Ovoga puta u centru pažnje je nova predstavnica Rio Tinta Marijanti Babić.

PAKT i KOALICIJA protiv korupcije u zaštiti životne sredine obaveštavaju javnost da je zastupnica Rio Tinta u Srbiji Marijanti Babić sinoć gostujući na TV Nova S obmanula javnost kada je izjavila da Rio Tinto ispitivajući zemljište nije zagadio životnu sredinu. Ne samo da je kompanija zagadila životnu sredinu već je to i priznala u Ugovorima o naknadi štete koje je sklapala sa meštanima i uslovljavala ih da oni ostanu anonimni.

Upravo na osnovu tih odštetnih Ugovora kojima se nezna broj , Podrinjski anti korupcijski tim je podneo krivičnu prijavu protiv kompanije pred Opštinskim javnim tužilaštvom u Loznici.

U odštetnim Ugovorima (koje prilažemo uz Krivičnu prijavu – a koje smo predali u tužilaštvu) kompanija priznaje da je prilikom ispitivanja došlo do oštećenja zasada.

Upravo Anex Ugovora od 06.12.2018. godine koji prilažemo, sama kompanija demantuje Marijanti Babić jer priznaje da se usled zagađenja kompanija obavezuje na rekultivaciju 8 ari zagađenog zemljišta.

Ako je na ovaj način Marijanti Babić (nova predstavnica Rio Tinta) spremna da obmanjuje javnost, ne čudi i nipodaštavanje zaključaka domaćih akademika, ali je upitno i sve ostalo izneseno sinoć u Dnevniku TV Nova S.

U Loznici 02.04.2024.                                                          

KOALICIJA I PAKT ovim saopštenjem pozivaju sve koji nakon Ekološkog ustanka raspiruju vatru i koriste zgodnu priliku za samopromociju, da hitno prestanu sa uzajamnim prepirkama i optužbama, jer mi u zapadnoj Srbiji i dolini Jadra znamo da prepoznamo razliku između dnevne i stvarne politike.

Svim uvređenim, zapostavljenim, ozlojeđenim i napuštenim poručujemo da se pod hitno uozbilje ukoliko žele dobro narodu u dolini Jadra i zapadne Srbije, jer paraziti na telu domaćina mogu opstajati samo dok je domaćin živ, u suprotnom nećete imati od koga tražiti glasove!

PAKT kao jedna od članica Ekološkog ustanka žali što nije bilo razumevanja da se sa okupljanja u subotu pošalje jedna jedinstvena poruka i pritisak na Ustavni sud da odluči po Inicijativama PAKTa i još 1600 građana zapadne Srbije, da se hitno obustave sve radnje kompanije Rio Tinto do konačne odluke o ustavnosti Uredbe Vlade kojom je protivustavno i nezakonito proglašen Prostorni plan područja posebne namene za projekat „Jadar“. U izboru govornika nismo učestvovali i nismo odgovorni za neprimeren rečnik koji se sa bine mogao povremeno čuti, kao i za činjenicu da pojedini u svojim izlaganjima nisu ni spomenuli rudnik litijuma, na ovom inače impozatnom (po broju prisutnih) skupu.

Ipak, ocene pojedinaca da je protest preotet i da na njemu nisu govorili relevatne osobe ocenjujemo kao politikantske i amaterske. Ko ima pozvaniji da govori na ovakom skupu od Zlatka Kokanovića i Marijane Trbović-Petković, ljudi čije se kuće nalaze 200m od rudnika. To se uostalom i videlo na skupu u njihovim govorima. Diskusije da li je neko pozvan na skup ili ne, odlaze u domen trivijalnosti i komedije. Zar je potrebno bilo koga "posebno" zvati u protest protiv ovakvog neprijatelja?

Optužbe o uvertiri za pregovore sa Rio Tintom dolaze od onih koji su do pre tri meseca trčali u kancelarije kompanije, dok je PAKT upozoravao da se takvim postupcima kompaniji daje alibi da pred svojim bordom direktora dokumentuju dijalog sa građanskim društvom. Sva dešavanja nakon Ekološkog ustanka potvrđuju naš stav da je neophodno napraviti jasnu distancu građanskog aktivizma i dnevno-političke "angažovane" misli. Zahvaljujući tome, odmerene, pametne i važne poruke nekih govornika do javnosti nisu došle niti je protest zaokružen jasnim, konkretnim i razumljivim porukama.

Udruženja poručuju svima koji su dobronamerni u borbi protiv rudarenja litijuma, da čuvaju energiju za odsudne dane koji se polako približavaju, a da sve lične razmirice ostave pod tepihom do okončanja ove iscrpljujuće i naporne borbe, gde je svako dobrodošao!

Kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja donela je Rešenje kojim se nalaže Rudarsko-geološkom fakultetu da udruženju Podrinjski anti korupcijski tim-PAKT, dostavi svu dokumentaciju odnosno, dokumente u vezi sa projektom „Jadar“ kompanije Rio Sava Exploration“ doo Beograd.

PAKT podseća javnost da je još u maju 2020. godine ustanovljeno da su fakulteti Rudarsko-geološki, Mašinski i Građevinski prihodovali u poslednjih par godina od kompanije Rio Sava 100,5, 12,05 i 10,2 miliona dinara, a svi fakulteti su odbili da dostave PAKT-u i javnosti dokumentaciju o tome kakve su usluge pružali kompaniji. Posebno je zanimljivo što je rudarski fakultet i pored impozantnih prihoda primao donacije od kompanije Rio Sava, 07. decembra 2010. godine – 947.506 rsd, 23. aprila 2012. godine 44.000, a Rio Sava platila je i narudžbenicu u ime fakulteta 21. oktobra 2019. godine u iznosu od 1.146.960 rsd.

I pored rešenja Poverenika Rudarski fakultet ignoriše ovu odluku i dalje krije traženu dokumentaciju od očiju javnosti, dok iz PAKT-a očekuju da će Kancelarija Poverenika vrlo brzo doneti identična rešenja za Mašinski i Građevinski fakultet i Institut Jaroslav Černi. Kada se u celu priču oko otvaranja rudnika litijuma doda i podatak da kompanija Rio Sava u dostavljenim dokumentima kao što je Elaborat o rezervama krije imena autora studija odnosno, imena profesora sa kojima su sarađivali, PAKT konstatuje da se na ovaj način ozbiljno i drastično kompromituje ceo proces, koji kompanija i državni organi žele u javnosti da prikažu kao transparetan.

PAKT i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini gotovo da nemaju dilemu da dokumenta koja su od izuzetnog značaja za javnost i život građana Srbije neće ugledati svetlost dana i da je u tom slučaju, sasvim legitimno pravo građana da blokiraju svaki pokušaj ulaska mašina u dolinu Jadra.

Skupština Grada Loznica planira da na 11. sednici Skupštine, zakazanoj za 29. jul 2021. godine (četvrtak), legalizuje nezakonito doneti Prostorni plan područja posebne namene za projekat "Jadar", usvajanjem novog Prostornog plana grada.

O čemu se ovde zapravo radi? Jedan od glavnih prigovora udruženja PAKT i NE DAMO JADAR na PPPPN "Jadar" bio je da ovaj planski akt nije, kako to Zakon o planiranju i izgradnji predviđa, usklađen sa višim planskim aktima : Prostornim planom grada Loznica i Prostornim planom Republike Srbije. Ustavni sud se još nije izjasnio o ovoj inicijativi koju je za četiri dana podržalo i potpisalo 1600 građana Loznice i Šapca.

Usvajanjem ove Odluke Gradska uprava Grada Loznica i faktički priznaje da usklađuje viši planski akt sa nižim, što će poslužiti kao još jedan neoborivi dokaz i argument Ustavnom sudu da odluči po Inicijativi građana.

Ovim putem udruženja NE DAMO JADAR, PAKT i Koalicija organizacija protiv korupcije u životnoj sredini, poziva Skupštinu grada i nadležne organe da povuku Predlog odluke o usvajanju Prostornog plana grada Loznice iz Skupštinske procedure, jer je više nego jasno da se predlog Prostornog plana usklađuje protivzakonito sa nižim planskim aktom, pa udruženja upozoravaju da kada bude "pala" Uredba Vlade o PPPPN "Jadar" automatski će nevažeći postati i Prostorni plan grada Loznice.

Organizacije izražavaju čuđenje jer su sa najodgovornijih mesta u gradu pre samo par meseci dobili uveravanja da se ništa neće raditi na štetu građana. Međutim, u međuvremenu je Rio Tinto promenio iz svojih ličnih ekonomskih interesa lokaciju deponije i odlučio da se ona postavi u dolinu Jadra na samo 100 metara od reke, a nadležni i dalje ćute! Ćute iako je i SANU (Srpska akademija nauka i umetnosti) jasno rekla da je projekat "Jadar" štetan po građane Loznice i Srbije!!!

Organizacije u zajedničkom saopštenju ističu da je ovo poslednja prilika da rukovodeći ljudi Grada stanu uz svoj narod i povuku predlog Odluke o Prostornom planu grada Loznice i na taj način pokažu da poštuju mišljenja akademika i svog naroda, a ne multinacionalne kompanije koja je u prošlosti činila razna zlodela prema ljudima i životnoj sredini. 

Koi zbog čega pogrešno „čita“ rezultate minulih izbora u dolini Jadra? Zašto se zloupotrebljavaju ti podaci i u koju svrhu? Zašto se borba protiv rudnika litijuma ne može poistovećivati sa izbornim rezultatima? Šta kaže statistika, a šta realno stanje na terenu? Zašto je narod u Srbiji toliko naivan i ko takvu situaciju najbolje koristi? Ko je kriv za rezultate izbora u dolini Jadra, a ko je „zaslužan“ što Rio Tinto ne odlazi?

