Ovoga puta u centru pažnje je nova predstavnica Rio Tinta Marijanti Babić.

PAKT i KOALICIJA protiv korupcije u zaštiti životne sredine obaveštavaju javnost da je zastupnica Rio Tinta u Srbiji Marijanti Babić sinoć gostujući na TV Nova S obmanula javnost kada je izjavila da Rio Tinto ispitivajući zemljište nije zagadio životnu sredinu. Ne samo da je kompanija zagadila životnu sredinu već je to i priznala u Ugovorima o naknadi štete koje je sklapala sa meštanima i uslovljavala ih da oni ostanu anonimni.

Upravo na osnovu tih odštetnih Ugovora kojima se nezna broj , Podrinjski anti korupcijski tim je podneo krivičnu prijavu protiv kompanije pred Opštinskim javnim tužilaštvom u Loznici.

U odštetnim Ugovorima (koje prilažemo uz Krivičnu prijavu – a koje smo predali u tužilaštvu) kompanija priznaje da je prilikom ispitivanja došlo do oštećenja zasada.

Upravo Anex Ugovora od 06.12.2018. godine koji prilažemo, sama kompanija demantuje Marijanti Babić jer priznaje da se usled zagađenja kompanija obavezuje na rekultivaciju 8 ari zagađenog zemljišta.

Ako je na ovaj način Marijanti Babić (nova predstavnica Rio Tinta) spremna da obmanjuje javnost, ne čudi i nipodaštavanje zaključaka domaćih akademika, ali je upitno i sve ostalo izneseno sinoć u Dnevniku TV Nova S.

U Loznici 02.04.2024.                                                          

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST POVODOM POSETE ZORANE MIHAILOVIĆ LOZNICI

Na Svetski dan voda 22. mart, potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihailović posetila je Gradsku upravu u Loznici i tu priliku iskoristila da iznese veliku količinu neistina, na koju nismo mogli da ostanemo nemi. Poseta ministarke nama je rekla puno o njenim iskrenim namerama, jer smo je pre više od dva meseca pozvali da dođe u dolinu Jadra i razgovara sa građanima, što joj kako vidimo, ne pada na pamet, a opet dovoljno govori javnosti kako se aktuelna vlast odnosi prema svojim građanima i kolika je njihova „ekološka briga“ za zdravlje ljudi u odnosu na potencijalni „profit“.

U čemu je zapravo problem ministarke rudarstva Zorane Mihailović? U lošim savetnicima i kabinetu, slaboj informisanosti, premoru, pobunjenim meštanima doline Jadra i zapadne Srbije, strahu ?

Nije nam jasno iz kojih motiva je ministarka u Loznici iznela niz netačnih informacija i obećanja, čime je samo dokazala klijentelistički pristup srpskih institucija sistema prema kompaniji Rio Tinto. Naime i pored pisanog poziva upućenog ministarki od strane naših udruženja, ona se nije odlučila da dođe među meštane doline Jadra i čuje sve probleme iz prve ruke, već je u prostorijama Gradske uprave odlučila da u prisustvu direktora svih preduzeća i institucija pošalje poruku da se dokumenta izdaju po ubrzanoj proceduri. Sa druge strane, briga ministarke Mihailović za životnu sredinu je samo deklerativna i rekli bi smo, vrlo opasna po čitavu zapadnu Srbiju i zdravlje njenih stanovnika. Ministarka je u Loznici ponovo upotrebila narativ kompanije Rio Tinto, da Srbija poseduje 10% svetskih rezervi litijuma, što je netačan i zlonameran podatak. Za ovu priliku javnosti pružamo na uvid zvaničan dokument Američke vlade iz ove godine o potvrđenim svetskim rezervama litijuma koje se nalaze van okeana, pa se uverite i sami.

Da li je verovati ministarki, ostavljamo da procene građani. Što se nas tiče, mi ni danas nismo dobili odgovor na pitanje gde i kako će Rio Tinto evakuisati podzemnu vodu za koju je sama kompanija u Elaboratu o rezervama priznala da sadrži povećane količine arsena, nitrata i sulfida. Gle čuda, upravo je ta podzemna voda u ingerenciji ministarstva rudarstva na čijem čelu je potpredsednica Vlade. Može li se ministarki verovati u lepa obećanja, nakon što je Vlada posebnom Uredbom usvojila Prostorni plan posebne namene za projekat „Jadar“ bez predhodne usklađenosti sa Prostornim planom Republike Srbije i Prostornim planom Grada Loznica, što je bila zakonska obaveza, a ministarka sve to dobro zna jer je u tom trenutku sedela na čelu ministarstva građevinarstva. Može li se verovati ministarki koja izbegava svoj narod, i koja u Loznici sa direktorima dogovara ubrzane procedure, a za javnost govori da projekta neće biti ukoliko se ne ispoštuju sve predviđene procedure, koje ni do sada nisu poštovane.

Građani doline Jadra, Loznice i čitave zapadne Srbije treba da znaju da je projekat Jadar neizvodljiv sa stanovišta zaštite životne sredine i zdravlja građana i nikakvi fabrikovani podaci to neće promeniti. Postupanje države prema Biološkom fakultetu koji je ostao bez novih prostorija iz razloga izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu koja se nije svidela kompaniji Rio Tinto, dovoljno govori o iskrenosti slatkih reči koji dolaze od nadležnih po onoj staroj „Čuvaj se Danajaca i kad darove nose“!

I pored jasno iskazanog nezadovoljstva većine meštana doline Jadra, nekoliko održanih protesta, upućene inicijative Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti Uredbe Vlade kojom se proglašava Prostorni plan posebne namene za rudnik jadarita, kompanija Rio Tinto i klijentelistički nastrojena Vlada Republike Srbije nastavljaju užurbanim koracima da rade na otvaranju rudnika. Na terenu podizvođači Rio Tinta ispituju novu lokaciju za deponiju jalovine narušavajući grubo zakone RS uništavajući nekategorisane seoske puteve i ošteećujući vodne objekte, poput kanala za odvodnjavanje. I dok se pojedina udruženja bave ničim drugim do samim sobom i kolaboracijom sa pojedinim političkim organizacijama minornog uticaja u narodu, ali zato sa ogromnim uticajem na opoziciono nastrojene medije (što dovoljno govori o namerama i jednih i drugih), projekat napreduje krupnim koracima. Udruženja NE DAMO JADAR i PAKT došli su do dokumenata koji govore da je Ministarstvo građevinarstva izdalo kompaniji Lokacijske uslove za faznu izgradnu procesnog postrojenja za preradu minerala jadarit.

Nakon ovih alarmantnih saznanja, udruženja su došla i do dokumentacije tačnije, idejnog rešenja rudnika litijuma, kojim se u osnovi potvrđuju već iznete sumnje da će Rio Tinto u dolini Jadra proizvoditi godišnje oko 2.000.000 tona jalovine, koju će prema svemu sudeći odlagati na lokaciji udaljenoj svega 100 metara od reke Jadar. Naravno, ukoliko to mi dozvolimo, a Loznica i dalje "spava"!!! Gotovo je neverovatno da građani Loznice gaje bilo kakvu nadu da će na ovim prostorima biti normalnog života pored topionice olova u Zajači (čije otvaranje se ponovo i uveliko planira) i rudnika litijuma, i to sve u krugu od 15 kilometara. PAKT ovom prilikom stavlja na uvid segment izvoda iz Idejnog rešenja, podsećajući javnost da je u pitanju "idejno" (čitaj našminkano) rešenje i da ono u stvarnosti može samo biti još gore i opasnije.

PAKT i NE DAMO JADAR će svim dobronamernim, stručnim i zainteresovanim građanima staviti na uvid kompletno idejno rešenje u cilju dalje analize, a udruženja zajednički pozivaju građane Loznice i upozoravaju da se bliže zadnji momenti masovnog otpora izgradnji rudnika, ukoliko planiraju i žele i dalje živeti u Loznici i svojim potomcima ostaviti zdravu životnu sredinu. Udruženja podsećaju i meštane koji prodaju svoju imovinu kompaniji, da kupovinom stana u Loznici neće izbeći ekološku katastrofu i uticaj zagađenja.

Podrinjski anti korupcijski tim došao je i do insajderske informacije, da je kompanija u ministarstvu građevine pokrenula proces izmene PPPN kako bi prvobitno planiranu deponiju izmestila u samu dolinu Jadra, kao i da će ministarstvo pristati na izmene bez ponovnog procesa javne rasprave i nove Studije procene uticaja na životnu sredine, a sve pod izgovorom da promena lokacije deponije/jalovišta na kome će godišnje biti odlagano 2 MILIONA TONA JALOVINE neće bitno izmeniti suštinu projekta !!!

LOZNIČANI BUDITE SE...DOK NE BUDE KASNO !!! 

PAKT i Koalicija organizacija protiv korupcije u životnoj sredini ovim putem žele da čestitaju Agenciji za zaštitu životne sredine (SEPA) na uspešno obavljenom poslu prilikom uzorkovanja vode iz crvene bare u mestu Slatina u dolini Jadra. U saopštenju organizacije ističu da nisu ni sumnjali da će na kraju krivica biti pripisana meštanima i zemljoradnicima. Gotovo pre Agencije oglasila se i kompanija Rio Tinto, što svakom razmišljajućem čoveku dovoljno govori kako stoje stvari u ovoj, nažalost nekada slavnoj a sada jadnoj državi.

Naime, jadna je država u kojoj se nakon uznemirenja javnosti zbog pojave crvene vode prva u medijima pojavljuje Vesna Prodanović. Jadna je država u kojoj nakon uznemirenja javnosti Agenciji za zaštitu životne sredine treba 10 dana da bi samo izašla na teren i uzorkovala vodu. Podsećamo da prema Arunskoj konvenciji i Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja, rok za obaveštavanje javnosti usled ekoloških akcidenata i uznemirene javnosti je 48 časova!!! Čak i nakon uzorkovanja vode Agenciji je trebalo gotovo dve nedelje da saopšti rezultate, u koje nema razloga da neverujemo. Međutim, Agencija je otišla i dalje pa je zaključila da su uzročnici "cvetanja algi" u predmetnoj bari zemljoradnici, eksplicitno to tvrdeći, gotovo smo sigurni bez da su pre toga analizirali makar najbliže bušotine kompanije Rio Tinto. Sve je sada kristalno jasno i ogoljeno do srži. Građani doline Jadra nemaju ni jednu instituciju sistema koja bi štitila njihov i uostalom javni interes.

Iz svega proističe jedna konstatacija i jedno pitanje za institucije Srbije! Bilo je bara u dolini Jadra i pre Rio Tinta, bilo je đubrenja azotnim i fosfornim đubrivima i pre Rio Tinta, ali nije bilo "cvetanja algi" i crvene vode. Pitanje koje PAKT i Koalicija organizacija protiv korupcije postavljaju nadležnim institucijama glasi :

- Da li je protiv Rio Tintovog podizvođača MAK gradnja iz Prokuplja i vlasnika parcele 264/1 Marka Veličkovića podnešena prijava za neispunjavanje zakonske obaveze rekultivacije poljoprivredne parcele na kojoj se trenutno nalazi bara, a koja je korišćenja za iskopavanje i rekultivaciju Rio Tintovih bušotina?

Mi odgovor znamo unapred, jer su sve državne institucije koje plaća narod ove zamlje podređene multinacionalnoj kompaniji Rio Tinto, koja je bez ikakvog predhodnog iskustva u rudarenju litijuma, došla u Srbiju i dolinu Jadra da se na nama vežba i od nas pravi eksperimentalne zamorčiće.

NEĆE MOĆI - UPAMTITE TO !!!

Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini i PAKT podneli su danas Osnovnom tužilaštvu u Loznici i Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu krivične prijave protiv kompanija „Rio Sava exploration doo“ i „China Communications and Construction“ (CCCC) i njihovih angažovanih podizvođača.

Osnovnom javnom tužilaštvu u Loznici podnesena je prijavaprotiv kompanije „Rio Sava exploration“ zbog krivičnog dela Zagađenje životne sredine iz člana 260. stav 3. Krivičnog zakonika, zato što su u periodu od 2015. godine kršenjem propisa o zaštiti životne sredine zagadili u većoj meri vodu i zemljište na širem području doline Jadra instalirajući veći broj (oko 125) osmatračkih objekta za praćenje nivoa podzemnih voda, a veći broj njih je u međuvremenu procureo pa se podzemna voda sa opasnim materijama izlila na parcele meštana pričinjavajući im znatnu materijalnu štetu. Kompanija je u međuvremenu, sa nekolicinom oštećenih zaključivala Ugovore o naknadi štete i na taj način priznala štetu nastalu u životnoj sredini, a uz prijavu predate su i kopije Ugovora o naknadi štete.

Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu predata je prijava protiv Kineske kompanije „China Communications and Construction“ (CCCC) koja izvodi radove na autoputu Preljina-Požega, odgovornog lica u JP „Srbijavode“, nekolicine poizvođača i odgovornih lica u Gradskoj upravi grada Čačka zbog krivičnog dela Zagađenja životne sredine član 260. stav 3, Oštećenja životne sredine iz člana 264. i Oštećenja brana, nasipa i vodoprivrednih objekata iz člana 282. Krivičnog zakonika, zato što su u maju mesecu ove godine bez ikakve valjane dokumentacije i projekta, uz predhodni dogovor sa ovlašćenim licima, vršili nelegalnu eksploataciju šljunka za potrebe izgradnje autoputa, a blizu mesta gde se nalaze reni bunari koji služe za alternativno snabdevanje grada Čačka pijaćom vodom. Nakon prijave Koalicije, stručne službe JVP „Srbijavode“ konstatovale su da se na području „Parmenac“ kod Čačka odvijaju aktivnosti u koritu Zapadne Morave bez saglasnosti nadležnih službi i bez ikakvog projekta.

Koalicija organizacija protiv korupcije u životnoj sredini i PAKT konstatuju da je primer kineske kompanije i nelegalne eksploatacije šljunka iz Zapadne Morave tipičan primer zašto vlast sada menja na skandalozan način Zakon o vodama, želeći upravo da ovakve postupke legelazuju, a najveća opasnost preti rekama u čijoj blizini se grade autoputevi, odnosno Sava, Drina i Zapadna Morava. Organizacije već više od tri godine ukazuju na problem suzbijanja konkurencije u ekploataciji šljunka i peska iz srpskih reka uz obilatu pomoć i saglasnost Kancelarije odnosno Uprave za javne nabavke.

Javljaju mi da kerovi ponovo laju na mene. Najnoviji povod izazvan je mojim nastupima na TV Insajder, kako kažu, i pri tom mi stavljaju „u usta“ nešto što nisam rekao. Razmišljam, što bi rekao pokojni Panonski mornar:

 „A što bi prič’o o tim barabama, o njima će pisati po tarabama...“!

Briga me za te mustre, kerove, džumare, funjare, džukce, pudle, avlijanere, podlace raznih provenijencija, jer nikada nisu pričali vučjim jezikom, nikada se nismo ni razumeli, jer ne znaju šta to znači biti vuk, a biti slobodan i biti samo svoj...nadam se da će mi svi vaspitani psi oprostiti!

Kevtanje, režanje, arlaukanje, zavijanje i lajanje, po oprobanom principu dolaze nakon medijskih nastupa „suprotne strane“. Tu je i motiv jasan, sujeta istaknuta, a krajni cilj skrajnut i potpuno nevažan. Skloni pogrešnom i tendencioznom tumačenju, pogrešno dresirani, laju pretežno u čoporu jer su tad kao jači, laju i na točak koji se okreće! U neposrednom kontaktu „umiveni“, podviće rep, lizaće ruku, uješće čim okreneš leđa, jednostavno takvi su. Nema povoda i nema razloga. Ćutimo i trpimo, dobro je sve dok ne dobiju besnilo, ne počnu da pene!

Priroda našeg „neslaganja“ (nazovimo tako ovaj sukob) je šta više banalna. U početku, bilo je i međusobne komunikacije, pokušali  smo naći najmanji zajednički sadržalac, ali je problem nastao kada su džukci u priču pokušali da uvedu i lisice sa kojima su do juče „jajarili“ po lokalnim kokošinjcima. Rekli smo im da su lisice prepredene, lukave i da lako prenose besnilo , kao i da nam se vrlo verovatno nasuprot Darvinovoj teoriji može desiti da prilikom te družbe postanemo magarci. Ne ide, priznaćete, da vuk postane magarac! Bilo kako bilo džukci su nastavili sa jajarenjem po lokalnim kokošinjcima u čudnoj simbiozi sa lisicima, ali ni ona nije dugo trajala. Sukob je nastao oko kajgane i jaja na oku, jebem li ga...

A onda je severno-bački prekoplotaš, čipovan i najverziraniji od svih džukaca, počeo da bude čest gost šinteraja. Ako ne daj Bože lisice propadnu, da se na vreme obezbedi mesto kod glavnog šintera. Drž’te vukove, narediše šinteri, a džumare zajalaše iz sveg glasa, do poslednje glasne žice, do pojave pene, do koske, koju će dobiti kasnije. Sad se razume i „aport“ i „k’ nozi“ i „sedi“ i „lezi“ i „fuj to“!

I tako sami, nebitni, besni i ostavljeni, jedinu šansu za skretanjem pažnje vide u lajanju i napadu „iza leđa“. To im je stil i princip. Besnilo! Besnilo koje šteti nervnom sistemu i pojačava reakcije i uzbuđenost.Rado bi pomogli, ali leka nema! Bar da je nama poznato...

P.S.

Svaka sličnost sa stvarnim likovima je slučajna!

foto - N1 info

Podrinjski anti korupcijski tim i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini pitaju predsednika Srbije „Na osnovu kojih činjenica i argumenata predsednik slepo veruje Rio Tintu?“. Organizacije ocenjuju da su sastanci sa predstavnicima Rio Tinta iza zatvorenih vrata pokazatelj koliko je ustvari projekat „Jadar“ transparentan. Sa druge strane ocenjuju, da su sva predhodna nepočinstva Rio Tinta širom sveta znak za uzbunu, a ne šansa za ekonomski razvoj.

Organizacije podsećaju predsednika da se ne smeju unapred donositi nikakve odluke u situaciji kada u Srbiji imamo pet rudarskih i nešto više od deset vodnih inspektora. Po važećim zakonima Republike Srbije, sporno je i da operater plaća tj. naručuje Studiju procene uticaja na životnu sredinu i da posle svega ne postoji poverenje naroda u institucije sistema da će se ovaj proces odvijati u interesu građana, zaštiti njihovog zdravlja i životne sredine. PAKT i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini podsećaju predsednika da nema mandat od građana da unapred odobrava ovakve projekte, kao i da od kompanije prima donacije za izgradnju nedostajuće infrastrukture. Organizacije podsećaju predsednika i da je Srbija, ma šta mi mislili, teritorijalno mala zemlja koja ne može da podnese Ling Long i GASPROM na severu, Zi Đin na istoku i sad Rio Tinto na zapadu Srbije. Vučić javnosti duguje odgovore i na sledeća pitanja :

- Čega se plaši i zašto ne dođe u dolinu Jadra da razgovara sa građanima?

- Zašto dopušta da Rio Tinto i dalje preti građanima eksproprijacijom i da se ponaša kao da će se projekat sigurno sprovesti?

- Da li je slušao izlaganja akademika Šolaje i Stevanovića, ali i profesora Grgura, Bulata, Krizmanića i Raičevića?

- Kako misli da opravda projekat "Jadar" koji će za 60 godina eksploatacije ostaviti 70,5 tona arsena pored same reke?

- Zašto se dopušta da Rio Tinto i dalje krije imena autora studija?

- Zašto se dopušta kompaniji da krije podatke o ulaganjima, kad će upravo iznos ulaganja biti umanjen kada se bude obračunavala rudna renta?

Jasno nam je da se sem par nacionalnih javnih preduzeća, sve prodalo u ovoj državi i da su na red došli prirodni resursi. Međutim, ovakvim projektima ne daju se samo prirodni resursi u bescenje, već se očigledno trguje i zdravljem građana Republike Srbije, što svakako nećemo dozvoliti.

Dokle se stiglo sa protestima protiv rudnika? Ko su institucije koje sarađuju sa Rio Tintom? O optužbama da se nedozvoljava upliv politike u proteste. Koga građani podržavaju? Gde je najveći problem u eksplataciji litijuma? O radnoj grupi ministarstva i Komitetu Rio Tinta...kakva se poruka šalje građanima? Za portal PAKT Info govori predsednik UO PAKT-a i Koalicije organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine Miroslav Mijatović.

*PAKT se u poslednje vreme angažuje u priči oko otvaranja rudnika litijuma u dolini Jadra. Dokle je stigao protest protiv rudnika?

Ispraviću Vas, Podrinjski antikorupcijski tim se bavi temom rudnika više od dve godine, prikupljamo dokumentaciju, istražujemo i u tom periodu imali smo i nekoliko sastanaka sa predstavnicima kompanije Rio Tinto. Naš rad je samo postao vidljiv u poslednje vreme, kada su nam se meštani obratili za pomoć, pa smo zajednički organizovali nekoliko protesnih skupova u Loznici i Brezjaku. Potpuno svesni ozbiljnosti situacije sa Covid-19 odlučili smo da masovna okupljanja odložimo za neka pogodnija vremena, ali daleko od toga da smo odustali od borbe protiv rudnika. U ovom periodu "zatišja" radimo na promociji eventualnih ekoloških rizika i opasnostima koje nas čekaju u slučaju formiranja rudnika, jer je cilj da dopremo do što većeg broja ljudi i upoznamo ih sa problemima koji će ih sigurno zadesiti, a ne bih baš i da otkrivamo sve planove koje imamo. Borba će biti duga i bespoštedna to nam je jasno, jer se borimo protiv jedne od najvećih rudarskih multinacionalnih kompanija u kombinaciji sa domaćim institucijama koje su se otvoreno stavile na stranu stranog investitora i sad čak i neskriveno promovišu ovaj projekat kao razvojnu šansu Srbije XXI veka, što je gotovo skandalozno.

*Kada kažete domaće institucije, na koga tačno mislite?

Vidite, nije ni malo slučajno da je Zorana Mihailović postavljena na čelo Ministarstva rudarstva. Upravo je u predhodnom periodu Ministarstvo građevine pod njenim rukovodstvom donelo Prostorni plan područja posebne namene za rudnik litijuma sa pripadajućom Strateškom procenom uticaja na životnu sredinu, koje smo mi proglasili nevažećim iz dva razloga. Prvi je što su se javne rasprave obavljale u neprihvatljivom periodu oko novogodišnjih praznika, a drugi i mnogo važni je što obrađivač/autor Studije procene uticaja nije uzeo u obzir sve relevatne parametre kao što su način ekstrakcije litijuma i bora, hemijski sastav pogača koje će biti odlagane na jalovište i pre svega uticaj klimatskih promena na područje gde se predviđa otvaranje rudnika. Ne treba biti ekspert iz ove oblasti pa se samo prisetiti na šta je ličila dolina Jadra 2014. godine prilikom poplava, a mi nismo dobili odgovore na pitanja kako kompanija Rio Tinto planira da se odbrani od ovakvih (verovatno je i većih) poplava koje nas očekuju u budućnosti. Sa druge strane, poznato je da ovaj kraj oko Draginca hronično kuburi sa pitkom vodom u letnjem periodu kada su suše. Poznati srpski klimatolizi predviđaju veliku kompeticiju oko vode u narednim godinama, pogotovu u periodu suša, za koje kažu da će biti još izraženije u godinama koje dolaze. Gotovo je izvesno da će ovakva kompanija u takvim situacijama imati prednost u odnosu na meštane i tu vidimo veliki problem. Jasno nam je da je ministarka Mihailović tu po zadatku i da je krenula vrlo žustro da ga ispunjava od prvog dana mandata. Sa druge strane, predsednik nam se prošle godine u junu usred Loznice nervirao jer pokretanje rudnika kasni, a dokumentacija koju posedujemo govori da su sve političke strukture od DS, preko DSS, SPS i SNS gurale ovaj projekat, a to svedoče saglasnosti na istraživanja koja su potpisivali ministri redom od Aleksandra Popovića, preko Petra Škundrića pa sve do Milana Bačevića i Aleksandra Antića. Svi oni koji su godinama radili na razgradnji institucija sistema sada ne treba da se čude što se narod pobunio jer neveruju prvenstveno tim razorenim institucijama  koje bi trebalo da kontrolišu "lepa obećanja" koja stižu sa adrese Rio Tinta bez ikakvog ozbiljnog podatka i argumenta! Sa jedne strane imamo nesposobne i razorene institucije, a sa druge kompaniju koja je u predhodne četiri decenije napravila niz ekoloških, ne akcidenata već katastrofa, i koja dolazi u naše krajeve i kaže javnosti i meštanima da treba da im verujemo na reč. Deluje na prvi pogled da smo svi skupa kao društvo u bezizlaznoj situaciji, ali nema predaje!

*Moram da Vas pitam, ipak vas kao organizaciju optužuju da sarađujete sa SNS-om i da slabo kritikujete lokalnu vlast po ovom pitanju, a da se sa druge strane protivite uplivu opozicionih stranaka u proteste?

