sa svoje zemlјe i uništava prirodno okruženje od kojeg zavise. Često proširenje rudarstva i izvlačenje resursa od strane velikih korporacija donosi sa sobom nasilјe i zastrašivanje. Rio Tintov rudnik KMM na Madagaskaru trebalo je da predstavlјa primer "društvene odgovornosti preduzeća" i najbolјe prakse u oblasti zaštite životne sredine. Međutim, ovaj projekat Britansko-Australijske kompanije kod lokalnog stanovništva vrlo brzo izaziva nezadovoljstvo i zabrinutost zbog kršenja zakonskih zaštićenih zona i izloženosti zračenju...

    Da li se Srbija nesluteći našla na putu Britanskog novog kolonijalizma? Naime, poslednji izveštaji govore da čak 101 kompanija koja se kotira na Londonskoj berzi LSE ( većina njih britanskih ), imaju rudarske operacije u Africi. U pitanju je 6,6 milijardi barela nafte, 3,6 milijardi tona uglјa, 80 miliona unci zlata, platine, dijamanata, gasa i mnogo toga... U konačnici, ove kompanije kontrolišu plen vredan više od 1 trilion dolara. Sa druge strane, Britanska Vlada tesno sarađuje sa režimima u Africi koji su liberalizovali trgovinske i investicione uslove, oni se takođe dosledno suprotstavlјaju afričkim zemlјama koje postavlјaju regulatorne ili zaštitne prepreke po pitanju eksploatacije prirodnih resursa, dok su glavni zagovornici politika promovisanja niskih poreza i taksi na eksploataciju. Danas se afrički kontinent suočava sa kolonijalnom invazijom koja je gotovo jednako razorna po uticaju kao i ona koju je pretrpela tokom devetnaestog veka. Da li Srbiju čeka sličan scenario ?

     

    predeo između Dvorske i Stupnice - lokacija jalovišta kompanije Rio Tinto

    Četvrto po veličini ostrvo na svetu i jedna od najsiromašnijih zemalјa – Madagaskar, poznat je po svom jedinstvenom biodiverzitetu. Ipak, projekat KIT-a Madagaskar Minerals (KMM) (80% u vlasništvu kompanije Rio Tinto, 20%  Vlade Madagaskara) uništava taj jedinstven biodiverzitet, živote lokalnog stanovništva i čini, prema svim dostupnim izveštajima, nepopravlјivu štetu bogatoj i jedinstvenoj životnoj sredini ovog područja. Rudnik KMM ekstraktuje ilmenit, koji se koristi u titanu i kao pigment u pastama za zube, bojama i zaštitnoj kremi od sunca. Rudnik je već naneo štetu hiljadama domicilnog stanovništva, jednima koji su se prisilno raselili, i drugima koji oboljevaju usled negativnog uticaja rudnika. Uzimajući ilmenit sa 6.000 hektara mineralom bogatih peskovitih i jedinstvenih obalskih šuma, Rio Tinto tvrdi da je rehabilitovano preko 1000 hektara uz neto pozitivan uticaj biodiverziteta (NPI) u regionu. Na osnovu ovih tvrdnji, 2009. godine Rio Tinto je uz dobro promovisani program rekultivacije životne sredine dobio i zeleno priznanje!!!

    Međutim, ova priča donekle je disonantna sa pozicija lokalnih zajednica i međunarodnih aktivista koji su osporili tvrdnje i obaveze kompanije o socijalnim i ekološkim unapređenjima i održivom razvoju. U septembru 2015. Godine Common and the World Rainforest Movement (WRM) obavili su zajedničku terensku posetu kako bi istražili projekat kompenzacije biodiverziteta Rio Tinta KMM u regionu Anosi na jugoistoku Madagaskara.

    Terenska istraga otkrila je da se stvarnost oko lokacije koja je posećena veoma razlikuje od slike predstavlјene u sjajnim brošurama koje je kompanija Rio Tinto distribuirala u inostranstvu. Kompenzacija biodiverziteta povezana sa rudnikom ilmenita Rio Tinto KMM na Madagaskaru široko je reklamirana kao primer modela kompenzacije biodiverziteta koji je korišćen za opravdanje uništavanja jedinstvene šume u primorskom pojasu - šume sa izuzetno visokim endemizmom vrsta. Ono što je istraga pronašla na ofset lokaciji za biodiverzitet Bemangidi-Ivohibe bilo je sve samo ne primerno na mnogo načina. WRM istraga je utvrdila da je inicijativa Rio Tinta za rehabilitaciju biodiverziteta koji će doprineti „neto pozitivnom uticaju“ na biodiverzitet u regionu pogođenim rudnikom ilmenita KMM je u najmanju ruku obmanjujuća.

