Pin It

LETOPIS RIO TINTA SA MADAGASKARA

Rudarstvo rutinski i sistemski narušava i uništava život lјudi i po nepisanom pravilu primorava ih da se sele sa svoje zemlјe i uništava prirodno okruženje od kojeg zavise. Često proširenje rudarstva i izvlačenje resursa od strane velikih korporacija donosi sa sobom nasilјe i zastrašivanje. Rio Tintov rudnik KMM na Madagaskaru trebalo je da predstavlјa primer "društvene odgovornosti preduzeća" i najbolјe prakse u oblasti zaštite životne sredine. Međutim, ovaj projekat Britansko-Australijske kompanije kod lokalnog stanovništva vrlo brzo izaziva nezadovoljstvo i zabrinutost zbog kršenja zakonskih zaštićenih zona i izloženosti zračenju...

Da li se Srbija nesluteći našla na putu Britanskog novog kolonijalizma? Naime, poslednji izveštaji govore da čak 101 kompanija koja se kotira na Londonskoj berzi LSE ( većina njih britanskih ), imaju rudarske operacije u Africi. U pitanju je 6,6 milijardi barela nafte, 3,6 milijardi tona uglјa, 80 miliona unci zlata, platine, dijamanata, gasa i mnogo toga... U konačnici, ove kompanije kontrolišu plen vredan više od 1 trilion dolara. Sa druge strane, Britanska Vlada tesno sarađuje sa režimima u Africi koji su liberalizovali trgovinske i investicione uslove, oni se takođe dosledno suprotstavlјaju afričkim zemlјama koje postavlјaju regulatorne ili zaštitne prepreke po pitanju eksploatacije prirodnih resursa, dok su glavni zagovornici politika promovisanja niskih poreza i taksi na eksploataciju. Danas se afrički kontinent suočava sa kolonijalnom invazijom koja je gotovo jednako razorna po uticaju kao i ona koju je pretrpela tokom devetnaestog veka. Da li Srbiju čeka sličan scenario ?

 

predeo između Dvorske i Stupnice - lokacija jalovišta kompanije Rio Tinto

Četvrto po veličini ostrvo na svetu i jedna od najsiromašnijih zemalјa – Madagaskar, poznat je po svom jedinstvenom biodiverzitetu. Ipak, projekat KIT-a Madagaskar Minerals (KMM) (80% u vlasništvu kompanije Rio Tinto, 20%  Vlade Madagaskara) uništava taj jedinstven biodiverzitet, živote lokalnog stanovništva i čini, prema svim dostupnim izveštajima, nepopravlјivu štetu bogatoj i jedinstvenoj životnoj sredini ovog područja. Rudnik KMM ekstraktuje ilmenit, koji se koristi u titanu i kao pigment u pastama za zube, bojama i zaštitnoj kremi od sunca. Rudnik je već naneo štetu hiljadama domicilnog stanovništva, jednima koji su se prisilno raselili, i drugima koji oboljevaju usled negativnog uticaja rudnika. Uzimajući ilmenit sa 6.000 hektara mineralom bogatih peskovitih i jedinstvenih obalskih šuma, Rio Tinto tvrdi da je rehabilitovano preko 1000 hektara uz neto pozitivan uticaj biodiverziteta (NPI) u regionu. Na osnovu ovih tvrdnji, 2009. godine Rio Tinto je uz dobro promovisani program rekultivacije životne sredine dobio i zeleno priznanje!!!

Međutim, ova priča donekle je disonantna sa pozicija lokalnih zajednica i međunarodnih aktivista koji su osporili tvrdnje i obaveze kompanije o socijalnim i ekološkim unapređenjima i održivom razvoju. U septembru 2015. Godine Common and the World Rainforest Movement (WRM) obavili su zajedničku terensku posetu kako bi istražili projekat kompenzacije biodiverziteta Rio Tinta KMM u regionu Anosi na jugoistoku Madagaskara.