Trudimo se da se neobaziremo na ovakve optužbe, jer istina je kao i voda, uvek pronađe put, a uvereni smo da će vreme pokazati i ogoliti sve. Naše kritike idu sa ekvivalentom odgovornosti. Ja bih pitao te "kritičare" gde su bili na protestima ispred zgrade opštine kada je usvajan Plan posebne namene za put Loznica-Valjevo? Gde su bili na prvom protestu 2-og oktobra ispred Rio Tinta? Video sam ih na Brezjaku kada su uspeli u svojoj nameri da ispolitizuju skup, ne misleći ni malo na interese građana već samo na svoju ličnu promociju. Da se razumemo, od kad je sveta i veka, traje i debata da li udruženja građana treba da vode borbu sama ili uz pomoć stranaka...ništa neobično, jedna od metoda borbe, ništa novo. Takve se rasprave vode među aktivistima decenijama: jedni hoće samo aktivizam, drugi i politički angažman, ali u svojoj zelenoj stranci, treći smatraju da treba da idu sa levim strankama, četvrti zeleni populizam kao Pet zvezdica u Italiji. Mi smatramo da je mešanje politike u građanske proteste kontraproduktivno, jer nisu ih stranke ni pokrenule...Međutim, sporno je ako vas jedan "održivi rudar" proziva za oportunizam bez ikakvih dokaza, dok ima hrabrosti da sa druge strane priznaje saradnju sa Dverima i Oslobođenjem i optužuje sve organizacije koje nisu tog stava kao glavne krivce što SNS vlada u svim lokalnim sredinama. To je čista politika, moram priznati meni nejasna i rekao bih pomalo naivna. Nego da mi vidimo, koga je to ovaj "održivi rudar" i gde odbranio, da bi bilo kome držao bilo kakve pridike i davao "dobronamerne savete". Uostalom, mi nikome niti možemo niti želimo da zabranimo da se bavi temom rudnika litijuma, ali smatramo da političkim strankama nije mesto na protestima i to smo jasno rekli. Kriviti ekološka udruženja građana što SNS ima apsolutnu većinu je vrhunski bezobrazluk, naivno i plitko političko "promišljanje". Ja sad javno postavljam pitanje : Ako ti pokreti i stranke žele istinski da pomognu tom narodu, zašto ne angažuju najbolje advokate i pošalju ih na teren, umesto što se na skupovima pojavljuju u skupocenim automobilima, Jaguarima, Mercedesima i sl. Ali da ne ispadne da sam izbegao da odgovorim na pitanje, PAKT ne sarađuje niti sa jednom političkom strankom, ali ima momenata kada ostvarujemo saradnju sa institucijama sistema, kada je interes građana u pitanju. Sarađivali smo sa lokalnom samoupravom prilikom donošenja Lokalnog antikorupcijskog plana i Statuta grada. Saradnja se ogledala u tome da su oni prihvatili neke naše sugestije, zagovarali smo i uspeli da se oformi Lokalni socio-ekonomski savet, sa lokalnom samoupravom godinama spovodimo javne rasprave o budžetu. Neke pomake smo napravili, i kada je interes građana u pitanju svakako ćemo nastaviti da sarađujemo sa institucijama sistema, ma ko njima upravljao. Sarađujemo i sa republičkom Direkcijom za vode, JVP "Srbijavode", inspekcijskim službama, Tužilaštvima, Državnom revizorskom institucijom itd itd...Ukazujemo institucijama na koruptivne rizike i gde postoji prostor da se uštedi javni novac. Kao PAKT i Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine izdejstvovali smo prvu osuđujuću presudu za nelegalnu izgradnju Mini hidroelektrane, neki "šljunkari" su uhapšeni za nelegalnu eksploataciju šljunka, pokrenuli smo niz krivičnih i prekršajnih postupaka, izradili nekoliko Predloga praktičnih politika na bazi višegodišnjeg istraživanja koruptivnih rizika u sistemu zaštite životne sredine...Sa druge strane imamo ljude koji se godinama "bave" rudarstvom, a ne znaju ni kolika je rudna renta za litijum!? Treba li ih uzeti za ozbiljno? Mislim da ne...

*Dakle, poručujete strankama da nisu dobrodošle na protestima?

Nemam ja šta bilo kome da poručujem, kako narod odluči tako će biti. Ako narod tj. meštani odluče da im je pametnije da sarađuju sa političkim strankama, mi ćemo to pozdraviti, nema šta...Samo u tome nećemo učestvovati i našu borbu ćemo nastaviti kako znamo i umemo, našim metodama. Navešću Vam i prost primer. Mi smo pred izbore kao Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine želeći da skrenemo pažnju na probleme korupcije u ekologiji izradili Deklaraciju o suzbijanju korupcije u životnoj sredini jer smatramo da će ova oblast u narednim godinama biti itekako aktuelna i u njoj će se odvijati najveće investicije. Ponudili smo Deklaraciju na partnerski potpis svim političkim akterima na sceni u Srbiji, i onima koji su izlazi na izbore, i onima koji su bojkotovali. Znate koliko je stranaka potpisalo Deklaraciju? Dve! Zelena stranka i Pokret obnove kraljevine Srbije! Gde su pre samo par meseci bili svi ti vajni ekolozi? Mi više od tri godine unazad ukazujemo na ozbiljne koruptivne rizike u sistemu zaštite životne sredine i da država gubi ogroman novac koji se sliva u džepove privrednika koji preko noći postaju milioneri i gospodari života i smrti na lokalu. Iz tog razloga već dugo ponavljamo da je zaštita prirodnih resursa Srbije vrhunski patriotski čin i meni je izuzetno drago da je sličan stav zauzeo i Boško Obradović. Drago nam je i da se pokret Oslobođenje - Mlađe Đorđevića zauzima u poslednje vreme za ekološke teme. Tim pre, oni svoje borbe treba da vode na političkim terenima. Ponoviću, gospodo iz stranaka, ako vam je do iskrene pomoći, plaćajte najbolje advokate i šaljite ih u Jadar i Podrinje. Građani će takve poteze više ceniti, od vaše puke želje za mikrofonom i sticanjem jeftinih političkih poena. Napadi na mene kreću od trenutka kad sam javno gledajući nastup prof Kuzovića (pokret Oslobođenje) i njegovu najavu kako eto oni osnivaju Fond koji će biti na raspolaganju meštanima da oni koji hoće otkupljuju zemlju od meštana umesto Rio Tinta. U svetlu člana 4. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji u slučajevima proglašenja javnog interesa predviđaju eksproprijaciju, ovakva izjava je neozbiljna i budi lažnu nadu kod građana, a to je nešto što nam najmanje treba u ovom trenutku. Želimo samo da pošaljemo jasnu poruku da ovo nije neka igra u kojoj se obećanja dele kao na traci, da je kontraproduktivno iznositi netačne i lažne informacije i na taj način dovoditi narod u zabludu. Ovde su u pitanju životi svih nas, naša budućnost i mi nećemo dozvoliti da se ovakve stvari dešavaju. Apelujemo na sve da je krajnji momenat da se uozbilje i prestanu sa neozbiljnim i lažnim obećanjima.

*A koga građani na terenu podržavaju?

To morate da pitate meštane. Ja znam da PAKT i Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine podržava građane i njihove proteste. Radi se o osam ekoloških organizacija iz čitave zapadne Srbije: Arilje, Brodarevo, Priboj, Prijepolje, Požega, Čačak, Bajina Bašta, Užice i Loznica.  Mi se nismo tamo nametali, već su ljudi prepoznali nas i tražili pomoć. Od početka protesta ništa nismo radili na svoju ruku ili kako mi mislimo da treba. Uvek su u prvom planu bili meštani, jer su njihove potrebe i nezadovoljstva autentični i tako treba da ostane. Čak smo se i u javnim nastupima trudili da slučajno naša organizacija ne dođe u prvi plan, već upravo to neformalno autentično udruženje građana "NE DAMO JADAR!". Mi smo tim ljudima pomogli i oko registracije udruženja, tako da za par dana očekujemo i Rešenje iz APR-a, pa da oni i zvanično mogu da preuzmu čitavu tu priču oko protesta, na zvaničnom nivou komuniciraju sa institucijama sistema i sl. Na njima je da se za dalje dogovore i deluju kako smatraju da je u njihovom najboljem interesu, u to se nećemo mešati. U predhodnom periodu korišćeni su i resursi pravne službe Koalicije da bi se podnele žalbe na Rešenja o prenameni zemljišta, pa evo i kontrapitanja vajnim ekolozima i "održivim rudarima" - koliko su žalbi oni podneli? Čije oni interese zastupaju? 

*Šta je najveći problem oko potencijalne eksploatacije litijuma?

Osnovni problem je što je neko u Beogradu doneo odluku da će u dolini Jadra biti otvoren rudnik bez ikakve konsultacije sa građanima koji tamo žive. Petnaest godina Rio Tinto je radio šta je hteo na ovim prostorima, i niko se nije bunio. Sada kada je narodu postalo jasno šta se sprema i da mi i nakon 15 godina istraživanja ne možemo da dobijemo niti jedan relevantan podatak o tome, e sad je problem. Da se razumemo, nije istina da su se Prostorni plan područja posebne namene i prateća Studija procene uticaja donosili bez javne rasprave i van dometa javnosti, naprotiv. Problem je što je Rio Tinto svih ovih godina plivao samouvereno na talasu domaćeg zakonodavstva prema kojem im je dozvoljeno da sve relevantne podatke stave pod oznaku "službene tajne". Dakle, gotovo je izvesno da se traži puko verovanje na reč kompaniji koju su meštani ostrva Bougonsville na Papui Novoj Gvineji tužili za saučešništvo u genocidu. Kompaniji koja je bez ikakave odgovornosti na ostrvu ostavila milion ipo tona opasnog otpada, mi ovde treba da verujemo na časnu reč!?!? Videćemo kakvo će biti tumačenje člana 7. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima kada na red bude došlo davanje saglasnosti na eksploataciju, jer Rio Tinto na mnogim mestima u svetu nije ispoštovao ni minimum svojih obaveza prema životnoj sredini. Mi smo spremni da idemo i do Evropskih sudova s' tim u vezi, pa svako kad zove majstora u kuću prvo proveri o kome se radi, da li je dobar majstor, da li je pedantan, ali eto, ispada da nam država dovodi "majstore" u kuću koji nisu pedantni, iza sebe ostavljaju pustoš i loši su majstori pre svega....Problem je i to što je uveliko rasprostranjena zabluda da je litijum ekološki mineral, što apsolutno nije tačno s obzirom na činjenicu da se u najrazvijenijim zemljama sveta litijumske baterije recikliraju od 1-3%. Znamo protiv koga se borimo i da je ovo borba Davida i Golijata, ali smo i svesni šta branimo,  našu dedovinu i našu budućnost. Ta budućnost nije nikako vezana za litijum, već za zdravu organsku hranu i čistu pijaću vodu. To su resursi oko kojih će se voditi bitke u ovom veku i važno je da to građani znaju.

*Šta je od podataka oko rudnika litijuma do sada dostupno javnosti?

Ono što je PAKT do sad uspeo da pribavi prvenstveno se tiče tokova novca od dolaska Rio Tinta u Srbiju. Ispostavilo se da iz Rio Tinta nisu ni malo naivni, pa su tako Rudarsko-geološkom fakultetu do sada uplatili oko 100,5 miliona dinara za razne studije, pa smo tako od eminentnih stručnjaka u državi dobili svojevrstan "zavet ćutanja", ako ne i otvorene promocije projekta Jadarit. Sporno je to što je Rudarski fakultet primio u dva navrata preko milion dinara donacija od kompanije, a sutra bi ti isti ljudi trebalo da veštače u slučaju ekološkog akcidenta. Pa ko njima više može da veruje? Na spisku klijenata Rio Tinta nalaze se i Mašinski fakultet sa 12,05 miliona; Građevinski fakultet sa 10,28; Zavod za javno zdravlje Beograd sa 13,19 miliona dinara. Sva tri fakulteta odbili su da nam dostave dokumentaciju o izvršenim uslugama prema RT, kao i Republički geodetski zavod kome je u nekoliko navrata uplaćeno 1.437.112 rsd za takse za izdavanje podataka i kopija planova i lista nepokretnosti. Epilog vidimo ovih dana kada meštani Jadra i Rađevine dobijaju rešenja o prenameni zemljišta iz poljoprivrednog u građevinskog bez da ih je neko pitao o tome. Poznato je i da je kompanija dobila dozvolu i započela istraživanje podzemnih voda u priobalju Drine između Jelava i Lipničkog Šora, a da će cevovod biti minimalnog prečnika dva metra i da će Rio Tinto iz tog cevovoda vući 200-350 kubnih metara vode na sat. Posedujemo i niz dokumenata/analiza u iz kojih možemo da zaključimo i da je sistem podzemnih voda već poremećen zbog znatno izmenjenih fizičkih i organoleptičkih osobina. U vodi su prisutne i povišene koncentracije amonijum jona, gvožđa, bora, fenola i znatne količine silicijuma i litijuma za koje ne postoji dozvoljena granica u zakonima Republike Srbije. Iz pribavljene dokumentacije vidimo i da je sadržaj uzorkovane rude sledeći : Olovo, Kadmijum, Cink, Bakar, Nikl, Hrom, Živa, Arsen, Barijum, Antimon, Selen, Molibden, Fosfor, Mangan, Kalaj, Kobalt, Talijum, Vanadijum, Berilijum, Gvožđe, Litijum i Bor. Nemamo precizne podatke šta će se desiti sa ovim otpadom nakon tretmana koji će se možemo da pretpostavimo tretirati nekom od kiselina (fluorovodoničnom ili sumpornom) i gde će taj otpad završiti i na koji način. U međuvremenu, obratili smo se i Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, odboru "Čovek i životna sredina" i očekujemo bar odgovor od njih.