     

    *rudnik na Madagaskaru - izvor ejatlas.org

    __________________________________________________________________________________________________________________________________________

    Belo da belje ne može biti…

    Ilmenit je mineral ekstrahovan za stvaranje titanijum dioksida (TiO2), industrijskog belitera koji se koristi u svemu od boja do paste. U istraživanju zemalјa INSTN-a (Nacionalni institut za nuklearne nauke i tehnologiju), izveštava se da 23 miliona tona teškog metala koncentrat (HMC) obrađuje KMM kako bi isporučio cca. 750.000 tona ilmenita godišnje, tokom projektovane 40-godišnje operacije.

    Prisustvo prirodnih radioaktivnih materija (NORM) kao što su uranijum i torijum, prirodno se javlјa u mineralnom pesku na Madagaskaru. U bogatoj ilmenitskoj deponiji koju KMM čisti, Cirkon i Monazit su prisutni kao nusproizvodi u procesu ekstrakcije. I Cirkon i Monazit sadrže radionukleide i zajedno koncentrišu sadržaj uranijum-238 i torijum-232, čime povećavaju NORM. Na primer, kada je Monazit odvojen od ilmenita, on sadrži između 5-7% torijuma (Th232) i između 0.1-0.3% Uranijuma (U238).

    Visoka količina mineralnog peska koji se eksploatiše u KMM operaciji dodatno povećavaju brzinu doziranja NORM i gama zraka u blizini rudarskih operacija. Povišeni nivoi NORM-a mogu stoga povećavati emisiju zračenja. Što je još važnije, torijum je alfa emiter, tako da prašina koja se udiše može predstavljati značajanu radiološku opasnost! Opasnost po lokalno stanovništvo preti i od Torijuma koji je glavna radioaktivna komponenta Monazita i može isteći iz jalovine u lokalne reke i polјoprivredno zemlјište. Ovakav NORM-doprinos izlivanja može se neprimetno preneti na ribu, čineći je radioaktivno zagađenom i koja može ostvariti uticaj i na lokalno stanovništvo koje kupuje i jede ribu sa lokalnog tržišta. Prisustvo tormijuma u jalovini može štetno uticati na stanovništvo hiljadama godina....

    _____________________________________________________________________________________________________________________________________________________

    Kao po nepisanom pravilu lokalne institucije nemaju kapaciteta koji su potrebni za praćenje i regulisanje projekata stranih kompanija. Slabo civilno društvo i nedovolјne konsultacije o zakonu o rudarstvu u zemlјi ostavljaju lokalno stanovništvo na milost i nemilost stranih korporacija. Nedavna ostavka Odbora za biodiverzitet, samo tri godine nakon raspuštanja Nezavisnog savetodavnog odbora (KMM), produbila je zabrinutost zbog nedostatka nadzora nad rudarskim operacijama Rio Tinta na Madagaskaru. U pismu koji su potpisali : Rob Brett, Jorg Ganzhorn, Porter P. Lovri II i Paul P. Smith, kaže se da je njihova ostavka usledila nakon odluke Rio Tinta da promeni pristup „neto pozitivnom uticaju“ (NPI) na životnu sredinu i zameni ga poštovanjem lokalnih pravnih i regulatornih odredbi, što je prema oceni članova nedopustivo jer se Rio Tinto time značajno razrešio odgovornosti i obaveze u pogledu očuvanja biodiverziteta.

    Međutim, anglo-australiska kompanija nije se proslavila ni u dijalogu sa lokalnim stanovništvom. Naime, kako tvrde lokalni stanovnici kompanija Rio Tinto nudila je domicilnom stanovništvu otkup zemljišta po ceni od 0,04 do 0,03 evra po hektaru i od ove „nepristojne ponude“ nije odstupala. Nakon toga lokalno stanovništvo odlučilo je da blokira kompletan rudnik, pa su se u zarobljeništvu iznenada našli kompletno rukovodstvo rudnika i oko 200 rudara. Blokada je trajala četiri dana, kada su kombinovane snage policije i vojske, potpomognute padobranskim jedinicama rasterale demonstrante i oslobodile rukovodstvo i rudare. Prema tvrdnjama nadležnih bio je upotrebljen samo suzavac.

    Ali nije se na tome završilo, isti ti zarobljeni rudari su u martu 2018. godine stupili u generalni štrajk protestujući protiv rukovodstva kompanije. Radnici na operacijama Rio Tinto KIT Madagaskar Minerals (KMM) su u roku od pet dana uništili rudarske alate dva puta nakon što je rukovodstvo prekršilo njihov kolektivni ugovor o povećanju plata. Sindikat je tvrdio da ovakav pristup kompanije utiče na radnike na nižim rang listama plata i da ti radnici u postojećim uslovima ne mogu da ostvare nameravanu paritetnu kupovnu moć dogovorenu po kolektivnom ugovoru, drugim rečima, ne zarađuju za minimalnu potrošačku korpu. Umesto toga, supervizori i menadžeri imaju koristi od ovakvog pristupa rukovodstva, što krši kolektivni ugovor. Prema sindikatu, radnici u KMM-u primaju vrlo niske zarade, u proseku oko 45 dolara mesečno, a prema informacijama sa lica mesta, zastrašivanje i prinuda i dalje se sprovode nad članovima sindikata rudnika. Da li ovakav scenario čeka i radnike u Srbiji ?