Terenska istraga otkrila je da se stvarnost oko lokacije koja je posećena veoma razlikuje od slike predstavlјene u sjajnim brošurama koje je kompanija Rio Tinto distribuirala u inostranstvu. Kompenzacija biodiverziteta povezana sa rudnikom ilmenita Rio Tinto KMM na Madagaskaru široko je reklamirana kao primer modela kompenzacije biodiverziteta koji je korišćen za opravdanje uništavanja jedinstvene šume u primorskom pojasu - šume sa izuzetno visokim endemizmom vrsta. Ono što je istraga pronašla na ofset lokaciji za biodiverzitet Bemangidi-Ivohibe bilo je sve samo ne primerno na mnogo načina. WRM istraga je utvrdila da je inicijativa Rio Tinta za rehabilitaciju biodiverziteta koji će doprineti „neto pozitivnom uticaju“ na biodiverzitet u regionu pogođenim rudnikom ilmenita KMM je u najmanju ruku obmanjujuća.

 

*rudnik na Madagaskaru - izvor ejatlas.org

__________________________________________________________________________________________________________________________________________

Belo da belje ne može biti…

Ilmenit je mineral ekstrahovan za stvaranje titanijum dioksida (TiO2), industrijskog belitera koji se koristi u svemu od boja do paste. U istraživanju zemalјa INSTN-a (Nacionalni institut za nuklearne nauke i tehnologiju), izveštava se da 23 miliona tona teškog metala koncentrat (HMC) obrađuje KMM kako bi isporučio cca. 750.000 tona ilmenita godišnje, tokom projektovane 40-godišnje operacije.

Prisustvo prirodnih radioaktivnih materija (NORM) kao što su uranijum i torijum, prirodno se javlјa u mineralnom pesku na Madagaskaru. U bogatoj ilmenitskoj deponiji koju KMM čisti, Cirkon i Monazit su prisutni kao nusproizvodi u procesu ekstrakcije. I Cirkon i Monazit sadrže radionukleide i zajedno koncentrišu sadržaj uranijum-238 i torijum-232, čime povećavaju NORM. Na primer, kada je Monazit odvojen od ilmenita, on sadrži između 5-7% torijuma (Th232) i između 0.1-0.3% Uranijuma (U238).

Visoka količina mineralnog peska koji se eksploatiše u KMM operaciji dodatno povećavaju brzinu doziranja NORM i gama zraka u blizini rudarskih operacija. Povišeni nivoi NORM-a mogu stoga povećavati emisiju zračenja. Što je još važnije, torijum je alfa emiter, tako da prašina koja se udiše može predstavljati značajanu radiološku opasnost! Opasnost po lokalno stanovništvo preti i od Torijuma koji je glavna radioaktivna komponenta Monazita i može isteći iz jalovine u lokalne reke i polјoprivredno zemlјište. Ovakav NORM-doprinos izlivanja može se neprimetno preneti na ribu, čineći je radioaktivno zagađenom i koja može ostvariti uticaj i na lokalno stanovništvo koje kupuje i jede ribu sa lokalnog tržišta. Prisustvo tormijuma u jalovini može štetno uticati na stanovništvo hiljadama godina....

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kao po nepisanom pravilu lokalne institucije nemaju kapaciteta koji su potrebni za praćenje i regulisanje projekata stranih kompanija. Slabo civilno društvo i nedovolјne konsultacije o zakonu o rudarstvu u zemlјi ostavljaju lokalno stanovništvo na milost i nemilost stranih korporacija. Nedavna ostavka Odbora za biodiverzitet, samo tri godine nakon raspuštanja Nezavisnog savetodavnog odbora (KMM), produbila je zabrinutost zbog nedostatka nadzora nad rudarskim operacijama Rio Tinta na Madagaskaru. U pismu koji su potpisali : Rob Brett, Jorg Ganzhorn, Porter P. Lovri II i Paul P. Smith, kaže se da je njihova ostavka usledila nakon odluke Rio Tinta da promeni pristup „neto pozitivnom uticaju“ (NPI) na životnu sredinu i zameni ga poštovanjem lokalnih pravnih i regulatornih odredbi, što je prema oceni članova nedopustivo jer se Rio Tinto time značajno razrešio odgovornosti i obaveze u pogledu očuvanja biodiverziteta.

