I dok u dolini Jadra sve „gori“, a lokalne televizije RTV Lotel i RTV Podrinje se prave „mrtvi“, kao da se ništa ne dešava, dok temu pobune naroda protiv otvaranja rudnika litijuma obrađuje samo loznički nedeljnik - Lozničke novosti i portal PAKT Info, Ministarstvo kulture i informisanja na javnom konkursu dodeljuje sredstva fantomskom portalu „Vidik sa Cera“ za projekat – „Kopajte Jadarit – na površini sve mora ostati čisto“.

*foto - Sremskomitrovački portal - https://mitrovica.info/

Svojevrsno kukavičje jaje dobilo je od Komisije ministarstva kulture i informisanja 400.000 rsd za projekat koji će se baviti temama otvaranja rudnika litijuma. Posebno čudi što je novac dat firmi Vidik sa Cera doo Loznica, koja je prijavljena u ulici Gimnazijska 4, tik pored Informativnog centra Rio Tinta. Ne postojeći portal u nepostojećim prostorijama sa nepostojećim sadržajima, planira da se u narednom periodu potpomognut parama građana Srbije bavi rudnikom litijuma u dolini Jadra, sa „oštrom“ porukom, da se litijum može kopati, ali da na površini sve mora ostati čisto!?!? I sve bi možda moglo da prođe, da već nije poznato da će se za potrebe rudnika formirati dve deponije, jedna u dolini Jadra, a druga na području opštine Krupanj u mestu Štavice, na kojoj će za prvih 40 godina rada biti odloženo 47.000 tona arsena!!!

Skandalozan je i podatak da je navodni portal „Vidik sa Cera“ osnovan i registrovan 01.12.2020. godine, a da se u APR-u kao zakonski zastupnik vodi Slavko Stijaković. A ko je Slavko Stijaković?

Prema pisanju VOICE-a, Slavko Stijaković je vlasnik Televizije M, zatim Radio Srema, portala RTV Centar Srem, Radio Fruške Gore, kao i istoimene televizije. Stijaković je i jedan od vlasnika Radio Brega iz Titela kao i RTV Produkcije S.I.S d.o.o iz Rume. U avgustu 2020. godine, sa uloženih hiljadu dinara, nekadašnji oficir JNA osnovao je i SS Turistička Televizija 1961 D.O.O u Beogradu. Potom je usledilo osnivanje “Peto-tri 1941”u Kragujevcu, kao i “Vidik sa Cera” u Loznici, čija je pretežna delatnost “izrada web portala”. U obe firme, Slavko Stijaković je direktor, dok stvarni vlasnik nije prijavljen.

Stijaković je inače bio oficir JNA i komandant Prvog motorizovanog bataljona u Beogradu, a učestvovao je i u ratnim dejstvima u Vukovaru, a potom je bio svedok na suđenju Veselinu Šljivančaninu u Hagu.

Kako otkriva VOICE, Slavko Stijaković se još jednom našao kao svedok saslušan u Višem sudu u Beogradu jer je u to vreme bio zastupnik firme “Fer napredak” iz Rume i poslovni partner Dragana Vulina, jednog od vlasnika firmi koje su bile obuhvaćene istragom u aferi “Azotara” osumnjičenih da su, u periodu od 2009. do 2010. godine, oštetili budžet Srbije za više od 430 miliona dinara.

Slavko Stijaković povezuje se indirektno i sa kontraverznim medijskim mogulom Radoicom Milosavljevićem, tako što je otkriveno da Milosavljević preko svog čoveka (Aleksandra Milutinovića) u nekoliko Stijakovićevih medija ima većinsko vlasništvo kao član.

Građani Loznice, doline Jadra i Rađevine, spremite se polećemo!

Ovih dana u javnosti su se pojavile, krajnje neosnovne, kritike upućene Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, odnosno na naučni skup "Projekat Jadar - šta je poznato?" i stavove koji su tom prilikom izneseni. Iako se lako moglo zaključiti nakon održanog skupa, da je većina naučnika i akademika koji su dobili priliku da govore na skupu jasno iznela svoj negativan stav o otvaranju rudnika litijuma, sve više je onih koji i iznesene argumente na skupu smatraju nedovoljnim.

SANU je na kraju dvodnevnog naučnog skupa najavio objavljivanje zbornika, koji bi javnosti trebao da bude dostupan u septembru, ali pre toga PAKT je došao do dokumenta kojim se Akademski odbor "Čovek i životna sredina" obraća resornoj ministarki Zorani Mihailović. U dokumentu se eksplicitno navodi da su opšti zaključci naučnog skupa da je projekat "Jadar" nedovoljno osvetljen i netransparentan, kao i dać e osim ugrožavanja životne sredine imati i značajne socijalne, ekonomske i demografske implikacije, i mnoge druge ireverzibilne procese. 

Podsećamo, pored mnogih naučnika, PAKT je bio prva organizacija koja se 10. novembra2020. Dopisom obratila Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i inicirala naučni skup koji je trebalo da odgovori na mnoge nepoznanice u vezi projekta "Jadar". Skup je održan 6 i 7 maja, a pored brojnih akademika i naučnika, na skupu su dobili priliku da govore i Miroslav Mijatović ispred PAKT-a i Zlatko Kokanović ispred udruženja meštana NE DAMO JADAR.

Iako se od strane vodećih ljudi kompanije tvrdilo da Rio Tinto nema nikakve veze sa istraživanjima u ostatku Srbije, Podrinjski anti korupcijski tim je došao do dokaza da vodeći ljudi kompanije i po ovom naizgled banalnom pitanju obmanjuju javnost. Naime, kako je pokazalo istraživanje PAKT-a, Rio Tinto je pune tri godine od 2012 do 2015. godine istraživao litijum na upravnim područjima gradova Valjevo, Čačak i Požega.

Tragom izjave predsednika Aleksandra Vučića da su sve potpisali „oni predhodni“ i da država od potpisanih saglasnosti na istražne radnje nije dobila ni dinara, PAKT je istraživao koliko je kompanija Rio Tinto plaćala državi za istraživanja. Potpuno nenadano, pojavio se i podatak da je Rio Tinto u tom periodu, baš nekako sa dolaskom SNS-a na vlast počeo da istražuje litijum i na oblasnim područjima gradova Čačka i Valjeva, kao i opštine Požega. U pitanju nisu insinuacije, kako bi to ’ladno pred kamerama rekli predstavnici Rio Tinta, da u ovom slučaju ipak postoje „kartice naknada za primenjena geološka istraživanja“ za obveznika Rio Sava Exploration DOO :

Prema karticama naknada za primenjena geološka istraživanja može se jasno zaključiti da je Rio Tinto litijum tražio u predelu Ježevica na području grada Čačak, u mestu Osladić na području grada Valjevo i mestu Dobrinja u Opštini Požega. Iprema prikazanim uplatama, može se zaljučiti da je intenzitet istražnjih radova i bušenja bio intenzivan u 2013. i 2014. godini :

