Nakon sinoćnjeg nastupa predsednika Republike Srbije na TV Happy i izjava vezanih za aktivnosti kompanije Rio Tinto u dolini Jadra, Podrinjski anti korupcijski tim, udruženje NE DAMO JADAR i Koalicija organizacija protiv korupcije u životnoj sredini ističu da je predsednik države govoreći o projektu Jadar izneo niz neistina i poluistina u cilju obmanjivanja javnosti. Građani Srbije su sinoć po prvi put čuli da bi ukoliko kompanija Rio Tinto napusti dolinu Jadra država morala da obešteti firmu u iznosu od 100 milijardi, ali nismo čuli čega.

Aleksandar Vučić je gostujući u emisiji TV Happy naveo da proteste protiv rudnika litijuma organizuju Mlađan Đorđević i Dragan Đilas, što apsolutno ne odgovara istini. Proteste organizuju meštani doline Jadra i dotični gospodin Đorđević pokušava konstatno da iskazano nezadovoljstvo meštana prisvoji svojoj organizaciji ne bi li ubrao neki jeftin politički poen, što mu svakako neće biti dozvoljeno.

Predsednik Srbije je dalje samouvereno naveo da neće biti nikakve katastrofe u dolini Jadra. Interesuje nas kako je Vučić došao do ovog smelog zaključka? Uvidom u dokumentaciju ili? Ako se zna da će kompanija Rio Tinto godišnje u dolini Jadra proizvoditi i ostavljati od 1,5 do 2 miliona tona jalovine (kako oni vole da kažu „industrijskog otpada“), pitamo se o čemu predsednik priča? I da se u jalovini nalazi sama glina ili zemlja, mnogo je, a kamoli arsen, živa, olovo, kadmijum itd.

Tačno je da su sve Vlade počev od 2004. godine davale saglasnost kompaniji za istraživanja, ali je isto tako tačno da su njegove Vlade od 2012. godine zdušno nastavile taj kontinuitet i ne samo to, već je ministar Antić u ime Vlade 24. jula 2017. godine potpisao Memorandum o saradnji sa Rio Tintom čime se faktički i ozvaničio klijentelistički pristup naših vlasti prema ovom rudarskom hegemonu, čija je lista ekoloških i svih drugih nepočinstava po celom svetu poprilično duga i bogata.

PAKT, udruženje meštana „NE DAMO JADAR“ i Koalicija organizacija protiv korupcije pozivaju ovom prilikom Aleksandra Vučića da obelodani dokument po kome je država Srbija dužna da obešteti Rio Tinto u slučaju da mu se ne dozvoli da kopa u dolini Jadra. Ko je potpisao takav dokument ako postoji, zašto taj već nije u zatvoru? Udruženja pozivaju i Republičkog javnog tužioca Zagorku Dolovac da ispita navode Aleksandra Vučića iz sinoćne emisije da je neko iz kompanije Rio Tinto nosio koverte bivšoj garnituri vlasti, i pita ako predsednik zaista poseduje takva saznanja zašto ti ljudi već nisu uhapšeni i šta kompanija Rio Tinto još uvek radi u Srbiji?

Udruženja PAKT, „NE DAMO JADAR“ i Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine ističu da navodi predsednika da Srbija nije od 2004. godine ništa prihodovala od Rio Tinta, jednostavno nisu tačni. Istina, oni jesu mizerni shodno katastrofi koja se sprema, ali ipak postoje. Rio Tinto je državi prema obavezi plaćanja naknade za primenjena geološka istraživanja mineralnih i drugih geoloških resursa i naknade za zadržavanje istražnog prostora do sada uplatio 13.044.493,60 rsd. Ovo jeste mizeran iznos novca, ali eto zgodne prilike za predsednika da inicira izmenu Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara gde bi se renta za istraživanja podigla. Podsećamo, PAKT je krajem prošle godine uputio Skupštini inicijativu o izmenama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara gde se predlaže podizanje rudne renta za litijum na 25% neto prihoda kompanije.

Udruženja podsećaju predsednika da prihod države neće biti samo od rudne renti koja trenutno iznosi 5%, već i od poreza na dobit, koju Vučić sinoć u svom govoru nije spomenuo. Izračunato je da će Rio Tinto prema važećim cenama litijuma (a ona će sigurno samo rasti) za prvih deset godina eksploatacije iz zemlje izneti 4 milijarde evra, a da bi Srbiji uslovno moglo da ostane 300 miliona. Kažemo uslovno, jer postoji realna mogućnost da kompanija na kraju godine prijavljuje pozitivnu nulu u dobiti, a opravdano se sumnja da domaće institucije ne bi to bile u stanju da iskontrolišu.

Poštovani predsedniče, meštane doline Jadra niste pitali da li su za rudnik, ni Vi ni drugi pre vas. Rudnik litijuma nikako ne može biti razvojna šansa zapadne Srbije kojoj se od potencijalnih rudarskih aktivnosti smeši 2 miliona tona jalovine godišnje na 336 hektara, 300.000 tona koncentrovane kiseline, 942.000 tona slane vode i 28.488 tona soli godišnje. Umesto ovakve perspektive zapadne Srbije, obezbedite i podržite građane da se bave organskom proizvodnjom, jer će u 21. veku osim vode najznačajni resurs biti i poljoprivredno zemljište. Ovo je poslednje naše upozorenje, vratite svojim uticajem proces oko formiranja rudnika u legalne tokove, poništite nelagalno doneti Prostorni plan posebne namene za rudnik litijuma i prestanite jednom za svagda da se ponašate klijentelistički prema kompaniji Rio Tinto, jer vas nisu birali oni već građani Srbije.

Mi, Srbi, smo svetski šampioni u nekoliko sportova i u autodestruktivnosti. Istorija nam je puna dokaza za ovu tvrdnju, od Kosovskog boja, preko Prvog i Drugog svetskog rata pa do bombardovanja 1999.godine. Srljamo u bitke u kojima se unapred zna pobednik i što je najtužnije veličamo vođe koje su nas uvukle u te avanture. Mi smo evropski narod koji je najviše postradao kroz istoriju zbog viših ciljeva, uglavnom tuđih. Možda smo uvek bili na pravoj strani, ali nas je to debelo koštalo.

Na Kosovu smo ostavljeni da celu Evropa branimo od Turaka bez ičije pomoći i uspeli smo da odložili okupaciju Srbije na nekoliko decenija ali smo na kraju i pored silnih žrtava ipak bili okupirani skoro pet vekova. U Prvom svetskom ratu smo izgubili trećinu stanovništva, a u Drugom smo doživeli Jasenovac, Kragujevac, Draginac, Kraljevo, Sremski front i oba puta smo bili okupirani. I kad smo na kraju ratova pobeđivali ipak smo gubili, jer nismo umeli da ispregovaramo sa saveznicima ono što je najbolje za nas, nekad zbog njihovih interesa, a češće zbog naših megalomanskih ambicija. Sve ili skoro sve svoje poraze predstavljamo kao pobede i slavimo ih i dan danas. Vrhunac te prakse je ulazak u rat sa najmoćnijom vojnom silom u svetskoj istoriji, NATO paktom, 1999.godine. I tad smo okupirani i ta okupacija i dalje traje pri tom ne mislim samo na Kosovo već na celu Srbiju. Kosovo je faktički odvojeno od ostatka Srbije, proglasilo je nezavisnost, priznala ga je većina najmoćnijih zemalja sveta, a Srbija nema apsolutno nikakve ingerencije na tom delu svoje teritorije, to su činjenice koje su svima vidljive. Posle bombardovanja i dve godine nekog prelaznog perioda, sa padom režima Slobodana Miloševića, krenula je nevidljiva okupacija ostatka Srbije. Prvi put u našoj istoriji se nismo suprotstavili već smo svim silama pomagali okupatotorima naivno misleći da želi da nam pomogne da izdignemo iz pakla desetogodišnjih sankcija i ratova. U zemlju su se iz belog sveta vratili raznorazni "eksperti" i perfidno se implementirali u vlast zaposevši ključne funkcije. Jedan od retkih koji je shvatio šta se dešava im je surovo uklonjen sa puta, a njegovi istomišljenici su se povukli u strahu da ih ne snađe ista sudbina. Od 2003.godine okupacija teče, brže ili sporije, uz obilatu pomoć svake vlasti. "Eksperti" su rasprodali skor sve što je vredelo u ovoj državi a onda su od 2012. do 2015.godine uveli u posao novog izvođača radova pa se povukli u ilegalu odakle i dalje vuku konce dok on neometano rasprodaje resurse i pljačka narod i državu. Ostavili su svoje perjanice u vrhu vlasti i posmatraju sa strane kako se ostvaruju planovi njihovih poslodavaca. A poslodavci zadovoljno trljaju ruke i tolerišu bezakonje, korupciju, gušenje medijskih sloboda, targetiranje, kriminal, politički progon, kršenje ljudskih i građanskih prava i tapšao po ramenu izvođača radova iako on i njih po nekad "ošamari",prozove, optuži ali posao ide po planu pa mu oni i to oproste. Dok disciplinovano i bez pogovora sprovodi njihove planove može da priča o njima i radi svom narodu šta god mu padne na pamet. A narod, narod vidi stvari na različite načine, uglavnom u zavisnosti od karaktera i obrazovanja. Oni koji mogu da odu bilo gde, u glavnom visokoobrazovani, odlaze. Oni koji su pragmatični, sarađuju sa izvođačem radova i njegovom klikom i slepo brane svoje privilegije i sitne lične interese. Većina, koja razume o čemu se radi ćuti i trpi u strahu za egzistenciju (što je  opet lični interes) čekajući da ih neko drugi oslobodi. Postoje i oni, mnogo njih, koji veruju u ovaj "prosperitet" zavedeni svakominutnom režimskom propagandom i širenjem straha. Ovo sam počeo da pišem kao uvod za ovaj spisak trovača koji kruži mrežama, a stigao sam dotle da ću se samo osvrnuti na to. Pregledao sam onaj deo na kom su Loznički trovači i ustanovio da poznajem samo jednu osobu. Pitam se kako im isplaćuju te pare koje dobijaju za širenje maži i mržnje, kroz platu ili u kešu. Ne znam šta je strašnije od ta dva. Ako novac dobijaju kroz platu onda je to direktan udar na budžet ove države dok nam se deca leče preko SMS poruka, poljoprivrednici se bore za opstanak, bolnice razvaljene, lekari beže glavom bez obzira, jednom rečju država nam se urušava. Druga opcija je još strašnija, isplata u gotovini. Pitaju li se ti ljudi odakle je taj novac? Da možda nije od trgovine drogom, od nameštenih tendera, od provizija za izgradnju puteva, od koruptivnih radnji sa multinacionalnim kompanijama? Ne, njih to ne interesuje, važno je da je njima dobro, a to što je trgovina droge državni posao, što imamo nezabeležena zagađenja u Boru, Majdanpeku, Smederevu, Surdulici i širom Srbije, što Zrenjanin nema vodu skoro 20 godina, što imamo najveću stopu smrtnosti od pojedinih oblika kancera na svetu, baš ih briga. A mi malobrojni, koga  je briga, smo u njihovim očima mrski neprijatelji budale koje pišaju uz vetar i dovode sebe i svoju porodicu do ivice egzistencije.