Međutim, anglo-australiska kompanija nije se proslavila ni u dijalogu sa lokalnim stanovništvom. Naime, kako tvrde lokalni stanovnici kompanija Rio Tinto nudila je domicilnom stanovništvu otkup zemljišta po ceni od 0,04 do 0,03 evra po hektaru i od ove „nepristojne ponude“ nije odstupala. Nakon toga lokalno stanovništvo odlučilo je da blokira kompletan rudnik, pa su se u zarobljeništvu iznenada našli kompletno rukovodstvo rudnika i oko 200 rudara. Blokada je trajala četiri dana, kada su kombinovane snage policije i vojske, potpomognute padobranskim jedinicama rasterale demonstrante i oslobodile rukovodstvo i rudare. Prema tvrdnjama nadležnih bio je upotrebljen samo suzavac.

Ali nije se na tome završilo, isti ti zarobljeni rudari su u martu 2018. godine stupili u generalni štrajk protestujući protiv rukovodstva kompanije. Radnici na operacijama Rio Tinto KIT Madagaskar Minerals (KMM) su u roku od pet dana uništili rudarske alate dva puta nakon što je rukovodstvo prekršilo njihov kolektivni ugovor o povećanju plata. Sindikat je tvrdio da ovakav pristup kompanije utiče na radnike na nižim rang listama plata i da ti radnici u postojećim uslovima ne mogu da ostvare nameravanu paritetnu kupovnu moć dogovorenu po kolektivnom ugovoru, drugim rečima, ne zarađuju za minimalnu potrošačku korpu. Umesto toga, supervizori i menadžeri imaju koristi od ovakvog pristupa rukovodstva, što krši kolektivni ugovor. Prema sindikatu, radnici u KMM-u primaju vrlo niske zarade, u proseku oko 45 dolara mesečno, a prema informacijama sa lica mesta, zastrašivanje i prinuda i dalje se sprovode nad članovima sindikata rudnika. Da li ovakav scenario čeka i radnike u Srbiji ?

Izveštač Ujedinjen Nacija za lјudska prava na Madagaskaru apelovao je na vladu Madagaskara da reši propuste vezane za postupak revizije Rudarskog kodeksa koji ispunjava standarde o lјudskim pravima. On poziva Vladu Madagaskara da postane član EITA i u potpunosti usaglasi "građanski pristup sudovima kako bi se osiguralo da se sprovode zakoni o zaštiti živote sredine" i zahteva da građani ne budu inkriminisani ili na drugi način sprečeni "u ostvarivanju" njihovih prava na slobodu izražavanja i udruživanja.

Posebno poziva privrednike i druge organizacije koje rade na Madagaskaru da "poštuju prava zajednica na informisanje, učešće i pravni lek".

Iako su na području Srbije, odnosno Loznice i Gornjeg Jadra prisutni već više od 15 godina, iz kompanije Rio Tinto se ne mogu dobiti informacije o tome kako će izgledati flotacija litijuma i bora, i koji će biti sastav pogača koje će biti odlagane na jalovište. Bez ovih odgovora, nema ni diskusije u Prostornom planu posebne namene za rudnik litijuma, koga su nezadovoljni građani i civilno društvo proglasili za nevažeći. Podrinjski anti korupcijski tim je došao do izveštaja Zavoda za javno zdravlje Šabac iz maja meseca 2013. godine u kojem se kompanije Rio Tinto preporučuje da zatvori jednu od bušotina na Brezjaku sa koje je uzorkovana podzemna voda zbog povišene koncetracije amonijum jona, gvožđa, bora i fenola. U izveštaju se navodi i da je utvrđena značajna količina litijuma i silicijuma u vodi za koje ne postoji norma u važećim propisima Republike Srbije. Izveštaj u celosti možete pogledati OVDE.

izvori : Friends of the earth and  Common and the World Rainforest Movement

pripremio : Miroslav Mijatović

ПОСТАВИ КОМEНТАР

ПОСТАВИ КОМEНТАР КАО ГОСТ

0
  • ТРЕНУТНО НЕМА КОМEНТАРА

prijaviproblem

cs4eu lat

Rad PAKT-a podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji"

 

                     

PUBLIKACIJA

publikacija2020

 PUBLIKACIJA

publikacija

PUBLIKACIJA

anketa1

PUBLIKACIJA

anketa2

PUBLIKACIJA

anketa3