Izborni je dan, dolazim nešto posle 06⁰⁰h na malo biračko mesto ispred CRTA kao posmatrač, u selo koje bi trebalo da se naslanja na planiranu deponiju Rio Tinta. Zatičem tridesetak ljudi na biračkom mestu, par njih mlađih i sredovečnih, sposobnih komunikativnih ljudi. Preostali sastav biračkog odbora u stalnom i proširenom sastavu su bake i deke, koji iskreno, „ne znaju ni gde su pošli ni gde su došli“, tu su radi broja. U nekom trenutku, prilazi mi jedna žena i pita me kako to ona posmatra izbore ispred Dveri, kad je ona ispred Suverenista. Imam utisak da se nezna ni krsni kraj na biračkom mestu, ali brzo stiže Rešenje iz GIK-a u kome se navodi da se gospođa ispred Suverenista raspoređuje u prošireni birački odbor. Nakon sat vremena na biračkom mestu ostao je minimalan broj članova dovoljan za „biračku jednosmernu ulicu“, cenim da su to predstavnici SNS, SPS-a i radikala, dok u uglu usamljena sedi gospođa u 40-tim godinama. Pitam je ispred koje je stranke u odboru, kaže „opozicija“. Dobro – rekoh, koja opozicija? Zavetnici, kao iz topa će ona. Biračko mesto je malo (185 glasača), atmosfera je prijatna, nema napetosti, gužve i svađe. Razmišljam koliko je naša draga opozicija miljama daleko od situacije kada će na svakom biračkom mestu imati makar JEDNOG pristojnog posmatrača. A tek koliko su daleko od obučenog JEDNOG posmatrača od autoriteta u tom mestu, koji bi bio sposoban da savetima i autoritetom utiče na pravilno sprovođenje izbornih radnji. Tek onda sledi rad sa glasačima na terenu...Postavljam sebi logično pitanje, koliko je opozicija „dubinski“ ušla u biračko telo kad nema ni adekvatnih posmatrača? U tim trenutcima zove me drugar/kolega iz Krupnja i svedoči o potpunom haosu na mnogim biračkim mestima u opštini, gde kako je ustanovio nema predstavnika opozicije, strašno! Sve mi jasno i pre završetka glasanja, a da pri tom ne mislim na brutalne krađe i kršenja zakona za vreme izbornog dana. Postizborni epilog svega je da se neko ingeniozno setio da za izborni poraz okrivi narod u dolini Jadra, da ga optuži, ponizi, olajava, vređa i sl. Samo kukavice i karakterni slabići uvek krivca traže u drugom. Oni koji bi da čitaju poruke iz izbornih rezultata u Loznici (koji uzgred nemaju nikakave, ali ama baš nikakve veze sa podrškom projektu rudnika litijuma) evo i nekoliko tačnih podataka i tumačenja, šta je narod doline Jadra poručio...

STATISTIKA JE KAO BIKINI...

Pre nego kamenje poleti, pre nego otrov nađe metu...prelistaj svoju knjigu makar još jednom – kaže mudri Cane Partibrejker. Letelo je ovih dana kamenje, sipalo je sa svih strana, otrov je gađao metu, a oni koji stoje na braniku svog kućnog praga, ničim izazvani krenuli su da se brane, rekao bih nevešto i nespretno. U galimatijasu kukavičkih optužbi, lažnih analiza i zaključaka, dezinformacija, nisam smatrao da treba da reagujem dok se linču nisu pridružili i mediji koji bi trebalo da su nam „prirodni saveznici“ i opoziciono nastrojeni. Razlog ne znam, motiv još manje. U narodu postoji jedna izreka – „primio se kao saučešće“, pa je tako valjda i javnost na društvenim mrežama i medijima „primila“ informaciju da od bunta protiv rudnika litijuma nema ništa, na osnovu rezultata glasanja u Nedeljicama. Istina je međutim, malo drugačija. Podsećam da su ovi rezultati epilog neviđene višemesečne kampanje koja je vođena od strane republičkih vlasti u mesnim zajednicama Gornje i Donje Nedeljice, Brezjak i Slatina. Gotovo da nema radne nedelje u kojoj u ovim mesnim zajednicama nisu bili ministri i direktori velih javnih preduzeća : Zorana Mihailović, Nedimović, Drobnjak, Grčić itd...itd...Spisak je dugačak, a kad se njemu dodaju i tumačenja tzv „prijatelja“ pobune da je uspeh ukidanje Uredbe o PPPPN Jadar, rezultati u Nedeljicama su po meni herojski. Naime, od 90 biračkih mesta u Loznici Vučić i njegova lista najlošije rezultate postigli su upravo na ovim izbornim mestima. Prosek za predsedničke izbore u Loznici je bio 66.36% (za Vučića) dok je na biračkim mestima u Nedeljicama i Brezjaku bio : br.mesto 8 (G.Nedeljice) – 54.41%, br.mesto 10 (Brezjak) – 57,52% i br.mesto 21 (D.Nedeljice) – 57,52%. Na samo dva biračka mesta u Loznici su ostvareni „bolji“ rezultati i to u dve gradske jedinice : 53. (Gimnazija) – 49,43% i 58. (Jovan Cvijić) – 50,49%. Osam procenata Vučić je kao predsednički kandidat izgubio na biračkom mestu br.8 - (G.Nedeljice), u odnosu na 2017. godinu! Zaključak je da je narod Nedeljica odgovornije glasao od mnogo svojih komšija iz gradske sredine. Kada su u pitanju parlamentarni izbori, poruka je tu još jasnija. Lista SNS-a je u Loznici ukupno dobila 50,67%, a sva četiri biračka mesta u Nedeljicama, Brezjaku i Slatini, znatno su ispod gradskog proseka. Na biračkom mestu br.8 u G.Nedeljicama Vučićeva lista izgubila je u odnosu na 2020. godinu gotovo 50% ili 102 birača! (207 – 2020 g. do 105 -2022 g.) uz rekordno mali procenat od 40,23%, kojim se retko koje biračko mesto u Srbiji može pohvaliti. Biračka mesta u D.Nedeljicama i Brezjaku beleže takođe osetan pad podrške Vučićevoj listi u odnosu na 2020. godinu sa 43,85% i 43,14% čime se može pohvaliti retko koja izborna jedinica u centru grada.

Ja sam siguran da će, bez obzira šta priča u javnosti, Vučić analizirati ove rezultate i izvući pouke za dalje, ali nisam siguran da će to raditi oni od kojih se to zapravo očekuje, nažalost.

KREŠENDO

Prošli su još jedni izbori, a javnost je još jednom poverovala vrhovnom vođi da neće biti rudnika ni u dolini Jadra, niti u Pranjanima, Levču, Jagodini, Požegi i na još skoro 60-70 mesta širom Srbije. Eto im ga, neka mu veruju, a mi se još nismo počeli kopčati od pozadi! Uredba je ukinuta 20. januara 2022. godine i ništa nakon nje, mada je prvenstveno bilo traženo da se zemljište iz građevinskog vrati u poljoprivredno i šumsko. To bi bio neki korak, ali ga nije bilo. Kompanija je od tad uložila preko 1,5 miliona evra u otkup parcela i nastavlja dalje. Kad negde kupuješ zemlju, raspitaš se kakve su ti komšije, a ovaj prljavi Rio Tinto je od nas napravio zajebane komšije koji hoće i da ujedu ako treba. Ne znam kako oni misle dalje i zašto ne idu. Šta im nije jasno?

Ne želim nikom da „solim pamet“, ali kao organizacija PAKT odavno smo upozoravali na posledice ako se dozvoli da se problem rudnika politizuje u dnevno političke svrhe. Nažalost, svi zajedno nismo imali dovoljno snage da se sa tim izborimo, ali i dalje postoji jako veliki broj ljudi koji su glasali za Vučića (a to je njihovo suvereno pravo), a protiv su rudnika litijuma. Ne mogu se ti ljudi vređati i omalovažavati zbog svojih političkih opredeljenja, već se sa njima mora razgovarati, kao sa svojim komšijama, kao sa ljudima sa kojima delimo istu muku i iste strepnje, moramo dalje i moramo složnije.

I dalje mislim da je pitanje rudnika litijuma NADSTRANAČKO pitanje tj. NACIONALNO PITANJE i da stranačka dnevna politika nema nikakve veze sa njom!!! Dovoditi ta dva segmenta u korelaciju je opasno, kontraproduktivno i takoreći znači KAPITULACIJU, ali dok postoji i jedan čovek koji je protiv i jedan čovek koji neće da proda zemlju trovačima, tinja i plamen slobode i bunta!

*Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Izgradnja integriteta na lokalnom nivou kroz procenu rizika od korupcije u propisima" koji finansira European Endowment for Democracy. Izneseni stavovi autora nisu nužno i stavovi donatora.

PAKT i Koalicija organizacija protiv korupcije u životnoj sredini ovim putem žele da čestitaju Agenciji za zaštitu životne sredine (SEPA) na uspešno obavljenom poslu prilikom uzorkovanja vode iz crvene bare u mestu Slatina u dolini Jadra. U saopštenju organizacije ističu da nisu ni sumnjali da će na kraju krivica biti pripisana meštanima i zemljoradnicima. Gotovo pre Agencije oglasila se i kompanija Rio Tinto, što svakom razmišljajućem čoveku dovoljno govori kako stoje stvari u ovoj, nažalost nekada slavnoj a sada jadnoj državi.