foto - N1 info

Podrinjski anti korupcijski tim i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini pitaju predsednika Srbije „Na osnovu kojih činjenica i argumenata predsednik slepo veruje Rio Tintu?“. Organizacije ocenjuju da su sastanci sa predstavnicima Rio Tinta iza zatvorenih vrata pokazatelj koliko je ustvari projekat „Jadar“ transparentan. Sa druge strane ocenjuju, da su sva predhodna nepočinstva Rio Tinta širom sveta znak za uzbunu, a ne šansa za ekonomski razvoj.

Organizacije podsećaju predsednika da se ne smeju unapred donositi nikakve odluke u situaciji kada u Srbiji imamo pet rudarskih i nešto više od deset vodnih inspektora. Po važećim zakonima Republike Srbije, sporno je i da operater plaća tj. naručuje Studiju procene uticaja na životnu sredinu i da posle svega ne postoji poverenje naroda u institucije sistema da će se ovaj proces odvijati u interesu građana, zaštiti njihovog zdravlja i životne sredine. PAKT i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini podsećaju predsednika da nema mandat od građana da unapred odobrava ovakve projekte, kao i da od kompanije prima donacije za izgradnju nedostajuće infrastrukture. Organizacije podsećaju predsednika i da je Srbija, ma šta mi mislili, teritorijalno mala zemlja koja ne može da podnese Ling Long i GASPROM na severu, Zi Đin na istoku i sad Rio Tinto na zapadu Srbije. Vučić javnosti duguje odgovore i na sledeća pitanja :

- Čega se plaši i zašto ne dođe u dolinu Jadra da razgovara sa građanima?

- Zašto dopušta da Rio Tinto i dalje preti građanima eksproprijacijom i da se ponaša kao da će se projekat sigurno sprovesti?

- Da li je slušao izlaganja akademika Šolaje i Stevanovića, ali i profesora Grgura, Bulata, Krizmanića i Raičevića?

- Kako misli da opravda projekat "Jadar" koji će za 60 godina eksploatacije ostaviti 70,5 tona arsena pored same reke?

- Zašto se dopušta da Rio Tinto i dalje krije imena autora studija?

- Zašto se dopušta kompaniji da krije podatke o ulaganjima, kad će upravo iznos ulaganja biti umanjen kada se bude obračunavala rudna renta?

Jasno nam je da se sem par nacionalnih javnih preduzeća, sve prodalo u ovoj državi i da su na red došli prirodni resursi. Međutim, ovakvim projektima ne daju se samo prirodni resursi u bescenje, već se očigledno trguje i zdravljem građana Republike Srbije, što svakako nećemo dozvoliti.

piše: Miroslav Mijatović 

Do sada je u Loznici predato pet izbornih lista i to ovim redosledom: SNS – Srbija nesme da stane-Aleksandar Vučić,Ivica Dačić – premijer Srbije (SPS), grupa građana SMELO-Za bolju Loznicu-Dragan Pajić, Nada za Loznicu-Nećemo rudnik u Loznici-nacionalno okupljanje-Slaviša Miletić (DVERI, DSS, POKS) i "Srbija protiv nasilja – Dajana Đedović".Prema našim izvorima još dve liste skupljaju potpise, a radi se o Zavetnicima i grupi građana Ratnih vojnih invalida koju predvodi poznati loznički advokat. Reklo bi se na „prvu loptu“ za svakoga po nešto, no da vidimo i šta zapravo predstavljaju i kako se ponašaju prijavljene i još ne proglašene liste.

Naravno, u niskom startu prikupljanje potpisa dočekali su naprednjaci. Ako iskustvo iz prakse govori da je notaru potrebno do tri minuta po potpisu (jedan notar max 20 potpisa na sat) ostaje nejasno kako su loznički naprednjaci uspeli prve večeri da skupe 1000 potpisa? Socijalisti su predvođeni Milutinom Baštovanovićem uspeli za dva dana da skupe dovoljan broj potpisa, a skoro cela nedelja je trebala parlamentarnoj grupi građana Dragana Pajića da skupe potpise, čak šta više..Čaršija u Loznici bruji da su ostali „kratki“ za nešto više od 100 potpisa, pa je SNS „uskočio“ da pomogne. Mučila se i patriotska koalicija okupljena oko DVERI, a koju još čine DSS i POKS. Listu su nazvali „Nećemo rudnik“ i nema sumnje da će im kampanja biti zasnovana protiv rudnika Rio Tinta u dolini Jadra. Poslednju listu predala je ujedinjena prozapadna opozicija „Loznica protiv nasilja“ koju predvodi Dajana Đedović. Treba napomenuti da za sada „pune“ liste od 59 kandidata za odbornike imaju SNS, SPS i „Loznica protiv nasilja“. „U pucanj“ su ušli naprednjaci svečanim otvaranjem stadiona, dugo očekivanog i nikad privedenog kraju. Pozivi su slati deci u školama i omladinskim fudbalskim selekcijama, pa ipak tek par stotina dece na tribinama i hapšeni predsednik fudbalskog saveza bili su sve što je Vučića dočekalo u Loznici. Tek se nadzirala zakonom zabranjena upotreba dece u političke svrhe. Međutim samo dan kasnije u Koreniti na dečjem „Prelu“ iznenada su se pojavili ministarka za socijalna pitanja Darija Kisić-Tepavčević i gradonačelnik Loznice u ostavci Vidoje Petrović čime su grubo prekršili zakon i još jednom pokazali da neće prezati ni od čega kada je politička kampanja u pitanju. Kampanja je nastavljena najnižim potezima i današnjom posetom nosioca liste SNS vrtiću „Zvonce“ u Lešnici jer se očigledno dobio nalog da se bivši predizborni slogan „Za našu decu“ mora odbraniti dosledno i po svaku cenu, bez obzira na Ribnikar i Dubonu.

preuzeto sa sajta Grada Loznica - https://loznica.rs/

Deca nisu ostala po strani i dan ranije kada je na pet postavljenih pitanja predsedniku Srbije od strane predstavnika „Loznica protiv nasilja“ odgovorio „gradski odbor SNS“ neukusnim i krajnje neumerenim pismom koje je plasirano preko društvenih mreža i sajta stranke. Međutim, autori prvog „blatnjavog“ saopštenja pitaju Dajanu Đedović o čijem trošku je vodila dete u London pre par godina, iako su nam iz porodice Đedović potvrdili da imaju uredno sačuvanu dokumentaciju i račune sa tog putovanja. Verovatno gradonačelnik nije ni učestvovao u sastavljanju odgovora, jer sigurno ne bi smetnuo sa uma da bi se moglo po istom principu ne daj Bože otvoriti i pitanje finansiranja kluba malog fudbala enormnim ciframa (oko 30 miliona u 2022. godini) kao i to ko od čije familije sedi u Upravnom odboru kluba, kako je klub iz gradske kase putovao u Italiju kada je UEFA platila već te troškove i kako se desilo da u Italiji klub završi sa više „funkcionera“ nego li igrača, kao i ko je sve „putovao o računu kluba“ i ko je slikan u društvu koje nije iz uprave u hali u Italiji? Kada bi čovek bio zlonameran postavio bi to pitanje koje je i više nego legitimno pošto se radi o nepotizmu u samom vrhu grada. Ovako, na pitanja o prosečnoj plati u Loznici, ugnjetavanju radnika u fabrici MINT, katastrofalnom stanju u bolnici i lozničkoj Toplani koja duguje 600 miliona dinara, kao i o dugo obećavanoj a nikad izgrađenoj kanalizaciji, loznički naprednjaci odgovaraju preteći preko dece, podsećajući da je fabrike u Loznici zatvorio Đilas (kao gradonačelnik Beograda), a ne onaj koji je bio gradonačelnik Loznice i uz čiju pomoć je nastao onaj što sada pored opštine otvara zgradu koja nema parking mesta, a koji računa da će ih dobiti preko oduzimanja sportskog terena deci u OŠ Anta Bogićević....I to ceo grad zna...