PAKT je u predhodnom periodu, osim što je demantovao predsednika da Srbija od istraživanja nije imali ni dinara, donosiocima odluka ukazivao i na problem minornih naknada za istraživačke radove, kao i da se na taj način na „izvol’te“ nudi degradacija prirode u Srbiji raznim mešetarima. Upravo se tako nešto i desilo u raznim krajevima Srbije gde narod trenutno diže glas protiv „fantomskih firmi“ koje su nakon odlaska Rio Tinta pribavile dozvolu od ministarstva za istraživačke radove. Neke od njih se i brzom pretragom po internetu mogu posredno ili neposredno povezati sa Rio Tintom, ali u javnosti ostaje nepoznanica da li ove firme u ime Rio Tinta „zadržavaju“ istražne radnje i na taj način čuvaju rudarskom mastodontu „odstupnicu“ ili su stvarno zainteresovaani za nastavak istraživanja?

redakcija - PAKT Info

KOALICIJA I PAKT ovim saopštenjem pozivaju sve koji nakon Ekološkog ustanka raspiruju vatru i koriste zgodnu priliku za samopromociju, da hitno prestanu sa uzajamnim prepirkama i optužbama, jer mi u zapadnoj Srbiji i dolini Jadra znamo da prepoznamo razliku između dnevne i stvarne politike.

Svim uvređenim, zapostavljenim, ozlojeđenim i napuštenim poručujemo da se pod hitno uozbilje ukoliko žele dobro narodu u dolini Jadra i zapadne Srbije, jer paraziti na telu domaćina mogu opstajati samo dok je domaćin živ, u suprotnom nećete imati od koga tražiti glasove!

PAKT kao jedna od članica Ekološkog ustanka žali što nije bilo razumevanja da se sa okupljanja u subotu pošalje jedna jedinstvena poruka i pritisak na Ustavni sud da odluči po Inicijativama PAKTa i još 1600 građana zapadne Srbije, da se hitno obustave sve radnje kompanije Rio Tinto do konačne odluke o ustavnosti Uredbe Vlade kojom je protivustavno i nezakonito proglašen Prostorni plan područja posebne namene za projekat „Jadar“. U izboru govornika nismo učestvovali i nismo odgovorni za neprimeren rečnik koji se sa bine mogao povremeno čuti, kao i za činjenicu da pojedini u svojim izlaganjima nisu ni spomenuli rudnik litijuma, na ovom inače impozatnom (po broju prisutnih) skupu.

Ipak, ocene pojedinaca da je protest preotet i da na njemu nisu govorili relevatne osobe ocenjujemo kao politikantske i amaterske. Ko ima pozvaniji da govori na ovakom skupu od Zlatka Kokanovića i Marijane Trbović-Petković, ljudi čije se kuće nalaze 200m od rudnika. To se uostalom i videlo na skupu u njihovim govorima. Diskusije da li je neko pozvan na skup ili ne, odlaze u domen trivijalnosti i komedije. Zar je potrebno bilo koga "posebno" zvati u protest protiv ovakvog neprijatelja?

Optužbe o uvertiri za pregovore sa Rio Tintom dolaze od onih koji su do pre tri meseca trčali u kancelarije kompanije, dok je PAKT upozoravao da se takvim postupcima kompaniji daje alibi da pred svojim bordom direktora dokumentuju dijalog sa građanskim društvom. Sva dešavanja nakon Ekološkog ustanka potvrđuju naš stav da je neophodno napraviti jasnu distancu građanskog aktivizma i dnevno-političke "angažovane" misli. Zahvaljujući tome, odmerene, pametne i važne poruke nekih govornika do javnosti nisu došle niti je protest zaokružen jasnim, konkretnim i razumljivim porukama.

Udruženja poručuju svima koji su dobronamerni u borbi protiv rudarenja litijuma, da čuvaju energiju za odsudne dane koji se polako približavaju, a da sve lične razmirice ostave pod tepihom do okončanja ove iscrpljujuće i naporne borbe, gde je svako dobrodošao!

Kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja donela je Rešenje kojim se nalaže Rudarsko-geološkom fakultetu da udruženju Podrinjski anti korupcijski tim-PAKT, dostavi svu dokumentaciju odnosno, dokumente u vezi sa projektom „Jadar“ kompanije Rio Sava Exploration“ doo Beograd.

PAKT podseća javnost da je još u maju 2020. godine ustanovljeno da su fakulteti Rudarsko-geološki, Mašinski i Građevinski prihodovali u poslednjih par godina od kompanije Rio Sava 100,5, 12,05 i 10,2 miliona dinara, a svi fakulteti su odbili da dostave PAKT-u i javnosti dokumentaciju o tome kakve su usluge pružali kompaniji. Posebno je zanimljivo što je rudarski fakultet i pored impozantnih prihoda primao donacije od kompanije Rio Sava, 07. decembra 2010. godine – 947.506 rsd, 23. aprila 2012. godine 44.000, a Rio Sava platila je i narudžbenicu u ime fakulteta 21. oktobra 2019. godine u iznosu od 1.146.960 rsd.

I pored rešenja Poverenika Rudarski fakultet ignoriše ovu odluku i dalje krije traženu dokumentaciju od očiju javnosti, dok iz PAKT-a očekuju da će Kancelarija Poverenika vrlo brzo doneti identična rešenja za Mašinski i Građevinski fakultet i Institut Jaroslav Černi. Kada se u celu priču oko otvaranja rudnika litijuma doda i podatak da kompanija Rio Sava u dostavljenim dokumentima kao što je Elaborat o rezervama krije imena autora studija odnosno, imena profesora sa kojima su sarađivali, PAKT konstatuje da se na ovaj način ozbiljno i drastično kompromituje ceo proces, koji kompanija i državni organi žele u javnosti da prikažu kao transparetan.

PAKT i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini gotovo da nemaju dilemu da dokumenta koja su od izuzetnog značaja za javnost i život građana Srbije neće ugledati svetlost dana i da je u tom slučaju, sasvim legitimno pravo građana da blokiraju svaki pokušaj ulaska mašina u dolinu Jadra.

Javljaju mi da kerovi ponovo laju na mene. Najnoviji povod izazvan je mojim nastupima na TV Insajder, kako kažu, i pri tom mi stavljaju „u usta“ nešto što nisam rekao. Razmišljam, što bi rekao pokojni Panonski mornar:

 „A što bi prič’o o tim barabama, o njima će pisati po tarabama...“!

Briga me za te mustre, kerove, džumare, funjare, džukce, pudle, avlijanere, podlace raznih provenijencija, jer nikada nisu pričali vučjim jezikom, nikada se nismo ni razumeli, jer ne znaju šta to znači biti vuk, a biti slobodan i biti samo svoj...nadam se da će mi svi vaspitani psi oprostiti!

Kevtanje, režanje, arlaukanje, zavijanje i lajanje, po oprobanom principu dolaze nakon medijskih nastupa „suprotne strane“. Tu je i motiv jasan, sujeta istaknuta, a krajni cilj skrajnut i potpuno nevažan. Skloni pogrešnom i tendencioznom tumačenju, pogrešno dresirani, laju pretežno u čoporu jer su tad kao jači, laju i na točak koji se okreće! U neposrednom kontaktu „umiveni“, podviće rep, lizaće ruku, uješće čim okreneš leđa, jednostavno takvi su. Nema povoda i nema razloga. Ćutimo i trpimo, dobro je sve dok ne dobiju besnilo, ne počnu da pene!