Naime, jadna je država u kojoj se nakon uznemirenja javnosti zbog pojave crvene vode prva u medijima pojavljuje Vesna Prodanović. Jadna je država u kojoj nakon uznemirenja javnosti Agenciji za zaštitu životne sredine treba 10 dana da bi samo izašla na teren i uzorkovala vodu. Podsećamo da prema Arunskoj konvenciji i Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja, rok za obaveštavanje javnosti usled ekoloških akcidenata i uznemirene javnosti je 48 časova!!! Čak i nakon uzorkovanja vode Agenciji je trebalo gotovo dve nedelje da saopšti rezultate, u koje nema razloga da neverujemo. Međutim, Agencija je otišla i dalje pa je zaključila da su uzročnici "cvetanja algi" u predmetnoj bari zemljoradnici, eksplicitno to tvrdeći, gotovo smo sigurni bez da su pre toga analizirali makar najbliže bušotine kompanije Rio Tinto. Sve je sada kristalno jasno i ogoljeno do srži. Građani doline Jadra nemaju ni jednu instituciju sistema koja bi štitila njihov i uostalom javni interes.

Iz svega proističe jedna konstatacija i jedno pitanje za institucije Srbije! Bilo je bara u dolini Jadra i pre Rio Tinta, bilo je đubrenja azotnim i fosfornim đubrivima i pre Rio Tinta, ali nije bilo "cvetanja algi" i crvene vode. Pitanje koje PAKT i Koalicija organizacija protiv korupcije postavljaju nadležnim institucijama glasi :

- Da li je protiv Rio Tintovog podizvođača MAK gradnja iz Prokuplja i vlasnika parcele 264/1 Marka Veličkovića podnešena prijava za neispunjavanje zakonske obaveze rekultivacije poljoprivredne parcele na kojoj se trenutno nalazi bara, a koja je korišćenja za iskopavanje i rekultivaciju Rio Tintovih bušotina?

Mi odgovor znamo unapred, jer su sve državne institucije koje plaća narod ove zamlje podređene multinacionalnoj kompaniji Rio Tinto, koja je bez ikakvog predhodnog iskustva u rudarenju litijuma, došla u Srbiju i dolinu Jadra da se na nama vežba i od nas pravi eksperimentalne zamorčiće.

NEĆE MOĆI - UPAMTITE TO !!!

Udruženja građanja PAKT, NE DAMO JADAR i Koalicija organizacija protiv korupcije u životnoj sredini oštro protestuju protiv obmana koje kompanija Rio Tinto nastavlja da iznosi u javnosti i koje samo podgrevaju i ovako zagrejanu atmosferu u dolini Jadra.

Ovim putem udruženja postavljaju pitanja kompaniji Rio Tinto :

• Ko to širi dezinformcije i neistine i doprinosi zategnutoj situaciji na terenu? PAKT, NE DAMO JADAR i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini u svom posedu imaju preko 5000 stranica dokumentacije o projektu Jadar i ovom prilikom tražimo od kompanije da se izjasni koji od iznetih podataka do sad sa naše strane nisu tačni?
• Kompanija mesecima u nazad tvrdi da su otvoreni i transparetni, a javnost još nije videla podatke o tome šta su u njihovo ime radili Beogradski fakulteti, a nisu poznata ni imena autora tih „tajnih“ analiza i studija. Šta Rio Tinto smatra u celoj toj priči transparentnim?
• Da li možda srpski akademici obmanjuju javnost kada kažu da projekat „Jadar“ nije potreban Srbiji, odnosno da će doneti više štete nego koristi i koje to veće umove kompanija ima na svom platnom spisku da bi ih mogla suprostaviti sa druge strane?
• Kompanija tvrdi i da je njihovo angažovano obezbeđenje radilo i radi po zakonu, pa postavljamo pitanje kompaniji, kako su se dva pripadnika obezbeđenja našla van svog vozila kojim su „patrolirali“, gde su se uputili kad su izašli iz automobila i kakve su im namere bile?
• Udruženja i meštani traže od javnosti da zamisle kako bi se oni osećali da im na svakih 15 minuta prolazi džip pored kuće i da vas iz automobila koji se jedva kreće posmatraju nepoznati ljudi dok u svom dvorištu pijete kafu? Nije li to očigledan vid pritiska koji doprinosi uzavreloj atmosferi u dolini Jadra, koji se prema priznanju realizuje na ideju RioTinta?
• Kad kompanija u saopštenju navodi da poseduje pravo da angažuje obezbeđenje koje će obilaziti kupljena imanja, mi se apsolutno slažemo sa tim, ali predlažemo kompaniji da umesto pukih obilazaka održavaju ta imanja koseći travu i sređujući kuće da one ne bi izgledale kao nakon bombardovanja, ili to zapravo i jeste cilj kompanije?
• Apsolutna je laž da meštani sami traže procenu, možda ima i takvih verujemo, ali mnogo meštana se žalilo da ih iz kompanije uporno uznemiravaju i ubeđuju da će bolje proći ukoliko pristanu na otkup, nego ako budu čekali eksproprijaciju. Ako trebaju dokazi i svedoci, tu smo!
• Rio Tinto vrlo licimerno upućuje apel na dijalog činjenicama, a pri tom krije sve bitne informacije i tehnologije iz projekta. PAKT, NE DAMO JADAR i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini ponavljaju poziv kompaniji da tačno navedu ko obmanjuje javnost i da tačno ukaže koji to podatak koji su navedene organizacije objavile nije tačan i predstavlja obmanu, jer udruženja upravo tvrde i to su i dokazala da Rio Tinto obmanjuje javnost i krije podatke pod izgovorom poslovne tajne?
• Kompanija je dužna javnosti da saopšti i ko joj je od državnih zvaničnika garantovao posao u dolini Jadra bez predhodnog objavljivanja Studije o proceni uticaja, kada već sada upućuje pozive izvođačima da sastavljaju ponude, a koji bi trebali raditi na izgradnji rudnika?

Možda je do sada prihvaćeno 60 ponuda za otkup kuća, ali bitno je obavestiti javnost da je površina otkupljenog zemljišta još uvek daleko od 50% planiranog. Kada Rio Tinto kaže da se otkup zemljišta odvija u skladu sa zakonima Republike Srbije i najboljim međunarodnim praksama (što je velika neistina), kompanija namerno propušta da kaže da su otkupu predhodile nelegalne akcije poput usvajanja Prostornog plana područja posebne namene za projekat „Jadar“ i sva pravna dejstva koje je taj dokument proizveo kao što je prenamena poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko, bez znanja vlasnika iz doline Jadra. Pravno-legalističko nasilje pod pokroviteljstvom klijentelističkih državnih organa!!!

Udruženja ističu da je bitno napomenuti da su prilikom blokade puta meštani pozvali policiju i da tom prilikom niko nije napadnut, kako tvrdi Rio Tinto, već je od nadležnih organa traženo da utvrde ko su ljudi koji se voze dolinom Jadra i pišu beleške. Što se tiče drugog incidenta o kojem smo već govorili, udruženja PAKT, NE DAMO JADAR i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini osuđuju svaku vrstu nasilja kako onu u Australiji, Papui Novoj Gvineji i Madagaskaru, tako i ovu u dolini Jadra, a od kompanije i nadležnih organa očekujemo samo odgovor na pitanje šta su dva pripadnika obezbeđenja radila van svog automobila za „obilazak“ i ka kome su se i zašto u tom momentu uputili?

PAKT, NE DAMO JADAR i Koalicija više neće putem saopštenja voditi polemiku sa kompanijom na kojoj je pored Vlade Republike Srbije, najveća odgovornost za napetu situaciju u dolini Jadra.

Podrinjski Anti korupcijski tim PAKT i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini traže hitnu ostavku ministarke za zaštitu životne sredine Irene Vujović koja definitivno nije dorasla funkciji koju trenutno obavlja. Naime, u svom poslednjem gostovanju na televiziji K1 ministarka je uznemirila čitavu javnost zapadne Srbije izjavom da je kompaniji Rio Tinto još 2012. godine izdata dozvola za gradnju tj. građevinska dozvola.

foto - media centar Beograd

Tražimo od Irene Vujović da zbog nedopustive nonšalantnosti i neinformisanosti pod hitno podnese ostavku na mesto ministarke za zaštitu životne sredine. Kao ministarka koja se nalazi na jednoj od najvažnijih pozicija koja direktno utiče na zdravlje građana i stanje u životnoj sredini koje ni malo nije sjajno u Srbiji, Vujovićka bi trebalo znati da je kompanija Rio Tinto tek u 2020. godini ministarstvu građevine podnela idejni projekat za rudnik litijuma u dolini Jadra na osnovu koga se pribavljaju lokacijski uslovi, a put do građevinske dozvole je i dalje dosta dug i Rio Tinto nema prava da gradi bilo šta u dolini reke Jadar! Zbog ovakvih tvrdnji ministarke uznemirena je čitava javnost zapadne Srbije i ministarka je dužna da u najkraćem roku pokaže dokument kojim se Rio Tintu dozvoljava da bilo šta gradii u dolini Jadra. Ukoliko se pak ispostavi da takav dokument ne postoji, tražimo da Irena Vujović podnese neopozivu ostavku na mesto ministra zaštite životne sredine.

Ministarka bi trebalo da zna, da su ispitivanja Rio Tinta u dolini Jadra trajala zaključno sa prošlom godinom (a ne kako ona diletantski navodi 2012.) i da se i dalje obavljaju na potezu Lipničkog Šora, odakle kompanija planira da dobija vodu za proces proizvodnje litijuma.