I opet ta deca...Kao da smo zaboravili Ribnikar i Dubonu..kao da ne pamtimo dalje od sedmice...Ali pamti narod, a kazna uskoro sledi....17. decembar je blizu...

Bojim se da jedini pobednik ovih demonstracija protiv Rio Tinta ne bude niko drugi do, glavom i bradom, Aleksandar Vučić!

piše - Miroslav Mijatović - Podrinjski anti korupcijski tim PAKT

Kaže stara poslovica - "Paži šta želiš da ti se i ne ostvari!" I sad, ono što je trebalo da bude glavna tema protesta, a to je zabrana istraživanja i eksploatacije litijuma, ostaje da čeka neki sledeći trenutak. On kaže da ćemo studiju imati za nešto više od godinu dana, pa će se onda odlučivati. Tada će on biti na početku novog mandata, Skupština i Vlada takođe, neće morati da kalkuliše kao sada pred izbore, moći će malo i da pendreči ako zatreba. Ostavio je da stvar izgleda kao da je malo bliže odustajanju nego što je bio, što daje nadu koja može biti lažna. A i ne mora. Tako da, gde smo sa rudnikom? Pa tu smo. Na korak od projekta. Lokacijski uslovi su isporučeni od strane države, sledeći korak i ekser na sanduk je - građevinska dozvola! 

Međutim, pre građevinske dozvole državu i kompaniju "iza ćoška" čeka exproprijacija. Sudeći prema odnosu snaga na terenu, teško je i zamisliti da će se Vučić usuditi da narodu oduzima imovinu u korist strane kompanije, bar do 3.aprila. Okupatori su napali 06. aprila, a da li će Vučić napasti ranije, ostaje da vidimo. April nije daleko. Sa druge strane, protesti su krenuli povodom pokušaja ulaska "na mala vrata" Zakona o referendumu i Zakona o exproprijaciji. Od trenutka prvog pominjanja referenduma od strane Aleksandra Vučića za projekat "Jadar", adut protivnika rudnika bio je bojkot. Podsećam da na poslednjim izborima 2020. godine uz svu zloupotrebu javnih resursa, paralelnih spiskova, dovođenja "lenjih" na biračka mesta, SNS nije uspeo dobaciti na 50%+1. Međutim, i pored ove činjenice, propuštena je šansa da se odbrani uslov cenzusa za lokalni i regionalni referendum, drugim rečima "meko" se pregovaralo sa Vučićem i šansa je propuštena. Da li iz neznanja ili nekih drugih namera...nećemo za sad ulaziti u to.

Povučen je i zakon o eksproprijaciji, ali valja napomenuti da to praktično ljudima u dolini Jadra malo znači, jer je i dalje moguće sprovoditi eksproprijaciju na osnovu starog zakona, ali i Zakona o rudarstvu. Zadovoljni mogu biti meštani okoline Valjeva, Požege, Levača i Jagodine gde se planira ili su u toku istraživanja litijuma, jer je sprečen mehanizam privremenog oduzimanja imovine na 3+2 godine. I to je uglavnom rezime minulih protesta, utisak je, moglo se postići mnogo više. Današnja prenemaganja i ideje tipa "izborili smo se amadmanom za besplatno skupljanje potpisa" i krenućemo u pokretanje inicijative da Parlament (ukoliko sam dobro shvatio ideju) izglasa Moratorijum na iskopavanje i istraživanje litijuma, liči na razvodnjavanje, jer ne treba smetnuti sa uma da slede praznici, a potom i izbori što će u praksi značiti raspuštanje tog istog Parlamenta, pa analogno o peticiji neće imati ko da se izjasni.

I dok se vodi debata, šta i kako dalje, Rio Tinto je stigao do Lokacijskih uslova, a sledeći korak je građevinska dozvola, posle koje bojim se, nema povratka. Argumentacija da će se čekati Studija procene uticaja na životnu sredinu - ne pije vodu! U situaciji kada na Studiji radi preko 100 stručnjaka više od godinu dana, doći ćemo u situaciju javne rasprave u kojoj neće biti moguće za 20 dana ni iščitati tako obiman dokument, a kamoli napisati smislene i stručne primedbe.

Poslednji voz staje na peron još neizgrađene pruge Loznica-Valjevo. Gas ide, obilaznica ide, struja ide...exproprijacija STOP!

Aleksandre Vučiću,

Najljubaznije vas molim da moje ime više ne pominjete uz neistine koje ste izgovorili tokom zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, dana 03.02.2023. godine. Tada ste odgovorili narodnom poslaniku Aleksandru Jovanoviću Ćuti (ili Tući, kako ga ponekad oslovljavate): Pominjete profesora Ristića... Ja nisam hteo, pristojan sam čovek, pa neću da govorim... Pa vi pričate o čoveku koji je bio u revizionoj komisiji i za svaku hidroelektranu je uzimao pare za to. Onda, kako ponestalo para i kako su hteli nekog drugog da stave, onda sam protiv hidroelektrana i veliki sam borac. I svi ste takvi – dok ima pare u džep, može. A kad nemaju para u džepu, onda su svi drugi krivi. Pominjete pristojnost, zato dobro razmislite šta je „pristojno“ u vašoj izjavi, u skladu sa činjenicom da ste predsednik države i da mi obični građani očekujemo verodostojnost, pravdoljubivost i dobru nameru u svakoj reči koju izgovorite. Takođe, primetio sam da ste veoma osetljivi kada su članovi vaše porodice izloženi bilo kojoj formi medijske agresije. Šta mislite kako su se osećala moja deca dok su na društvenim mrežama čitala kako je predsednik Vučić prozvao prorektora Ristića? Deca, starosti 14 i 13 godina, su pitala: tata zašto se on bavi tobom, zar je to posao predsednika?

Tačno je da sam bio član Revizione komisije za projekte od značaja za Republiku Srbiju, pri Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i drugi profesori i stručnjaci sa državnih univerziteta, isključivo na osnovu stručnih i naučnih kompetencija, u periodu od 2010. do 2021. godine. Bio sam prvi član Komisije koji je izrazio protivljenje usvajanju projekta za MHE „Pakleštica“ na Staroj planini, javno govorio o štetnosti koncepta MHE, uništavanju životne sredine i gaženju prava lokalnog stanovištva (decembra 2017. godine). Dakle, gotovo 4 godine od istupanja protiv MHE bio sam član Komisije, sve do jeseni 2021. kada sam, iz meni nepoznatih razloga, izostavljen iz daljih aktivnosti. Nije tačno da sam se usprotivio gradnji MHE jer sam zamenjen nekim drugim članom Komisije. Tačno je da sam učestvovao u izjašnjavanju Komisije o prihvatanju tehničke dokumentacije za nekoliko MHE, ali samo do trenutka kada sam bio suočen sa činjenicama o njihovim negativnim efektima. Nije tačno da je razlog mog učešća u Komisiji ikada bio novac. Svi članovi Komisije, inače vrhunski stručnjaci u svojim oblastima, su dobijali više nego skromne naknade za svoj naporan i odgovoran rad.

Posle toga sam doživeo niz neprijatnosti od strane pojedinih investitora, novinara, bivših državnih funkcionera, prodavaca opreme, izvođača radova, dakle svih onih koji su bili u široko postavljenoj mreži interesno povezanih pojedinaca. Bilo je tu sudskih procesa, pretnji, pokušaja podmićivanja, novinskih napisa, „dobronamernih“ saveta. Srećom, reagovala je javnost Srbije kada su desetine hiljada ljudi podržale borbu za očuvanje srpskih reka i iskazale protivljenje očiglednom kršenju svih zakonskih i moralnih normi. Tu borbu je podržala Srpska akademija nauka i umetnosti, Akademija inženjerskih nauka Srbije, brojni fakulteti Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, drugim rečima, esencija srpske pameti i znanja.

Kada već govorimo o pristojnosti, do koje vam je toliko stalo, želim da vas podsetim na dva neispunjena obećanja, data 28.09.2019. godine:

 odlazak u selo Rakitu (opština Babušnica) gde su tokom gradnje MHE „Zvonce“ prekršena najmanje četiri zakona (o vodama, šumama, zaštiti prirode i vanrednim situacijama). Dokazi o kršenju pomenutih zakona su predočeni vama i državnom sekretaru u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je izdalo građevinsku dozvolu;

 formiranje državne komisije koja bi razmatrala sve izdate i tražene dozvole za gradnju MHE, kao i analizu rada onih u pogonu.

Učestvovao sam u radu Revizione komisije kada su odbijeni zahtevi za odobrenje projekta gondole na kalemegdanskom platou, posle predstavljanja neoborivih argumenata kolega sa Građevinskog, Elektrotehničkog i Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Takođe, poznato je da sam javno istupao, pored ostalih učesnika, u demontaži litijumske prevare koja bi od Loznice, Valjeva, Požege, Jagodine, Rekovca, Gornjeg Milanovca, Čačka stvorila spaljenu zemlju, zagađenu pustinju i reke unesrećenih, bolesnih ljudi. Razmislite Vučiću, o čemu se radi ako se raseljava narod sa zemlje svojih čukundedova, uništavaju njive, šume, vode, živi svet, a zarad profitnog interesa stranih rudarskih kompanija i pohlepe korumpiranih bednika iz srpskih institucija. Ako strana kompanija maše „Akcionim planom za relokaciju stanovništva“, ambasadorke Australije i Velike Britanije javno promovišu projekat uz sadejstvo neponovljive Zorane Mihajlović, Vlada Srbije formira radnu grupu za implementaciju projekta „Jadar“, dok Ana Brnabić tvrdi da projekat nema podršku države!? Šlag na tortu: ratni huškač i lažov Toni Bler ugovara sastanke predstavnika naše države sa rukovodiocima „Rio Tinta“ u Londonu. O čemu se ovde radi?