    Izveštač Ujedinjen Nacija za lјudska prava na Madagaskaru apelovao je na vladu Madagaskara da reši propuste vezane za postupak revizije Rudarskog kodeksa koji ispunjava standarde o lјudskim pravima. On poziva Vladu Madagaskara da postane član EITA i u potpunosti usaglasi "građanski pristup sudovima kako bi se osiguralo da se sprovode zakoni o zaštiti živote sredine" i zahteva da građani ne budu inkriminisani ili na drugi način sprečeni "u ostvarivanju" njihovih prava na slobodu izražavanja i udruživanja.

    Posebno poziva privrednike i druge organizacije koje rade na Madagaskaru da "poštuju prava zajednica na informisanje, učešće i pravni lek".

    Iako su na području Srbije, odnosno Loznice i Gornjeg Jadra prisutni već više od 15 godina, iz kompanije Rio Tinto se ne mogu dobiti informacije o tome kako će izgledati flotacija litijuma i bora, i koji će biti sastav pogača koje će biti odlagane na jalovište. Bez ovih odgovora, nema ni diskusije u Prostornom planu posebne namene za rudnik litijuma, koga su nezadovoljni građani i civilno društvo proglasili za nevažeći. Podrinjski anti korupcijski tim je došao do izveštaja Zavoda za javno zdravlje Šabac iz maja meseca 2013. godine u kojem se kompanije Rio Tinto preporučuje da zatvori jednu od bušotina na Brezjaku sa koje je uzorkovana podzemna voda zbog povišene koncetracije amonijum jona, gvožđa, bora i fenola. U izveštaju se navodi i da je utvrđena značajna količina litijuma i silicijuma u vodi za koje ne postoji norma u važećim propisima Republike Srbije. Izveštaj u celosti možete pogledati OVDE.

    izvori : Friends of the earth and  Common and the World Rainforest Movement

    pripremio : Miroslav Mijatović

  • SAOPŠTENJE PAKT-a POVODOM PROTESTA PROTIV RIO TINTA NA Brezjaku

    Podrinjski antikorupcijski tim - PAKT obaveštava javnost da je 27.10.2020. na skupu protiv formiranja rudnika Rio Tinto došlo do grube zloupotrebe protesta od strane Udruženja "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" na način da je van prvobitnog dogovora o govornicima na protestu, dozvoljeno da se skupu obrate oni kojima tu nije bilo mesto. Na ovaj način protest je ispolitizovan, a najveća potencijalna šteta naneta je samim meštanima. PAKT podseća javnost da smo se problemom rudnika litijuma bavili skoro tri godine i organizaciju su kontaktirali građani tražeći pomoć u borbi protiv rudnika. Bez razmišljanja smo prihvatili poziv da pomognemo, a naš jedini uslov je bio da se ne dozvoli upliv politike i političko "lešinarenje" nad ovim veoma ozbiljnim problemom koji preti čitavoj Zapadnoj Srbiji.

    Protest Brezjak 1

    Od početka protesta bilo je vidljivo da porodično udruženje "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" koristi resurse GO Dveri iz Loznice i to smo im jasno ukazali, ali očigledno nije vredelo. Uplitanje politike uz neopisivu potrebu za samopromocijom kulminiralo je nažalost danas na skupu, jer je predstavnica udruženja "Zaštitimo Jadar i Rađevinu", van dogovorenog protokola, pozvala predstavnike Dveri i pokreta Oslobođenje da se obrate prisutnima. PAKT ovim putem obaveštava javnost da ne stoji iza ovakvih jeftinih političkih zloupotreba, koje samo mogu naneti štetu ugroženim meštanima, uz odličan šlagvort vlastima da kompromituju proteste. Iz Podrinjskog antikorupcijskog tima podsećaju da nikada u javnost nisu izlazili bez da su pomenuli građane i da je inicijalni protest organizovan od strane njih. PAKT poziva meštane da pogledaju nastupe predhodnih dana predstavnika porodičnog udruženja "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" i da li su i jednom u tim nastupima pomenuti građani, uz neodoljivu potrebu za samopromocijom. Koliko je meštana Krupnja ovo udruženje dovelo na današnji skup? Nula...ali su zato bez pardona doveli Dveri i Oslobođenje. Ipak, najveći problem od strane ovog udruženja je konstatno širenje netačnih informacija koje nikako ne pomažu, a koje su plod neopisive želje za samopromocijom i sveprisutnim diletantizmom. Pretnje koje je potpredsednik Dveri uputio predstavniku PAKT-a, nakon protivljenja da se menja spisak govornika, nisu vredne komentara. 