*I ministarka Mihailović i kompanija Rio Tinto najavljuju formiranje, sa jedne strane Radne grupe od strane ministarstva, a sad druge Komiteta za zaštitu životne sredine, kako gledate na ove najave?

Da Mihailovićeva ima dobre namere, ne bi u Radnu grupu zvala kolege istomišljenike, već bi se potrudila da čuje meštane koji protestuju. Prvo što bi ta Radna grupa trebalo da uradi jeste da pripremi i predloži izmene Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, pa ako su mogli u Zakonu o rudarstvu u članu 4. da daju litijumu poseban status od izuzetne važnosti za državu i da na osnovu toga dobiju mehanizam za eksproprijaciju, tako bi sada trebalo i da kroz promenu Zakona o naknadama istom tom litijumu daju poseban status strateškog minerala i odrede rudnu rentu od minimalno 25% od ostvarenog profita eksploatatora. To bi recimo za početak bio signal da su joj namere patriotske i da vodi računa o javnom interesu. Ta radna grupa bi trebalo i da se izjasni i o članu 7. Zakona o rudarstvu koji kaže da nosilac istraživanja i eksploatacije ne može biti privredno društvo koje ima neispunjene obaveze u vezi sanacije i zaštite životne sredine. Ako trebaju dokazi, tu smo. Tek nakon ovih koraka, ministarka može da računa na poverenje građana. Kada je u pitanju Komitet koji planira da osniva Rio Tinto, i koji treba da čine predstavnici građana, upozoravamo sve zainteresovane, da je ovakav komitet Rio Tinto oformio na Madagaskaru i to od predstavnika eminentnih svetskih ekoloških organizacija. Komitet nije sastavio ni godinu dana sa radom, bio je zloupotrebljen, a gotovo svi članovi podneli su ostavke i izašli iz tog radnog tela u trenutku kada se narod pobunio zbog nelegalnog proširenja obuhvata rudnika. Na kraju su protesti građana ugušeni intervencijom vojske. To je oprobani recept ove kompanije, a što se nas tiče to je udica na koju se nećemo upecati.

*Šta bi ste poručili meštanima koji bi ipak i pored svega da prodaju svoja imanja?

Privatna svojina je svetinja i niko nema pravo da utiče na te ljude, ni sa jedne ni sa druge strane. Mi možemo uložiti dodatni napor da apelujemo na njih da dobro razmisle i da ne podležu pričama kako je ovo gotova stvar i kako Rio Tinto nakon uloženih 200 miliona dolara neće sigurno odustati. Ovakvim kompanijama ovaj iznos je statistička greška u računu i samo mali delić u fondu za istraživanja kojih rade na hiljade po celom svetu, pa ne ulaze svuda u eksploataciju. Konkretno u ovom slučaju znamo da je na poslu otkupa zemljišta angažovana advokatska kancelarija kompanije Dilojte tuš koja poziva građane i govori im na poprilično ucenjivački način da ako ne prodaju zemljište sledi eksproprijacija po znatno nižim cenama. Međutim, ne zavisi projekat rudnika samo od tih 200 domaćinstava koja se nalaze u obuhvatu rudnika, već od svih onih koji ostaju u dolini Jadra i čija će imanja biti obezvređena. Sigurno tu neće biti kraj, jer se pretpostavlja i da će cena nekretnina i u samoj Loznici pasti za minimalno 50%.

Trenutno učešće rudarske rente u srpskom BDP-u je na nivou od 2%. Niti jedna zemlja na evropskom kontinentu nema veće učešće od 0,1%. U svetu po rudarskom doprinosu bdp-u prednjače trenutno : Burkina Faso  10,6%, Čile  10,9%, Papua Nova Gvineja 11,8, Demokratska Republika Kongo 14,6%, Eritreja 17,3%, Guajana 18,1 i Mauritanija 20,3%. S’ pravom možemo da se zapitamo da li se u tim državama živi dobro? Pa ne živi, to je jasno i o tome bi trebalo razmišljati, u kom se pravcu kreće Srbija?

Redakcija PAKT Info

pripremila Jasmina Matić

Devetog aprila tekuće godine, na adresu PAKT-a stigao je poziv od strane kompanije Rio Tinto na serijal "otvorenih razgovora" on-line, pod plaštom "velike zainteresovanosti" nevladinih organizacija za projekat...

PAKT podseća javnost da je udruženje još u toku prošle godine prekinulo svaku komunikaciju sa kompanijom zbog niza kršenja zakonskih procedura Republike Srbije prilikom usvajanja Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta  eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar", kao i nemogućnosti da se na nizu predhodno realizovanih sastanaka dobiju odgovori na ključna pitanja za projekat. I ovom prilikom podsećamo kompaniju i njihove klijentelističke partnere iz Vlade Republike Srbije da javnosti i dalje duguju odgovore na sledeća pitanja :

- Zašto je PPPN "Jadar" usvajan na brzinu i "preko noći" bez predhodne usklađenosti sa višim planskim aktima : Prostornim planom Republike Srbije i Prostornim planom grada Loznica?

- Zašto u PPPN "Jadar" nema dokumenta "Dugoročni program eksploatacije" koji predstavlja stručnu podlogu za izradu PPPN (član 86. Zakona u rudarstvu)?

- Kojim će se tačno hemijskim procesom obrađivati otpadne vode (korak po korak)?

- Šta kompanija planira da radi sa podzemnim vodama za koje se u njihovim dokumentima (Elaborat u rezervama) tvrdi da poseduju povećane količine arsena, sulfida i hlorida?

- Kojim će hemijskim sredstvima biti tretiran ostatak rudnog materijala koji će biti odlagan na deponiju na svega 100m od reke Jadar?

- Zašto se kriju studije koje su državni fakulteti radili za kompaniju, i zašto su na svim dokumentima zatamljena imena autora?

- Kada će kompanija obeštiti građane Loznice za zagađivanje područja preko neispravnih bušotina koje i dalje cure i preko odlaganja istražne isplake na gradsku deponiju u Loznici?

PAKT decidno odbija da bilo šta dalje pregovara sa kompanijom i učestvuje u fingiranim "otvorenim" razgovorima, jer su jedine adrese za sve odgovore : Bord akcionara kompanije Rio Tinto i pre svega Vlada Republike Srbije. Iz PAKT-a upozoravaju sve organizacije da svojim učestvovanjem na "otvorenim razgovorima" sa Rio Tintom, pružaju legitimitet kompaniji i argument pred Bordom akcionara da uspešno sprovode dijalog sa udruženjima građana.

RIO TINTO O ČINJENICAMA – PAPIR TRPI SVE !!!

Organizacije građanskog društva – Koalicija perotiv korupcije u životnoj sredini i Podrinjski anti korupcijski tim PAKT reaguju na PR tekst kompanije Rio Tinto „Činjenice su važne“ objavljenog u gotovo svim medijima, a koji obiluje manipulativnim podacima i time dovodi u zabludu zainteresovanu javnost u Srbiji.

Jedino što je u navedenom tekstu tačno jeste da kompanija razvija projekat skoro već dve decenije. Te dve decenije obeležene su: netransparetnošću, nepoštovanjem zakona, manipulacijama, saradnjom sa svim vlastima iza zatvorenih vrata, pritiscima i ucenama meštana. I pored toga kompanija se drznula da obavesti javnost da se prava istina može pročitati samo na njihovom sajtu, a da su sve ostalo „pogrešne interpretacije“.

Po prvi put kompanija obaveštava javnost da je sarađivala sa 40 univerzitetskih profesora, a udruženja podsećaju da i nakon 6 meseci od postavljenog pitanja još nisu poznata imena profesora, što kompanija pravda zaštitom podataka o ličnosti. PAKT i Koalicija podsećaju da objavljivanje imena i prezimena profesora koji su sarađivali sa Rio Tintom nikako ne mogu biti prikrivana Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Činjenica ili pogrešna interpretacija Rio Tinta?

Kompanija u daljem tekstu lamentira na obimnoj dokumentaciji koju je kako kažu, nemoguće predstaviti u celosti javnosti. Međutim, prilikom naučne rasprave u SANU od „silne“ dokumentacije predstavnici kompanije nisu imali odgovore na mnoga pitanja naših cenjenih akademika, a podsećamo da je to bila prilika da se istraživanja predstave i naučni pogledi brane. Lepe želje i obećanja pala su u vodu za samo dva dana naučnog skupa u SANU.

Dalje, kompanija vrlo vešto propušta u PR tekstu da obavesti javnost da su pre naučnih studija i analiza u toku ishodovanja dozvola i saglasnosti prekršeni mnogobrojni zakoni Republike Srbije : od Ustava, Zakona o planiranju i izgradnji, Zakona o poljoprivrednom zemljištu, Zakona o šumama, pa do Zakona o zaštiti životne sredine i Zakona o studiji procene uticaja na životnu sredinu.

Udruženja ocenjuju i da je krajnje neprihvatljivo da se Ustavni sud skoro 9 meseci ne izjašnjava na 1600 podnetih Inicijativa, od strane udruženja i građana, za ocenu ustavnosti Uredbe Vlade kojom je proglašen Prostorni plan područja posebne namene za projekat „Jadar“ u kojem se traži obustava svih pojedinačnih akata i radnji koje su preduzete na osnovu odredbi Uredbe Vlade o utvrđivanju PPPPN-a „Jadar“.

Šest je popodne..Sedim kući, zvoni telefon..zove me Nebojša....Rio Tinto pravi promociju u lokalu Korzo...“Idi majke ti vidi u čemu je stvar“...uzimam bajs i palim...stižem na polovinu prezentacije...apoteka i bajka...sve će cvetati, sve će se razvijati...već ispričana priča, mnogo puta..naravno laž sustiže laž....oproban recept, stari su to manipulatori...završava se prezentacija, pitaju jel ima šta nejasno da pojasne....ja dižem ruku...“Izvinite, odakle vama pravo da se promovišete kada je projekat Jadar zvanično ukinut od strane Vlade Republike Srbije...uostalom, šta tražite vi u Loznici još?“ Onda se narod oslobodio i kreću pitanja kao na traci...samo pitanja, nema odgovora....a onda vrhunac..bivši direktor Poreske uprave pita „Zašto se daju donacije klubovima, ako je projekat obustavljen i zar to nije primer „meke“ korupcije?“

• „Vidite gospodine“...uključi se novopečeni potparol kompanije „mi smo donirali i sanitet Domu zdravlja, pa je tako gospodinu Mijatoviću spašen život kad je kolima prebačen u Valjevo“...

Ostadoh zapanjen u momentu...“matiran“ u jednom potezu...bez snage da odgovorim...u neverici dokle su majstori spremni da idu (aludirajući na infarkt koji sam preživeo u julu 2022. godine)....elem najmanje sam ovde ja bitan....

Najnoviji spin, ili ako hoćete manipulacija kompanije, da je nakon pokretanja serije (a verujte mi da će biti serija) protesta u plaćenim terminima po lokalnim udvoričkim medijima haje za propuštenim šansama da se kao vodi argumentovan dijalog o tehnološkim i ekološkim aspektima projekta.

Dragi ljudi, verujte kome hoćete, ali bi ovo trebalo da znate.

-Iako se poziva na argumentovan dijalog, Rio Tinto ni do danas nije uspeo da registruje patent (tehnološki način dobijanja litijuma).

-Studiju procene uticaja na životnu sredinu izrađuje niko drugi do plaćeni stručnjaci po narudžbini Rio Tinta (u kojoj slobodno mogu da pišu bajke - primer je da će voda koja bude vraćana iz postrojenja u Jadar biti kvalitetnija od vode iz reke), a usvaja Komisija ministarstva, u kojoj postoji opasnost da se pojave isti oni profesori koji su izrađivali Studiju po narudžbini Rio Tinta.

-Biološki i još par referentnih instituta u Srbiji izjasnilo se da je protiv projekta koji bi fakat ostavio traga na biljne i životinjske vrste u dolini Jadra (o ljudima da nepričamo). Isto je učinila i Srpska akademija nauka i umetnosti (ne ono udruženje građana što je Vidoja učinilo akademikom – već prava SANU).