Priroda našeg „neslaganja“ (nazovimo tako ovaj sukob) je šta više banalna. U početku, bilo je i međusobne komunikacije, pokušali  smo naći najmanji zajednički sadržalac, ali je problem nastao kada su džukci u priču pokušali da uvedu i lisice sa kojima su do juče „jajarili“ po lokalnim kokošinjcima. Rekli smo im da su lisice prepredene, lukave i da lako prenose besnilo , kao i da nam se vrlo verovatno nasuprot Darvinovoj teoriji može desiti da prilikom te družbe postanemo magarci. Ne ide, priznaćete, da vuk postane magarac! Bilo kako bilo džukci su nastavili sa jajarenjem po lokalnim kokošinjcima u čudnoj simbiozi sa lisicima, ali ni ona nije dugo trajala. Sukob je nastao oko kajgane i jaja na oku, jebem li ga...

A onda je severno-bački prekoplotaš, čipovan i najverziraniji od svih džukaca, počeo da bude čest gost šinteraja. Ako ne daj Bože lisice propadnu, da se na vreme obezbedi mesto kod glavnog šintera. Drž’te vukove, narediše šinteri, a džumare zajalaše iz sveg glasa, do poslednje glasne žice, do pojave pene, do koske, koju će dobiti kasnije. Sad se razume i „aport“ i „k’ nozi“ i „sedi“ i „lezi“ i „fuj to“!

I tako sami, nebitni, besni i ostavljeni, jedinu šansu za skretanjem pažnje vide u lajanju i napadu „iza leđa“. To im je stil i princip. Besnilo! Besnilo koje šteti nervnom sistemu i pojačava reakcije i uzbuđenost.Rado bi pomogli, ali leka nema! Bar da je nama poznato...

P.S.

Svaka sličnost sa stvarnim likovima je slučajna!

Devetog aprila tekuće godine, na adresu PAKT-a stigao je poziv od strane kompanije Rio Tinto na serijal "otvorenih razgovora" on-line, pod plaštom "velike zainteresovanosti" nevladinih organizacija za projekat...

PAKT podseća javnost da je udruženje još u toku prošle godine prekinulo svaku komunikaciju sa kompanijom zbog niza kršenja zakonskih procedura Republike Srbije prilikom usvajanja Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta  eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar", kao i nemogućnosti da se na nizu predhodno realizovanih sastanaka dobiju odgovori na ključna pitanja za projekat. I ovom prilikom podsećamo kompaniju i njihove klijentelističke partnere iz Vlade Republike Srbije da javnosti i dalje duguju odgovore na sledeća pitanja :

- Zašto je PPPN "Jadar" usvajan na brzinu i "preko noći" bez predhodne usklađenosti sa višim planskim aktima : Prostornim planom Republike Srbije i Prostornim planom grada Loznica?

- Zašto u PPPN "Jadar" nema dokumenta "Dugoročni program eksploatacije" koji predstavlja stručnu podlogu za izradu PPPN (član 86. Zakona u rudarstvu)?

- Kojim će se tačno hemijskim procesom obrađivati otpadne vode (korak po korak)?

- Šta kompanija planira da radi sa podzemnim vodama za koje se u njihovim dokumentima (Elaborat u rezervama) tvrdi da poseduju povećane količine arsena, sulfida i hlorida?

- Kojim će hemijskim sredstvima biti tretiran ostatak rudnog materijala koji će biti odlagan na deponiju na svega 100m od reke Jadar?

- Zašto se kriju studije koje su državni fakulteti radili za kompaniju, i zašto su na svim dokumentima zatamljena imena autora?

- Kada će kompanija obeštiti građane Loznice za zagađivanje područja preko neispravnih bušotina koje i dalje cure i preko odlaganja istražne isplake na gradsku deponiju u Loznici?

PAKT decidno odbija da bilo šta dalje pregovara sa kompanijom i učestvuje u fingiranim "otvorenim" razgovorima, jer su jedine adrese za sve odgovore : Bord akcionara kompanije Rio Tinto i pre svega Vlada Republike Srbije. Iz PAKT-a upozoravaju sve organizacije da svojim učestvovanjem na "otvorenim razgovorima" sa Rio Tintom, pružaju legitimitet kompaniji i argument pred Bordom akcionara da uspešno sprovode dijalog sa udruženjima građana.

Ko je sve i kada davao dozvole za primenjena geološka istraživanja Rio Tintu? Kako je i dokle trajala istražna idila kompanije? Zašto se narod pobunio? Čije sve Vlade su potpisivale sporazume i rešenja?

Kada je 2004. godine kompanija došla u dolinu Jadra niko nije ni mogao pretpostaviti kakvo se zlo nadvilo nad Podrinjem, Mačvom i čitavom zapadnom Srbijom. U početku, kompanija je stidljivo komunicirala sa lokalnom zajednicom, davala sitne donacije mesnoj zajednici i fudbalskom klubu, a od meštana dobijala parcele za istraživanje po povoljnim cenama, ali niko u prvom momentu nije ni znao šta se istražuje i u koje svrhe. Istražna idila za Rio Tinto trajala je sve do kraja 2019. godine, kada kompanija prvi put u javnost izlazi sa predlogom Prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“.

Javna rasprava za PPPPN vođena je u decembru mesecu pred Novogodišnje praznike, bez ikakvih adekvatnih informacija u tom trenutku. Na pitanja predstavnika PAKT-a, koji će biti sastav jalovine, šta se dešava sa otpadnim podzemnim vodama, koje su potrebne količine vode, koje će se hemikalije upotrebljavati i u kojim količinama, adekvatnih odgovora nije bilo. Treba istaći da je Uredbom Vlade Srbije (što je raritet) usvojen PPPPN krajem februara meseca, bez zakonske obaveze da PPPPN bude usklađen sa višim planskim aktima, odnosno Prostornim planom Republike Srbije i Prostornim planom grada Loznica.

Interesatno je i da nadležno ministarstvo PAKT-u 25. decembra 2020. godine u Dopisu odgovara da operater nije bio u obavezi da pre usvajanja PPPPN izradi „Dugoročni program eksploatacije litijuma na minimalno 10 godina“ uprkos vrlo jasnoj odredbi iz člana 88. tada važećeg Zakona o rudarstvu.

Iz razloga što ni stručnjaci za tako mali vremenski rok za javnu raspravu ne bi sastavili argumentovane primedbe, PAKT je PPPPN proglasio nevažećim i uputio Inicijativu Ustavnom sudu Srbije. Kasnije je Inicijativa dopunjena i potpisana od strane 1600 građana Loznice i Šapca, za svega četiri dana.