    00033.MTS.00 00 04 02.Still001

    PAKT i Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine želi da obavesti javnost i meštane da nastavljaju beskompromisno borbu protiv otvaranja rudnika Rio Tinto i da se trenutno pripremaju žalbe na Odluke o prenameni poljoprivrednog u građevinsko zemljište, koje ovih dana stižu meštanima na adrese. Takođe se očekuje i odluka Poverenika po žalbi na rešenje Republičkog geodetskog Zavoda kojim se odbijaju javnosti dostaviti podaci šta su iz RGZ-a radili i naplaćivali od Rio Tinta.

    Borba se nastavlja i biće stalna i neprestana, uprkos sitnim političkim kalkulantima koje će narod sam brzo "provaliti".

     

  • SAOPŠTENJE PAKTa i "NE DAMO JADAR" NAKON SASTANKA SA PREMIJERKOM

    Ispred Vlade

    Udruženja "NE DAMO JADAR" i PAKT nakon današnjeg sastanka sa premijerkom Republike Srbije Anom Brnabić na kome je Vladi predato 32.000 potpisa protiv otvaranja rudnika litijuma, obaveštavaju javnost da im je na sastanku predočeno da Vlada Srbije smatra da je projekat "Jadar" jedan od najvažnijih projekata za Srbiju. Iako iz kabineta premijerke ističu da su na istoj strani sa građanima i da im je interes isti, udruženja ni danas na sastanku nisu dobili konkretne odgovore na pitanja : zašto je proces otvaranja rudnika od svog početka netransparentan, zašto se javne institucije  ponašaju prema kompaniji klijentelistički, zašto Rio Tinto ne poštuje zakone Republike Srbije, ko će sanirati potencijalnu deponiju od minimalno 90 miliona tona jalovine, na osnovu čega se veruje kompaniji koja je činila razne zločine prema životnoj sredini i ljudima širom sveta....

    Sastanak u Vladi Srbije održan je na inicijativu nezavisnog narodnog poslanika Vladana Glišića, a sa predstavnicima PAKT-a i "NE DAMO JADAR" bile su prof  Dragana Đorđević i prof dr Mirjana Lukić-Anđelković. Premijerka Ana Brnabić podržala je predlog udruženja da se umesto najavljene tri radi jedna - sveobuhvatana, Studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Naime, najavljene tri studije (posebno za rudnik, hemijsko postrojenje i deponiju) imaju za cilj da se spreči sagledavanje ukupnog štetnog uticaja projekta na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji, a i šire.

    Predstavnicima udruženja od strane premijerke obećano je da će im u vrlo kratkom vremenskom roku biti stavljena na uvid cost-benefit (analiza troškova) koja bi opravdala proglašeni javni interes.

    Sa druge strane, premijerki i njenom timu predočeni su mnogobrojni propusti koji su do sada učinjeni na projektu, od nedostataka obaveznih dokumenata u Prostornom planu posebne namene, njegove obavezne usklađenosti sa višim planskim aktima koja je izostala u ovom slučaju, sveprisutnom sukobu interesa eksperta iz referentnih institucija sistema, zastrašivanje meštana - posebno onih koji ne žele da kompaniji prodaju imovinu, pa sve do nepostupanja nadležnih inspekcijskih službi. Posebno je skrenuta pažnja, da je u dolini Jadra u toku kriminalna seča šuma od strane pojedinih meštana, a pod "pokroviteljstvom" kompanije koja je nakon procene zemljišta dala saglasnost za seču, bez ikakvih adekvatnih dozvola od strane Srbijašuma.

    Ispred Vlade 2

    Ana Brnabić obećala je da će uskoro posetiti dolinu Jadra na poziv meštana. Udruženja i dalje veruju da će se nakon cost-benefit analize i objedinjene Studije procene uticaja na životnu sredinu, pokazati da projekat "Jadar" nije izvodljiv, pa samim tim i neprihvatljiv.

  • SOCIOLOŠKI UTICAJI NA DNU, NAUKA NA KOLENIMA, LITIJUMSKA NEMAN PRED VRATIMA SRBIJE!!!

    ŽIVEO DRUG 2

    Mnogobrojni naučnici i analitičari upozoravaju čovečanstvo da je na sceni značajna disproporcija u razvoju nauke „kapitalističkih“ tehnologija sa jedne, i zaštite životne sredine sa druge strane. Konstatuje se sprega političke oligarhije, akcija koje preduzima industrija i loš i krajnje licimeran istraživački fokus naučnika, bez skorih najava da će doći do diverzifikacije tema u naučnim i istraživičkim radovima. Proizvodnja litijum-jonskih baterija povećala se skoro osam puta u poslednjih deset godina zbog sve veće potražnje za potrošačkom elektronikom i vozilima na električni pogon. Socijalne i ekološke implikacije povećane potražnje za litijumom su značajne ne samo u kontekstu globalnih javnih politika koje podstiču proizvodnju električnih vozila, već i zbog toga što je usvajanje električnih vozila deo vizije o tranziciji održivosti koja se iznosi u različitim kontekstima. Da bi litijumske baterije bile u potpunosti održive, neophodno je da se uticaji tokom faza životnog ciklusa baterija adekvatno adresiraju, uključujući ekstrakciju litijuma. Analiza PAKT-a otkriva da su istraživanja o socio-ekološkim uticajima vađenja litijuma na lokalnom nivou bila vrlo ograničena. U poslednjih 40 godina teme istraživanja su se razvile i pokrivale su razna područja, međutim ona nisu nužno dovoljno inkluzivna da bi se rešio izazov održivosti koji proističe iz prebrzog razvoja tehnologija. Posebno treba hitno rešiti pitanje uticaja rudarstva litijuma na lokalne zajednice.