Ako je nešto nejasno, podsetiću vas na izjavu Angele Merkel koja je iskazala interes Nemačke za srpski litijum (iako ga imaju u dolini Rajne), dok sekretar za unutrašnju trgovinu EU Tijeri Breton (iz Francuske, koja takođe ima litijum) govori o potrebi da se iskoriste svi evropski potencijali kako bi se smanjila zavisnost od Kine, iako je to u koliziji sa zaštitom životne sredine. Dejvid Bojd, specijalni izvestilac Ujedinjenih Nacija za ljudska prava i životnu sredinu, piše u svojoj knjizi „Žrtvovane teritorije‐ 50 najzagađenijih mesta na svetu“, da su najugroženije lokacije upravo zone rudarenja i prerade ruda. Naravno, Srbija ima svoje „počasno“ mesto među 50 najzagađenijih lokaliteta na svetu: grad Bor i okolina. Evropska komisija je izdala publikaciju u kojoj je navedeno da najveće zagađenje zemljišta i vazduha na prostoru Balkana izazivaju aktivnosti u domenu rudarstva i prerade ruda. Trebalo bi da znate da više od 10.000 ljudi godišnje umire od bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha, da su brojni srpski gradovi po nekoliko dana godišnje najzagađeniji na svetu, da imamo najveću stopu smrtnosti od raka pluća na svetu. Prema poslednjem popisu broj stanovnika je smanjen za više od 500.000 hiljada, imamo veoma nizak natalitet i jedna smo od najstarijih nacija na svetu, sa prosekom godina 43,5. Verujem da ste bili dobar student prava ali ne očekujem da znate dovoljno o degradaciji ekosistema, uništenju biodiverziteta, zagađenju površinskih i podzemnih voda, zemljišta i posebno vazduha. Kao diplomirani pravnik možete da poradite na doslednoj primeni zakonske regulative kako bi zaštitili životnu sredinu, ne zato što to hoće neki ekolozi, već da bismo zaustavili epidemijske razmere svih vrsta kancera, autoimunih bolesti i svakogodišnje desetkovanje brojnog stanja srpske populacije. Teško da će nam vredeti privredni rast ako zagadimo sopstveni životni prostor i upropastimo zdravlje nacije.

Srbija ima 4,5 miliona hektara obradivog zemljišta a izvozi godišnje poljoprivrednih proizvoda u vrednosti svega 3,5‐4 milijarde evra. Istovremeno, Holandija sa 1,5 miliona hektara obradivog zemljišta izvozi godišnje više od 80 milijardi evra od poljoprivrede. Dakle, zemlja koja ima 3 puta manje obradivog zemljišta zaradi 20 puta više novca od izvoza hrane nego Srbija! Srbija navodno ima rezerve od 500 tona zlata koje vrede 30 milijardi dolara, što je moguće iskopati i preraditi u narednih nekoliko decenija, uz strašne razmere degradacije životne sredine i ugrožavanje javnog zdravlja. Naravno, od projektovanih 30 milijardi dolara zarade Srbiji bi ostalo najviše 10%, dakle 3 milijarde za nekoliko decenija. Poljoprivreda može da nam donese dodatnih 10 milijardi dolara svake godine uz odgovorniji i pošteniji pristup prema našim proizvođačima, bez uništenja životnog prostora. Zašto ne radimo ono što se više isplati i suštinski doprinosi razvoju države i dobrobiti naroda?

Pomenuli ste me usred rasprave o Kosovu i Metohiji, što je mnogo važnija tema od mene i kad je već tako želeo bih da vam iznesem lični stav po tom pitanju: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija predstavlja integralni deo Republike Srbije, koji je trenutno okupiran, ali kada se steknu okolnosti biće vraćena u administrativno‐ pravni poredak Republike Srbije. KiM smo izgubili u XIV veku i onda smo nekoliko vekova sanjali da ga vratimo. Taj san je oblikovao naše narodno biće, predstavu o smislu ovozemaljskog života i pretvorio se u javu jeseni 1912. godine, kada smo za nekoliko dana povratili ono što nam pripada. Zapadni varvari su nam oteli KiM juna 1999. godine posle divljačke, nelegalne i kriminalne akcije NATO pakta. Bili smo sami i slabi i morali smo da se povučemo, što je za posledicu imalo brutalno etničko čišćenje i proterivanje više od 250.000 Srba. Međutim, već tada je započeo san koji traje već 23 godine i za 5, 10, 50 ili 500 godina svanuće jutro kada ćemo opet krenuti po ono što je naše, i tu vreme ne znači ništa. Takođe, savetujem vam da ni pod kojim uslovima, pritiscima i pretnjama ne uvodite sankcije Rusiji, jer Rusima to ne bi mnogo naudilo ali bi nama oduzelo dostojanstvo i pravo na samopoštovanje, a kao što znate čovek bez tih osobina i nije neki čovek. Dodatno, Zapad bi izlio bujicu prezira zbog iskazane slabosti i pojačao pritiske na sve noseće stubove naših vitalnih državnih i ekonomskih interesa.

Pre nego što ponovo razmatrate probleme srpske energetike i oduševljeno govorite o norveškim stručnjacima, imajte na umu da SANU, Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS), naši univerziteti i instituti imaju neograničen stručni potencijal da reše svaki problem. Zapitajte se zašto AINS nema zakonski uređen status, stalne prostorije, način finansiranja, iako predstavlja najvredniju stručno‐naučnu asocijaciju inženjera ne samo u Srbiji nego i regionu. Svaka uređena zemlja bi bez odlaganja rešila ta sporna pitanja i iskoristila ponuđeno znanje, posebno u svetlu činjenice da akademici imaju jaku i iskrenu želju da rade za dobrobit Srbije. Ovom prilikom neću govoriti o potencijalima našeg IT sektora, mašinske industrije, naučno‐tehnoloških parkova, vezi turizma i zdrave životne sredine. Bilo koja ekonomska delatnost mora da zadovoljava javni interes, odnosno, interes većine građana Srbije, nikako profitne zahteve pojedinaca i njihovih kompanija. Sve drugo nas pretvara u modernu koloniju i jeftinu resursnu bazu, sa značajno pogoršanim stanjem životne sredine i zdravlja naših ljudi. To bi bio očigledan gest nacionalne izdaje i prezira sopstvenog naroda.

U nadi da ste neke stvari bolje razumeli,

Ratko Ristić

prorektor Univerziteta u Beogradu

U Beogradu, 05.02.2022. godine

Aleksandar Vučić i Ana Brnabić objavili su ovih dana svečano sa vrha Kablama rat ekološkim aktivistima i njih dvoje treba da znaju da neće biti mira dok im ne vidimo leđa. Pored nepočinstava koje otvoreno čine nad prirodom u Srbiji, pomenuti dvojac uveliko rukovodi i hiperprodukcijom zakonskih odredbi, gde u galimatijasu nadolazećih zakona teško može i da se isprati šta se predlaže, a šta na brzinu usvaja.

foto: N1

Tako smo juče saznali da sledi usvajanje Zakona o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. Poznato je da već nekoliko godina nad Srbijom stoji uslov u klasteru 4 ili Poglavlju 27 kada je u pitanju usklađivanje Zakona o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu sa evropskim normama. Bilo je i previše vremena da se otvori ozbiljna diskusija na ovu temu povodom vrlo značajnog Zakona, ali je Aleksandar Vučić još jednom ogolio svoju potrebu da vlada autokratski ne dozvoljavajući druga viđenja i predloge.

Naime, dužni smo javnost objasniti šta narod Srbije čeka usvajanjem Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, a najslikoviti je primer slučaja Rio Tinta i rudnika litijuma. PAKT je objavio da je Rio Tinto plaćao domaće fakultete odnosno najumnije ljude ove države iz raznoraznih oblasti. Fakulteti su odbili da objave šta su to za Rio Tinto radili, kao i imena profesora. Problem je u tome što se većina tih profesora nalazi na listi ministarstva koje imenuje Regulatorno telo da oceni Rio Tintovu Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, pa možemo doći u situaciju da su ista imena radili istraživanja za Rio Tinto, a potom učestvovala u Regulatornom telu koje će ocenjivati Studiju koja je urađena na osnovu njihovih nalaza. To i takvo „Regulatorno telo“ nema pre svega jasan pravni status, ali ni potreban integritet i nezavisnost od Vlade i ministarstva.

Hitnim usvajanjem Zakona o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, propuštena je prilika da se krene sa izgradnjom poverenja u institucije sistema, tako što bi se recimo, za projekte za koje postoji uznemirenje javnosti raspisao međunarodni tender za sastav Regulatornog tela koje bi na nezavistan način ocenilo predloženu Studiju. Drugi način je, da se Regulatorno telo i svi naučnici koji učestvuju u njemu učine nezavisnim organom sa stepenom nezavisnosti barem poput Kancelarije poverenika od javnog značaja.

Nažalost, imamo posla sa ljudima koji misle baš suprotno! Koji zarad svoje lične zarade i političkih poena imaju plan da Srbiju pretvore u Evropsku deponiju.

Da je drugačije makar bi u članu 26. bio predviđen rok za primedbe na Studiju duži od 30 dana, jer je gotovo nemoguće zamisliti da aktivisti, pa i stručna lica, pored svojih redovnih obaveza pročitaju i analiziraju oko 100 stranica Studije i napišu obrazložene komentare. Takav je bio slučaj sa Studijom Rio Tinta koja se na javnoj raspravi našla, gle čuda, pred novogodišnje praznike.