Iako predsednik i njegovi bliski saradnici ne propuštaju priliku da javnosti saopšte da su „oni predhodni“ sve potpisali, dokumentacija do koje je došao PAKT demantuje Vučića i stavlja u pravi kontekst i prošle i sadašnje vlasti. Prvo Rešenje odobrava 08.06.2004. godine Vlada Vojislava Koštunice, u kojoj je ministar rudarstva bio Radomir Naumov tada član DSS, a potpisnik zamenik ministra Đorđe Mihailović, godinu dana kasnije pod istom Vladom i ministrom 26.09.2005. Rešenje potpisuje zamenik ministra Dejan Rajković, koji takođe potpisuje i Rešenje od 15.01.2007. godine. U novoj (drugoj) Vladi Vojislava Koštunice za ministra rudarstva je postavljen takođe kadar DSS – dr Aleksandar Popović koji je i potpisnik Rešenja od 04.01.2008. godine, međutim iste godine dolazi Vlada Mirka Cvetkovića, a sektor rudarstva pripada u raspodeli stranačkog plena SPS-u, pa tako Petar Škundrić novi ministar nije časom časio, već je samo mesec dana nakon stupanja na dužnost potpisao Rešenje 28.08.2008. godine, iako za to nije bilo nikakve potrebe jer je predhodno rešenje trajalo godinu dana. Škundrić i Rešenjem od 15.09.2009. galantno produžuje istražne rokove na više od godinu dana. Rekonstrukcijom Vlade rudarstvo od 2011. godine prelazi u nadležnost ministarstva za zaštitu životne sredine koje u to vreme vodi Oliver Dulić kadar DS, a njegov državni sekretar Bojan Đurić potpisuje naredno Rešenje od 14.04.2011. godine. U međuvremenu 04.07.2011. gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović (G17 plus) sa kompanijom potpisuje Memorandum o saradnji, koji predstavlja dokument o namerama i razumevanju između kompanije i lokalne samouprave, odnosno njenih javnih preduzeća. Sredinom 2012. Vladu preuzima Ivica Dačić, ali ministarstvo rudarstva pripada u raspodeli SNS-u, odnosno ministru Milanu Bačeviću sadašnjem ambasadoru Republike Srbije u Kini, koji 12.12.2013. godine potpisuje Rešenje sa rokom trajanja od 2 godine. U međuvremenu Vladu Srbije preuzima Aleksandar Vučić, a poslovi sa Rio Tintom se intenziviraju. Ministarstvo rudarstva preuzima SPS odnosno ministar Aleksandar Antić koji 22.01.2016. potpisuje Rešenje sa rokom važnosti od 2 godine. U junu 2017. godine Vladu preuzima Ana Brnabić, a mesec dana kasnije novi-stari ministar svoj potpis stavlja i na Memorandum o saradnji koji ne proizvodi nikakve obligacione odnose, već predstavlja namere obe strane o saradnji i razumevanju. Dokument predviđa i osnivanje Radne grupe za projekat „Jadar“.

Antić 22.01.2018. stavlja novi potpis na Rešenje o nastavku geoloških istraživanja Rio Tinta, sa rokom važnosti od dve godine. Pred sam kraj svoj ministrovanja Antić potpisuje i Rešenje od 22.01.2020. godine, a dvadeset dana kasnije 14.02.2020. Antić izdaje i Rešenje o zadržavanju prava na istražnom prostoru. Odlazeći ministar 13.07.2020. godine izdaje kompaniji i Rešenje o proširenju istražnog prostora za 3,3 kilometra kvadratna, a 25.08.2020. godine Antić potpisuje i Rešenje o odobravanju primenjenih hidrogeoloških istraživanja na prostoru Lipničkog Šora, odakle kompanija planira da uzima vodu iz aluviona Drine za potrebe postrojenja.

Ovim objavama sve postojeće raspoložive dokumentacije PAKT želi da otkloni prostor za svaki vid dalje medijske manipulacije, ko je i šta potpisivao i čija je odgovornost veća. Jasno je iz priložene dokumentacije, da su u ovoj priči, svi u svojim okvirima davali svoj „skromni“ doprinos. Podrinjski anti korupcijski tim će i u narednom periodu nastaviti javnosti na uvid da stavlja svu raspoloživu dokumentaciju, kako bi se izbegle sveprisutne manipulacije i političke zloupotrebe.

RIO TINTO O ČINJENICAMA – PAPIR TRPI SVE !!!

Organizacije građanskog društva – Koalicija perotiv korupcije u životnoj sredini i Podrinjski anti korupcijski tim PAKT reaguju na PR tekst kompanije Rio Tinto „Činjenice su važne“ objavljenog u gotovo svim medijima, a koji obiluje manipulativnim podacima i time dovodi u zabludu zainteresovanu javnost u Srbiji.

Jedino što je u navedenom tekstu tačno jeste da kompanija razvija projekat skoro već dve decenije. Te dve decenije obeležene su: netransparetnošću, nepoštovanjem zakona, manipulacijama, saradnjom sa svim vlastima iza zatvorenih vrata, pritiscima i ucenama meštana. I pored toga kompanija se drznula da obavesti javnost da se prava istina može pročitati samo na njihovom sajtu, a da su sve ostalo „pogrešne interpretacije“.

Po prvi put kompanija obaveštava javnost da je sarađivala sa 40 univerzitetskih profesora, a udruženja podsećaju da i nakon 6 meseci od postavljenog pitanja još nisu poznata imena profesora, što kompanija pravda zaštitom podataka o ličnosti. PAKT i Koalicija podsećaju da objavljivanje imena i prezimena profesora koji su sarađivali sa Rio Tintom nikako ne mogu biti prikrivana Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Činjenica ili pogrešna interpretacija Rio Tinta?

Kompanija u daljem tekstu lamentira na obimnoj dokumentaciji koju je kako kažu, nemoguće predstaviti u celosti javnosti. Međutim, prilikom naučne rasprave u SANU od „silne“ dokumentacije predstavnici kompanije nisu imali odgovore na mnoga pitanja naših cenjenih akademika, a podsećamo da je to bila prilika da se istraživanja predstave i naučni pogledi brane. Lepe želje i obećanja pala su u vodu za samo dva dana naučnog skupa u SANU.

Dalje, kompanija vrlo vešto propušta u PR tekstu da obavesti javnost da su pre naučnih studija i analiza u toku ishodovanja dozvola i saglasnosti prekršeni mnogobrojni zakoni Republike Srbije : od Ustava, Zakona o planiranju i izgradnji, Zakona o poljoprivrednom zemljištu, Zakona o šumama, pa do Zakona o zaštiti životne sredine i Zakona o studiji procene uticaja na životnu sredinu.

Udruženja ocenjuju i da je krajnje neprihvatljivo da se Ustavni sud skoro 9 meseci ne izjašnjava na 1600 podnetih Inicijativa, od strane udruženja i građana, za ocenu ustavnosti Uredbe Vlade kojom je proglašen Prostorni plan područja posebne namene za projekat „Jadar“ u kojem se traži obustava svih pojedinačnih akata i radnji koje su preduzete na osnovu odredbi Uredbe Vlade o utvrđivanju PPPPN-a „Jadar“.

