Udruženja "NE DAMO JADAR" i PAKT nakon današnjeg sastanka sa premijerkom Republike Srbije Anom Brnabić na kome je Vladi predato 32.000 potpisa protiv otvaranja rudnika litijuma, obaveštavaju javnost da im je na sastanku predočeno da Vlada Srbije smatra da je projekat "Jadar" jedan od najvažnijih projekata za Srbiju. Iako iz kabineta premijerke ističu da su na istoj strani sa građanima i da im je interes isti, udruženja ni danas na sastanku nisu dobili konkretne odgovore na pitanja : zašto je proces otvaranja rudnika od svog početka netransparentan, zašto se javne institucije  ponašaju prema kompaniji klijentelistički, zašto Rio Tinto ne poštuje zakone Republike Srbije, ko će sanirati potencijalnu deponiju od minimalno 90 miliona tona jalovine, na osnovu čega se veruje kompaniji koja je činila razne zločine prema životnoj sredini i ljudima širom sveta....

Sastanak u Vladi Srbije održan je na inicijativu nezavisnog narodnog poslanika Vladana Glišića, a sa predstavnicima PAKT-a i "NE DAMO JADAR" bile su prof  Dragana Đorđević i prof dr Mirjana Lukić-Anđelković. Premijerka Ana Brnabić podržala je predlog udruženja da se umesto najavljene tri radi jedna - sveobuhvatana, Studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Naime, najavljene tri studije (posebno za rudnik, hemijsko postrojenje i deponiju) imaju za cilj da se spreči sagledavanje ukupnog štetnog uticaja projekta na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji, a i šire.

Predstavnicima udruženja od strane premijerke obećano je da će im u vrlo kratkom vremenskom roku biti stavljena na uvid cost-benefit (analiza troškova) koja bi opravdala proglašeni javni interes.

Sa druge strane, premijerki i njenom timu predočeni su mnogobrojni propusti koji su do sada učinjeni na projektu, od nedostataka obaveznih dokumenata u Prostornom planu posebne namene, njegove obavezne usklađenosti sa višim planskim aktima koja je izostala u ovom slučaju, sveprisutnom sukobu interesa eksperta iz referentnih institucija sistema, zastrašivanje meštana - posebno onih koji ne žele da kompaniji prodaju imovinu, pa sve do nepostupanja nadležnih inspekcijskih službi. Posebno je skrenuta pažnja, da je u dolini Jadra u toku kriminalna seča šuma od strane pojedinih meštana, a pod "pokroviteljstvom" kompanije koja je nakon procene zemljišta dala saglasnost za seču, bez ikakvih adekvatnih dozvola od strane Srbijašuma.

Ana Brnabić obećala je da će uskoro posetiti dolinu Jadra na poziv meštana. Udruženja i dalje veruju da će se nakon cost-benefit analize i objedinjene Studije procene uticaja na životnu sredinu, pokazati da projekat "Jadar" nije izvodljiv, pa samim tim i neprihvatljiv.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ne može čudom da se načudi, zašto je Vlada „obustavila“ projekat rudnika litijuma. Posebno mu nije dobro kada je video cenu litijum-karbonata na svetskom tržištu. Kaže predsednik, da se tom odlukom izgubilo blizu 4 milijarde dolara, ali hajde da prođemo kroz činjenice i da vidimo ko je ovde u gubitku i koliko, i ko je u potencijalnoj zaradi od 4 milijarde dolara?

Piše: Miroslav Mijatović - Podrinjski anti korupcijski tim - PAKT

Kada smo pre dve godine analizirali potencijalnu dobit za obe strane ( Rio Tinto i narod Srbije),  pokušali smo da sagledamo vredi li i koliko košta šteta koju bi potencijalni rudnik proizveo po zdravlje građana Srbije i životnu sredinu. Podsetimo, u tom trenutku tona litijum-karbonata koštala je 5.782 evra po toni. Planirani i proračunati prihodi kompanije izgledali su ovako:

Međutim, u tabeli su prikazani projektovani prihodi Rio Tinta na osnovu njihovih iskazanih podataka, ali celoj računici morali su se pridodati i evidentni troškovi ulaganja. Ovaj proračun urađen je na bazi najava Rio Tinta o ulaganju od 1.800.000.000 evra ( cifre su se menjale i u poslednjim izjavama nadležnih u kompaniji iznosile su 2,4 milijarde dolara) i nisu ukalkulisana značajna ulaganja države u izgradnji brzog puta Šabac-Loznica i njegovog spajanja sa putem Loznica-Valjevo u dužini od 13,4 km kroz Grad Loznicu, izgradnja gasovoda Valjevo-Loznica, kao i izgradnja pruge Loznica-Valjevo za potrebe samog rudarskog postrojenja. Troškovi su obračunavani prema cenama iz 2020. godine u evrima.