Dalje slučajna ministarka navodi da će se za Studiju procene uticaja sprovoditi javna rasprava i da će javnost imati priliku da stavi primedbe na istu. PAKT i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini podsećaju na nedavno izlaganje u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti profesora Jagoša Raičevića koji je jasno izrazio sumnju u čitav proces oko donošenja Studije procene uticaja na životnu sredinu. Naime, Raičević ističe kao glavni problem da će eksperti raditi na Studiji sigurno više od godinu dana, a onda će se studija volšebno pojaviti na javnoj raspravi koja treba da traje mesec dana, pa je upitno ko može da pruži validne primedbe za tako kratak vremenski rok koji je predviđen našim zakonskim odredbama. PAKT ovom prilikom još jednom upozorava javnost i da svi domaći fakulteti kriju od javnosti dokumentaciju koju su proizvodili za Rio Tinto, a da kompanija sa druge strane, krije imena autora proizvedenih elaborata i studija, pa postoji osnova sumnja da će se neki od potpisnika dokumenata koje se proizvode za kompaniju, naći u stručnoj Komisiji ministarstva koja će dati poslednju reč o studiji i upućenim primedbama.

Na samom kraju, iz Koalicije protiv korupcije u životnoj sredini i PAKT-a ističu da će vrlo uskoro u javnost izaći sa novim saznanjima o uočenim koruptivnim rizicima vezanim za projekat Jadar, a  podsećaju i na skandaloznu izjavu ministarke da su problemi stanovništva koji žive na rubu obuhvata eventualnog rudnika „sitni“ i da nisu vezani za zaštitu životne sredine, već pravno-imovinski status. Podsećamo ministarku da su iz SANU na skoro održanom naučnom skupu izračunali (po podacima Rio Tinta) da će kompanija za 40 godina rada pored kuća meštana u dolini Jadra deponovati 47.000 tona arsena, što nikako ne predstavlja imovinski problem. Pravni problem da, tu ćemo se složiti, ali samo kroz obećanje da neko mora odgovarati ako dopusti ovakav jedan projekat u zapadnoj Srbiji.

Do tada, PAKT i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini savetuju ministarku Vujović da podnese ostavku, i da će na taj način pomoći i sebi i građanima  Srbije.

KOALICIJA protiv korupcije u životnoj sredini i udruženja NE DAMO JADAR i PAKT obaveštavaju građane Loznice i Srbije da pojedine političke grupacije kroz ogoljeno politikanstvo pokušavaju da problem rudnika litijuma u dolini Jadra prebace u političko blato gde se osećaju fino, takoreći na domaćem terenu.

Organizacije NE DAMO JADAR, PAKT i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini obaveštavaju javnost da je protest protiv usvajanja Prostornog plana grada Loznice prijavljen od strane ovih grupa građana bez bilo kakve saradnje sa bilo kojom političkom opcijom. Naša jedina politička opcija je nezadovoljan i ogorčen NAROD. Isti onaj narod iz doline Jadra i Loznice koji se bori za svoja vekovna ognjišta, kao i da našoj deci i unucima ostavi čiste reke Korenitu, Jadar, Drinu, nezagađeno zemljište na kojem će moći da uzgajaju zdravu hranu, ali i čuvaju uspomene na slavne vojničke pobede naših vojskovođa i sramne političke poraze naših političara. Međutim, svako ima pravo da izrazi svoj stav povodom plana da se u dolini Jadra otvori rudnik litijuma i niko nema tapiju da se ekskluzivno bavi ovom temom. Ne samo u Loznici već i šire, jer je upravo država ovaj projekat proglasila od javnog interesa za čitavu teritoriju Srbije. Zato će u četvrtak ispred zgrade grada Loznica biti i građani Valjeva, Šapca, Požege, Čačka, od Sombora do Vranja, jer Srbija se trenutno brani u Loznici. Plašeći se naroda, vladajuća stranka u očajničkom potezu želi javnosti predstaviti kako skup organizuju neki bivši koalicioni partneri - topioničari olova u Zajači i dokazani trovači naše dece. Uostalom, topionica olova u Zajači je destilerija za rudnik litijuma i to narod treba da zna. Udruženja su prijavila redovno skup, kako bi pružili šansu da svoj stav izraze i građani koji su „siti“ političkih partija i koji u njih nemaju poverenja. Podsećamo još jednom javnost, da je većina građana u dolini Jadra koja se buni protiv rudnika svoj glas na prošlim izborima dala Aleksandru Vučiću, tada i više nikad. I zato, nema mesta politikanstvu i podelama bilo kog tipa kada se govori o rudniku litijuma. Dva su ulaza u zgradu Grada Loznica, na jednom će biti političke stranke, a na drugom (ulazu u staru zgradu opštine – Skupštinu) mi - običan narod. Verujući i neverujući, vakseri i antivakseri, stari i mladi, sa stranačkom kartom ili bez nje, zaposleni i nezaposleni, poljoprivrednici i građani, mladi i stari, potrebno je da svi zajedno u četvrtak pokažemo koliko nas ima koji se protivimo ovom planiranom ekocidu u dolini Jadra, svejedno je na kom ćemo ulazu biti.

Udruženja još jednom upućuju poziv nadležnima da povuku Odluku o Prostornom planu grada Loznica sa 11. Skupštine grada i na taj način ostanu bar neutralni, ako već nemaju hrabrosti da stanu uz svoj narod.

Ne interesuje nas politika već borba za goli život!

foto: FONET

Udruženja građana Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini, PAKT i NE DAMO JADAR traže od ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihailović da pod hitno podnese ostavku na mesto potpredsednice Vlade Srbije i resorne ministarke, zbog očiglednog narušavanja integriteta funkcija koje obavlja.

Naime, preduzeće EURO LITHIUM Balkan koje poseduje istraživačku dozvolu za istraživanje prisustva litijuma na teriotoriji grada Valjeva, angažovalo je preduzeće „Zajača ing“ čiji je vlasnik Milutin Bojić, rođeni ujak ministarke Mihailović, čime je ozbiljno narušen integritet funkcija koje obavlja Zorana Mihailović, jer je upravo njeno ministarstvo izdalo kompaniji Euro litijum Rešenje o odobrenju istraživačkih radova, pa se i javnost s’ pravom pita da li je potom kompanija Euro Litijum vratila na ovaj način kontra uslugu ministarki rudarstva?

bušotina Lukovac kod Valjeva, izvor: Facebook

Postoje i brojna svedočenja meštana doline Jadra da je upravo ista firma izvodila istražna bušenja i za kompaniju Rio Tinto, ali se niko svojevremeno nije setio da zabeleži ove događaje, pa konkretnih dokaza osim svedočenja meštana nema.

Kompanija ujaka Zorane Mihailović od 2012. godine sarađivala je i dobijala javne nabavke od Elektro privrede Srbije – Beograd i rudarskog basena Kolubara doo – Lazarevac u ukupnoj vrednosti od 689.554 E.

Međutim, sada je uz konkretne dokaze iz Lukovca kod Valjeva dodatno kompromitovan i projekat „Jadar“ uz brojne skandale koji prate realizaciju projekta Rio Tinta. Udruženja u zajedničkom saopštenju smatraju da planirana istraživanja u okolini Valjeva, Jagodine, Gornjeg Milanovca, Požege i Kragujevca imaju za krajnji cilj iskopavanje litijuma, dok se hemijska prerada planira samo u Loznici.

Aktuelna ministarka i potpredsednica Vlade Srbije duguje odgovore javnosti na pitanje „Koja je uloga nje i njenog rođenog ujaka u sveopštem napadu na prirodna bogatstva i litijum u Srbiji“? U ozbiljnim pravnim državama kompromitacija integriteta funkcionera, neminovno bi vodila ka ostavci, a na Tužilaštvu bi bilo da utvrdi da li u takvim slučajevima ima i elemenata prikrivene korupcije.

Da li u Srbiji funkcioniše pravna država? - pitaju Udruženja u zajedničkom saopštenju.

Kada je predsednik Vučić za prvi april ove godine molio predstavnike kineske kompanije CCCC da deonicu autoputa Preljina-Požega završe pre predviđenog roka, neki su mislili da se radi o prvoaprilskoj šali. Međutim, bilo je onih nadasve poslovnih koji su ovaj Vučićev apel shvatili kao zeleno svetlo i signal za sveopšti frontalni atak na kompletan biodiverzitet u dolini Zapadne Morave.

Fotografije: Dragisa Petrović

Da ne ostane samo na Vučićevom apelu potrudili su se vredni neimari predstavnici lokalne samouprave u Čačku i direktor Srbijavoda – Goran Puzović, koji su uzeli sebi za pravo da u nekoliko intenzivnih sastanaka sa menadžerom kineske kompanije CCCC Shou Jicheng dogovore hitno iskopavanje šljunka iz korita Zapadne Morave bez ikakve validne dozvole, a za potrebe izgradnje autoputa. Drugim rečima, bez ikakvog validnog dokumenta i projekta eksploatacije, direktor Srbijavoda i lokalni čelnici Čačka, stavili su kineskom izvođaču radova na raspolaganje imovinu građana Srbije, sve pod kapom međudržavnog ugovora o izgradnji autoputa od Preljine do Požege.

Podsećamo javnost da je za potrebe eksploatacije šljunka od JP Srbijavode potrebno predhodno pribaviti: vodne uslove, projekat vađenja rečnih nanosa, dokaz o pravu svojine, pravu korišćenja ili zakupa vodnog zemljišta sa koga se vrši vađenje, kopiju plana parcele i akt nadležnog organa o saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, odnosno akt nadležnog organa kojim utvrđuje da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu. Ništa od pomenutih dokumenata nije stavljeno javnosti na uvid, bar ne na zvaničnoj veb prezentaciji nadležnog javnog preduzeća.