Piše : Miroslav Mijatović

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić skinuo je sve maske i rukavice i prikazao nam se u pravom i originalnom izdanju Šefa kriznog štaba Rio Tinta. Jedini vlasnik pravde i istine, famozni šef kriznog štaba, velikodušno se usudio da narod ponudi i referendumom, reklo bi se galantno, ali uz uslove da neinformisani narod prvo čuje istinu, gotovo u vapaju apelujući na jednake referendumske uslove. Dakle, u najavi imamo neravnopravnu borbu – sa jedne strane bandita i drumskih razbojnika oličenih u golorukom narodu i sa druge, pravdoljubivu i prepoštenu rudarsku multinacionalnu kompaniju sa šefom kriznog štaba na čelu.

Drugi čin, dramaturgija...Tri kutije šibica okrenute natraške. Traži se kuglica, kutije šibica meša Rio Tinto. Okupljeni narod gleda u kutije, dok sa strane sija odgajeni nokat malog prsta kompanije, premazan sa nekoliko slojeva kvalitetnih lakova iz Jukatana, Ugande i Madagaskara. Na opšte iznenađenje prisutnih šibicu podiže samouvereno šef kriznog štaba, i pogađa! Rio Tinto isplaćuje, nov krug, šibice se ponovo mešaju, šef kriznog štaba ponovo podiže kutiju i ponovo pogađa! Narod ga sa divljenjem gleda, kako majstorski dobija, šef zna znanje! Rio Tinto ponovo meša, ovog puta šef kriznog štaba obraća se prisutnom narodu – hoćemo svi, pola-pola!? Narod lakomo vadi pare, mudrom dobitniku se veruje, on zna gde je kuglica! On ipak veruje narodu, narod je za njega Bog, više očiju bolje vidi. Nakon kratkih konsultacija narod se složi koju kutiju da podigne, šef kriznog štaba se složi sa odlukom jerbo, glas naroda je za njega glas Boga. Diže se prazna kutija, narod ostaje bez para, zarada Rio Tinta je enormna, kuglica je na sigurnom, pod lakiranim noktom!

Čin pre drugog, narod odbija referendumsku ponudu. Nije mu do demokratije, sve dok mu je medija sa nacionalnom frekvencijom. A nije toliko ni do medija, koliko do domaćih jasli (budžeta) i krava muzara (javnih preduzeća). Zna šef kriznog štaba da bi narod radije poljoprivredu, nervira se. Spominje majning i ide dalje, refajning(!) – uskliknu on, narod ga bledo gleda. Katode! Baterije! Leteći automobili! Pojača narativ u nadahnuću šef izbornog štaba, oseća pravi trenutak, za to se školovao...3,4 milijarde! 450 000 vozila! Šta bre 3,4, ma 19,7 milijardi! Gotovo, evo ih u džepu (kao na pijaci će šef kriznog štaba). Pa daj taj referendum, samo da te više neslušamo, popusti neoprezni narod. Al’ ne može klot referendum, reče šef kriznog štaba. Prvo da nam date sve paralelne biračke spiskove vaših sigurnih glasova jer to je nefer sa vaše strane, vratite pokradene džipove sa kojima kružite po rudarskom polju i plašite Rio Tinto. Da se malo i razmenimo, vi nama po kojeg stručnjaka, a mi vama ove naše sa falš diplomama, prebacićemo vam i po kojeg naučnika bez integriteta da vam se nađe i da vidite kako je i sa takvima raditi. Da smanjite kortikosteroide i obuzdate hijene da prave „nevolje“. Uz uslov da ja i Rio Tinto odredimo referendumsko pitanje, saopšti samouvereno šef kriznog štaba. Koje bi bilo refurendumsko pitanje? - pita narod.

Da li ste za MAJNING ili RIFAJNING ?

Mnogobrojni naučnici i analitičari upozoravaju čovečanstvo da je na sceni značajna disproporcija u razvoju nauke „kapitalističkih“ tehnologija sa jedne, i zaštite životne sredine sa druge strane. Konstatuje se sprega političke oligarhije, akcija koje preduzima industrija i loš i krajnje licimeran istraživački fokus naučnika, bez skorih najava da će doći do diverzifikacije tema u naučnim i istraživičkim radovima. Proizvodnja litijum-jonskih baterija povećala se skoro osam puta u poslednjih deset godina zbog sve veće potražnje za potrošačkom elektronikom i vozilima na električni pogon. Socijalne i ekološke implikacije povećane potražnje za litijumom su značajne ne samo u kontekstu globalnih javnih politika koje podstiču proizvodnju električnih vozila, već i zbog toga što je usvajanje električnih vozila deo vizije o tranziciji održivosti koja se iznosi u različitim kontekstima. Da bi litijumske baterije bile u potpunosti održive, neophodno je da se uticaji tokom faza životnog ciklusa baterija adekvatno adresiraju, uključujući ekstrakciju litijuma. Analiza PAKT-a otkriva da su istraživanja o socio-ekološkim uticajima vađenja litijuma na lokalnom nivou bila vrlo ograničena. U poslednjih 40 godina teme istraživanja su se razvile i pokrivale su razna područja, međutim ona nisu nužno dovoljno inkluzivna da bi se rešio izazov održivosti koji proističe iz prebrzog razvoja tehnologija. Posebno treba hitno rešiti pitanje uticaja rudarstva litijuma na lokalne zajednice.

Globalni broj električnih automobila procenjuje se trenutno na 20 miliona, a brojke govore da će ih biti između 40 i 70 miliona do 2025. godine (IEA 2017). Ovaj trend je delimično odgovoran za činjenicu da je potražnja za litijumskim baterijama porasla za 790%, a tržište, mereno u američkim dolarima, u poslednjih deset godina prošireno je za 330%. Litijum koji se troši u proizvodnji baterija povećao se sa 5160 metričkih tona u 2007. na 19 780 metričkih tona u 2017. (Jaskula 2008). U 2015. godini najveći sektor globalne potražnje za litijumskim baterijama je „potrošačka elektronika“ (69%); a druga je „automobilska industrija“ (28%).

Kao rezultat ovih trendova, potražnja za litijumskim baterijama povećava broj mesta na kojima će se rudari litijum poput „doline Jadra“: plodne teritorije zapadne Srbije koja je gusto naseljena i jedna od retkih ruralnih regija sa pozitivnim priraštajem. Može se očekivati da će ovo područje, udaljeno od mesta potrošnje litijum-jona, gotovo sigurno iskusiti neke negativne efekte rastućeg tržišta ukoliko država dozvoli otvaranje rudnika. Evropska komisija je, na primer, izjavila da proizvodnja „zelenih“ vozila smanjuje upotrebu fosilnih goriva, ali povećava potražnju za električnom energijom i određenim sirovinama, od kojih su neke podložne ograničenjima u snabdevanju i koncentrisane u nekoliko geografskih područja (npr. retkozemaljski elementi za elektronske komponente i gorivne ćelije, litijumske baterije i sl.) '(Evropska komisija 2011).

Svi dosadašnji pokazatelji i dostupna dokumenta govore da je procena uticaja ekstrakcije i upotrebe litijuma ograničena na pitanja troškova, tehničkih performansi i malog skupa faktora životne sredine. Sumnjamo da uticaji punog lanca snabdevanja nisu procenjeni i da će implikacije tehnologije na lokacije gde se rudari litijum biti apokaliptične, uz gotovo neistražene socio-ekonomske uticaje na lokalnu sredinu.