Nivo naknada za korišćenje mineralnog resursa (rudna renta 5% od NETO prihoda), iznosio bi oko 7,6 miliona evra godišnje od trenutka kada bi kompanija prikazala da je otplatila investiciju, uz uslov da korporacija prikaže realni neto prihod ( i ne „budži“ rashode) i kada bi država bila sposobna ovaj iznos da naplati, pa samim tim i iskontroliše. Sudeći po stanju domaćih institucija, država ovakva kakva je trenutno, neće biti to u stanju da realizuje. Naplata poreza na profit od 15% bila bi na nivou od oko 23 miliona evra godišnje, a opet pod uslovom da Rio Tinto ne prikaže nadležnim organima profit od 3 - 10% ili čak “pozitivnu nulu” u poslovanju. Znajući moć i iskustva drugih Vlada u svetu sa kompanijom, teško je poverovati da će domaće institucije biti u stanju da proveravaju verodostojnost podataka koje će prikazivati kompanija. Na ovu računicu treba dodati da Bord direktora Rio Tinta iz Londona više računa na zaradu od skoka akcija ćerke firme nego li na prikazanu neto dobit u Srbiji. Teško je verovati i da na rast akcija Rio Tinta može da utiče famozni „neto prihod“, već informacija kompanije o ukupnim ostvarenim prihodima kao i sam rast proizvodnje.

I tu dolazimo do krucijalnog pitanja za Srbiju i njeno rukovodstvo. Ono se ne odnosi na eventualni rudnik litijuma (za koji smo sigurni da ga neće biti – bez obzira na cenu), već na mnogobrojne lokacije po Srbiji gde su već u toku rudarski projekti ili gde se uveliko planiraju. Kako su i na koji način od strane predsednika i njegovih saradnika štićeni interesi građana Srbije? Da li je Srbija svedena na koloniju i protektorat gde se narodu zamazuju oči sa mizernim platama i rudarskim radnim mestima, dok kajmak skidaju privatne kompanije uz pomoć korumpiranih političara. Pitate se kako? Gde su dokazi? Verujte, oni su itekako vidljivi i opipljivi, upravo kroz primer projekta u dolini Jadra.

Jedino što je tačno predsednik izgovorio pre par dana u spornoj emisiji na jednom ružičastom kanalu je, da je cena litijum-karbonata van svih projekcija skočila na enormnih 70.000 dolara! (cena varira iz nedelje u nedelju, pa ćemo u daljoj računici uzeti 70.000 dolara)

Pomenuta cifra od 4 milijarde, od kojih je predsedniku prvo pošla voda na usta, ustvari predstavlja ukupan prihod Rio Tinta pri trenutnoj vrednosti litijum-karbonata. Treba istaći da se litijum-karbonat trenutno indeksira samo na Kineskoj berzi, gde se trenutno trguje ovim akcijama. Verujemo da je predsedniku pošla voda na usta, ukoliko je planirao da kupi po neku akciju Rio Tinta, jer bi te 4 milijarde dolara samo uticale na skok akcija kompanije (čitaj privatne džepove), dok narod Srbije ništa ne bi imao od toga. I tu nije kraj, već tek početak ove čudne Vučićeve računice.

Naime, u „Vučićevoj matematici“ nigde se ne pojavljuju troškovi Rio Tinta, koji su 2020. godine projektovani u računici PAKT-a na 398.554.000 dolara. U uslovima svetske krize i evidentnog rasta cena, ovaj iznos troškova slobodno možemo pomnožiti sa 2. Međutim, na predsednikov iznos od 4 milijarde ukupnih prihoda Rio Tinta, stvarna neto zarada bi bila projektovana na 1,13 milijardi dolara, od čega bi rudna renta od 5% (pod gore pomenutim uslovima da se prikažu stvarni neto prihodi – malo verovatno) iznosila 56.432.691 dolara koja bi se potom u odnosu 40%-60% delila na lokalnu samoupravu i nacionalni budžet. To znači da bi lokalna samouprava u Loznici dobila daleko manje od najavljenih 300-400 miliona dolara (za koje se predsednik galantno „otvorio“ najavljujući od Loznice srpski Tokio), odnosno dobijala bi u najboljem slučaju 22.573.076 dolara. Bitno je napomenuti da do ovih iznosa postoji mnogo „AKO“ i oni se kao takvi ne mogu smatrati pouzdanim ni u kom smislu, kao ni hipotetička računica koju smo izveli ovim povodom.

Otvarajući se prema stranom kapitalu, Kina je uspostavila koncept „Joint venture“ ili neki vid javno-privatnog partnerstva u kome narod i kompanija dele akcije u odnosu 49,5%-49,5%, dok 1% iliti takozvanu „zlatnu akciju“ zadržava Vlada. Koncept je da se stranom ulagaču prepusti upravljanje kompanijom uz ravnopravnu zaradu svih akcionara tj. pravednu raspodelu dobiti, dok bi krupne i bitne odluke (čitaj kontrolu nad projektom) držala Vlada sa „zlatnom akcijom“. Na ovaj način Kinezi su napravili otklon od surovog američkog kapitalističkog modela iz 19. veka u kojem su se potrebe naroda za boljim i kvalitetnijim životom svodile na puko radno mesto i diskutabilnu platu. Ne bih ulazio u dalju razradu Kineskog koncepta (koji ima nekih drugih mana), ali osnovno je pitanje, zašto se Vučić i Siniša Mali nisu bar držali Kineskog modela kada su u bescenje Kinezima u Boru na izvolite poklonili rudnik, a po istom principu se planira njih još 40!? Zašto u tom slučaju nije primenjen model u kojem bi narod bio ravnopravni vlasnik akcija kao i Zi Đin uz upravljačko pravo koje bi imala Vlada? Shvatamo li na kakvu vrstu prevare pristajemo i koji je obim pljačke građana Srbije?