-Predsednik Vučić je na jednom od poslednjih obraćanja rekao da će tražiti od Nemaca da garantuju za najveće ekološke standarde, a pričajući na ovu temu skoro sa Nemcima u Berlinu rečeno mi je da je Evropa registrovala 54 retka minerala i da je jedan od njih litijum. Na moje pitanje koliko Nemačka kopa retkih minerala na svojoj teritoriji, dobio sam i jasan odgovor, NIJEDAN !!! Kako Vučić može da traži garancije od nekog ko se time ne bavi??? Razmislite...

-Rio Tinto nije uspeo da dokaže da je do sada u projekat uložio preko 200.000.000 dolara, dok naš predsednik tvrdi da je uložena i milijarda. Eklatantan primer čuvara javnog interesa je naš predsednik, dok ozbiljni pravnici tvrde da bi ova njegova izjava mogla da se koristi kao dokaz na Sudu ukoliko eventualno dođe do međunarodne arbitraže.

Ne brinite dragi građani, do tužbe neće doći jer je sigurno da je veći novac u igri. Javni novac i javno dobro, smišljeno da se prelije u privatne džepove. Oni i dalje planiraju rudnik, i rudnik i žrtve. Nama ostaje da skupljamo pare za lečenje ili put u jednom pravcu....

Hoćemo li mirno stajati?

Javnost je upoznata sa prošlim odgovorom ministarstva rudarstva dok je njim "gazdovala" Zorana Mihailović koja je bila i predsedavajući radne grupe, pa je donekle i razumljiv kukavički odgovor iz tadašnjeg ministarstva. PAKT se tada nije žalio povereniku jer je bilo izvesno da dolazi nov ministar koji neće imati razloga šta da krije. NIje se pokazalo da smo bili u pravu i sada je sasvim jasno da se radi o udruženom zločinačkom poduhvatu na državnom nivou, da se projekat uprkos protivljenju lokalne zajednice ipak pokrene.

Tada 11. januara 2022 godine, samo par dana pre nego što će predsednica Vlade Ana Brnabić proglasiti ukidanje Uredbe Vlade kojom je usvojen PPPPM "Jadar", iz ministarstva PAKTu stiže odgovor pozivajući se na član 9. stav 1. tačka 3. Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja u kojem se između ostalog kaže: "...pored toga, imajući u vidu da su na sastancima članovi Radne grupe razmatrali dalje korake, potencijalne aktivnosti i iznosili lične analize koje nemaju pravno-obavezujuće dejstvo, javno objavljivanje traženih zapisnika sa sastanka radne grupe koji sadrže već navedene lične stavove članova, kao i podataka o projektu bi, sa velikom verovatnoćom, moglo bitno UMANJITI SPOSOBNOST DRŽAVE da upravlja ekonomskim procesima u zemlji, ili bitno uticati na otežano ostvarivanje opravdanih ekonomskih interesa Republike Srbije...."

Skandalozan Odgovor Ministarstva potpisala lično Zorana Mihailović (mada to nije ptaksa), a sam odgovor pun je nelogičnosti i pravno neutemeljenih tvrdnji, pa nije ni čudo da niko nije hteo da ga potpiše do ministarka lično. S obzirom da predsednica Vlade devet dana kasnije ukida projekat "Jadar", PAKT je smatrao da je irelevantno gibiti dragocene resurse i ulaziti u pravni spor pred Poverenikom za informacije od javnog značaja, mada je bilo izvesno da bi predmetni spor dobili.

S obzirom da je prisustvo Rio Tinta na terenu uočljivo i da se uveliko odvija dijalog sa lokalnom zajednicom (onim koji su lakomi na pare) iz PAKTa su smatrali da je pogodan trenutak da se otvore zapisnici sa Radne grupe, ali nas je odgovor iz Ministarstva rudarstva, malo je reći, šokirao.

Naime u odgovoru na upit PAKTa i Zahtev da se dostave Zapisnici sa sastanaka Radne grupe, iz MInistarstva rudarstva odgovaraju da ne poseduju tražene Zapisnike, bez uputstva gde se oni nalaze, tačnije gde su "sklonjeni" i ko ih je uklonio iz ministarstva. PAKT će u narednim danima uložiti Žalbu kancelariji Poverenika, ali i tražiti od policije da utvrdi okolnosti pod kojima su dokumenti nestali iz MInistarstva.

Gostujući sinoć u emisiji TV PINK „Hit twit“ predsednik Srbije još jednom je ozbiljno obmanuo javnost iznoseći tvrdnju da vlast od kompanije Rio Tinto nije dobila nikakvu Studiju o izvodljivosti i da nikakva odluka još nije donešena. Udruženje PAKT (Podrinjski anti korupcijski tim) obaveštava javnost da je dokument „Studija izvodljivosti“ kompromitovan, upravo tako što ga neko iz Vlade tajno poslao ovoj organizaciji sredinom ove godine.

Udruženja PAKT i NE DAMO JADAR su analizirali ovaj dokument i prema njemu su pratili dalje aktivnosti Rio Tinta i upoređivali na koji način se menjaju i zloupotrebljavaju informacije u komunikaciji između nadležnih ministartava i institucija sistema i same kompanije, a ovom prilikom stavljamo ga i kompletnog na uvid javnosti širom Srbije. Pri tom skrećemo pažnju, da su mnogi podaci iz Studije do sad doživeli makar jednu ispravku ili reviziju. Dakle, Aleksandar Vučić i dalje obmanjuje Srbiju, ili nešto debelo ne funkcioniše u njegovom nabližem okruženju.

Predsednik takođe ne govori istinu kada priča o hitnosti donošenja izmena i dopuna Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, za koji je rekao da će čekati odluku svog pravnog tima da bi se ispostavilo da ga je potpisao i da je on stupio na snagu još 25. novembra. Vučić se pravdao da ne može on da vrati zakon jer njegova ustavna ovlaštenja nisu tolika, kako se to u javnosti predstavlja. PAKT ovom prilikom podseća na član 19. Zakona o predsedniku Republike koji kaže:

____________________________________

Vraćanje zakona na ponovno odlučivanje
Član 19.
Predsednik Republike može, uz pismeno obrazloženje, vratiti Narodnoj skupštini izglasani zakon na ponovno odlučivanje ako smatra da zakon nije saglasan sa Ustavom ili da je u suprotnosti s potvrđenim međunarodnim ugovorima ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava ili da pri donošenju zakona nije poštovana procedura koja je propisana za donošenje zakona ili da zakon ne uređuje neku oblast na odgovarajući način.
Predsednik Republike ne može Narodnoj skupštini vratiti na ponovno odlučivanje zakon o kome su se građani izjasnili na referendumu pre njegovog donošenja i zakon koji su građani potvrdili na referendumu.

___________________________________

U situaciji kada je Rio Tinto „zapeo“ na kvoti 140 hektara od planiranih 600, donositi preko noći tako ozbiljan i sistemski Zakon o eksproprijaciji i još ga pravdati izgradnjom nacionalnog stadiona je vrhunsko licimerje i još jedno smejanje u lice narodu.

Neistina je i da vladajuća struktura ne stvara zavisan odnos prema Rio Tintu i ako bi im poverovali da još nikakvo odobrenje nije izdato. Predsednika demantuju i Putevi Srbije i Saobraćajni institut CIP, ali i ministarstvo građevine koje je odobrilo lokcijske uslove za rudnik litijuma.

Tačno je da smo u subotu svi svesno prekšili zakon kada smo na sat vremena blokirali saobraćajnice, ali Vučić propušta da „da“ odgovor javnosti zašto skoro godinu dana ćute Ustavni sud, Upravni sud i Tužilaštvo, kada je slučaj Rio Tinto u pitanju?

Izjava predsednika Republike o ekstrakciji litijuma u prvom licu množine je opasna, zastrašujuća i neodgovorna, ali razobličava prave namere onih koji su zarad izbornih rezultata bili spremni da ukinu Uredbu o PPPPN „Jadar“ – ističu iz udruženja građana Podrinjski anti korupcijski tim i Koalicije protiv korupcije u životnoj sredini.

Nepromišljena izjava predsednika svih građana Republike Srbije da je litijum budućnost i da treba da ga eksploatišemo, nespretno data u prvom licu množine, gotovo da razobličava namere osobe koja se za sve pita u ovoj državi, kršeći gotovo svakodnevno Ustav. Kao što mu je to manir, predsednik je najavio Tokio u Zapadnoj Srbiji ukoliko oni budu eksploatisali litijum. Ostaje nejasno, ko su ONI? Očegledno je bilo da predsednik misli na sebe, ali i na koga još? Kineze? Ruse? Britance? Iz našeg ugla, potpuno je svejedno i isto tako nedopustivo! Da li zbog neobaveštenosti ili iz zle namere, predsednik je građanima „propustio“ da predoči koliko će se srpski Tokio slegati od upotrebe 1000 tona eksploziva dnevno i koliko će koštati sanacija deponije od 90 miliona tona ili lečenje građana od posledica koje bi eventualna deponija izazivala. Niko nam još nije rekao koliko vrede potencijalno uništena pitka voda i plodno zemljište? Zanimljivo je da je predočen profit, ali ne iz ugla građana Srbije nego iz ugla eksploatatora, uz paušalnu izjavu da se može iskopati 4 milijarde i da se može eksploatatoru „dati“ jedna ili 1,5 milijarda, uprkos sramnoj rudnoj renti od 5% koja je predviđena domaćim zakonom. Predsednik smatra da nas samo litijum deli od ogromnog bogatstva i modernog naoružanja, valjda istog onog koje Afričke zemlje poseduju od silnog rudarenja. Pri tom, predsednik SVIH građana zanemaruje činjenicu da ga plaćamo da štiti naše interese, a ne da javnim interesom proglašava privatne projekte, dok kao glavnu prepreku proglašava strane agenture koje valjda rade protiv interesa svojih kompanija? Umesto jeftine demagogije, udruženja očekuju od predsednika da javnosti saopšti da li je drugi po veličini akcionar Rio Tinta – „ Black rock “ u septembru prilikom inicijalne trgovine Zelenim obeznicama Republike Srbije, postao vlasnik paketa obveznica i da li se one i dalje nalaze u njegovom vlasništvu tj. da li je država Srbija na ovaj način uvučena u dužničke obaveze prema drugom po veličini akcionaru Rio Tinta?

Udruženja traže od predsednika i da se izvini narodu podrinjske regije jer iz njegove izjave provejava da bi mu bilo drago da u tom regionu nema naroda uopšte jer bi se tada projekat nesmetano realizovao, ali i da im saopšti kada će prestati da zastupa privatne interese stranih kompanija na štetu interesa građana Srbije i da li je predsednik spreman da razmotri incijativu da se javni interes u Republici Srbiji ne može više proglašavati za privatne kompanije osim u slučaju javno-privatnih partnerstava u kojem će građani Srbije biti većinski vlasnik?

Iako postoje akademici koji su bili spremni da se zakunu u decu, da će otkazati podršku kompaniji/projektu ukoliko se dokaže opasnost rudnika litijuma po životnu sredinu i ljude. Međutim, od svega smo videli jednog "akademika" koji neki dan preti rečima "Videćemo mi, ko će na kraju izdati". Onaj drugi "akademik" što je u službi kod prvog, nema završenu ni srednju školu!! No, o tome nešto kasnije jer je ovih dana tim čestitih i poštenih naučnika iz Srbije u sastavu: Dragana Đorđević, Jovan M. Tadić, Branimir Grgur, Ratko Ristić, Sanja Sakan, Jelena Brezjanović, Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja, objavio je originalan naučni rad „Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“ u časopisu iz grupe „Nature“ familije čiji je zaključak: „Ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije u pogledu ekoloških rizika jer je jedino u svetu gde se planira vađenje litijuma u naseljenom i plodnom poljoprivrednom području, a što je najvažnije sigurno će uništiti jednu od samo tri vodonosive oblasti u Srbiji. Takođe, ovo ležište sa ~1% globalne rezerve litijuma ne nudi iznos koji će globalno rešiti problem klimatskih promena“.

* Ovo hoće da nam unište - dolina Jadra

Međutim, kao što ste primetili nakon intervjua sa engleski naučnikom (Radar podcast) usledila je i naučna studija eminentnih i najuglednijih srpskih naučnika i na sceni imamo defanzivu kompanije i kvazi akademika. Jedini u ofanzivi je nepomenik koji je spreman Srbiju prodati za đinđuve i klikere. Ako vas zanimaju argumenti, PAKT vam donosi studiju iz koje ćete moći da zakčljučite sami da li rudnik litijuma utiče štetno na životnu srecinu i zdravlje ljudi. Zaključci naučnika i akademika (onih pravih) su nedvosmisleni...