Litijum je trenutno poželjni element za upotrebu u punjivim baterijama visoke gustine energije. U poređenju sa drugim tehnologijama baterija, litijumske baterije imaju najveći odnos naelektrisanja i težine, poželjno svojstvo baterija u transportnim aplikacijama.

Kina je trenutno najveće svetsko tržište električnih automobila, gde je 2016. prodato više od 500 000 svih EA (Cheng i Tong 2017). Norveška prednjači na globalnom nivou po udelu hibrida na tržištu. U 2017. godini više od polovine novih automobila prodatih u Norveškoj bili su hibridi, a automobili na električni pogon su činili trećinu ukupnih udela na tržištu vozila u zemlji (Norvegian Road Federation 2018). SAD takođe beleže rastuću potražnju za hibridima, gde je tržišni udeo dostigao preko 9% od ukupnog broja prodatih vozila u 2017. godini. Snabdevanje litijumom uglavnom dolazi iz dva izvora: (1) spodumen, čvrsti silikatni mineral koji se nalazi u pegmatitima (13% svetskih rezervi) i (2) litijum hlorid u depozitima slanih jezera (87% rezervi). Treći mogući izvor, morska voda, trenutno se smatra neizvodljivim (Stamp et al 2012). Australija je glavni proizvođač litijuma iz tvrde stene, dok litijum dobijen iz salamure uglavnom dolazi iz Čilea. Konkretno, Salar de Atacama u Čileu, sa najvećom koncentracijom salamure, drži skoro 30% poznatih svetskih resursa litijuma i 2009. godine predstavljao je 65% svetskog tržišta litijuma (Goonan 2012).

Govoreći kako su došli u dolinu Jadra 2004. godine kako bi istraživali bor, jer litijum tada još nije bio "zanimljiv" mineral, čelni ljudi Rio Save ustvari pokušavaju da prikriju istinu da im je neko prodao informaciju o postojanju litijuma. Zanimljivo je i da se mogu pronaći (doduše retki) istraživački radovi na temu litijuma još iz davne 1974. godine. Ipak, najveća briga meštana zapadne Srbije i doline Jadra ogleda se u tome da se procentualno izuzetno mali broj naučnih i istraživačkih tema bavi socio-ekonomskim temama kao što su : uticaji na zdravlje lokalnog stanovništva u blizini rudarskih mesta i odgovorno vađenje mineralnih resursa, što opet dodatno uvećava bojazan stanovništva, jer pored svega stiže gigant koji ne preza da u pomoć pozove i vojsku, finansira rat, podriva Vlade, guši slobode i prava, a neretko i onako gratis, ruši i minira istorijske lokalitete.

_______________________

Kada su u pitanju naučni i istraživački radovi prednjače dve države koje najviše i konzumiraju i proizvode litijum, a to su SAD i Kina, koji proizvode 44% radova. Preostala literatura dolazi prevashodno iz zemalja potrošača litijumskih baterija poput Koreje, Japana i Evropske Unije - 54% publikacija. Tek 2% naučne građe o litijumskim baterijama dolazi iz zemalja proizvođača.Od istraživanja koja dolaze iz SAD-a i Kine, samo 4% i 1% se bave socio-ekološkim uticajima proizvodnje litijuma. Samo dve publikacije iz Nemačke proučavaju socijalno-ekonomske uticaje problema vađenja litijuma u ​​zemljama proizvodnje (Vanger 2011, Reuter 2016). Prilozi iz Češke i Finske takođe se bave socio-ekološkim pitanjima u zemljama proizvođačima (Vuori et al 2008, Jetmarova 2012). Mnogo je manje publikacija iz zemalja proizvođača litijuma, poput Australije, Portugalije, Argentine i Brazila. 

________________________

Ovakvi nalazi mogli bi ukazivati samo na sledeće :Država Srbija (čitaj sve predhodne i aktuelne vlasti od 2004. godine) nepromišljeno su srljale u ovakve poduhvate bez adekvatnih informacija, pa čak i ekonomskih kalkulacija u javnom interesu. U prevodu, ovo bi značilo da je Srbija odlučila da faktički devastira značajan deo svoje (i onako male) teritorije zarad spornog i diskutabilnog prosperiteta u još dovoljno neistraženoj oblasti. Ovakve rudarske projekte u svetu smo do sada viđali samo u velikim zemljama (po nepisanom pravilu u pustinjama - SAD, Kina, Čile, Australija), ali nikada u naseljenom mestu - plodnoj zemlji i pored značajnih vodnih resursa. 

Da rezimiramo, Srbija u projekat "Jadar" pored značajnih finansijskih sredstava za izgradnju infrastrukture, ulaže plodno zemljište, još uvek čiste reke, zdravlje stanovništva i gotovo kompletan biodiverzitet svog zapadnog dela, a za uzvrat dobija siću (bakšiš) od rudne rente i poreza na dobit (ako ga bude bilo!?). Sa druge strane, da bi se proizvela struja za potrebe rudnika, elektrane u Obrenovcu i Kostolcu moraće i brže i jače i bolje, pa će i "prihvatljivog" vazduha biti sve manje, a sve u cilju da bi se neko "tamo daleko" vozio automobilima koji ne proizvode emisije štetnih gasova. Iz perspektive održivosti, dolazimo i na teren ekološke pravde...Ima li je? Ozbiljna nauka iz sveta kaže NE!

Koalicija za borbu protiv korupcije u životnoj sredini i Svetska organizacija za prirodu-WWF Adria su još u junu 2021. godine Skupštini opštine Prijepolje, opštinskom Veću i Odeljenju za urbanizam građevinarstvo, komunalno-stambene i imovinsko pravne poslove, prosledili Zahtev za zabranu izdavanja dozvola za izgradnju mailh hidroelektrana i kao i zahtev za izmenu Prostornog plana Opštine Prijepolje, u kojima su jasno obrazložili razloge i potrebu da se spreče dalje mogući negativni uticaji na životnu sredinu na teritoriji opštine Prijepolje izgradnjom malih hidroelektrana, sa osvrtom na Planove detaljne regulacije za MHE ''Vir'' i MHE ''Lipovica''.

Opšte je poznato da se u cilju podsticanja investiranja u energetskom sektoru, shodno pristupanju Energetskoj zajednici, a posebno implementacijom direktiva za promociju proizvodnje električne energije iz OIE, Srbija odlučila za sistem direktnih subvencija kroz garantovanu otkupnu cenu, što je predstavljalo jasan signal
investitorima da uđu u proces izgradnje malih hidroelektrana na gotovo svim vodotokovima, bez obzira da li se radi o rekama, ili potocima i bez obzira da li se
ti vodotokovi nalaze u zaštićenim područjima ili ne.

Do sada se jasno pokazalo da ovakav vid podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije nema značajan uticaj na podizanje učešća energije proizvedene iz OIE u ukupnom energetskom miksu što se i vidi u Izveštaju Agencije za energetiku.