    Globalni broj električnih automobila procenjuje se trenutno na 20 miliona, a brojke govore da će ih biti između 40 i 70 miliona do 2025. godine (IEA 2017). Ovaj trend je delimično odgovoran za činjenicu da je potražnja za litijumskim baterijama porasla za 790%, a tržište, mereno u američkim dolarima, u poslednjih deset godina prošireno je za 330%. Litijum koji se troši u proizvodnji baterija povećao se sa 5160 metričkih tona u 2007. na 19 780 metričkih tona u 2017. (Jaskula 2008). U 2015. godini najveći sektor globalne potražnje za litijumskim baterijama je „potrošačka elektronika“ (69%); a druga je „automobilska industrija“ (28%).

    Kao rezultat ovih trendova, potražnja za litijumskim baterijama povećava broj mesta na kojima će se rudari litijum poput „doline Jadra“: plodne teritorije zapadne Srbije koja je gusto naseljena i jedna od retkih ruralnih regija sa pozitivnim priraštajem. Može se očekivati da će ovo područje, udaljeno od mesta potrošnje litijum-jona, gotovo sigurno iskusiti neke negativne efekte rastućeg tržišta ukoliko država dozvoli otvaranje rudnika. Evropska komisija je, na primer, izjavila da proizvodnja „zelenih“ vozila smanjuje upotrebu fosilnih goriva, ali povećava potražnju za električnom energijom i određenim sirovinama, od kojih su neke podložne ograničenjima u snabdevanju i koncentrisane u nekoliko geografskih područja (npr. retkozemaljski elementi za elektronske komponente i gorivne ćelije, litijumske baterije i sl.) '(Evropska komisija 2011).

    Svi dosadašnji pokazatelji i dostupna dokumenta govore da je procena uticaja ekstrakcije i upotrebe litijuma ograničena na pitanja troškova, tehničkih performansi i malog skupa faktora životne sredine. Sumnjamo da uticaji punog lanca snabdevanja nisu procenjeni i da će implikacije tehnologije na lokacije gde se rudari litijum biti apokaliptične, uz gotovo neistražene socio-ekonomske uticaje na lokalnu sredinu.

    Litijum je trenutno poželjni element za upotrebu u punjivim baterijama visoke gustine energije. U poređenju sa drugim tehnologijama baterija, litijumske baterije imaju najveći odnos naelektrisanja i težine, poželjno svojstvo baterija u transportnim aplikacijama.

    Kina je trenutno najveće svetsko tržište električnih automobila, gde je 2016. prodato više od 500 000 svih EA (Cheng i Tong 2017). Norveška prednjači na globalnom nivou po udelu hibrida na tržištu. U 2017. godini više od polovine novih automobila prodatih u Norveškoj bili su hibridi, a automobili na električni pogon su činili trećinu ukupnih udela na tržištu vozila u zemlji (Norvegian Road Federation 2018). SAD takođe beleže rastuću potražnju za hibridima, gde je tržišni udeo dostigao preko 9% od ukupnog broja prodatih vozila u 2017. godini. Snabdevanje litijumom uglavnom dolazi iz dva izvora: (1) spodumen, čvrsti silikatni mineral koji se nalazi u pegmatitima (13% svetskih rezervi) i (2) litijum hlorid u depozitima slanih jezera (87% rezervi). Treći mogući izvor, morska voda, trenutno se smatra neizvodljivim (Stamp et al 2012). Australija je glavni proizvođač litijuma iz tvrde stene, dok litijum dobijen iz salamure uglavnom dolazi iz Čilea. Konkretno, Salar de Atacama u Čileu, sa najvećom koncentracijom salamure, drži skoro 30% poznatih svetskih resursa litijuma i 2009. godine predstavljao je 65% svetskog tržišta litijuma (Goonan 2012).

    Govoreći kako su došli u dolinu Jadra 2004. godine kako bi istraživali bor, jer litijum tada još nije bio "zanimljiv" mineral, čelni ljudi Rio Save ustvari pokušavaju da prikriju istinu da im je neko prodao informaciju o postojanju litijuma. Zanimljivo je i da se mogu pronaći (doduše retki) istraživački radovi na temu litijuma još iz davne 1974. godine. Ipak, najveća briga meštana zapadne Srbije i doline Jadra ogleda se u tome da se procentualno izuzetno mali broj naučnih i istraživačkih tema bavi socio-ekonomskim temama kao što su : uticaji na zdravlje lokalnog stanovništva u blizini rudarskih mesta i odgovorno vađenje mineralnih resursa, što opet dodatno uvećava bojazan stanovništva, jer pored svega stiže gigant koji ne preza da u pomoć pozove i vojsku, finansira rat, podriva Vlade, guši slobode i prava, a neretko i onako gratis, ruši i minira istorijske lokalitete.