Pošto ništa od navedenog nije urađeno pozivamo Vladu da iz Skupštine povuče ovaj Predlog zakona i da se ne bi uludo propuštala prilika da se zakonskom regulativom život građana Srbije učini kvalitetnijim i zdravijim.

Koalicija za integritet, koju čine Biro za društvena istraživanja - BIRODI, Podrinjski antikorupcijski tim-PAKT i Institut za istraživanje korupcije – Kareja zahtevaju od Agencije za sprečavanje korupcije da utvrdi da li su poslanici Srpske napredne stranke, koji su izabrani na listi „Aleksandra Vučić – Srbija ne sme da stane“, u zavisnom odnosu prema predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, imajući u vidu:

Da Aleksandar Vučić ima najmanje četiri puta veći rejting od Srpske napredne stranke koja noseća stranka liste „Aleksandra Vučić – Srbija ne sme da stane“ i da je izborni rezultat ove liste u velikoj meri zavisan od rejtinga predsednika Republike;

Da je Aleksandar Vučić dao svoje ime, a time i svoj rejting listi „Aleksandra Vučić – Srbija ne sme da stane“,

Da je Aleksandar Vučić promovisao listu „Aleksandra Vučić – Srbija ne sme da stane“ u kampanji i sa pozicije predsednika Republike;

Da je lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ osvojila najmanje 128 poslaničkih mesta i da su poslanici Srpske napredne stranke u prilici da ne sankcionišu neustavno ponašanje predsednika Republike.

Imajući u vidu član 6. Ustava Republike Srbije koji glasi „Niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima“ odnosno njegovu zakonsku operacionalizaciju u članu 40. stav 2. Zakon o sprečavanju korupcije, koji glasi „Javni funkcioner ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice.“ smatramo da su poslanici na listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ u zavisnom odnosu spram predsednika Republike.

Naime, predsednik Republike Aleksandar Vučić je listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ dao rejting, a poslanici će po drugi put od 2020. biti u prilici za zaštite od kažnjivosti predsednika Republike za kršenje Ustava na šta su u obavezi po članu 118. Ustava Republike Srbije.

Kao meru za regulaciju ovog rizika predlažemo formiranje Savetodavnog panela pri Agenciji za sprečavanje korupcije koji će se baviti utvrđivanjem kršenja ustava od strane predsednika Republike, a čiji će članovi biti: predstavnik Venecijanske komisije, dva profesora Ustavnog prava koji će biti izabrani na predlog pravnih fakulteta u Srbiji i inostranstvu.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ne može čudom da se načudi, zašto je Vlada „obustavila“ projekat rudnika litijuma. Posebno mu nije dobro kada je video cenu litijum-karbonata na svetskom tržištu. Kaže predsednik, da se tom odlukom izgubilo blizu 4 milijarde dolara, ali hajde da prođemo kroz činjenice i da vidimo ko je ovde u gubitku i koliko, i ko je u potencijalnoj zaradi od 4 milijarde dolara?

Piše: Miroslav Mijatović - Podrinjski anti korupcijski tim - PAKT

Kada smo pre dve godine analizirali potencijalnu dobit za obe strane ( Rio Tinto i narod Srbije),  pokušali smo da sagledamo vredi li i koliko košta šteta koju bi potencijalni rudnik proizveo po zdravlje građana Srbije i životnu sredinu. Podsetimo, u tom trenutku tona litijum-karbonata koštala je 5.782 evra po toni. Planirani i proračunati prihodi kompanije izgledali su ovako:

Međutim, u tabeli su prikazani projektovani prihodi Rio Tinta na osnovu njihovih iskazanih podataka, ali celoj računici morali su se pridodati i evidentni troškovi ulaganja. Ovaj proračun urađen je na bazi najava Rio Tinta o ulaganju od 1.800.000.000 evra ( cifre su se menjale i u poslednjim izjavama nadležnih u kompaniji iznosile su 2,4 milijarde dolara) i nisu ukalkulisana značajna ulaganja države u izgradnji brzog puta Šabac-Loznica i njegovog spajanja sa putem Loznica-Valjevo u dužini od 13,4 km kroz Grad Loznicu, izgradnja gasovoda Valjevo-Loznica, kao i izgradnja pruge Loznica-Valjevo za potrebe samog rudarskog postrojenja. Troškovi su obračunavani prema cenama iz 2020. godine u evrima.

Nivo naknada za korišćenje mineralnog resursa (rudna renta 5% od NETO prihoda), iznosio bi oko 7,6 miliona evra godišnje od trenutka kada bi kompanija prikazala da je otplatila investiciju, uz uslov da korporacija prikaže realni neto prihod ( i ne „budži“ rashode) i kada bi država bila sposobna ovaj iznos da naplati, pa samim tim i iskontroliše. Sudeći po stanju domaćih institucija, država ovakva kakva je trenutno, neće biti to u stanju da realizuje. Naplata poreza na profit od 15% bila bi na nivou od oko 23 miliona evra godišnje, a opet pod uslovom da Rio Tinto ne prikaže nadležnim organima profit od 3 - 10% ili čak “pozitivnu nulu” u poslovanju. Znajući moć i iskustva drugih Vlada u svetu sa kompanijom, teško je poverovati da će domaće institucije biti u stanju da proveravaju verodostojnost podataka koje će prikazivati kompanija. Na ovu računicu treba dodati da Bord direktora Rio Tinta iz Londona više računa na zaradu od skoka akcija ćerke firme nego li na prikazanu neto dobit u Srbiji. Teško je verovati i da na rast akcija Rio Tinta može da utiče famozni „neto prihod“, već informacija kompanije o ukupnim ostvarenim prihodima kao i sam rast proizvodnje.

I tu dolazimo do krucijalnog pitanja za Srbiju i njeno rukovodstvo. Ono se ne odnosi na eventualni rudnik litijuma (za koji smo sigurni da ga neće biti – bez obzira na cenu), već na mnogobrojne lokacije po Srbiji gde su već u toku rudarski projekti ili gde se uveliko planiraju. Kako su i na koji način od strane predsednika i njegovih saradnika štićeni interesi građana Srbije? Da li je Srbija svedena na koloniju i protektorat gde se narodu zamazuju oči sa mizernim platama i rudarskim radnim mestima, dok kajmak skidaju privatne kompanije uz pomoć korumpiranih političara. Pitate se kako? Gde su dokazi? Verujte, oni su itekako vidljivi i opipljivi, upravo kroz primer projekta u dolini Jadra.

Jedino što je tačno predsednik izgovorio pre par dana u spornoj emisiji na jednom ružičastom kanalu je, da je cena litijum-karbonata van svih projekcija skočila na enormnih 70.000 dolara! (cena varira iz nedelje u nedelju, pa ćemo u daljoj računici uzeti 70.000 dolara)

Pomenuta cifra od 4 milijarde, od kojih je predsedniku prvo pošla voda na usta, ustvari predstavlja ukupan prihod Rio Tinta pri trenutnoj vrednosti litijum-karbonata. Treba istaći da se litijum-karbonat trenutno indeksira samo na Kineskoj berzi, gde se trenutno trguje ovim akcijama. Verujemo da je predsedniku pošla voda na usta, ukoliko je planirao da kupi po neku akciju Rio Tinta, jer bi te 4 milijarde dolara samo uticale na skok akcija kompanije (čitaj privatne džepove), dok narod Srbije ništa ne bi imao od toga. I tu nije kraj, već tek početak ove čudne Vučićeve računice.

Naime, u „Vučićevoj matematici“ nigde se ne pojavljuju troškovi Rio Tinta, koji su 2020. godine projektovani u računici PAKT-a na 398.554.000 dolara. U uslovima svetske krize i evidentnog rasta cena, ovaj iznos troškova slobodno možemo pomnožiti sa 2. Međutim, na predsednikov iznos od 4 milijarde ukupnih prihoda Rio Tinta, stvarna neto zarada bi bila projektovana na 1,13 milijardi dolara, od čega bi rudna renta od 5% (pod gore pomenutim uslovima da se prikažu stvarni neto prihodi – malo verovatno) iznosila 56.432.691 dolara koja bi se potom u odnosu 40%-60% delila na lokalnu samoupravu i nacionalni budžet. To znači da bi lokalna samouprava u Loznici dobila daleko manje od najavljenih 300-400 miliona dolara (za koje se predsednik galantno „otvorio“ najavljujući od Loznice srpski Tokio), odnosno dobijala bi u najboljem slučaju 22.573.076 dolara. Bitno je napomenuti da do ovih iznosa postoji mnogo „AKO“ i oni se kao takvi ne mogu smatrati pouzdanim ni u kom smislu, kao ni hipotetička računica koju smo izveli ovim povodom.

Otvarajući se prema stranom kapitalu, Kina je uspostavila koncept „Joint venture“ ili neki vid javno-privatnog partnerstva u kome narod i kompanija dele akcije u odnosu 49,5%-49,5%, dok 1% iliti takozvanu „zlatnu akciju“ zadržava Vlada. Koncept je da se stranom ulagaču prepusti upravljanje kompanijom uz ravnopravnu zaradu svih akcionara tj. pravednu raspodelu dobiti, dok bi krupne i bitne odluke (čitaj kontrolu nad projektom) držala Vlada sa „zlatnom akcijom“. Na ovaj način Kinezi su napravili otklon od surovog američkog kapitalističkog modela iz 19. veka u kojem su se potrebe naroda za boljim i kvalitetnijim životom svodile na puko radno mesto i diskutabilnu platu. Ne bih ulazio u dalju razradu Kineskog koncepta (koji ima nekih drugih mana), ali osnovno je pitanje, zašto se Vučić i Siniša Mali nisu bar držali Kineskog modela kada su u bescenje Kinezima u Boru na izvolite poklonili rudnik, a po istom principu se planira njih još 40!? Zašto u tom slučaju nije primenjen model u kojem bi narod bio ravnopravni vlasnik akcija kao i Zi Đin uz upravljačko pravo koje bi imala Vlada? Shvatamo li na kakvu vrstu prevare pristajemo i koji je obim pljačke građana Srbije?