Naime, u Izveštaju se navodi da su na kraju 2021. godine na distributivnoj mreži bile priključene 149 male hidroelektrane (MHE), ukupne instalirane snage 127 MW, odnosno sa veoma skromnim učešćem od 2,9% u ukupnom energetskom miksu, te se samim tim može zaključiti da je do 2021. godine u Srbiji nepovratno uništeno više od 300 km reka I da se izgradnjom malih hidroelektrana nikako ne može rešiti problem manjka električne energije, te samim tim niti značajno doprineti razvoju
elektroenergetskog sistema Srbije, već da se isključivo nepovratno uništavaju reke i životna sredina i ugrožavaju osnovna prava lokalnih zajednica. Ovo je pogotovo značajno ako se
imaju u vidu klimatske promene i sve češća situacija u pogledu loših hidroloških prilika, što ukazuje da se vakvom vidu proizvodnje električne energije nije pristupilo multidisciplinarno I da nestalna proizvodnja predstavlja glavnu odliku i kamen spoticanja.

Jasno je da izgradnja malih hidroelektrana predstavlja pogodno tlo za razvoj korupcije i bogaćenje užeg kruga pojedinaca kojima je razvoj ovog biznisa omogućen na račun uništavanja prirodnih dobara i biodiverziteta,i da su građani ti koji plaćaju ‘ceh’ pogrešnih politika vlasti koja je omogućila projekte mini hidroelektrana, a za koje je već potvrđeno da nisu u javnom, već isključivo u privatnom interesu, samim tim što male hidroelektrane proizvode i značajne finansijske gubitke za celu državu, dovodeći do preusmeravanja sredstava iz ruku potrošača u ruke vlasnika kapitala MHE.

Podsecamo da su se države potpisnice Ugovora sa Energetskom zajednicom obavezale da će poboljšati saradnju i rad s lokalnim stanovništvom radi zaštite vodenih i vlažnih područja kao regulatora režima voda, staništa specifične flore i faune i kao izvora velike ekonomske, kulturne, naučne i rekreativne vrednosti čiji bi gubitak bio nenadoknadiv.

S tim u vezi, Koalicija je stava da je neophodno napraviti balans i usaglašavanje između zaštitnih I razvojnih interesa, prostornih, ekoloških, socio-ekonomskih i političkih faktora kako bi sprečili ili ublažili negativan uticaj na biodiverzitet, staništa, prirodna I kulturna dobra.

Umesto da se intenzivira očuvanje jedinstvenog biodiverziteta regije, i potencira na poboljšanju energetske efikasnosti, svedočimo sumanutoj banalizaciji prostora i neopravdanog pritiska na prirodne resurse.

Ove dve organizacije na osnovu temeljnih argumenata, dugi niz godina ukazuju na rizike koje projekti izgradnje hidroelektrana donose kako po lokalnu zajednicu tako I po prirodu, te se postavlja pitanje kome je u lokalnoj Upravi Prijepolja u interesu da se ovakvi, očigledno suludi projekti I dalje provlače i realizuju?

Postavlja se pitanje zašto Uprava Prijepolja ne utiče na smanjenje gubitaka u distributivnoj mreži koja je po istom Izveštaju Agencije za energetiku u 2021. Години smanjila gubitke u odnosu na 2019. godinu za čitavih 0,22% a koji iznose 11,73% електричне енергије преузете у дистрибутивни систем, што је веома висока вредност у односу на технички оправдане. Što implicira da samo smanjenjem gubitaka u mreži od 2% ne bi bilo uništeno 300 km reka širom Srbije.

Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini od Skupštine opštine Prijepolja zahteva hitno donošenje odluke kojom će se zabraniti izrada planskih I urbanističkih dokumenata za razradu novih lokacija za izgradnju malih hidroelektrana kao I izdavanje građevinskih dozvola, i izmenu Prostornog plana opštine Prijepolje kojom će se sve predviđene lokacije za izgradnju malih hidroelektrana izbaciti kakoi stoji u dosttavljenom obrazloženju u junu 2021. godine.

Ulaganje privatnika u planska dokumenta ne može prestavljati rizik građana Prijepolja već svakog Investitora te se poslovni gubici nigde u svetu ne mogu nadokanađivati javnim novcem, osim ako već nismo postali privatna država?

Srpska javnost poslednjih dana svedoči svojevrsnoj medijskoj ofanzivi kompanije Rio Tinto, tačnije njihove direktorice za Srbiju ing Vesne Prodanović. Bivša uposlenica američke firme Bechtel koja je u Srbiji angažovana na izgradnji Moravskog koridora, zastupajući interese Rio Tinta poput mađioničara je ovih dana po medijima sa nacionalnom frekvencijom objašnjavala kako će aktivnosti oko rudnika litijuma u dolini Jadra izgledati kao rajski vrt. Impresivno nema šta, još kad bi bilo i istinito…

Verovati kompaniji Rio Tinto i njenim uposlenicima bilo bi ravno verovati “danajskim darovima” poput Trojanskog konja. Naime, Prodanovićka ovih dana putem saopštenja i javnih nastupa eksplicitno tvrdi da ćerka firma kompanije Rio Tinto (Rio Sava exp.) nema nikakve veze sa firmama Euro lithium Balkan i Jadar Lithium koje polažu pravo na istražne radove u okolini Valjeva i Požege, na šta je PAKT ukazivao još tokom prošle godine, kada ova tema nije bila u fokusu javnosti. Međutim, indikativno je, u najmanju ruku, da je Dejan Jovanović director firme Jadar Lithium (koja je za samo par godina promenila čitav niz direktora) bio zaposlen u kompaniji Rio Tinto skoro četiri godine, od 2007 do 2011. godine.

Koincidencija ili ne, osnivač firme Euro lithium Balkan je Jovan Grubin, a jedan od prvih ljudi koji je u Srbiji sarađivao sa Rio Tintom bio je Nenad Grubin. Zanemarujući pretpostavku da su preduzeća Jadar Lithium i Euro lithium Balkan angažovana kao "igrači" koji pod prizmom “istražnih radova” čuvaju odstupnicu Rio Tintu, vreme će pokazati i kakva je stvarna povezanost ovih firmi sa kompanijom Rio Tinto…samo da tada ne bude kasno?

Dalje, Prodanovićka tvrdi da je kompanija stigla u dolinu Jadra zbog eksploatacije bora, a da te 2004. godine litijum nije ekonomski bio zanimljiv, niti se tada gledalo na litijum kao zanimljiv i koristan mineral. Naravno da je i ovo gnusna obmana gospođe Prodanović u cilju zamagljivanja fokusa sa teme “ko je prodao informacije”, jer je PAKT istražujući priču o litijumu pronašao naučne radove o ovom mineralu iz daleke 1974. godine, dok je i država Srbija istražujući uranijum na ovim prostorima, još '80tih godina znala za postojanje litijuma.