    _______________________

    Kada su u pitanju naučni i istraživački radovi prednjače dve države koje najviše i konzumiraju i proizvode litijum, a to su SAD i Kina, koji proizvode 44% radova. Preostala literatura dolazi prevashodno iz zemalja potrošača litijumskih baterija poput Koreje, Japana i Evropske Unije - 54% publikacija. Tek 2% naučne građe o litijumskim baterijama dolazi iz zemalja proizvođača.Od istraživanja koja dolaze iz SAD-a i Kine, samo 4% i 1% se bave socio-ekološkim uticajima proizvodnje litijuma. Samo dve publikacije iz Nemačke proučavaju socijalno-ekonomske uticaje problema vađenja litijuma u ​​zemljama proizvodnje (Vanger 2011, Reuter 2016). Prilozi iz Češke i Finske takođe se bave socio-ekološkim pitanjima u zemljama proizvođačima (Vuori et al 2008, Jetmarova 2012). Mnogo je manje publikacija iz zemalja proizvođača litijuma, poput Australije, Portugalije, Argentine i Brazila. 

    broj istraživačkih radova

    ________________________

    Ovakvi nalazi mogli bi ukazivati samo na sledeće :Država Srbija (čitaj sve predhodne i aktuelne vlasti od 2004. godine) nepromišljeno su srljale u ovakve poduhvate bez adekvatnih informacija, pa čak i ekonomskih kalkulacija u javnom interesu. U prevodu, ovo bi značilo da je Srbija odlučila da faktički devastira značajan deo svoje (i onako male) teritorije zarad spornog i diskutabilnog prosperiteta u još dovoljno neistraženoj oblasti. Ovakve rudarske projekte u svetu smo do sada viđali samo u velikim zemljama (po nepisanom pravilu u pustinjama - SAD, Kina, Čile, Australija), ali nikada u naseljenom mestu - plodnoj zemlji i pored značajnih vodnih resursa. 

    Da rezimiramo, Srbija u projekat "Jadar" pored značajnih finansijskih sredstava za izgradnju infrastrukture, ulaže plodno zemljište, još uvek čiste reke, zdravlje stanovništva i gotovo kompletan biodiverzitet svog zapadnog dela, a za uzvrat dobija siću (bakšiš) od rudne rente i poreza na dobit (ako ga bude bilo!?). Sa druge strane, da bi se proizvela struja za potrebe rudnika, elektrane u Obrenovcu i Kostolcu moraće i brže i jače i bolje, pa će i "prihvatljivog" vazduha biti sve manje, a sve u cilju da bi se neko "tamo daleko" vozio automobilima koji ne proizvode emisije štetnih gasova. Iz perspektive održivosti, dolazimo i na teren ekološke pravde...Ima li je? Ozbiljna nauka iz sveta kaže NE!

  • SRBIJA ( još ) NIJE PAPUA NOVA GVINEJA !!!

    Povodom teksta „Rio Tinto: Radimo u skladu sa propisima“ koji je objavljen na portalu N1 kao reakcija na naše tvrdnje da je postupak prenamene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko meštana Nedeljica, Brezjaka i okoline urađen nezakonito, želimo javnosti da saopštimo sledeće :

    ispred RT 2

    Izgleda nam da je nakon novog obraćanja javnosti kompanija Rio Tinto preuzela i ulogu vrhovnog sudije u ovoj državi proglašavajući unapred jednu vrlo spornu proceduru nasilne prenamene zemljišta bez saglasnosti vlasnika u legalnu i zakonitu. Mi bi ipak sačekali da čujemo šta će reći institucije ove države, a dok se one ne oglase, važno je javnosti skrenuti pažnju da su iz kompanije nastavili sa tradicijom da demantuju sami sebe. Naime, u svom odgovoru na naše tvrdnje Rio Tinto legalnost procedure prenamene zemljišta pravda utemeljenjem Rešenja o prenameni u Prostornom planu za područje posebne namene 'Jadar', a samo nekoliko redova potom priznaju da se, zbog potrebe funkcionisanja rudnika na način koji je u skladu sa politikom bezbednosti i zaštite životne sredine i ekonomske isplativosti, razmišlja o promeni lokacije deponije koja je predviđena Prostornim planom. Dakle pojednostavljeno, Prostorni plan posebne namene važi kada je u pitanju prenamena zemljišta, a ne važi kada je u pitanju lokacija deponije i u tom slučaju biće promenjen. PAKT na osnovu svega izrečenog zaključuje da je Prostorni plan za područje posebne namene „Jadar“ donet na brzinu, na silu i poslužiće samo kao osnova za prenamenu zemljišta, a potom će biti menjan i dorađivan. Pitamo institucije sistema, ali i Rio Tinto, zašto se žurilo sa usvajanjem Prostornog plana koji nije kompletan i u kome se ne navodi način ekstrakcije i hemijski sastav pogača koje će biti odlagane na jalovinu? Ukoliko Rio Tinto nema šta da krije, zašto se žurilo i zašto su javni uvidi i rsprave sprovođene oko novogodišnjih praznika?