Apstrakt

Predložena eksploatacija ležišta litijum/borata u dolini Jadra u Srbiji, od strane korporacije Rio Tinto, ukazuje da će to postati velika prerada rude koja sadrži bor i litijum. To bi bio jedan od prvih rudnika litijuma na svetu u naseljenom i poljoprivrednom području. U kompaniji tvrde da će predviđena eksploatacija biti u skladu sa zahtevima zaštite životne sredine. Za ležišta doline Jadar se tvrdi da pokrivaju 90% trenutnih potreba Evrope za litijumom. Ipak, lokalno protivljenje rudarstvu je nastalo zbog potencijalnih razornih uticaja na podzemne vode, zemljište, upotrebu vode, gubitak biodiverziteta i akumulaciju otpada. Istraživačko bušenje koje je izvršila rudarska kompanija već je izazvalo štetu po životnu sredinu, pri čemu je voda iz rudnika koja sadrži visoke nivoe bora curila iz istražnih bušotina i uzrokovala sušenje useva. Štaviše, naša istraživanja otkrivaju značajno povišene nizvodne koncentracije bora, arsena i litijuma u obližnjim rekama u poređenju sa uzvodnim regionima. Pored toga, ovde pokazujemo da uzorci zemljišta pokazuju ponovljena kršenja graničnih vrednosti sanacije sa posledicama po životnu sredinu i na površinske i podzemne vode. Otvaranjem rudnika, problemi će biti umnoženi jalovinom, otpadnim vodama rudnika, bukom, zagađenjem vazduha i svetlosnim zagađenjem, ugrožavajući živote brojnih lokalnih zajednica i uništavajući njihove izvore slatke vode, poljoprivredno zemljište, stoku i imovinu.

UVOD

Usvajanje tehnologija sa niskim sadržajem ugljenika je jedna od opšteprihvaćenih mera za minimiziranje efekata klimatskih promena². Ove moderne tehnologije se u velikoj meri oslanjaju na litijum-jonske i druge baterije koje zahtevaju kobalt, bakar, nikl, grafit, mangan i druge metale i minerale³. Litijum-jonske baterije, sposobne da skladište veliku gustinu energije, zahtevaju nove količine litijuma iz prirode, delimično i zbog toga što se postojeće baterije neznatno recikliraju ^{4, 5}.

Uprkos obilju litijuma na Zemlji, nema mnogo koncentrisanih depozita, ili „rezerva“, koje se mogu isplativo izvući6. Takozvani litijumski trougao, koji obuhvata regione Čilea, Argentine i Bolivije, sadrži većinu svetskih nalazišta litijuma7. Najveća nalazišta litijuma u svetu8 su uskladištena u slanicima litijumskog trougla (do 70%) i znatno manje u obliku rudnih stena (oko 10%), među kojima su spodumen, lepidolit, hektorit i jadarit9. Najlakši i najmanje štetan po životnu sredinu je metod eksploatacije litijuma iz slanih rastvora, dok eksploatacija iz rudnih stena ima teške ekološke posledice¹⁰. Stoga se rudarenje litijuma obično obavlja u pustinjama i nenaseljenim područjima Australije, Čilea, Kine, Argentine, Kanade, Zimbabvea i Sjedinjenih Država¹¹. U poslednje vreme se razmatra eksploatacija litijuma u dva naseljena mesta u Portugalu i Srbiji¹², ¹³.

Kako Kina sada kontroliše većinu lanaca snabdevanja litijum-jonskim baterijama, sa 80% svetske prerade sirovina, 77% svetskog kapaciteta ćelija i 60% svetske proizvodnje komponenti, Evropska komisija je podstakla rudarske projekte u Evropi¹⁴. Obradović i dr. su prvi izvestili o visokom sadržaju litijuma i bora u dolini Jadar 1999. godine¹⁵, u Republici Srbiji, a mineral jadarit okarakterisali su 2007. Vhitfield et al.¹⁶. Prema nedavnim izveštajima¹⁷, nalazišta pronađena u dolini Jadar su značajna i imaju potencijal da zadovolje do 90% trenutnih evropskih potreba za litijumom. Ipak, treba napomenuti da sadržaj litijuma u Jadru predstavlja samo oko 1% globalnih rezervi¹¹ .

Rio Tinto, multinacionalna rudarska korporacija, već više od 15 godina istražuje nalazišta minerala i planira da otvori rudnik litijuma u Srbiji. Rio Tinto je završio geološka istražna faza projekta Jadar u januaru 2020. godine, nakon višestrukih eksperimentalnih bušotina sa ciljem istraživanja jadarita, novog izvora litijuma¹³. Kompanija je dobila političku podršku srpskih vlasti u junu 2021. Naši početni rezultati analiza odabranih hemijskih elemenata iz rudarske zone Jadar u lokalnom tlu i rečnim vodama pokazuju da je uticaj na životnu sredinu tokom faze istraživanja evidentan oko potencijalnog jadarskog rudnika i prelazi zonu planiranog kopa.

Inicijalna istražna bušenja izazvala su tvrdnje lokalnog stanovništva o uočenim značajnim negativnim efektima nusproizvodnje podzemnih voda na zemljište i kvalitet vode. Takva zabrinutost je pojačana postojećim informacijama o negativnim uticajima iskopavanja litijuma na upotrebu vode, gubitak biodiverziteta i stvaranje otpada na drugim mestima ^{18, 19, 20}. Peticija koja se protivi otvaranju rudnika prikupila je preko 292.000 potpisa21, što je dovelo do protesta, blokada puteva i političkih tenzija²². Štaviše, naučna debata je izazvala zabrinutost oko ekoloških i tehnoloških rizika, posebno imajući u vidu upitna tehnološka rešenja obrade jadarita. Rio Tinto je podneo patentnu prijavu za proces oporavka minerala 2018. godine, a EPO je odobrio patent tek 5. jula 2024. godine.

Iako su vladine politike i nastojanje industrije ka održivim izvorima energije za smanjenje emisije CO2 bili moćni narativi, oni su takođe poslužili kao prepreka za diskusiju o negativnim uticajima upotrebe litijumskih baterija, uključujući njihovo recikliranje. Bibliometrijska istraživanja otkrivaju da većina objavljenih studija dolazi iz zemalja koje koriste litijum i da se uglavnom fokusiraju na životni ciklus baterije i njene troškove²³. Samo oko 5% ovih studija fokusira se na društveno-ekološke uticaje, a samo 2% dolazi iz zemalja koje proizvode litijum ^{23, 24, 25, 26, 27}. Ova neravnoteža u dostupnosti informacija predstavlja veliku zabrinutost i služi kao hitan poziv za proširenje istraživanja uključivanjem holističkog ispitivanja ekstrakcije minerala litijuma i njeg ovog društveno-ekološkog uticaja.

Ovaj rad ima za cilj da ispita i proceni ekološke, eko-hemijske i socio-ekološke opasnosti povezane sa aktivnostima eksperimentalnog bušenja i predloženim rudnikom litijuma u Jadru, Srbija.

Procena ekološkog rizika rudnika litijuma Jadar u Zapadnoj Srbiji

Planirani rudnik litijuma Jadar, zajedno sa pratećom infrastrukturom, proizvodnim kapacitetima i najmanje dve deponije, nalazi se u zapadnom delu Srbije u blizini granice sa Bosnom i Hercegovinom, na području poznatom po prosperitetnoj poljoprivrednoj praksi. Projekat bi zauzeo teritoriju okolnih sela koja imaju oko 20.000 stanovnika²⁸. Na osnovu prvobitno predstavljenog životnog veka od 64 godine, projekat bi rezultirao gubitkom posla za hiljade ljudi koji se trenutno oslanjaju na poljoprivrednu proizvodnju ovog područja²⁸.

U ovom regionu postoji jedinstveni izdanak peskovito-šljunkovitih naslaga, koji je direktno povezan sa praktično celim terenom Mačvanskog i Jadarskog kraja. Najveća debljina ležišta je duž toka Drine i kreće se od 50 do 75m, dok je u ostatku Mačve između 20 i 40m. Ovo područje predstavlja najznačajniji rezervat podzemnih voda u zapadnoj Srbiji³⁰.

Implikacije predloženog projekta Jadar koji izaziva degradaciju zemljišta i eroziju tla odgovaraju terminu „dezertifikacija“ i predstavljaju direktnu negaciju principa „RIO“ konvencija (UNFCC-klimatske promene, UNCBD-biodiverzitet, UNCCD-borba protiv dezertifikacije i degradacije zemljišta). Štaviše, projekat podriva Ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih nacija i prihvaćenu Agendu 2030, kao i domaće zakonodavstvo u vezi sa očuvanjem prirode.

Očekuje se da će planirani projekat „Jadar” izazvati značajno uništavanje i fragmentaciju staništa, što će rezultirati ozbiljnim negativnim uticajima na živi svet, uključujući nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta. Među ovim vrstama 145 ima zaštićeni i strogo zaštićeni status²⁷. Projekat bi takođe ugrozio izolovanu istočnu enklavu T. scorodonia, subatlantske vrste koja se nalazi više od 600km od najbliže zapadne populacije. Pored toga, retka paprat Driopteris i 20 drugih retkih vrsta nestale bi sa mesta planiranog jalovišta, kako navode Krizmanić i sar. u 202131.

Takođe, projekat „Jadar” predstavlja opasnost za postojeću turističku destinaciju, kao i za preko 50 objekata arhitektonskog nasleđa i arheoloških lokaliteta od istorijskog, kulturnog i duhovnog značaja. Pored datih uticaja, naša procena sugeriše da mogući prihod od poljoprivrednih aktivnosti, procenjen na 81,96 miliona evra godišnje (na osnovu 17.000 evra/ha), daleko prevazilazi potencijal rudne rente od 16 miliona evra (Ergo strateška grupa, septembar 2023).

Prema nedavnim istraživanjima³², stare šume mogu da asimiliraju približno 1,6–4 t CO2 godišnje; za 204ha može se proceniti na 0,32–0,82 kt godišnje. Za poljoprivredno zemljište, uz pretpostavku minimuma od 0,5kg po 1m2, procenjena je stopa asimilacije ugljenika od 5t po hektaru, odnosno 1,6kt na 320 hektara³³. Deo ugljenika se prenosi u zemlju, a velike količine se skladište u šumskom zemljištu³⁴. Bjorheden35, na osnovu podataka Stendahl et al.36, sugeriše da je prosečno skladištenje ugljenika u zemljištu u švedskom šumskom zemljištu otprilike 75t po hektaru, do dubine od 100cm, ili preračunato na CO2 daje 275t. Analogno tome, 204 hektara šuma u Srbiji planiranih za uklanjanje zbog projekta „Jadar” bi uskladištilo oko 56kt ugljenika.

Deponija industrijskog otpada planirana je u slivu potoka Štavica (površine 167 hektara) gde bi se uklonilo oko 26.000m³ drvne mase²⁸. Ova količina šumskog drveta za asimilaciju CO2 biće trajno uništena, što će ubrzati eroziju zemljišta, isušivanje izvora, nestanak živog sveta u slivu i koritu i povećati rizik od razornih bujičnih poplava. Brojni su primeri u svetu da su rudničke vode i ispiranje opasnih materija iz rudarskog otpada toliko zagadile reke da su one postale mrtve ^{37, 38, 39, 40, 41, 42, 43} uključujući i Borsku reku u istočnoj Srbiji⁴⁴, koja je zbog rudarskih aktivnosti toliko zagađena da je postala mrtva reka i jedna je od najzagađenijih reka na svetu.

Eko-hemijski rizik od vađenja jadarita i ekstrakcije litijuma

Proces ekstrakcije litijuma iz rude jadarita, kao što je predloženo u prijavi za svetski patent VO 2019/094674 A1, uključuje varenje rude korišćenjem koncentrovane sumporne kiseline (>95%) na temperaturama između 80 i 95°C i unutar pH opsega od 2,0–3.8. Dobijeni digestat bi se koncentrisao i dalje tretirao da bi se proizveo B(OH)3, Li2CO3 i Na2SO4 kao nusprodukt. Na osnovu studije izvodljivosti⁴⁵, godišnja proizvodnja Li2CO3 bi bila 50.000t/godišnje, a proizvodnja B(OH)3 bi dostigla 248.000t/godišnje. Međutim, jalovina otpada bi sadržala visoku koncentraciju bora i drugih štetnih elemenata poput arsena i drugih, što ih čini opasnim otpadom. Predložena prerada rude (853.333t/godišnje) zahtevala bi 320.000t/godišnje koncentrovanog H2SO4 (94–98%) i raznih goriva, materijala i drugih komponenti. Prirodni gas bi verovatno bio najizvodljivija opcija za gorivo, a takođe bi bile potrebne značajne količine cementa, a emulzioni eksploziv bi se koristio u značajnim količinama.

Faza istraživanja projekta imala je štetan uticaj zbog curenja toksične vode iz rudnika koja sadrži visoke nivoe bora, arsena i litijuma. Ovi elementi su doprineli zagađenju zemljišta i vode u poljoprivrednim oblastima zbog curenja toksične vode iz rudnika tokom faza istraživanja. Kada bi se rudnik otvorio, ove toksične vode bi iz dubine oko rudnog tela, pod pritiskom od nekoliko bara, dospele na površinu koja je bogata površinskim i plitkim visokokvalitetnim podzemnim vodama. To će svakako značajno zagaditi kako zemljište, tako i okolno zemljište.