Međutim, pre tri dana u dolini Zapadne Morave u Parmencu najednom se pojavila teška mehanizacija sa preko 20 kamiona. Mesto gde se kopa šljunak u ovom trenutku, samo se delimično nalazi ucrtano u Planu vađena rečnih nanosa za Zapadnu Moravu, a zainteresovana javnost još nije dobila odgovore, gde će se sve kopati šljunak, u kojim količinama i kakve će posledice ova ad-hoc aktivnost ostaviti na kompletan biodiverzitet. Posebno zabrinjava činjenica da je šljunak najbolji prirodni filter za vodu, a da se na mestu eksploatacije nalazi u blizini i rezervni vodozahvat za pijaću vodu u Čačku. Važno je istaći da se sa druge strane nasipa na mestu eksploatacije nalaze reni bunari koje je do skoro grad Čačak koristio za vodosnabdevanje. U slučaju neke havarije i doće do prekida snabdevanja sa rzavskom vodom, a ovi bunari su jedina zamena za grad. Upravo skidanje sloja šljunka tik iznad ovih rezervi direktno ugrožava bunare jer će se time podzemne vode kontaminirati zagađenom vodom iz Zapadne Morave. Eksploatacija šljunka dodatno predstavlja i opasnost za kompletnu javnost jer može dovesti do nekontrolisanih poplava i ugrožavanja nasipa. Žalosno je što nadlezni u Čačku ne samo što godinama ne sprečavaju očigledno zagađeivanje Morave nego sada postaju odgovorni i za kritično ugrožavanje reni bunara i svih građana Grada Čačak.

______________________________

Ko su firme koje kopaju za Kineze?

Prema dosadašnjim istraživanjima teška mehanizacija ima obeležja firmi Lotex group i Cemprom Preljina.Firmom Lotex group formalno upravlja Ivana Pejić, ali se ova kompanija vrlo lako može dovesti u vezu sa Zoranom Popovićem, bivšim predsednikom FK Partizan i kontraverznim biznismenom iz Loznice. Popović je jedno vreme bio daleko od očiju javnosti, dok je firma Lotex group dobijala neke od unosnih poslova po Beogradu, kao što je rekontrukcija hale „Aleksandar Nikolić“ (posao vredan preko 2.000.000 E) i čuvenog kamina u njoj koji je koštao 238.008 E. U poslednje vreme Popović se u javnosti pominje kao potencijalni kupac posrnulog italijanskog fudbalskog kluba Livorno.

Vlasnik druge kompanije Cemprom Preljina je Aleksandar Rakićević koga za prevare optužuju kako izvesni Dušan Stojanov, tako i golman Partizana Vladimir Stojković. Rakićević se može povezati i sa sestrom kompanijom Agrar Cemprom doo – Kačuljice, ali i AR Cemprom doo Beograd i Virtus internacional – Čačak. Sve su manje više bile neuspešne na tržištu.

_________________________________

Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije navodi da je područje eksploatacije šljunka stanište divljih vrsta, poput ptica, uz samu reku Zapadnu Moravu, ugroženo duž celog toka, uglavnom zbog prekomernog i nezakonitog kopanja peska i šljunka. Fauna ptica toka Zapadne Morave kod Parmenca redovno se prati od 2002. godine. Ovaj deo toka karakteriše blagi rečni uspor, te deponovanje sedimenta uzvodno od brane gde se formiraju stalni i povremeni rečni sprudovi. Upravo ovi sprudovi životni su prostor sledećih strogo zaštićenih vrsta ptica koje su tu gnezde: žalara slepića (Charadrius dubius), polojke (Actitis hypoleucos) i bele pliske (Motacilla alba). Gnezdarice su evidentirane i ove godine, ne samo ranijih, a gnezdeca sezona uveliko je krenula. Na lokalitetu je zabeleženo više od 40 drugih vrsta ptica, uglavnom strogo zaštićenih. Za neke od njih, poput šljukarica (Charadriiformes) šljunčani sprudovi su vredno i nezamenjivo stanište.

Rečni sediment, šljunak i pesak, je teško obnovljiva mineralna sirovina jer je za njegovo stvaranje potreban dug vremenski period. Da stvar bude gora, reka Zapadna Morava uzvodno od Parmenca, trajno je zauzdana dvema branama, te je dotok sedimenta zaustavljen, pa bi prekomernom eksploatacijom trajno moglo biti izmenjeno i rečno dno, što bi dodatno naštetilo mnogim vrstama riba koje se nalaze u toku Zapadne Morave, obzirom da je sada vreme mresta, a upravo na ovom mestu u plicacima se mresti više vrsta riba.

Postavlja se pitanje i da li će i kome biti plaćena naknada za izvađeni materijal, jer bi na taj način bili oštećeni i republički i lokalni budžet. Jedno je izvesno, oštećen neće biti samo Kineski izvođač radova, a predsednik će javnosti ostati dužan odgovor na pitanje da li su u famoznom međudržavnom ugovoru troškovi pribavljanja materijala predviđeni na strani investitora ili ponuđača, pod kojim uslovima i u čije ime? Ako i ovaj odgovor ostane u domenu poslovne tajne, pravo je pitanje svima nama – šta čekamo?

Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini

Društvo za zastitu i proučavanje ptica Srbije

Organizacije Podrinjski anti korupcijski tim, NE DAMO JADAR i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini ovim putem obaveštavaju javnost da im se javljaju i oglašavaju mnogobrojna udruženja ogorčena na organizaciju zoom informativnog sastanka kompanije Rio Tinto. U gotovo svim oglašavanjima preovlađuje utisak da se sastanak sveo na bajke ispričane od predstavnika Rio Tinta, uz vrlo malo konkretnih odgovora i uopšte mogućnosti da se postave pitanja, koja su i ovako bila cenzurisana i pažljivo selektovana.

Organizacije PAKT, NE DAMO JADAR i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini još jednom pozivaju sve organizacije na sveopšti bojkot sastanaka koje organizuje Rio Tinto, jer oni samo služe kompaniji da pred Bordom direktora kompanije prikažu kako vode dijalog sa građanima i građanskim društvom.

PAKT (Podrinjski anti korupcijski tim), NE DAMO JADAR i Koalicija upozoravaju javnost i na opsenarska obećanja kompanije da će u zaštitu životne sredine i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda uložiti 100 miliona dolara i podsećaju da samo jedno postrojenje za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda za Grad veličine oko 100.000 stanovnika košta 20 miliona evra. Pored toga, Rio Tinto navodi da će kompletna investicija u rudnik koštati između 1,5 i 1,8 milijardi dolara, a evropski standard ulaganja u ekološke standarde u odnosu na vrednost investicija, iznosi 3:1, preneseno na projekat „Jadar“ značilo bi da bi kompanija na uloženih 1,5 milijardu dolara u zaštitu životne sredine morala da izdvoji minimalno 450 miliona dolara!!! Sve ovo važi za postojeće i poznate tehnologije, a s obzirom da kompanija navodi da će u dolini Jadra biti primenjena nova tehnologija, ulaganja u životnu sredinu bi morala ići i do 50% od ukupne investicije. Projektom „Jadar“ potencionalno će biti ugroženo preko 2,5 miliona građana Srbije i organizacije smatraju da nema mesta ovakvim opsenarskim pristupima.

Organizacije upozoravaju i da „igra sa investicionim ciframa“ od strane kompanije utiče i na eventualne javne prihode, jer Rio Tinto krije papire koji dokazuju koliko su do sada zaista uložili u projekat, a da sa druge strane postoji mogućnost da kompanija neće plaćati rudnu rentu sve dok ne povrati uložena sredstva.

Braćo i sestre, poštovani odbornici, sugrađani,

Sutra je pred vama prva tačka Dnevnog reda, u kojoj narod koji vas je izabrao traži od vas da projekat rudnika litijuma „Jadar“ jednostavnom odlukom izbacite iz prostornog plana grada Loznice i time prvi pokažete put kojim Rio Tinto treba da ide, a to je put bez povratka iz naše zemlje. Sperite ljagu sa sebe i pokažite Beogradu i Vladi Srbije da se nešto i mi pitamo na lokalu i da niko u ovoj državi ne može da donosi odluke, a da predhodno nije pitao vas i nas, građane na lokalu o čijim se sudbinama ovde radi.

Za početak bi trebalo da znate, da ni Ana Brnabić, Zorana Mihailović i Aleksandar Vučić nisu prihvatili da im poklonimo parcele da dođu da žive u idili tik pored rudnika sa predivnim pogledom na deponiju od 90 miliona tona u kojoj će biti 7.000 tona arsena, zatim kadmijuma, cinka, bakra, nikla, hroma, žive, barijuma, antimona, selena, molibdena, kalaja, kobalta, talijuma, vanadijuma, berilijuma i bora. Da znate i da se Rio Tinto nikada do sada nije bavio ekstrakcijom litijuma, nigde u svetu, pa mu mi dođemo kao pokusni zamorčići, jer kompanija još nije patentirala postrojenje za preradu litijuma. Da znate i to, da kompanija na terenu nije otkupila ni 1/3 potrebnog zemljišta, a nema u posedu ni zemljište iz ZONE 1A koja im je potrebna za sam rudnik, odnosno rudarsko okno. Meštani im tu zemlju neće prodati, jer mi koji se protivimo rudniku litijuma, znamo da će glavni resursi u 21. veku biti pitka voda i poljoprvredno zemljište-odnosno zdrava hrana, a mi vas upozoravamo da svojom odlukom dajete stranoj kompaniji oba ova resursa na uništavanje. Pitamo se, gde planirate vi da živite? Gde planirate da žive vaša deca? Mislite li svojom glavom, ili vašim rukama upravlja vešti „lutkar“ iz Beograda?