    PAKT podseća javnost i nadležne institucije da su prilikom ove procedure prekršeni razni zakoni Republike Srbije i da su trenutno pred drugostepenim organom Žalbe građana na zbirna rešenja o prenameni zemljišta. PAKT ističe da Uredba Vlade Srbije kojom je usvojen Prostorni plan, a za koji se kaže da je osnov za prenamenu zemljišta nije dovoljna, već je neophodno da postupak prenamene bude u skladu i sa odredbama Zakona o šumama i Zakona o poljoprivrednom zemljištu, čak iako je njen osnov Uredba Vlade. Rešenje o prinudnoj prenameni zemljišta uručeno je meštanima suprotno odredbama članova 84-90 Zakona o državnom premeru i katastru, a nigde se nepojavljuju i obavezni dokazi koji se prilažu uz zahtev za davanje saglasnosti. Iz svega navedenog PAKT zaključuje da su prilikom nasilne prenamene zemljišta meštana grubo prekršena pravila postupka i pogrešno utvrđeno činjenično stanje, te stoga očekuje od institucija Republike Srbije da u celosti ponište ovakva kolektivna rešenja koja su doneta 22. i 23. novembra za oko 300 domaćinstava Jadarske doline.

    Podrinjski antikorupcijski tim – PAKT podseća javnost i da je Republički geodetski zavod odbio da dostavi PAKT-u dokumentaciju o uslugama koje su pružali Rio Tintu u periodu od 2011. do 2017. godine kada je ova javna institucija prihodovala od kompanije 1.437.112 rsd. Naknadno je utvrđeno da je Republički geodetski zavod bez znanja i saglasnosti građana stranoj kompaniji stavljao na uvid i izdavao listove nepokretnosti i kopije planova koji sadrže i jedinstvene matične brojeve meštana čime je grubo prekršen i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Svi pomenuti podaci potom su ustupljeni advokatskoj kancelariji kompanije Dilojte tuš koja komunicira sa meštanima i vrlo suptilno ih upozorava da ih čeka eksproprijacija imovine ukoliko se ne odluče na postupak da svoja imanja prodaju kompaniji Rio Tinto.

  • Vesna Prodanović - director kompanije Rio Sava - OPSENAR I ALHEMIČAR SRPSKE DANAŠNJICE

    VESNA PRODANOVIC

    Srpska javnost poslednjih dana svedoči svojevrsnoj medijskoj ofanzivi kompanije Rio Tinto, tačnije njihove direktorice za Srbiju ing Vesne Prodanović. Bivša uposlenica američke firme Bechtel koja je u Srbiji angažovana na izgradnji Moravskog koridora, zastupajući interese Rio Tinta poput mađioničara je ovih dana po medijima sa nacionalnom frekvencijom objašnjavala kako će aktivnosti oko rudnika litijuma u dolini Jadra izgledati kao rajski vrt. Impresivno nema šta, još kad bi bilo i istinito…

    Verovati kompaniji Rio Tinto i njenim uposlenicima bilo bi ravno verovati “danajskim darovima” poput Trojanskog konja. Naime, Prodanovićka ovih dana putem saopštenja i javnih nastupa eksplicitno tvrdi da ćerka firma kompanije Rio Tinto (Rio Sava exp.) nema nikakve veze sa firmama Euro lithium Balkan i Jadar Lithium koje polažu pravo na istražne radove u okolini Valjeva i Požege, na šta je PAKT ukazivao još tokom prošle godine, kada ova tema nije bila u fokusu javnosti. Međutim, indikativno je, u najmanju ruku, da je Dejan Jovanović director firme Jadar Lithium (koja je za samo par godina promenila čitav niz direktora) bio zaposlen u kompaniji Rio Tinto skoro četiri godine, od 2007 do 2011. godine.

    Dejan Jovanović linkedinDejan Jovanović RO TINTO

     

    Koincidencija ili ne, osnivač firme Euro lithium Balkan je Jovan Grubin, a jedan od prvih ljudi koji je u Srbiji sarađivao sa Rio Tintom bio je Nenad Grubin. Zanemarujući pretpostavku da su preduzeća Jadar Lithium i Euro lithium Balkan angažovana kao "igrači" koji pod prizmom “istražnih radova” čuvaju odstupnicu Rio Tintu, vreme će pokazati i kakva je stvarna povezanost ovih firmi sa kompanijom Rio Tinto…samo da tada ne bude kasno?