Program otkupa zemljišta od meštana je prema Prodanovićki, pazite sad, VIŠE NEGO FER! Sramna i nečuvena izjava, samo govori o tome na koji način zaposleni u Rio Tintu gledaju na Srbe i meštane sa kojima sarađuju. Da li je gospođo Prodanović “više nego fer” to što je na adresu preko 300 meštana preko noći stiglo Rešenje o prenameni njihovog poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko, a koje ste vi kao kompanija uredno platili. Ko ste uopšte vi da tako velikodušno i “više nego fer” umesto meštana plaćate prenamenu zemljišta? Da li je neko pitao te ljude, da li se slažu sa tim? Da li ste ih pitali kolika im je šteta naneta što više neće moći da ostvaruju subvencije države jer nemaju više poljoprivrednog zemljišta, ali ste im vi “više nego fer” dozvolili da obrađuju svoju zemlju i ove godine. Da li ste pod devizom”više nego fer” pitali meštane za koliko im se povećao porez na imovinu ove godine? I još jednom, ko ste vi da se bilo šta pitate u dolini Jadra? Postali ste vlasnici određenih parcela, ok. Ali da će te tu graditi rudnik !?!? Nema te vojske i policije koja će vas štiti, zapamtite…i neka vam to već jednom bude jasno!

Kad smo kod mitova i legendi, kažete da ste za vađenje rudnog tela napravili “model” i da se upotreba skoro 20 tona eksploziva dnevno, neće ni osetiti na površini. A gde ste Vi gospođo Prodanović napravili taj vaš “model”? U laboratorijskim uslovima? Jeste li u laboratoriji probali i upotrebu eksploziva? Kako ste u laboratorijskim uslovima došli do epohalnog saznanja da ćete 600 tona jalovine moći da vraćate u rudna okna kao zaptivku na mestima odakle vam izlazi slana voda? I šta ćemo raditi ukoliko ne uspete u tim vašim lepim i ingenioznim najavama? Šta ćemo ako godišnje na površini pored reke Jadar budete umesto 1,4 miliona tona odlagali 2.000.000 tona jalovine?

Posebna sramota Vesne Prodanović je prikazivanje (emisija "Prav ugao"- Ljubica Gojgić RTV) rekultivisane sanitarne debonije u Zagrebu kao primera deponije koja će biti i u dolini Jadra. Umesto pitanja šta bi se moglo gajiti na deponiji od kultura, novinarka je trebala pitati Prodanovićku da konačno pred širokim narodnim auditorijumom saopšti šta će sve sadržati pogače koje će se odlagati na deponiju? Ovaj podatak kompanija vrlo vešto krije od javnosti, pod izgovorom poslovne tajne, što je nedopustivo, ako se zna da će upravo ta deponija pretiti sveopštem zagađenju čitave zapadne Srbije.

I za sam kraj, može Vesna Prodanović do sutra da se hvali dijalogom sa udruženjima građana. Javnost mora da zna (ali i organizacije koje pregovaraju sa Rio Tintom) da je jedini cilj tog fingiranog dijaloga da se bordu akcionara u Londonu predstavi dobra namera kompanije da sarađuje sa građanima, što je daleko od istine, a u čemu nažalost učestvuje i veliki broj organizacija civilnog društva. Gospođo Prodanović, džaba nam šaljete mejlove, PAKT kako je u oktobru i saopštio, neće više komunicirati sa kompanijom i nemamo nikakva više pitanja za vas, već za Vladu Republike Srbije. Samo na jedno pitanje očekujemo odgovor od vas :

KADA ĆETE OTIĆI IZ SRBIJE JER OVDE NISTE DOBRODOŠLI ?

Udruženja građanja PAKT, NE DAMO JADAR i Koalicija organizacija protiv korupcije u životnoj sredini osuđuju manipulativne istupe u javnosti potpredsednice Vlade i ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović i predsednika Republike Aleksandra Vučića sa nadrealnim i hiper futurističkim obećanjima o broju radnih mesta koje će otvoriti Rio Tinto u dolini Jadra, visini prosečnih primanja u Podrinju i fabrikama koje će pratiti otvaranje rudnika. Organizacije traže i HITAN odgovor na pitanje : „KO SE TO ZA VREME SASTANKA VUČIĆA I MINISTRA ODBRANE UJEDINJENOG KRALJEVSTVA BENA VOLASA ŠETAO PO DOLINI JADRA?“

Organizacije traže od nadležnih da hitno obustave ili spreče svakodnevno patroliranje obezbeđenja Rio Tinta u dolini Jadra!!! Obezbeđenje kompanije upadljivo patrolira dolinom Jadra u džipovima, krećući se od 10-15 km/h i na taj način dodatno zastrašuju meštane i ugrožavaju njihovo pravo na mirno uživanje imovine. PAKT, NE DAMO JADAR i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini traže od predsednika da POD HITNO objavi ko se na dan njegovog sastanka sa ministrom odbrane Ujedinjenog Kraljevstva u dva renta-kar mini autobusa kretao po dolini Jadra i zbog čega? Ustanovljeno je da je u poseti bilo dvadesetak ljudi koji su pričali engleskim jezikom, razgledali teren i vodili beleške. Slučaj je prijavljen policiji od strane meštana i očekujemo hitne odgovore na pitanje ko se nalazio u tim autobusima i da li su naše nadležne službe bile obaveštene o ovoj poseti, koja je unela dodatni nemir među meštane doline Jadra. Da li su u pitanju pripadnici stranih obaveštajnih službi ili neke kompanije i koje? Jer znamo da nisu uposlenici Rio Tinta, pa nam se sa najviših mesta u državi duguje odgovor KO SU TI LJUDI I ŠTA SU TRAŽILI I ISPITIVALI NA NAŠOJ ZEMLJI?

Organizacije traže i da Zorana Mihajlović i Aleksandar Vučić hitno prestanu sa obmanjivanjem javnosti oko projekta Rio Tinta, jer nigde u svetu ne postoji fabrika baterija i automobila u zemlji u kojoj se eksploatiše ruda! Javnost se obmanjuje i oko broja novih radnih mesta, jer i sama kompanija navodi u Elaboratu o rezervama da će u rudniku u podzemnim radovima biti upošljeno 347 radnika!!! U istom dokumentu kompanija iznosi podatak da je analizirala zakonske odredbe u Srbiji i maltene sa žalošću konstatuje da po važećim zakonima nije dozvoljen prekovremeni rad više od 8h u toku radne nedelje, kao i da je ograničeni podzemni rad u toku jedne smene na 10 časova. To je dakle budućnost naše dece, to se zove napredak i prosperitet koji nudite narodu Srbije, a u zamenu za zdravlje!! Potpisnici saopštenja su došli i u posed informacije da pojedine inostrane firme pripremaju ponudu na poziv Rio Tinta za izgradnju rudnika, što nas navodi na zaključak da je kompanija unapred sigurna da će rudnik graditi i pored obećanja Mihailovićke i Vučića da nikakvo odobrenje za rudarenje neće biti izdato dok se ne usvoje sve predviđene Studije procene uticaja. PAKT, NE DAMO JADAR i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini pitaju potpredsednicu Vlade Mihajlović i predsednika Vučića, čije oni interese zastupaju i u čije ime obmanjuju javnost?