Uprkos predloženoj najavljenoj novoj tehnologiji, kompanija nije uspela da ispuni zakonske granične vrednosti za bor u zemljištu i vodi46. Međutim, granične vrednosti bora u vodi koje su propisane lokalnim zakonima su povećane ^{47, 48,} pa se bor više ne smatra štetnom materijom ni u zemljištu, prema najnovijim propisima u Srbiji ^{49, 50}. Naša terenska merenja, sprovedena na mestu gde su uzorci prikupljeni, pokazuju da su toksične podzemne vode iz zone rudnih stena (Tabela S1) kontaminirale poljoprivredna polja pod usevima. Geološka struktura podzemlja na proučavanom području je uglavnom karbonatnog porekla. Uzorci zemljišta sa njiva sa usevom uzimani su sa površine, do dubine od 5cm. Uzorci površinske i podzemne vode za piće, kao i rečni sedimenti, takođe su prikupljeni iz sredine reka Jadar i Korenita u PE bocama (tabela S2). Uzorci zemljišta i sedimenta su ekstrahovani korišćenjem BCR procedure sekvencijalne ekstrakcije, koja uključuje zaostalu frakciju za elemente koji su snažno povezani sa mineralnim kristalnim strukturama. Analizirano je i sedamnaest uzoraka podzemne rudničke vode iz dve bušotine, koje je lokalnoj zajednici dostavio istraživački tim Rio Sava. Koristeći iCAP-6500 Duo induktivno spregnuti plazma optički emisioni spektrometar (ICP/OES) sa nesigurnošću od 1%, odredili smo koncentracije elemenata (pogledajte dodatne materijale za detaljne metode). Tačnost dobijenih rezultata proverena je analizom referentnog materijala sedimenta (BCR-701) za sekvencijalnu ekstrakciju u tri koraka. Tačnost je određena upoređivanjem izmerene koncentracije sa sertifikovanom vrednošću, a zatim izražena u delovima na sto. Prosečne vrednosti izvlačenja teških metala u standardnom referentnom materijalu bile su u rasponu od 82,7–109,5%. Za merenje preciznosti metode korišćeni su dupli uzorci. Relativna standardna devijacija sredstava duplih merenja bila je manja od 10%. Nesigurnost merenja za sve metale bila je maks. 3% dok je proširena neizvesnost sa faktorom pokrivenosti 2 bila maks. 6%.

Elementi As, B i Li su karakteristični za rudno telo u dolini Jadra, njihova istovremena pojava je otisak te rudne zone. Njihovo istovremeno prisustvo u visokim koncentracijama konstatovano je u podzemnim rudničkim vodama, zemljištu u blizini bušotina koje propuštaju i u reci Jadar nizvodno od rudne zone u Jadarskom polju, više od 20km od izvora koji propuštaju. Nisu pronađeni uzvodno od potencijalnog rudarskog područja u dolini Jadar i reci Jadar gde je utvrđeno da su njihove koncentracije oko ili ispod granice detekcije bilo u tlu ili udaljeno od istražnih bušotina. Sadržaj bora u podzemnoj rudničkoj vodi prelazio je 1gL−1, a sadržaj bora u zemljištu oko bušotina koje propuštaju graničnu vrednost definisanu ranijim zakonskim normama46 za faktor četiri. Međutim, prema novim državnim propisima ^{49, 50,} sadržaj bora u zemljištu više uopšte nije regulisan. Granična vrednost za arsen je takođe nekoliko puta prekoračena (8–9 puta); čak je premašio popravnu vrednost (4–5 puta), kao što je prikazano u Dodatnom materijalu (Tabele S3 i S4).

Analizom uzoraka utvrđeno je da se sadržaj bora u zemljištu oko bušotina koje propuštaju, katastarske parcele br. 259, br. 101/2 (Sl. 1) kretao od 73,2 do 214 mg kg-1, pri čemu je lako rastvorljiva frakcija⁵¹ sadržala 96% do 97% ukupnog sadržaja bora u kontaminiranom zemljištu. Usevi uspevaju zdravo u oblastima udaljenim od ispitnih bušotina (slika 1), dok u oblastima oko ispitnih bušotina koje propuštaju kontaminirane borom, usevi su vidljivo zakržljali. Prisustvo bora nije utvrđeno u područjima gde su usevi bili zdravi. Iako je bor ipak bitan element za ishranu biljaka, toksičnost bora može inhibirati rast biljaka u zemljištu. Visok unos bora kod ljudi može biti štetan za želudac, jetru, bubrege i mozak i čak dovesti do smrti⁵². Ministarstvo za životnu sredinu u Ontariju, Kanada, postavlja granicu od 36mg kg−1 za sadržaj bora u poljoprivrednim i drugim zemljištima⁵³. U zemljištu oko bušotina koji su nedavno procurili, sadržaj litijuma u mobilnoj fazi je oko 30% od ukupnog njegovog sadržaja pronađenog u zemljištu (Sl. 1). Veća pokretljivost bora u odnosu na litijum određuje njegov veći sadržaj u reci Jadar nizvodno od zone rudnika (Sl. 2).

*slika  1

*slika 2

*slika 3

*slika 4

Istraga je otkrila da su koncentracije arsena u poljoprivrednom zemljištu oko bušotina koje propuštaju prekoračile nacionalne granične vrednosti (29 mg kg−1)^{49, 50} nekoliko puta, čak i prevazišle sanacijsku vrednost (55 mg kg−1). Prema Ministarstvu životne sredine Kanade, granična vrednost arsena u poljoprivrednom zemljištu je 11mg kg−1, a za stambene, parkovske, institucionalne, industrijske, komercijalne, društvene ili imovinske svrhe, granična vrednost je 18mg kg.−153.

Štaviše, naša studija je otkrila da su koncentracije arsena, bora i litijuma u vodi reke Jadar nizvodno (Sl. 2) bile značajno veće u poređenju sa nivoima uzvodno (9, 17, odnosno 3 puta više, na 25km nizvodno u poređenju sa 2km uzvodno od potencijalnog nalazišta rudnika u dolini Jadar). Ovi rezultati pokazuju uticaj istražnih aktivnosti na akumulaciju arsena, bora i litijuma u vodi reke Jadar u blizini njenog ušća u međunarodnu reku Drinu. Ova tri elementa predstavljaju otisak ležišta litijuma i bora u Jadru.

Problemi koji se pominju u ovom radu odnosili su se samo na istražne aktivnosti rudarske kompanije. Predviđamo da će otvaranjem rudnika, pored prikazanih problema koji će se umnožavati, pojaviti i novi problemi zbog barske jalovine koju kompanija planira da postavi pored dve bujične reke Korenita i Jadar, kao i u dolini Štavice uzbrdo od litijuma. rudnik bora i fabrika za preradu rude. Predviđamo i da će doći do ispuštanja otpadnih voda rudnika sa visokim rizikom da ugroze vodni sistem u širem obimu, što će zajedno sa bukom, vazduhom i svetlosnim zagađenjem ugroziti živote brojnih lokalnih zajednica u neposrednoj blizini rudnika. poljoprivredu, stočarstvo, pčelarstvo, itd. Takođe smo procenili ukupnu godišnju emisiju CO2 iz projekta Jadar koja bi bila u rasponu od 428 do 522 CO2 ek/kt godišnje (Tabela S5).

Globalno, eksploatacija litijuma se uglavnom obavlja samo u pustinjskim i nenaseljenim delovima planete, ali dolina Jadra je naseljeno područje sa veoma važnim rezervoarom kvalitetne plitke podzemne vode za piće. U Grinbušu (Australija)⁵⁴ postoji rudnik litijumske rude u poljoprivrednom području i materijal se fino drobi i rafiniše, a koncentrat se pakuje za otpremu. Nedavno je, u relativnoj blizini Grinbuša, litijum projekat⁵⁵ Kemerton započeo proizvodnju litijum hidroksida iz koncentrata Grinbuša, međutim projekat se već danas suočava sa ozbiljnim problemima. Pored toga, većina, ako ne i cela ruda litijuma iz Australije je otpremljena negde drugde za proizvodnju baterija⁵⁶. Otpad od prerade spodumena u Australiji nije okarakterisan kao opasan otpad^{57, 58}, dok preradom jadarita nastaje opasan otpad zbog visokog sadržaja bora i arsena u njemu. Takođe, u Australiji se otpad ne gomila na (ili oko) mestu prerade koncentrata (proizvodnja, u ovom slučaju, litijum hidroksida).

Socio-ekološki rizici Rio Tintovog projekta rudarenja jadarita u Srbiji

Kvalitativna analiza podataka sprovedena u julu 2021. godine u Gornjim Nedeljicama, selu u zapadnoj Srbiji, otkrila je dokaze o zagađenju zemljišta i vode, krčenju šuma, kao i prinudnom raseljavanju stanovnika, zbog istražnih aktivnosti korporacije Rio Tinto za potencijalno rudnik u tom području (videti dodatne materijale). Polustrukturirane intervjue sa stanovnicima je vodila Jelena Brezjanović, koja je prijavila više problema otkako je kompanija počela da istražuje rudnik, uključujući degradaciju životne sredine, kao i rastuću društvenu zabrinutost. Tokom procesa intervjua, korišćene su detaljne beleške sa terena da se osvrnemo na intervjue i zapažanja na terenu. Istraživač je snimio razgovore i sačuvao ih na bezbednom uređaju, koji nije zaštićen lozinkom, u skladu sa smernicama i propisima Univerziteta u Beogradu, Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (UB-ICTM), u vezi sa pravima učesnika i zaštitom podataka. Institucionalno telo je odobrilo protokol istraživanja za ovu studiju u pisanoj formi. Pored toga, dobijen je informisani pristanak od svih subjekata, a svi identifikatori su uklonjeni iz papira, a pojedinci anonimizovani. Protokol istraživanja je odobrio Naučni odbor UB—ICTM koji je takođe odgovoran za zaštitu etičkih standarda u naučnoistraživačkom radu u skladu sa propisima definisanim Kodeksom profesionalne etike Univerziteta u Beogradu. Helsinška deklaracija koja reguliše etičke principe za medicinska istraživanja koja uključuju ljude nije relevantna za ovo istraživanje. Postojeći dokazi pokazuju da bi predloženi rudnik u dolini Jadra negativno uticao na 22 sela koja zavise od poljoprivrede tako što bi devastirali njihovo bogato poljoprivredno zemljište, oko 14.000 pčelinjaka i više stočnih farmi⁵⁹. Potencijalni ekonomski gubitak je isprepleten sa bogatim istorijskim nasleđem jer ovi stanovnici generacijama žive na ovoj zemlji. Meštani se oštro protive otvaranju rudnika i zahtevaju očuvanje svoje zemlje i sredstava za život.

Tokom početnih faza predloženog rudarskog projekta, neki stanovnici su dozvolili bušenje uzoraka na svojim imanjima ne shvatajući da se njihovo zemljište nalazi na planiranom jalovištu. Međutim, čim su oštećenje useva (vidi Sliku 3) i gubici životinja u kontaktu sa izluženom, toksičnom podzemnom vodom iz rudnika sa lokacije bušenja postali očigledni, oni su izrazili zabrinutost u vezi sa projektom. Dve godine kasnije, kompanija je počela da otkupljuje nekretnine od stalno naseljenih domaćinstava, kao i vikendice koje bi bile zahvaćene rudarskim projektom (Mailer vlasnicima nekretnina, oktobar 2020. riotinto.com/Jadar). Dok su neki meštani prodali svoje domove zbog pritiska kompanije ili straha od negativnih posledica, ostali nisu bili svesni svojih prava. Kao rezultat toga, preostali stanovnici su se osećali ugroženo i veoma uznemireno strategijom kompanije da skine krovove sa kupljenih kuća, obeležavajući ih žutom trakom sa natpisom „Privatna svojina, zabranjen pristup“, ostavljajući ih da propadaju kako lokalno stanovništvo tumači, znakove upozorenja. Važno je napomenuti da je rudarska kompanija agresivno branila svoje postupke i navela moguće ekonomske koristi od projekta, dok su stanovnici izrazili zabrinutost zbog uticaja na životnu sredinu i društvo.