Za kraj, a nakon uslova svih uslova o potpunoj zaštiti životne sredine, prvi i osnovni zahtev građana Srbije prema vlastima mora biti odustajanje od koncepta proglašavanja javnog interesa za projekte privatnih kompanija i promena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima u kojem bi se odustalo od surovog i pljačkaškog kapitalističkog koncepta, gde se interes građana gleda samo kroz radna mesta.

AKCIJE NA SUNCE GOSPODO, Norveška nije tako daleko!

*Ovaj text je nastao u okviru projekta “Less corruption-Higher Quality Enviroment”, koji je podržala European Endowment for Democracy. Stavovi i mišljenja izneti u tekstu ne održavaju mišljenje i stav donatora.                                                                                    

Piše : Miroslav Mijatović

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić skinuo je sve maske i rukavice i prikazao nam se u pravom i originalnom izdanju Šefa kriznog štaba Rio Tinta. Jedini vlasnik pravde i istine, famozni šef kriznog štaba, velikodušno se usudio da narod ponudi i referendumom, reklo bi se galantno, ali uz uslove da neinformisani narod prvo čuje istinu, gotovo u vapaju apelujući na jednake referendumske uslove. Dakle, u najavi imamo neravnopravnu borbu – sa jedne strane bandita i drumskih razbojnika oličenih u golorukom narodu i sa druge, pravdoljubivu i prepoštenu rudarsku multinacionalnu kompaniju sa šefom kriznog štaba na čelu.

Drugi čin, dramaturgija...Tri kutije šibica okrenute natraške. Traži se kuglica, kutije šibica meša Rio Tinto. Okupljeni narod gleda u kutije, dok sa strane sija odgajeni nokat malog prsta kompanije, premazan sa nekoliko slojeva kvalitetnih lakova iz Jukatana, Ugande i Madagaskara. Na opšte iznenađenje prisutnih šibicu podiže samouvereno šef kriznog štaba, i pogađa! Rio Tinto isplaćuje, nov krug, šibice se ponovo mešaju, šef kriznog štaba ponovo podiže kutiju i ponovo pogađa! Narod ga sa divljenjem gleda, kako majstorski dobija, šef zna znanje! Rio Tinto ponovo meša, ovog puta šef kriznog štaba obraća se prisutnom narodu – hoćemo svi, pola-pola!? Narod lakomo vadi pare, mudrom dobitniku se veruje, on zna gde je kuglica! On ipak veruje narodu, narod je za njega Bog, više očiju bolje vidi. Nakon kratkih konsultacija narod se složi koju kutiju da podigne, šef kriznog štaba se složi sa odlukom jerbo, glas naroda je za njega glas Boga. Diže se prazna kutija, narod ostaje bez para, zarada Rio Tinta je enormna, kuglica je na sigurnom, pod lakiranim noktom!

Čin pre drugog, narod odbija referendumsku ponudu. Nije mu do demokratije, sve dok mu je medija sa nacionalnom frekvencijom. A nije toliko ni do medija, koliko do domaćih jasli (budžeta) i krava muzara (javnih preduzeća). Zna šef kriznog štaba da bi narod radije poljoprivredu, nervira se. Spominje majning i ide dalje, refajning(!) – uskliknu on, narod ga bledo gleda. Katode! Baterije! Leteći automobili! Pojača narativ u nadahnuću šef izbornog štaba, oseća pravi trenutak, za to se školovao...3,4 milijarde! 450 000 vozila! Šta bre 3,4, ma 19,7 milijardi! Gotovo, evo ih u džepu (kao na pijaci će šef kriznog štaba). Pa daj taj referendum, samo da te više neslušamo, popusti neoprezni narod. Al’ ne može klot referendum, reče šef kriznog štaba. Prvo da nam date sve paralelne biračke spiskove vaših sigurnih glasova jer to je nefer sa vaše strane, vratite pokradene džipove sa kojima kružite po rudarskom polju i plašite Rio Tinto. Da se malo i razmenimo, vi nama po kojeg stručnjaka, a mi vama ove naše sa falš diplomama, prebacićemo vam i po kojeg naučnika bez integriteta da vam se nađe i da vidite kako je i sa takvima raditi. Da smanjite kortikosteroide i obuzdate hijene da prave „nevolje“. Uz uslov da ja i Rio Tinto odredimo referendumsko pitanje, saopšti samouvereno šef kriznog štaba. Koje bi bilo refurendumsko pitanje? - pita narod.

Da li ste za MAJNING ili RIFAJNING ?

Samo par dana nakon priznanja v.d. direktora Puteva Srbije da je sve tačno oko kriminalnog prenosa nadležnosti sa javnog preduzeća na privatnu firmu Rio Sava exp., od strane predsednika države javnost je obaveštena da je potpisan sporazum o izgradnji obilaznice oko Loznice, koju bi trebalo da gradi kineska kompanija Power Construction Corporation of China, bez ikakvog predhodnog tendera, kao što je uostalomi Rio Tinto uveden u Srbiju.

Izostaje po ne pisanom pravilu bilo kakvo objašnjenje odgovornih kako to da su za državu Srbiju povoljniji upravo oni poslovi u kojima su isključeni i konkurencija i domaći pravni propisi. Niko od nadležnih još uvek nije obavestio građane Srbije kako je i kada konkurencija postala neprijatelj kvaliteta, povoljnijih cena i kvalitetnijih radova. Javnost u Srbiji treba da zna da Aleksandar Vučić direktnim pogodbama sa stranim kompanijama čini da kreditna zaduženja postaju još skuplja, država sve zaduženija, kasa sve praznija, a kriminal i samovolja jednog čoveka – sve veći.

Što se tiče obilaznice oko Loznice, gradonačelnik i njegovo rukovodstvo je ubeđivalo javnost da se radi o javnom interesu i infrastrukturnom napretku, Zoran Drobnjak se potom naciji smejao u lice i priznao da ništa od predhodnog nije tačno i da je istina da projekat i dokumentaciju radi Rio Sava i da ne zna ko će to platiti, da bi glavni mastermajnd čitavog projekta saopštio da u posao izgradnje zaobilaznice uvodi Kinesku firmu, bez ikakve bojazni i strepnje da će kad tad odgovarati za sva nepočinstva koja je učinio prema svom narodu.

Veća ti obilaznica oko Loznice treba Aleksandre Vučiću, i tebi i Zorani Mihailović, Ireni Vujović, Ani Brnabić i Tomislavu Momiroviću jer je ova što je planira Rio Tinto suviše mala da nas zaobiđete u širokom luku i jer već više od godinu dana izbegavate doći u Nedeljice na poziv naroda. Kada Šreder drži slovo na stranačkom mitingu ili Angela Merkel crta pravce međunarodne politike, tada se oni ne pitaju o Kosovu, ali se stranačke falange šalju na sve koji dolaze u Nedeljice da makar čuju u kakve si nas probleme uvalio.

Kasno je za obilaznice predsedniče, tapije i parcele koje smo vam namenili pokloniti stoje, vaše je samo da ih preuzmete i počnete sa izgradnjom domova sa pogledom na rudnik i deponiju. Čekamo i ostale, Zoranu Mihailović, Anu Brnabić, Irenu Vujović, a što da ne i Zorana Drobnjaka. Samo pod tim uslovima biće rudnika i nikako drugačije! Nikakvi referendumi i exproprijacije nas neće pomeriti sa našeg vekovnog ognjišta, u to budite sigurni! O svakodnevnom kršenju Ustava i pravnog poretka Srbije, verujemo da će te se vrlo brzo izjašnjavati pred nekim drugim organima.

Kaže se u Saopštenju za medije koji potpisuju:

- Savez ekoloških organizacija Srbije - ZNAMO DA NE DAMO,  

- Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini,

- NE DAMO JADAR i

- Podrinjski anti korupcijski tim - PAKT;

Povodom poslednjih istupa Zorane Mihailović u javnosti i insajderskih informacija da se podizvođač kompanije Rio Tinto sprema da uveze mašine u dolinu Jadra, udruženja NE DAMO JADAR, PAKT i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini upozoravaju prevashodno javnost, ali i ministarku, predsednika i kompaniju, da se radi o opasnim namerama koje narušavaju ustavni poredak u državi i da građani neće to mirno posmatrati.

foto - Stalex

Ukoliko Rio Tinto pokuša da uveze mašine u dolinu Jadra, kako se najavljuje, blokiraćemo sve ulaske u dolinu i svoja polja branićemo svojim telima. Nema prolaska za mašine Rio Tinta dok Zorana Mihailović – najveći prijatelj i glasnogovornik kompanije unapred zna da se radi o najnovijim tehnologijama, pa da nam to makar saopštava tehnolog, a ne ekonomista! Nema prolaska za mašine dok se narodu „mažu oči“ prividnim i fingiranim referendumom, dok Rio Tintu naše institucije uredno servisiraju izmene Prostornog plana područja posebne namene, odobravaju novu lokaciju za jalovinu pored reke, lokacijske uslove i izmene lokacijskih uslova i razbijaju uticaj na životnu sredinu na tri odvojene studije, dok sa druge strane Ustavni sud i dalje ćuti na 1600 Inicijativa za ocenu ustavnosti Uredbe Vlade od marta 2020. godine. Nema prolaska za mašine Rio Tinta dok kompanija i naši fakulteti uporno kriju imena profesora koji su radili studije za Rio Tinto, a Agencija za zaštitu životne sredine nasumično donosi sramotne zaključke dok joj vd direktor sedi u Radnoj grupi za implementaciju projekta „Jadar“. Nema prolaska za mašine Rio Tinta sve dok nas Zorana Mihailović, Ana Brnabić i Aleksandar Vučić ne uvere da su prodali svu svoju imovinu i kupili imanja pored rudnika gde će nastaviti da žive. Samo to je uslov da prihvatimo nepristojne ponude i prazna obećanja njih i njihovih saboraca iz kompanije Rio Tinto.