Dobro razmislite pre nego što dignete ili nedignete ruku, dobro neka razmisle i oni prepametni pravnici u gradskoj upravi koji se pozivaju da je Inicijativa loše pravno sročena. Narod nije dužan da u tančine poznaje pravne propise, jasno je čitavoj javnosti šta narod hoće, protiv čega je i šta se od vas traži. Jasno je to i vama, prema tome, nema izgovora!

Neka vam je sutra na umu pesma Đure Jakšića – „Otadžbina“

I ovaj kamen zemlje Srbije,

Što, preteć' suncu, dere kroz oblak,

Sumornog čela mračnim borama,

O vekovečnosti priča dalekoj,

Pokazujući nemom mimikom

Obraza svoga brazde duboke.

Vekova tamnih to su tragovi,

Te crne bore, mračne pećine;

A kamen ovaj, k'o piramida

Što se iz praha diže u nebo,

Kostiju kršnih to je gomila

Što su u borbi protiv dušmana

Dedovi tvoji voljno slágali,

Lepeći krvlju srca rođenog

Mišica svojih kosti slomljene,

Da unucima spreme busiju,

Oklen će nekad smelo, preziruć',

Dušmana čekat' čete grabljive.

I samo dotle, do tog kamena,

Do tog bedema,

Nogom ćeš stupit', možda, poganom.

Drzneš li dalje?... Čućeš gromove

Kako tišinu zemlje slobodne

Sa grmljavinom strašnom kidaju;

Razumećeš ih srcem strašljivim

Šta ti sa smelim glasom govore,

Pa ćeš o stenja tvrdom kamenu

Brijane glave teme ćelavo

U zanosnome strahu lupati...

Al' jedan izraz, jednu misao,

Čućeš u borbe strašnoj lomljavi:

»Otadžbina je ovo Srbina!«

RIO TINTO O ČINJENICAMA – PAPIR TRPI SVE !!!

Organizacije građanskog društva – Koalicija perotiv korupcije u životnoj sredini i Podrinjski anti korupcijski tim PAKT reaguju na PR tekst kompanije Rio Tinto „Činjenice su važne“ objavljenog u gotovo svim medijima, a koji obiluje manipulativnim podacima i time dovodi u zabludu zainteresovanu javnost u Srbiji.

Jedino što je u navedenom tekstu tačno jeste da kompanija razvija projekat skoro već dve decenije. Te dve decenije obeležene su: netransparetnošću, nepoštovanjem zakona, manipulacijama, saradnjom sa svim vlastima iza zatvorenih vrata, pritiscima i ucenama meštana. I pored toga kompanija se drznula da obavesti javnost da se prava istina može pročitati samo na njihovom sajtu, a da su sve ostalo „pogrešne interpretacije“.

Po prvi put kompanija obaveštava javnost da je sarađivala sa 40 univerzitetskih profesora, a udruženja podsećaju da i nakon 6 meseci od postavljenog pitanja još nisu poznata imena profesora, što kompanija pravda zaštitom podataka o ličnosti. PAKT i Koalicija podsećaju da objavljivanje imena i prezimena profesora koji su sarađivali sa Rio Tintom nikako ne mogu biti prikrivana Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Činjenica ili pogrešna interpretacija Rio Tinta?

Kompanija u daljem tekstu lamentira na obimnoj dokumentaciji koju je kako kažu, nemoguće predstaviti u celosti javnosti. Međutim, prilikom naučne rasprave u SANU od „silne“ dokumentacije predstavnici kompanije nisu imali odgovore na mnoga pitanja naših cenjenih akademika, a podsećamo da je to bila prilika da se istraživanja predstave i naučni pogledi brane. Lepe želje i obećanja pala su u vodu za samo dva dana naučnog skupa u SANU.

Dalje, kompanija vrlo vešto propušta u PR tekstu da obavesti javnost da su pre naučnih studija i analiza u toku ishodovanja dozvola i saglasnosti prekršeni mnogobrojni zakoni Republike Srbije : od Ustava, Zakona o planiranju i izgradnji, Zakona o poljoprivrednom zemljištu, Zakona o šumama, pa do Zakona o zaštiti životne sredine i Zakona o studiji procene uticaja na životnu sredinu.

Udruženja ocenjuju i da je krajnje neprihvatljivo da se Ustavni sud skoro 9 meseci ne izjašnjava na 1600 podnetih Inicijativa, od strane udruženja i građana, za ocenu ustavnosti Uredbe Vlade kojom je proglašen Prostorni plan područja posebne namene za projekat „Jadar“ u kojem se traži obustava svih pojedinačnih akata i radnji koje su preduzete na osnovu odredbi Uredbe Vlade o utvrđivanju PPPPN-a „Jadar“.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ne može čudom da se načudi, zašto je Vlada „obustavila“ projekat rudnika litijuma. Posebno mu nije dobro kada je video cenu litijum-karbonata na svetskom tržištu. Kaže predsednik, da se tom odlukom izgubilo blizu 4 milijarde dolara, ali hajde da prođemo kroz činjenice i da vidimo ko je ovde u gubitku i koliko, i ko je u potencijalnoj zaradi od 4 milijarde dolara?

Piše: Miroslav Mijatović - Podrinjski anti korupcijski tim - PAKT

Kada smo pre dve godine analizirali potencijalnu dobit za obe strane ( Rio Tinto i narod Srbije),  pokušali smo da sagledamo vredi li i koliko košta šteta koju bi potencijalni rudnik proizveo po zdravlje građana Srbije i životnu sredinu. Podsetimo, u tom trenutku tona litijum-karbonata koštala je 5.782 evra po toni. Planirani i proračunati prihodi kompanije izgledali su ovako:

Međutim, u tabeli su prikazani projektovani prihodi Rio Tinta na osnovu njihovih iskazanih podataka, ali celoj računici morali su se pridodati i evidentni troškovi ulaganja. Ovaj proračun urađen je na bazi najava Rio Tinta o ulaganju od 1.800.000.000 evra ( cifre su se menjale i u poslednjim izjavama nadležnih u kompaniji iznosile su 2,4 milijarde dolara) i nisu ukalkulisana značajna ulaganja države u izgradnji brzog puta Šabac-Loznica i njegovog spajanja sa putem Loznica-Valjevo u dužini od 13,4 km kroz Grad Loznicu, izgradnja gasovoda Valjevo-Loznica, kao i izgradnja pruge Loznica-Valjevo za potrebe samog rudarskog postrojenja. Troškovi su obračunavani prema cenama iz 2020. godine u evrima.

Nivo naknada za korišćenje mineralnog resursa (rudna renta 5% od NETO prihoda), iznosio bi oko 7,6 miliona evra godišnje od trenutka kada bi kompanija prikazala da je otplatila investiciju, uz uslov da korporacija prikaže realni neto prihod ( i ne „budži“ rashode) i kada bi država bila sposobna ovaj iznos da naplati, pa samim tim i iskontroliše. Sudeći po stanju domaćih institucija, država ovakva kakva je trenutno, neće biti to u stanju da realizuje. Naplata poreza na profit od 15% bila bi na nivou od oko 23 miliona evra godišnje, a opet pod uslovom da Rio Tinto ne prikaže nadležnim organima profit od 3 - 10% ili čak “pozitivnu nulu” u poslovanju. Znajući moć i iskustva drugih Vlada u svetu sa kompanijom, teško je poverovati da će domaće institucije biti u stanju da proveravaju verodostojnost podataka koje će prikazivati kompanija. Na ovu računicu treba dodati da Bord direktora Rio Tinta iz Londona više računa na zaradu od skoka akcija ćerke firme nego li na prikazanu neto dobit u Srbiji. Teško je verovati i da na rast akcija Rio Tinta može da utiče famozni „neto prihod“, već informacija kompanije o ukupnim ostvarenim prihodima kao i sam rast proizvodnje.

I tu dolazimo do krucijalnog pitanja za Srbiju i njeno rukovodstvo. Ono se ne odnosi na eventualni rudnik litijuma (za koji smo sigurni da ga neće biti – bez obzira na cenu), već na mnogobrojne lokacije po Srbiji gde su već u toku rudarski projekti ili gde se uveliko planiraju. Kako su i na koji način od strane predsednika i njegovih saradnika štićeni interesi građana Srbije? Da li je Srbija svedena na koloniju i protektorat gde se narodu zamazuju oči sa mizernim platama i rudarskim radnim mestima, dok kajmak skidaju privatne kompanije uz pomoć korumpiranih političara. Pitate se kako? Gde su dokazi? Verujte, oni su itekako vidljivi i opipljivi, upravo kroz primer projekta u dolini Jadra.

Jedino što je tačno predsednik izgovorio pre par dana u spornoj emisiji na jednom ružičastom kanalu je, da je cena litijum-karbonata van svih projekcija skočila na enormnih 70.000 dolara! (cena varira iz nedelje u nedelju, pa ćemo u daljoj računici uzeti 70.000 dolara)

Pomenuta cifra od 4 milijarde, od kojih je predsedniku prvo pošla voda na usta, ustvari predstavlja ukupan prihod Rio Tinta pri trenutnoj vrednosti litijum-karbonata. Treba istaći da se litijum-karbonat trenutno indeksira samo na Kineskoj berzi, gde se trenutno trguje ovim akcijama. Verujemo da je predsedniku pošla voda na usta, ukoliko je planirao da kupi po neku akciju Rio Tinta, jer bi te 4 milijarde dolara samo uticale na skok akcija kompanije (čitaj privatne džepove), dok narod Srbije ništa ne bi imao od toga. I tu nije kraj, već tek početak ove čudne Vučićeve računice.