Zaključak

Iskopavanje rude litijuma u Zapadnoj Srbiji (Jadar) u naseljenom i živom poljoprivrednom kraju bio bi prvi i jedinstven slučaj u svetu. Izgradnja rudnika i postrojenja za preradu, u okviru istog industrijskog kompleksa za vađenje litijuma i bora uništila bi životnu aktivnost oko 20.000 stanovnika lokalne zajednice koji već dobro zarađuju. Preduzeće planira da rudnik i prerađivačku fabriku postavi usred plodnog zemljišta okruženog naseljima koja se nalaze iznad najveće rezerve podzemne pijaće vode u zapadnoj Srbiji, a takođe i jalovište između dve bujične reke koje svakih par godina plave polje. Veliki problem vezan za eksploataciju litijuma u svetu je agresivan proces hemijske ekstrakcije koji uključuje ogromnu količinu koncentrovanih mineralnih kiselina, pre svega koncentrovane sumporne kiseline. Potrošnja enormne količine vode za proizvodnju litijum karbonata bi posledično stvorila ogromne količine otpadnih voda koje bi predstavljale veliku trajnu opasnost od zagađivanja površinskih i podzemnih voda. Iako se čini da litijum igra značajnu ulogu u smanjenju emisije GHG, ogromna količina energije iz fosilnih goriva se troši u procesu proizvodnje litijum karbonata iz ruda i emisije CO₂ su značajne. Ekstrakcija litijuma iz rudnika i proizvodnja litijum karbonata ne doprinose smanjenju emisije CO₂.

Ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije u pogledu ekoloških rizika jer je jedino u svetu gde se planira vađenje litijuma u naseljenom i plodnom poljoprivrednom području, a što je najvažnije sigurno će uništiti jednu od samo tri vodonosive oblasti u Srbiji. Takođe, ovo ležište sa ~1% globalne rezerve litijuma ne nudi iznos koji će globalno rešiti problem klimatskih promena.

Reference

1. Climate Vatch. Istorijske emisije GHG. Dostupno na mreži: https: //vvv.climatevatchdata.org/ghg-emissions (2021).

2. Nacionalne akademije nauka, inženjerstva i medicine. Budućnost električne energije u Sjedinjenim Državama (The National Academies Press, 2021). https://doi.org/10.17226/25968.

3. Lebre, E. et al. Društvena i ekološka složenost vađenja energetskih tranzicionih metala. Nat. Commun. 11, 4823. https://doi.org/10.1038/s41467-020-18661-9 (2020).

4. Svain, B. Oporavak i reciklaža litijuma: Pregled. Sep. Purif. Technol. 172, 388–403 (2017).

5. Iang, I. Proizvodnja litijum metala sa jon-selektivnim čvrstim elektrolitima. Green Energi Environ. 2020. 5 (4). S. 382–384.

6. Oliveira, L. et al. Ključna pitanja litijum-jonskih baterija – od iscrpljivanja resursa do indikatora ekološkog učinka. J. Clean. Prod. 108, 354–362 (2015).

7. Dickson, E. perspektiva Južne Amerike. Litijumski trougao. Resource Vorld (2017).

8. Kesler, SE et al. Globalni resursi litijuma: Relativni značaj pegmatita, slane vode i drugih ležišta. Ore Geol. Rev. 48, 55–69 (2012).

9. Li, H., Eksteen, J. & Kuang, G. Oporavak litijuma iz mineralnih resursa: Najsavremenije i perspektive—pregled. Hidrometalurgija 189, 105129 (2019).

10. Liu, V., Agusdinata, DB & Miint, SV Prostorno-vremenski obrasci iskopavanja litijuma i degradacije životne sredine u slanoj stanici Atacama, Čile. Int. J. Appl. Earth Obs. Geoinf. 80, 145–156 (2019).

11. Ambrose, H. & Kendall, A. Razumevanje budućnosti litijuma: Deo 1, model resursa. J. Ind. Ecol. 24 (1), 80–89 (2020).

12. Barozo litijumski projekat. Savannah Resources. https://vvv.savannahresources.com/project/barroso-lithium-project-portugal (2023).

13. Projekat Jadar. Rio Tinto. https://vvv.riotinto.com/en/operations/projects/jadar (2022).

14. Pisonero, ECS Jadar bi mogla biti ekonomska prilika ako se ispune ekološki standardi. N1. Dostupno na: https://rs.n1info.com/english/nevs/ecs-pisonero-rio-tinto-jadar-project-can-be-good-economic-chance-for-serbia (2022).

15. Obradović, J., Vasić, N., Kašanin-Grubin, M. i Grubin, N. Geohemijske karakteristike neogenih jezerskih sedimenata i autilgenih minerala. Ann. Geol. Penins. Balk. 63 , 135–154 (1999).

16. Vhitfield, PS et al. LiNaSiB3O7(OH) – nova struktura novog borosilikatnog minerala jadarita određena iz laboratorijskih podataka o difrakciji praha. Acta Cristallogr. B Struktura. Sci. 63 (3), 396–401 (2007).

17. Reuters. Rio Tinto zainteresovan za razgovore o oživljavanju srpskog litijumskog projekta . Reuters [Internet]. Dostupno na: https: //vvv.reuters.com/business/rio-tinto-keen-restart-talks-stalled-serbian-lithium-project-2022-05-05 (2022).

18. Baspineiro, CF, Franco, J. & Fleker, V. Potencijalni oporavak vode tokom eksploatacije litijuma iz rasolina visokog saliniteta. Sci. Total Environ. 720 , 137523 (2020).

19. Fleker, V., Baspineiro, CF & Galli, CI Obnova litijuma iz slanih rastvora: vitalna sirovina za zelenu energiju sa potencijalnim uticajem na životnu sredinu u njenom rudarstvu i preradi. Sci. Total Environ. 639 , 1188–1204 (2018).

20. Babidge, S., Kalazich, F., Prieto, M. & Iager, K. ’To je problem sa tim jezerom; menja strane’: Mapiranje ekstrakcije i ekološke iscrpljenosti u Atakama. J. Polit. Ecol. 26 (1), 738–760 (2019).

21. Unkovski-Korica, V. Rudarske kompanije i EU žele litijum Srbije. Jacobin [Internet]. 2022. Dostupno na: https: //jacobin.com/2022/01/serbian-lithium-rio-tinto-environmental-protest-movement-eu (2022).

22. The Guardian. Litijumski rudnik Rio Tinto: Hiljade demonstranata blokiraju puteve širom Srbije. The Guardian [Internet]. 2021. Dostupno na: https: //vvv.theguardian.com/vorld/2021/dec/05/rio-tinto-lithium-mine-thousands-of-protesters-block-roads-across-serbia (2021).

23. Agusdinata, DB, Liu, V., Eakin, H. & Romero, H. Socio-ekološki uticaji ekstrakcije litijumskih minerala: Ka agendi istraživanja. Environ. Res. Lett. 13 (12), 123001 (2018).

24. Vanger, TC Budućnost litijuma—resursi, reciklaža i životna sredina. Conserv. Lett. 4 (3), 202–206 (2011).

25. Reuter, B. Procena pitanja održivosti za izbor materijala i tehnologija tokom dizajna proizvoda: Studija slučaja litijum-jonskih baterija za električna vozila. Int. J. Interact. Des. Proizv. 10 (3), 217–227 (2016).

26. Prior, T., Vager, PA, Stamp, A., Vidmer, R. & Giurco, D. Održivo upravljanje oskudnim metalima: slučaj litijuma. Sci. Total Environ. 461, 785–791 (2013).

27. Vang, K. et al. Analiza uticaja na životnu sredinu i optimizacija procesa baterija na osnovu procene životnog ciklusa. J. Clean. Prod. 174, 1262–1273 (2018).

28. Službeni glasnik Republike Srbije. Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar” broj 26 (2020).

29. Knežević, D., Nešić, A. i Cvijetić, A. Tretman i odlaganje rudničkog otpada i proces ekstrakcije i zatvaranje deponije nakon završetka projekta „Jadar“. U projektu Jadar — šta se zna? Srpska akademija nauka i umetnosti, Naučni skupovi , knj. CCII. ISBN: 978-86-7025-924-9 87–106 (2021).

30. Službeni glasnik Republike Srbije. Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine , broj 3/2017 (2017).

31. Krizmanić, I. Živić, I., Niketić, M., Vukov, T., Ćirović, D., Kuzmanović, N., Vesović, N., Anđelković, A., Cvijanović, G., Nikolić, D., Penezić, A., Maričić, M., Bogdanović, N., Popović, M. i Lakušić, D. Projekat Jadar: Biodiverzitet i biološki uticaji. U projektu Jadar — šta je poznato? Srpska akademija nauka i umetnosti, Naučni skupovi , knj. CCII. ISBN: 978-86-7025-924-9 157–176 (2021).

32. Toochi, E. C. Carbon sequestration: How much can forestry sequester CO2. For. Res. Eng. Int. J. 2(3), 148–150 (2018).

33. Mota, C. Apsorpcija CO2 od strane najzastupljenijeg u regionu Mursija useva . Izveštaj SCIC (2010).

34. Ontl, TA & Schulte, LA Skladištenje ugljenika u tlu. Nat. Educ. Znaj. 3 (10), 35 (2012).

35. Bjorheden, R. Klimatski uticaj švedskog šumarstva. Skogforsk izveštaji, ISBN 978-91-88277-09-1 https://vvv.skogforsk.se/cd_20191216101138/contentassets/01f064719a434ecda8fcf0a0956755dc/climate-1pdf-svedish-impact .

36. Stendahl, J., Johansson, MB, Eriksson, E., Nilsson, A. & Langvall, O. Organski ugljenik u zemljištu u šumama švedske smrče i bora – razlike u nivoima zaliha i regionalnim obrascima. Silva Fenn. 44 (1), 5–21 (2010).

37. Arafat, AA Povratna analiza kvara brane Mount Pollei Tailing Dam. Magistarska teza, Univerzitet Iork, Toronto, Kanada (2017).

38. https://thenarvhal.ca/topics/mount-pollei-mine-disaster/.

39. https://civil.ubc.ca/mount-pollei-mine-tailings-present-in-kuesnel-lake-vater-eight-iears-after-big-spill/.

40. https://vvv.savebristolbai.org/mt-pollei-disaster.

41. Soldan P, Pavonič M, Bouček J. & Kokeš J. Baia Mare nezgoda: Kratak ekotoksikološki izveštaj čeških stručnjaka. Ecotokicol. Environ. Saf. 49 , 255–261. https://doi.org/10.1006/eesa.2001.2070 (2001).

42. https://reliefveb.int/report/hungari/baia-mare-gold-mine-cianide-spill-causes-impacts-and-liabiliti.

43. https://media.greenpeace.org/archive/Cianide-Spill-at-Aurul-Goldmine-in-Romania-27MZIFPVPVP.html.

44. https://vvv.telegraf.rs/english/2921659-the-name-of-the-serbian-river-is-chilling-one-of-the-most-polluted-rivers-in-the-vorld-and- više-nema-životnih-formi-u-tom-više-video.

45. Studija izvodljivosti podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora, Jadar, Univerzitet u Beogradu—Rudarsko-geološki fakultet, Beograd (2020).

46. Niska regulativa o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja. Službeni glasnik Republike Srbije. br. 23 (1994).

47. Niska regulativa Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl. glasnik RS br. 42/98 i 44/99 i br. 28/2019) (2019).

48. Niska regulativa Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće. Službeni glasnik Republike Srbije broj 28/2019 (2019).

49. Niska regulativa o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu. Službeni glasnik Republike Srbije broj 30/2018 (2018).

50. Niska regulativa o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu. Službeni glasnik Republike Srbije br. 64/2019 (2019).

51. Ure, A., Kuevauviller, P., Muntau, H. & Griepink, B. Izveštaj EUR. CEC Brisel, 14763, 85 (1992).

52. Bolan, S. et al. Kontaminacija borom i upravljanje rizikom u okruženju kopnene i vodene životne sredine. Pregled. Sci. Total Environ. 894 , 164744 (2023).

53. Standardi za zemljište, podzemne vode i sedimente za upotrebu prema delu KSV.1 Zakona o zaštiti životne sredine, Ministarstvo životne sredine, Kanada. https://dr6j45jk9kcmk.cloudfront.net/documents/998/3-6-3-sediment-standards-en.pdf (2011).

54. https://vvv.talisonlithium.com/greenbushes-project.

55. https://vvv.abc.net.au/nevs/2024-01-18/albermarle-kemerton-lithium-project-ekpansion-scaled-back-/103364330.

56. Graham, JD, Rupp, JA & Brungard, E. Litijum u tranziciji zelene energije: potraga za održivošću i bezbednošću. Održivost 13 (20), 11274 (2021).

57. Izveštaj i preporuke Uprave za zaštitu životne sredine, Earl Grei Lithium Project, Covalent Lithium Pti Ltd, novembar 2019.

58. Earl Grei Lithium Project, Revidirani predlog, Dokument o proceni životne sredine pripremljen za Covalent Lithium Pti Ltd, april 2022, JBS&G Australia Pti Ltd.

59. Udruženje pčelara Loznica (Pčelarski savez Loznica), intervju sa članom.

60. https://balkangreenenerginevs.com/thousands-demand-revoking-serbias-commitments-to-rio-tinto/.