Knjiga Lorete Napoleoni OLOŠ EKONOMIJA predstavlja britku kritiku tamne strane novog svetskog poretka i toplo je preporučujemo. Ona je smela, provokativna i nadasve zanimljiva studija, koja se ne može zaobići kada se istražuju društveni procesi s početka 21. veka, posebno posledice koje životi, države i regioni, ali i običnih ljudi, trpe od globalističkih procesa koje uspostavlja ološ ekonomija.

Krajem prošle godine, antropološkinja Svetlana Slapšak, ukazala nam je na reč "ohlokratija" - staru grčku složenicu koja služi kao opis trenutne kvazi demokratije u Srbiji.

Skandalozno pervertiranje sa pravnim sistemom omogućuje Vučiću gotovo vertikalu takvih postupaka, ako hoćete, sve do izbornog postupka. Tako diktator skoro, smelo  zaključi "da je sve živo glasalo u Kosjeriću protiv njega", a da je on, uprkos tome, pobedio. "I - šta mi možete?!". U svakom slučaju, postaje jasno da diktator neće tek tako sići sa vlasti i da nema tih izbora na kojima bi on izgubio. Izgleda da jedino to još nije jasno onima kojima bi trebalo da bude jasno i par koraka unapred.

Na stranu što je diktator navikao da izbore dobija i pre izbora, služeći se lažima, trikovima, prevarama, korupcijom, uglavnom bez potrebe da bilo šta objašnjava. Kome je jasno - jasno je! Ispostaviće se da je diktator izbore u Kosjeriću dobio van biračkog mesta. I dok je narod "kontrolisao" izbore na biračkom mestu, diktator je izbore krao "van biračkog mesta", skupljajući svoje kapilarne glasove na terenu, nesmetano i van očiju javnosti. Naiva...

Ekipa oko studenata spremna da se takmiči, moraće da igra pod diktatorovim uslovima, samo je krucijalno pitanje, je li spremna? Sada je sasvim izvesno, Vučić nikada neće priznati izborni poraz. Dve su dalje solucije. Prva (i manje verovatna) je generalni štrajk do ispunjenja zahteva, ali se već u mesecima za nama pokazalo da je generalni štrajk nesprovodiv. Druga opcija je motka u ruke, svakim danom ova opcija je sve izvesnija. Studenti su nas u maju vratili na sredinu marta, a sve se glasnije čuje da se traženjem izbora, u stvari, traži opravdanje za gotovo neminovno nasilje. Još nije kasno da se organizuje i sprovede generalni štrajk, jer gotovo je sigurno da studenti neće dobiti ono što traže ( osim da čekaju dve godine), jedino ako ima onih koji su spremni na žrtve u vidu ljudskih života, mada smo dovoljno (valjda) ginuli u prethodnom periodu. A, u stvari, tek kada rasčištimo sa diktatorom, sledi ono najkomplikovanije.

Kažu, da je Tadić "pao" kad su oligarsi počeli da ga napuštaju. Smatralo se tad, da je oko njega okupljeno oko 10.000 novopečenih oligarha koji ga finansiraju i štite. Iz ove perspektive, radi se o kulturnim ljudima koji su nas pljačkali u rukavicama. Ovi  današnji, Vučićevi, ne znaju za stid (očigledan primer je Vučićev kum - Kokeza, koji vedri i oblači građevinom sa još jednim kumom i Tvorzom u Majamiju sa  600 miliona i nešto evra našeg novca, početnog kapitala). Na sceni su drumska razbojništva, otvorena pljačka i nadasve iznošenje para u inostranstvo, našeg novca. Tako smo došli do stadijuma da posmatramo otvorenu pljačku, dok nam se pljačkaši smeju u lice. Faktički, posmatramo kako se na naše oči ološ bogati na račun običnog naroda koji je čak lišen i ličnog dostojanstva. Sa druge strane, srpska ološ demokratura je fenomen koji se mora ispitivati, razumeti i eventualno promeniti, uz pomoć znanja kolektivne psihologije. Samo tako se može razumeti pobeda današnje srpske ološ demokrature koja od aktivnih učesnika zahteva da budu, ostanu ili postanu ološ. Utakmica je počela, igra se otvoreno , ako želiš napred moraš postati ološ, moraš postati deo njih, u suprotnom, oni koji ne žele "ćaci dil" moraju da se dobrovoljno isključe iz svake građanske aktivnosti, čime nesvesno daju podršku uspostavljanju onoga protiv čega se bore, ološ sistema.

Na sceni je epska borba, pitanje je, hoćemo li biti ološ ili pristojan svet. Padom vođe ološa ništa nismo uradili ukoliko ološ ne demontiramo iz sistema, a to je upitan i dugotrajan proces. Problem je u tome što su se Botini lako odrekli svog tvorca, dok Vučić svoje još drži pod kontrolom, neke šalje u inostranstvo, a neki i dalje pljačakaju ovde. Vučićev glavni cilj je da totalno opljačka Srbiju i to pokušava da uradi preko EXPO-a 2027., 18 milijardi evra!!! Uključujući tu i Nacionalni stadion u situaciji kad 2/3 Srbije nema stanice za prečišćavanje otpadnih voda. Vreme ne radi za nas, štiti ga ološ, a Srbiju je pretvorio u poligon borbe ološa i pristojnog sveta.

Nema preletača u ovoj situaciji!!! Vreme nam, nažalost, curi!!! Ide Vidovdan...