Do tog trenutka apelujemo na sve nadležne u ovoj državi i kompaniju Rio Tinto da se ne igraju sa vatrom i ne provociraju ogorčeni narod, jer je nama dogorelo do noktiju i više nemamo kud. Uvereni smo da će vojska i policija, kao i u mnogim teškim trenutcima za Srbiju biti uz svoj narod, a ne uz one kojima je profit preči od budućnosti, zdravlja dece i svog naroda.

NEMA PROLASKA ZA MAŠINE RIO TINTA!

Vučićev nerazdvojni saradnik i poslušnik Zoran Drobnjak – direktor JP „Putevi Srbije“ potpisao je punomoćje kompaniji Rio Sava exp. 29. decembra 2020. godine da u ime i za potrebe Puteva Srbije pribavlja tehničku dokumentaciju i realizuje zahteve pred drugim državnim organima u vezi državnog puta IB reda broj 27 Loznica-Valjevo. Ovo je krunski dokaz da se vrh države, na način koji nije zabeležen ni u banana republikama, ponaša kao posilni krupnog kapitala, ali i dokaz da je projekat Jadar unapred dogovoren, a da su najave referenduma čista farsa i obmana velikih promotera, po zlu čuvene kompanije Rio Tinto, Vučića i Mihailovićke.

*foto - nova.rs

Udruženja Podrinjski anti korupcijski tim - PAKT, Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini i NE DAMO JADAR došli su u posed dokumenta u kojem se na skandalozan način, bez predhodnog bilo kakvog ugovora, prenose ovlašćenja javnog preduzeća na privatnu stranu kompaniju, čime se stvara zavisan odnos države prema kompaniji, ali i prejudicira konačna odluka o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu za projekat „Jadar“. Udruženja postavljaju pitanje direktoru Puteva Srbije, na osnovu kojih ovlašćenja je potpisao punomoćje kompaniji Rio Sava da umesto javnog preduzeća, a za „javni“ put pribavlja lokacijske uslove, izradi Idejno rešenje, Idejni projekat i na kraju i sam projekat za građevinsku dozvolu?

Pokreće se i pitanje zašto bi Rio Sava exp. činila „besplatnu“ uslugu i stvara li se time odnos zavisnosti i preuzetih obaveza između Puteva Srbije i Rio Save ili države i Rio Save?

Udruženja podsećaju da je Prostorni plan za obilaznicu oko Loznice IB 27 usvojen u lokalnom parlamentu i da se tada protestovalo ispred lozničke Skupštine, dok je vlast pravdala usvajanje Prostornog plana za put Loznica-Valjevo interesom građana i da on nema nikakve veze sa Rio Tintom, iako vodi direktno do lokacije planiranog rudnika.

Udruženja traže od Tužilaštva i policije da konačno stanu na stranu naroda i pravde i podhitno uhapse Zorana Drobnjaka, a promoterima Rio Tinta Vučiću i Mihailovićki poručuju da su sve namere i planirane obmane oko referenduma razobličene i da samim tim prestaje i potreba da se Rio Tinto skandalozno reklamira na RTS-u.

Projekat rudnika litijuma u dolini Jadra neće biti realizovan jer je tako narod odlučio!

  Piše - Nebojša Petković;

Vidovdan, dan srpske patnje i stradanja. Tužan praznik koji se kod Srba obeležava kao dan svih postradalih u ratovima. U našoj kolektivnoj svesti je prva asocijacija na Kosovski boj, ali ima još mnogo događaja koji su se odigrali na ovaj dan. Sklapali su se tajni sporazumi, 1913. počeo je drugi balkanski rat, tačno godinu dana kasnije 1914. desio se Sarajevski atentat, 1919. sklopljen je Versajski mir, 1921. kralj Aleksandar je doneo Vidovdanski Ustav, 1948. u Bukureštu je doneta rezolucija Informbiroa, 1989. se desio Slobodan Milošević na Gazimestanu, 2001. je opet Milošević završio u Hagu, 2006. je Crna Gora postala članica UN. Kao da je neko birao taj dan da ponizi ovaj narod, slučajno ili namerno, to svako neka sam proceni.

Vidovdan 2023. je bio veoma sadržajan dan koji je umesto na Gazimestanu pečeo koktelom u najvećoj kockarnici na Balkanu, hotelu Jugoslavija gde smo u govoru predsednika SNS-a i na žalost ministra vojnog, Miloša Vučevića, koji je obilovao neartikulisanim alegorijama, čuli da on ne razlikuje gromobran (Vučić) i protivgradnu zaštitu ( ceo SNS). Onda smo imali dva ministra, Selakovića i Gašića, opet umesto na Gazimestanu, u Kruševcu da polože vence na spomenik Kosovskim junacima. 

Ipak najzanimljivije je bilo na Kosovu, Kurti na severu, a sin Danilo na jugu. Zamislite predstavu u kojoj najomraženiji čovek na severu šeta po Mitrovici i obilazi jedinice policije, a sin najomraženijeg čoveka na jugu se švrćka po Prištini gde ga presvlači ista ta policija. Nije predstava, bar zvanično, desilo se na Vidovdan 2023.

Centralna svečanost, koja je valjda trebala da zaseni i baci u drugi plan sve što se desilo pre toga, je organizovana na obilaznici oko Beograda. Pošto je najavio nešto veliko za Vidovdan, a to je trebalo da bude osnivanje pomenutog pokreta, predsesnik je rešio da otvori put koji u stvari i nije završen. Vozeći se na otvorenom autobusu, kao Mesi, Jokić i svi osvajači velikih trofeja, Vučić je imao polusatni monolog koji je prenošen na nekoliko televizija sa nacionalnom frekvencijom. Ne baš veseo, pričao je o svemu i svačemu, najmanje o saobraćajnici, a najviše o litijumu. Od svih istorijskih događaja sa početka ovog teksta setio se samo izručenja Miloševića 2001.godine. Podsećanje na prethodnu vlast i njihove mrlje je uvek korisno. Videli smo i servilnost prema kineskim zvaničnicima i veličanje investitora iz te zemlje koji zajedno sa kapitalom dovode i radnu snagu i tako bukvalno okupiraju sredine gde  ulažu. Bor , Majdanpek, Smederevo, Zrenjanin, a polako i Loznica ulazi u taj krug. Tako ova vlast u centralnoj Srbiji polako ali sigurno pravi nekoliko novih Kosova, istok je prodat, radi se na okupaciji Podrinja,  a onda će na red Šumadija pa onda sve ostalo.

I tako od KOSOVO JE SRBIJA idemo polako ka SRBIJA JE KOSOVO ili više njih. Ostaće nam valjda Beograd i okolina da živimo kao šeici u blagostanju ubirajući plodove tuđeg rada. Tako je u pričama sa bliskog istoka. Ko veruje, neka veruje a ko ne veruje, neka šeta sa nama.

Udruženja građanja PAKT, NE DAMO JADAR i Koalicija organizacija protiv korupcije u životnoj sredini osuđuju manipulativne istupe u javnosti potpredsednice Vlade i ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović i predsednika Republike Aleksandra Vučića sa nadrealnim i hiper futurističkim obećanjima o broju radnih mesta koje će otvoriti Rio Tinto u dolini Jadra, visini prosečnih primanja u Podrinju i fabrikama koje će pratiti otvaranje rudnika. Organizacije traže i HITAN odgovor na pitanje : „KO SE TO ZA VREME SASTANKA VUČIĆA I MINISTRA ODBRANE UJEDINJENOG KRALJEVSTVA BENA VOLASA ŠETAO PO DOLINI JADRA?“

Organizacije traže od nadležnih da hitno obustave ili spreče svakodnevno patroliranje obezbeđenja Rio Tinta u dolini Jadra!!! Obezbeđenje kompanije upadljivo patrolira dolinom Jadra u džipovima, krećući se od 10-15 km/h i na taj način dodatno zastrašuju meštane i ugrožavaju njihovo pravo na mirno uživanje imovine. PAKT, NE DAMO JADAR i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini traže od predsednika da POD HITNO objavi ko se na dan njegovog sastanka sa ministrom odbrane Ujedinjenog Kraljevstva u dva renta-kar mini autobusa kretao po dolini Jadra i zbog čega? Ustanovljeno je da je u poseti bilo dvadesetak ljudi koji su pričali engleskim jezikom, razgledali teren i vodili beleške. Slučaj je prijavljen policiji od strane meštana i očekujemo hitne odgovore na pitanje ko se nalazio u tim autobusima i da li su naše nadležne službe bile obaveštene o ovoj poseti, koja je unela dodatni nemir među meštane doline Jadra. Da li su u pitanju pripadnici stranih obaveštajnih službi ili neke kompanije i koje? Jer znamo da nisu uposlenici Rio Tinta, pa nam se sa najviših mesta u državi duguje odgovor KO SU TI LJUDI I ŠTA SU TRAŽILI I ISPITIVALI NA NAŠOJ ZEMLJI?