Naime, u „Vučićevoj matematici“ nigde se ne pojavljuju troškovi Rio Tinta, koji su 2020. godine projektovani u računici PAKT-a na 398.554.000 dolara. U uslovima svetske krize i evidentnog rasta cena, ovaj iznos troškova slobodno možemo pomnožiti sa 2. Međutim, na predsednikov iznos od 4 milijarde ukupnih prihoda Rio Tinta, stvarna neto zarada bi bila projektovana na 1,13 milijardi dolara, od čega bi rudna renta od 5% (pod gore pomenutim uslovima da se prikažu stvarni neto prihodi – malo verovatno) iznosila 56.432.691 dolara koja bi se potom u odnosu 40%-60% delila na lokalnu samoupravu i nacionalni budžet. To znači da bi lokalna samouprava u Loznici dobila daleko manje od najavljenih 300-400 miliona dolara (za koje se predsednik galantno „otvorio“ najavljujući od Loznice srpski Tokio), odnosno dobijala bi u najboljem slučaju 22.573.076 dolara. Bitno je napomenuti da do ovih iznosa postoji mnogo „AKO“ i oni se kao takvi ne mogu smatrati pouzdanim ni u kom smislu, kao ni hipotetička računica koju smo izveli ovim povodom.

Otvarajući se prema stranom kapitalu, Kina je uspostavila koncept „Joint venture“ ili neki vid javno-privatnog partnerstva u kome narod i kompanija dele akcije u odnosu 49,5%-49,5%, dok 1% iliti takozvanu „zlatnu akciju“ zadržava Vlada. Koncept je da se stranom ulagaču prepusti upravljanje kompanijom uz ravnopravnu zaradu svih akcionara tj. pravednu raspodelu dobiti, dok bi krupne i bitne odluke (čitaj kontrolu nad projektom) držala Vlada sa „zlatnom akcijom“. Na ovaj način Kinezi su napravili otklon od surovog američkog kapitalističkog modela iz 19. veka u kojem su se potrebe naroda za boljim i kvalitetnijim životom svodile na puko radno mesto i diskutabilnu platu. Ne bih ulazio u dalju razradu Kineskog koncepta (koji ima nekih drugih mana), ali osnovno je pitanje, zašto se Vučić i Siniša Mali nisu bar držali Kineskog modela kada su u bescenje Kinezima u Boru na izvolite poklonili rudnik, a po istom principu se planira njih još 40!? Zašto u tom slučaju nije primenjen model u kojem bi narod bio ravnopravni vlasnik akcija kao i Zi Đin uz upravljačko pravo koje bi imala Vlada? Shvatamo li na kakvu vrstu prevare pristajemo i koji je obim pljačke građana Srbije?

Za kraj, a nakon uslova svih uslova o potpunoj zaštiti životne sredine, prvi i osnovni zahtev građana Srbije prema vlastima mora biti odustajanje od koncepta proglašavanja javnog interesa za projekte privatnih kompanija i promena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima u kojem bi se odustalo od surovog i pljačkaškog kapitalističkog koncepta, gde se interes građana gleda samo kroz radna mesta.

AKCIJE NA SUNCE GOSPODO, Norveška nije tako daleko!

*Ovaj text je nastao u okviru projekta “Less corruption-Higher Quality Enviroment”, koji je podržala European Endowment for Democracy. Stavovi i mišljenja izneti u tekstu ne održavaju mišljenje i stav donatora.                                                                                    

Samo par dana nakon priznanja v.d. direktora Puteva Srbije da je sve tačno oko kriminalnog prenosa nadležnosti sa javnog preduzeća na privatnu firmu Rio Sava exp., od strane predsednika države javnost je obaveštena da je potpisan sporazum o izgradnji obilaznice oko Loznice, koju bi trebalo da gradi kineska kompanija Power Construction Corporation of China, bez ikakvog predhodnog tendera, kao što je uostalomi Rio Tinto uveden u Srbiju.

Izostaje po ne pisanom pravilu bilo kakvo objašnjenje odgovornih kako to da su za državu Srbiju povoljniji upravo oni poslovi u kojima su isključeni i konkurencija i domaći pravni propisi. Niko od nadležnih još uvek nije obavestio građane Srbije kako je i kada konkurencija postala neprijatelj kvaliteta, povoljnijih cena i kvalitetnijih radova. Javnost u Srbiji treba da zna da Aleksandar Vučić direktnim pogodbama sa stranim kompanijama čini da kreditna zaduženja postaju još skuplja, država sve zaduženija, kasa sve praznija, a kriminal i samovolja jednog čoveka – sve veći.

Što se tiče obilaznice oko Loznice, gradonačelnik i njegovo rukovodstvo je ubeđivalo javnost da se radi o javnom interesu i infrastrukturnom napretku, Zoran Drobnjak se potom naciji smejao u lice i priznao da ništa od predhodnog nije tačno i da je istina da projekat i dokumentaciju radi Rio Sava i da ne zna ko će to platiti, da bi glavni mastermajnd čitavog projekta saopštio da u posao izgradnje zaobilaznice uvodi Kinesku firmu, bez ikakve bojazni i strepnje da će kad tad odgovarati za sva nepočinstva koja je učinio prema svom narodu.

Veća ti obilaznica oko Loznice treba Aleksandre Vučiću, i tebi i Zorani Mihailović, Ireni Vujović, Ani Brnabić i Tomislavu Momiroviću jer je ova što je planira Rio Tinto suviše mala da nas zaobiđete u širokom luku i jer već više od godinu dana izbegavate doći u Nedeljice na poziv naroda. Kada Šreder drži slovo na stranačkom mitingu ili Angela Merkel crta pravce međunarodne politike, tada se oni ne pitaju o Kosovu, ali se stranačke falange šalju na sve koji dolaze u Nedeljice da makar čuju u kakve si nas probleme uvalio.

Kasno je za obilaznice predsedniče, tapije i parcele koje smo vam namenili pokloniti stoje, vaše je samo da ih preuzmete i počnete sa izgradnjom domova sa pogledom na rudnik i deponiju. Čekamo i ostale, Zoranu Mihailović, Anu Brnabić, Irenu Vujović, a što da ne i Zorana Drobnjaka. Samo pod tim uslovima biće rudnika i nikako drugačije! Nikakvi referendumi i exproprijacije nas neće pomeriti sa našeg vekovnog ognjišta, u to budite sigurni! O svakodnevnom kršenju Ustava i pravnog poretka Srbije, verujemo da će te se vrlo brzo izjašnjavati pred nekim drugim organima.

Kaže se u Saopštenju za medije koji potpisuju:

- Savez ekoloških organizacija Srbije - ZNAMO DA NE DAMO,  

- Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini,

- NE DAMO JADAR i

- Podrinjski anti korupcijski tim - PAKT;

*foto: Aleksandar Kostić

Danas su u bivšoj fabrici Viskoza primećeni zatvoreni plastični kontejneri sumnjivog porekla. Javnosti je poznato da pre određenog vremena nakon polemike u javnosti o čišćenju kruga Viskoze Ministarstvo za zaštitu životne sredine saopštilo da se sprema akcija uklanjanja zaostalog CS2 pa postoji opravdana sumnja da je akcija u toku, a ma šta da se nalazi u predmetnim kontejnerima oni su svakako nepravilno odloženi čak iako čekaju na dalji transport.

Svakako je na svakom sanduku trebalo da stoji upozorenje da je zapaljivo i otrovno. Sanduci ne bi smeli ovako da stoje odloženi i nezaštićeni. Moraju svi da imaju  bezbednosni list. Ovakva vrsta opasnog otpada inače to mora da se odloži u kavezu koji štiti od prilaska neovlašćenih. Takođe u kavezu mora da postoji tzv. tankvana koja bi u slučaju izlivanja zadržala sadržaj da ne iscuri vani.

Podrinjski antikorupcijski tim, Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini i Ne damo Jadar zahtevaju hitnu reakciju policije i obaveštenje koje će obavestiti zainteresovanu javnost o čemu se ovde radi?

Koalicija za borbu protiv korupcije u životnoj sredini i Svetska organizacija za prirodu-WWF Adria su još u junu 2021. godine Skupštini opštine Prijepolje, opštinskom Veću i Odeljenju za urbanizam građevinarstvo, komunalno-stambene i imovinsko pravne poslove, prosledili Zahtev za zabranu izdavanja dozvola za izgradnju mailh hidroelektrana i kao i zahtev za izmenu Prostornog plana Opštine Prijepolje, u kojima su jasno obrazložili razloge i potrebu da se spreče dalje mogući negativni uticaji na životnu sredinu na teritoriji opštine Prijepolje izgradnjom malih hidroelektrana, sa osvrtom na Planove detaljne regulacije za MHE ''Vir'' i MHE ''Lipovica''.

Opšte je poznato da se u cilju podsticanja investiranja u energetskom sektoru, shodno pristupanju Energetskoj zajednici, a posebno implementacijom direktiva za promociju proizvodnje električne energije iz OIE, Srbija odlučila za sistem direktnih subvencija kroz garantovanu otkupnu cenu, što je predstavljalo jasan signal
investitorima da uđu u proces izgradnje malih hidroelektrana na gotovo svim vodotokovima, bez obzira da li se radi o rekama, ili potocima i bez obzira da li se
ti vodotokovi nalaze u zaštićenim područjima ili ne.

