Tweet

Javljaju mi da kerovi ponovo laju na mene. Najnoviji povod izazvan je mojim nastupima na TV Insajder, kako kažu, i pri tom mi stavljaju „u usta“ nešto što nisam rekao. Razmišljam, što bi rekao pokojni Panonski mornar:

 „A što bi prič’o o tim barabama, o njima će pisati po tarabama...“!

Briga me za te mustre, kerove, džumare, funjare, džukce, pudle, avlijanere, podlace raznih provenijencija, jer nikada nisu pričali vučjim jezikom, nikada se nismo ni razumeli, jer ne znaju šta to znači biti vuk, a biti slobodan i biti samo svoj...nadam se da će mi svi vaspitani psi oprostiti!

Kevtanje, režanje, arlaukanje, zavijanje i lajanje, po oprobanom principu dolaze nakon medijskih nastupa „suprotne strane“. Tu je i motiv jasan, sujeta istaknuta, a krajni cilj skrajnut i potpuno nevažan. Skloni pogrešnom i tendencioznom tumačenju, pogrešno dresirani, laju pretežno u čoporu jer su tad kao jači, laju i na točak koji se okreće! U neposrednom kontaktu „umiveni“, podviće rep, lizaće ruku, uješće čim okreneš leđa, jednostavno takvi su. Nema povoda i nema razloga. Ćutimo i trpimo, dobro je sve dok ne dobiju besnilo, ne počnu da pene!

Priroda našeg „neslaganja“ (nazovimo tako ovaj sukob) je šta više banalna. U početku, bilo je i međusobne komunikacije, pokušali  smo naći najmanji zajednički sadržalac, ali je problem nastao kada su džukci u priču pokušali da uvedu i lisice sa kojima su do juče „jajarili“ po lokalnim kokošinjcima. Rekli smo im da su lisice prepredene, lukave i da lako prenose besnilo , kao i da nam se vrlo verovatno nasuprot Darvinovoj teoriji može desiti da prilikom te družbe postanemo magarci. Ne ide, priznaćete, da vuk postane magarac! Bilo kako bilo džukci su nastavili sa jajarenjem po lokalnim kokošinjcima u čudnoj simbiozi sa lisicima, ali ni ona nije dugo trajala. Sukob je nastao oko kajgane i jaja na oku, jebem li ga...

A onda je severno-bački prekoplotaš, čipovan i najverziraniji od svih džukaca, počeo da bude čest gost šinteraja. Ako ne daj Bože lisice propadnu, da se na vreme obezbedi mesto kod glavnog šintera. Drž’te vukove, narediše šinteri, a džumare zajalaše iz sveg glasa, do poslednje glasne žice, do pojave pene, do koske, koju će dobiti kasnije. Sad se razume i „aport“ i „k’ nozi“ i „sedi“ i „lezi“ i „fuj to“!

I tako sami, nebitni, besni i ostavljeni, jedinu šansu za skretanjem pažnje vide u lajanju i napadu „iza leđa“. To im je stil i princip. Besnilo! Besnilo koje šteti nervnom sistemu i pojačava reakcije i uzbuđenost.Rado bi pomogli, ali leka nema! Bar da je nama poznato...

P.S.

Svaka sličnost sa stvarnim likovima je slučajna!