    Dalje, Prodanovićka tvrdi da je kompanija stigla u dolinu Jadra zbog eksploatacije bora, a da te 2004. godine litijum nije ekonomski bio zanimljiv, niti se tada gledalo na litijum kao zanimljiv i koristan mineral. Naravno da je i ovo gnusna obmana gospođe Prodanović u cilju zamagljivanja fokusa sa teme “ko je prodao informacije”, jer je PAKT istražujući priču o litijumu pronašao naučne radove o ovom mineralu iz daleke 1974. godine, dok je i država Srbija istražujući uranijum na ovim prostorima, još '80tih godina znala za postojanje litijuma.

    Program otkupa zemljišta od meštana je prema Prodanovićki, pazite sad, VIŠE NEGO FER! Sramna i nečuvena izjava, samo govori o tome na koji način zaposleni u Rio Tintu gledaju na Srbe i meštane sa kojima sarađuju. Da li je gospođo Prodanović “više nego fer” to što je na adresu preko 300 meštana preko noći stiglo Rešenje o prenameni njihovog poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko, a koje ste vi kao kompanija uredno platili. Ko ste uopšte vi da tako velikodušno i “više nego fer” umesto meštana plaćate prenamenu zemljišta? Da li je neko pitao te ljude, da li se slažu sa tim? Da li ste ih pitali kolika im je šteta naneta što više neće moći da ostvaruju subvencije države jer nemaju više poljoprivrednog zemljišta, ali ste im vi “više nego fer” dozvolili da obrađuju svoju zemlju i ove godine. Da li ste pod devizom”više nego fer” pitali meštane za koliko im se povećao porez na imovinu ove godine? I još jednom, ko ste vi da se bilo šta pitate u dolini Jadra? Postali ste vlasnici određenih parcela, ok. Ali da će te tu graditi rudnik !?!? Nema te vojske i policije koja će vas štiti, zapamtite…i neka vam to već jednom bude jasno!

    Kad smo kod mitova i legendi, kažete da ste za vađenje rudnog tela napravili “model” i da se upotreba skoro 20 tona eksploziva dnevno, neće ni osetiti na površini. A gde ste Vi gospođo Prodanović napravili taj vaš “model”? U laboratorijskim uslovima? Jeste li u laboratoriji probali i upotrebu eksploziva? Kako ste u laboratorijskim uslovima došli do epohalnog saznanja da ćete 600 tona jalovine moći da vraćate u rudna okna kao zaptivku na mestima odakle vam izlazi slana voda? I šta ćemo raditi ukoliko ne uspete u tim vašim lepim i ingenioznim najavama? Šta ćemo ako godišnje na površini pored reke Jadar budete umesto 1,4 miliona tona odlagali 2.000.000 tona jalovine?

    Posebna sramota Vesne Prodanović je prikazivanje (emisija "Prav ugao"- Ljubica Gojgić RTV) rekultivisane sanitarne debonije u Zagrebu kao primera deponije koja će biti i u dolini Jadra. Umesto pitanja šta bi se moglo gajiti na deponiji od kultura, novinarka je trebala pitati Prodanovićku da konačno pred širokim narodnim auditorijumom saopšti šta će sve sadržati pogače koje će se odlagati na deponiju? Ovaj podatak kompanija vrlo vešto krije od javnosti, pod izgovorom poslovne tajne, što je nedopustivo, ako se zna da će upravo ta deponija pretiti sveopštem zagađenju čitave zapadne Srbije.

    I za sam kraj, može Vesna Prodanović do sutra da se hvali dijalogom sa udruženjima građana. Javnost mora da zna (ali i organizacije koje pregovaraju sa Rio Tintom) da je jedini cilj tog fingiranog dijaloga da se bordu akcionara u Londonu predstavi dobra namera kompanije da sarađuje sa građanima, što je daleko od istine, a u čemu nažalost učestvuje i veliki broj organizacija civilnog društva. Gospođo Prodanović, džaba nam šaljete mejlove, PAKT kako je u oktobru i saopštio, neće više komunicirati sa kompanijom i nemamo nikakva više pitanja za vas, već za Vladu Republike Srbije. Samo na jedno pitanje očekujemo odgovor od vas :

    KADA ĆETE OTIĆI IZ SRBIJE JER OVDE NISTE DOBRODOŠLI ?

prijaviproblem

 

cs4eu lat

Rad PAKT-a podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji"

 

                     

Gostovanje u Utisku Nedelje

RTS OKO MAGAZIN - Litijumska groznica

ŽUČNA RASPRAVA O RUDNIKU LITIJUMA

Ekološki ustanak - Miroslav Mijatović

Marka Žvaka - priča o Rio Tintu

PUBLIKACIJA

publikacija2020

 PUBLIKACIJA

publikacija

PUBLIKACIJA

anketa1

PUBLIKACIJA

anketa2

PUBLIKACIJA

anketa3