Do sada se jasno pokazalo da ovakav vid podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije nema značajan uticaj na podizanje učešća energije proizvedene iz OIE u ukupnom energetskom miksu što se i vidi u Izveštaju Agencije za energetiku.

Naime, u Izveštaju se navodi da su na kraju 2021. godine na distributivnoj mreži bile priključene 149 male hidroelektrane (MHE), ukupne instalirane snage 127 MW, odnosno sa veoma skromnim učešćem od 2,9% u ukupnom energetskom miksu, te se samim tim može zaključiti da je do 2021. godine u Srbiji nepovratno uništeno više od 300 km reka I da se izgradnjom malih hidroelektrana nikako ne može rešiti problem manjka električne energije, te samim tim niti značajno doprineti razvoju
elektroenergetskog sistema Srbije, već da se isključivo nepovratno uništavaju reke i životna sredina i ugrožavaju osnovna prava lokalnih zajednica. Ovo je pogotovo značajno ako se
imaju u vidu klimatske promene i sve češća situacija u pogledu loših hidroloških prilika, što ukazuje da se vakvom vidu proizvodnje električne energije nije pristupilo multidisciplinarno I da nestalna proizvodnja predstavlja glavnu odliku i kamen spoticanja.

Jasno je da izgradnja malih hidroelektrana predstavlja pogodno tlo za razvoj korupcije i bogaćenje užeg kruga pojedinaca kojima je razvoj ovog biznisa omogućen na račun uništavanja prirodnih dobara i biodiverziteta,i da su građani ti koji plaćaju ‘ceh’ pogrešnih politika vlasti koja je omogućila projekte mini hidroelektrana, a za koje je već potvrđeno da nisu u javnom, već isključivo u privatnom interesu, samim tim što male hidroelektrane proizvode i značajne finansijske gubitke za celu državu, dovodeći do preusmeravanja sredstava iz ruku potrošača u ruke vlasnika kapitala MHE.

Podsecamo da su se države potpisnice Ugovora sa Energetskom zajednicom obavezale da će poboljšati saradnju i rad s lokalnim stanovništvom radi zaštite vodenih i vlažnih područja kao regulatora režima voda, staništa specifične flore i faune i kao izvora velike ekonomske, kulturne, naučne i rekreativne vrednosti čiji bi gubitak bio nenadoknadiv.

S tim u vezi, Koalicija je stava da je neophodno napraviti balans i usaglašavanje između zaštitnih I razvojnih interesa, prostornih, ekoloških, socio-ekonomskih i političkih faktora kako bi sprečili ili ublažili negativan uticaj na biodiverzitet, staništa, prirodna I kulturna dobra.

Umesto da se intenzivira očuvanje jedinstvenog biodiverziteta regije, i potencira na poboljšanju energetske efikasnosti, svedočimo sumanutoj banalizaciji prostora i neopravdanog pritiska na prirodne resurse.

Ove dve organizacije na osnovu temeljnih argumenata, dugi niz godina ukazuju na rizike koje projekti izgradnje hidroelektrana donose kako po lokalnu zajednicu tako I po prirodu, te se postavlja pitanje kome je u lokalnoj Upravi Prijepolja u interesu da se ovakvi, očigledno suludi projekti I dalje provlače i realizuju?

Postavlja se pitanje zašto Uprava Prijepolja ne utiče na smanjenje gubitaka u distributivnoj mreži koja je po istom Izveštaju Agencije za energetiku u 2021. Години smanjila gubitke u odnosu na 2019. godinu za čitavih 0,22% a koji iznose 11,73% електричне енергије преузете у дистрибутивни систем, што је веома висока вредност у односу на технички оправдане. Što implicira da samo smanjenjem gubitaka u mreži od 2% ne bi bilo uništeno 300 km reka širom Srbije.

Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini od Skupštine opštine Prijepolja zahteva hitno donošenje odluke kojom će se zabraniti izrada planskih I urbanističkih dokumenata za razradu novih lokacija za izgradnju malih hidroelektrana kao I izdavanje građevinskih dozvola, i izmenu Prostornog plana opštine Prijepolje kojom će se sve predviđene lokacije za izgradnju malih hidroelektrana izbaciti kakoi stoji u dosttavljenom obrazloženju u junu 2021. godine.

Ulaganje privatnika u planska dokumenta ne može prestavljati rizik građana Prijepolja već svakog Investitora te se poslovni gubici nigde u svetu ne mogu nadokanađivati javnim novcem, osim ako već nismo postali privatna država?

Povodom poslednjih istupa Zorane Mihailović u javnosti i insajderskih informacija da se podizvođač kompanije Rio Tinto sprema da uveze mašine u dolinu Jadra, udruženja NE DAMO JADAR, PAKT i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini upozoravaju prevashodno javnost, ali i ministarku, predsednika i kompaniju, da se radi o opasnim namerama koje narušavaju ustavni poredak u državi i da građani neće to mirno posmatrati.

foto - Stalex

Ukoliko Rio Tinto pokuša da uveze mašine u dolinu Jadra, kako se najavljuje, blokiraćemo sve ulaske u dolinu i svoja polja branićemo svojim telima. Nema prolaska za mašine Rio Tinta dok Zorana Mihailović – najveći prijatelj i glasnogovornik kompanije unapred zna da se radi o najnovijim tehnologijama, pa da nam to makar saopštava tehnolog, a ne ekonomista! Nema prolaska za mašine dok se narodu „mažu oči“ prividnim i fingiranim referendumom, dok Rio Tintu naše institucije uredno servisiraju izmene Prostornog plana područja posebne namene, odobravaju novu lokaciju za jalovinu pored reke, lokacijske uslove i izmene lokacijskih uslova i razbijaju uticaj na životnu sredinu na tri odvojene studije, dok sa druge strane Ustavni sud i dalje ćuti na 1600 Inicijativa za ocenu ustavnosti Uredbe Vlade od marta 2020. godine. Nema prolaska za mašine Rio Tinta dok kompanija i naši fakulteti uporno kriju imena profesora koji su radili studije za Rio Tinto, a Agencija za zaštitu životne sredine nasumično donosi sramotne zaključke dok joj vd direktor sedi u Radnoj grupi za implementaciju projekta „Jadar“. Nema prolaska za mašine Rio Tinta sve dok nas Zorana Mihailović, Ana Brnabić i Aleksandar Vučić ne uvere da su prodali svu svoju imovinu i kupili imanja pored rudnika gde će nastaviti da žive. Samo to je uslov da prihvatimo nepristojne ponude i prazna obećanja njih i njihovih saboraca iz kompanije Rio Tinto.

Do tog trenutka apelujemo na sve nadležne u ovoj državi i kompaniju Rio Tinto da se ne igraju sa vatrom i ne provociraju ogorčeni narod, jer je nama dogorelo do noktiju i više nemamo kud. Uvereni smo da će vojska i policija, kao i u mnogim teškim trenutcima za Srbiju biti uz svoj narod, a ne uz one kojima je profit preči od budućnosti, zdravlja dece i svog naroda.

NEMA PROLASKA ZA MAŠINE RIO TINTA!

Vučićev nerazdvojni saradnik i poslušnik Zoran Drobnjak – direktor JP „Putevi Srbije“ potpisao je punomoćje kompaniji Rio Sava exp. 29. decembra 2020. godine da u ime i za potrebe Puteva Srbije pribavlja tehničku dokumentaciju i realizuje zahteve pred drugim državnim organima u vezi državnog puta IB reda broj 27 Loznica-Valjevo. Ovo je krunski dokaz da se vrh države, na način koji nije zabeležen ni u banana republikama, ponaša kao posilni krupnog kapitala, ali i dokaz da je projekat Jadar unapred dogovoren, a da su najave referenduma čista farsa i obmana velikih promotera, po zlu čuvene kompanije Rio Tinto, Vučića i Mihailovićke.

*foto - nova.rs

Udruženja Podrinjski anti korupcijski tim - PAKT, Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini i NE DAMO JADAR došli su u posed dokumenta u kojem se na skandalozan način, bez predhodnog bilo kakvog ugovora, prenose ovlašćenja javnog preduzeća na privatnu stranu kompaniju, čime se stvara zavisan odnos države prema kompaniji, ali i prejudicira konačna odluka o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu za projekat „Jadar“. Udruženja postavljaju pitanje direktoru Puteva Srbije, na osnovu kojih ovlašćenja je potpisao punomoćje kompaniji Rio Sava da umesto javnog preduzeća, a za „javni“ put pribavlja lokacijske uslove, izradi Idejno rešenje, Idejni projekat i na kraju i sam projekat za građevinsku dozvolu?

Pokreće se i pitanje zašto bi Rio Sava exp. činila „besplatnu“ uslugu i stvara li se time odnos zavisnosti i preuzetih obaveza između Puteva Srbije i Rio Save ili države i Rio Save?

Udruženja podsećaju da je Prostorni plan za obilaznicu oko Loznice IB 27 usvojen u lokalnom parlamentu i da se tada protestovalo ispred lozničke Skupštine, dok je vlast pravdala usvajanje Prostornog plana za put Loznica-Valjevo interesom građana i da on nema nikakve veze sa Rio Tintom, iako vodi direktno do lokacije planiranog rudnika.

Udruženja traže od Tužilaštva i policije da konačno stanu na stranu naroda i pravde i podhitno uhapse Zorana Drobnjaka, a promoterima Rio Tinta Vučiću i Mihailovićki poručuju da su sve namere i planirane obmane oko referenduma razobličene i da samim tim prestaje i potreba da se Rio Tinto skandalozno reklamira na RTS-u.

Projekat rudnika litijuma u dolini Jadra neće biti realizovan jer je tako narod odlučio!