Organizacije traže i da Zorana Mihajlović i Aleksandar Vučić hitno prestanu sa obmanjivanjem javnosti oko projekta Rio Tinta, jer nigde u svetu ne postoji fabrika baterija i automobila u zemlji u kojoj se eksploatiše ruda! Javnost se obmanjuje i oko broja novih radnih mesta, jer i sama kompanija navodi u Elaboratu o rezervama da će u rudniku u podzemnim radovima biti upošljeno 347 radnika!!! U istom dokumentu kompanija iznosi podatak da je analizirala zakonske odredbe u Srbiji i maltene sa žalošću konstatuje da po važećim zakonima nije dozvoljen prekovremeni rad više od 8h u toku radne nedelje, kao i da je ograničeni podzemni rad u toku jedne smene na 10 časova. To je dakle budućnost naše dece, to se zove napredak i prosperitet koji nudite narodu Srbije, a u zamenu za zdravlje!! Potpisnici saopštenja su došli i u posed informacije da pojedine inostrane firme pripremaju ponudu na poziv Rio Tinta za izgradnju rudnika, što nas navodi na zaključak da je kompanija unapred sigurna da će rudnik graditi i pored obećanja Mihailovićke i Vučića da nikakvo odobrenje za rudarenje neće biti izdato dok se ne usvoje sve predviđene Studije procene uticaja. PAKT, NE DAMO JADAR i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini pitaju potpredsednicu Vlade Mihajlović i predsednika Vučića, čije oni interese zastupaju i u čije ime obmanjuju javnost?

Gostujući sinoć u emisiji TV PINK „Hit twit“ predsednik Srbije još jednom je ozbiljno obmanuo javnost iznoseći tvrdnju da vlast od kompanije Rio Tinto nije dobila nikakvu Studiju o izvodljivosti i da nikakva odluka još nije donešena. Udruženje PAKT (Podrinjski anti korupcijski tim) obaveštava javnost da je dokument „Studija izvodljivosti“ kompromitovan, upravo tako što ga neko iz Vlade tajno poslao ovoj organizaciji sredinom ove godine.

Udruženja PAKT i NE DAMO JADAR su analizirali ovaj dokument i prema njemu su pratili dalje aktivnosti Rio Tinta i upoređivali na koji način se menjaju i zloupotrebljavaju informacije u komunikaciji između nadležnih ministartava i institucija sistema i same kompanije, a ovom prilikom stavljamo ga i kompletnog na uvid javnosti širom Srbije. Pri tom skrećemo pažnju, da su mnogi podaci iz Studije do sad doživeli makar jednu ispravku ili reviziju. Dakle, Aleksandar Vučić i dalje obmanjuje Srbiju, ili nešto debelo ne funkcioniše u njegovom nabližem okruženju.

Predsednik takođe ne govori istinu kada priča o hitnosti donošenja izmena i dopuna Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, za koji je rekao da će čekati odluku svog pravnog tima da bi se ispostavilo da ga je potpisao i da je on stupio na snagu još 25. novembra. Vučić se pravdao da ne može on da vrati zakon jer njegova ustavna ovlaštenja nisu tolika, kako se to u javnosti predstavlja. PAKT ovom prilikom podseća na član 19. Zakona o predsedniku Republike koji kaže:

____________________________________

Vraćanje zakona na ponovno odlučivanje
Član 19.
Predsednik Republike može, uz pismeno obrazloženje, vratiti Narodnoj skupštini izglasani zakon na ponovno odlučivanje ako smatra da zakon nije saglasan sa Ustavom ili da je u suprotnosti s potvrđenim međunarodnim ugovorima ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava ili da pri donošenju zakona nije poštovana procedura koja je propisana za donošenje zakona ili da zakon ne uređuje neku oblast na odgovarajući način.
Predsednik Republike ne može Narodnoj skupštini vratiti na ponovno odlučivanje zakon o kome su se građani izjasnili na referendumu pre njegovog donošenja i zakon koji su građani potvrdili na referendumu.

___________________________________

U situaciji kada je Rio Tinto „zapeo“ na kvoti 140 hektara od planiranih 600, donositi preko noći tako ozbiljan i sistemski Zakon o eksproprijaciji i još ga pravdati izgradnjom nacionalnog stadiona je vrhunsko licimerje i još jedno smejanje u lice narodu.

Neistina je i da vladajuća struktura ne stvara zavisan odnos prema Rio Tintu i ako bi im poverovali da još nikakvo odobrenje nije izdato. Predsednika demantuju i Putevi Srbije i Saobraćajni institut CIP, ali i ministarstvo građevine koje je odobrilo lokcijske uslove za rudnik litijuma.

Tačno je da smo u subotu svi svesno prekšili zakon kada smo na sat vremena blokirali saobraćajnice, ali Vučić propušta da „da“ odgovor javnosti zašto skoro godinu dana ćute Ustavni sud, Upravni sud i Tužilaštvo, kada je slučaj Rio Tinto u pitanju?

Izjava predsednika Republike o ekstrakciji litijuma u prvom licu množine je opasna, zastrašujuća i neodgovorna, ali razobličava prave namere onih koji su zarad izbornih rezultata bili spremni da ukinu Uredbu o PPPPN „Jadar“ – ističu iz udruženja građana Podrinjski anti korupcijski tim i Koalicije protiv korupcije u životnoj sredini.

Nepromišljena izjava predsednika svih građana Republike Srbije da je litijum budućnost i da treba da ga eksploatišemo, nespretno data u prvom licu množine, gotovo da razobličava namere osobe koja se za sve pita u ovoj državi, kršeći gotovo svakodnevno Ustav. Kao što mu je to manir, predsednik je najavio Tokio u Zapadnoj Srbiji ukoliko oni budu eksploatisali litijum. Ostaje nejasno, ko su ONI? Očegledno je bilo da predsednik misli na sebe, ali i na koga još? Kineze? Ruse? Britance? Iz našeg ugla, potpuno je svejedno i isto tako nedopustivo! Da li zbog neobaveštenosti ili iz zle namere, predsednik je građanima „propustio“ da predoči koliko će se srpski Tokio slegati od upotrebe 1000 tona eksploziva dnevno i koliko će koštati sanacija deponije od 90 miliona tona ili lečenje građana od posledica koje bi eventualna deponija izazivala. Niko nam još nije rekao koliko vrede potencijalno uništena pitka voda i plodno zemljište? Zanimljivo je da je predočen profit, ali ne iz ugla građana Srbije nego iz ugla eksploatatora, uz paušalnu izjavu da se može iskopati 4 milijarde i da se može eksploatatoru „dati“ jedna ili 1,5 milijarda, uprkos sramnoj rudnoj renti od 5% koja je predviđena domaćim zakonom. Predsednik smatra da nas samo litijum deli od ogromnog bogatstva i modernog naoružanja, valjda istog onog koje Afričke zemlje poseduju od silnog rudarenja. Pri tom, predsednik SVIH građana zanemaruje činjenicu da ga plaćamo da štiti naše interese, a ne da javnim interesom proglašava privatne projekte, dok kao glavnu prepreku proglašava strane agenture koje valjda rade protiv interesa svojih kompanija? Umesto jeftine demagogije, udruženja očekuju od predsednika da javnosti saopšti da li je drugi po veličini akcionar Rio Tinta – „ Black rock “ u septembru prilikom inicijalne trgovine Zelenim obeznicama Republike Srbije, postao vlasnik paketa obveznica i da li se one i dalje nalaze u njegovom vlasništvu tj. da li je država Srbija na ovaj način uvučena u dužničke obaveze prema drugom po veličini akcionaru Rio Tinta?

Udruženja traže od predsednika i da se izvini narodu podrinjske regije jer iz njegove izjave provejava da bi mu bilo drago da u tom regionu nema naroda uopšte jer bi se tada projekat nesmetano realizovao, ali i da im saopšti kada će prestati da zastupa privatne interese stranih kompanija na štetu interesa građana Srbije i da li je predsednik spreman da razmotri incijativu da se javni interes u Republici Srbiji ne može više proglašavati za privatne kompanije osim u slučaju javno-privatnih partnerstava u kojem će građani Srbije biti većinski vlasnik?

Udruženja Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini i Podrinjski anti korupcijski tim – PAKT, žele da upozore javnost da predsednik Srbije nakon sinoćne objave da će doći u dolinu Jadra, priprema sa svojim saradnicima novu podvalu celokupnoj javnosti Srbije.

Naime, nakon predsednikove najave o dolasku na razgovor sa pobunjenim meštanima, od jutros nas zovu ljudi sa terena i okolnih sela koji nam prijavljuju pozive iz lokalne samouprave Loznice da se jave na konsultacije oko posete predsednika. Iz ove aktivnosti se može zaključiti da predsednik i ne namerava da se sastane sa meštanima koji se protive izgradnji rudnika, već je namera da se javnost ponovo obmane i prikaže kako je narod u dolini Jadra za rudnik, a da protestuje zanemarljiv broj meštana.

Udruženja PAKT i Koalicija protiv korupcije upozoravaju lokalni odbor SNS-a i predsednika Vučića da im je jasna taktika vladajuće oligarhije da zavadi narod između sebe. Udruženja apeluju na meštane da ne nasedaju na ovaj vid provokacija, jer ukoliko Vučić uspe u svojoj nameri, ispaštaće samo običan narod! Upozoravaju se i predsednik i kompletan SNS da ne raspiruju mržnju i podele u društvu i da će za eventualne incidente i posledice samo oni biti odgovorni.

Jedina adresa na koju predsednik može i treba da se obrati su meštani Gornjih Nedeljica i okolnih sela okupljeni oko udruženja NE DAMO JADAR, a nikakvi fingirani pregovori sa partijskim poslušnicima neće ovoga puta proći.