Za kraj, a nakon uslova svih uslova o potpunoj zaštiti životne sredine, prvi i osnovni zahtev građana Srbije prema vlastima mora biti odustajanje od koncepta proglašavanja javnog interesa za projekte privatnih kompanija i promena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima u kojem bi se odustalo od surovog i pljačkaškog kapitalističkog koncepta, gde se interes građana gleda samo kroz radna mesta.

AKCIJE NA SUNCE GOSPODO, Norveška nije tako daleko!

*Ovaj text je nastao u okviru projekta “Less corruption-Higher Quality Enviroment”, koji je podržala European Endowment for Democracy. Stavovi i mišljenja izneti u tekstu ne održavaju mišljenje i stav donatora.                                                                                    

Piše : Miroslav Mijatović

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić skinuo je sve maske i rukavice i prikazao nam se u pravom i originalnom izdanju Šefa kriznog štaba Rio Tinta. Jedini vlasnik pravde i istine, famozni šef kriznog štaba, velikodušno se usudio da narod ponudi i referendumom, reklo bi se galantno, ali uz uslove da neinformisani narod prvo čuje istinu, gotovo u vapaju apelujući na jednake referendumske uslove. Dakle, u najavi imamo neravnopravnu borbu – sa jedne strane bandita i drumskih razbojnika oličenih u golorukom narodu i sa druge, pravdoljubivu i prepoštenu rudarsku multinacionalnu kompaniju sa šefom kriznog štaba na čelu.

Drugi čin, dramaturgija...Tri kutije šibica okrenute natraške. Traži se kuglica, kutije šibica meša Rio Tinto. Okupljeni narod gleda u kutije, dok sa strane sija odgajeni nokat malog prsta kompanije, premazan sa nekoliko slojeva kvalitetnih lakova iz Jukatana, Ugande i Madagaskara. Na opšte iznenađenje prisutnih šibicu podiže samouvereno šef kriznog štaba, i pogađa! Rio Tinto isplaćuje, nov krug, šibice se ponovo mešaju, šef kriznog štaba ponovo podiže kutiju i ponovo pogađa! Narod ga sa divljenjem gleda, kako majstorski dobija, šef zna znanje! Rio Tinto ponovo meša, ovog puta šef kriznog štaba obraća se prisutnom narodu – hoćemo svi, pola-pola!? Narod lakomo vadi pare, mudrom dobitniku se veruje, on zna gde je kuglica! On ipak veruje narodu, narod je za njega Bog, više očiju bolje vidi. Nakon kratkih konsultacija narod se složi koju kutiju da podigne, šef kriznog štaba se složi sa odlukom jerbo, glas naroda je za njega glas Boga. Diže se prazna kutija, narod ostaje bez para, zarada Rio Tinta je enormna, kuglica je na sigurnom, pod lakiranim noktom!

Čin pre drugog, narod odbija referendumsku ponudu. Nije mu do demokratije, sve dok mu je medija sa nacionalnom frekvencijom. A nije toliko ni do medija, koliko do domaćih jasli (budžeta) i krava muzara (javnih preduzeća). Zna šef kriznog štaba da bi narod radije poljoprivredu, nervira se. Spominje majning i ide dalje, refajning(!) – uskliknu on, narod ga bledo gleda. Katode! Baterije! Leteći automobili! Pojača narativ u nadahnuću šef izbornog štaba, oseća pravi trenutak, za to se školovao...3,4 milijarde! 450 000 vozila! Šta bre 3,4, ma 19,7 milijardi! Gotovo, evo ih u džepu (kao na pijaci će šef kriznog štaba). Pa daj taj referendum, samo da te više neslušamo, popusti neoprezni narod. Al’ ne može klot referendum, reče šef kriznog štaba. Prvo da nam date sve paralelne biračke spiskove vaših sigurnih glasova jer to je nefer sa vaše strane, vratite pokradene džipove sa kojima kružite po rudarskom polju i plašite Rio Tinto. Da se malo i razmenimo, vi nama po kojeg stručnjaka, a mi vama ove naše sa falš diplomama, prebacićemo vam i po kojeg naučnika bez integriteta da vam se nađe i da vidite kako je i sa takvima raditi. Da smanjite kortikosteroide i obuzdate hijene da prave „nevolje“. Uz uslov da ja i Rio Tinto odredimo referendumsko pitanje, saopšti samouvereno šef kriznog štaba. Koje bi bilo refurendumsko pitanje? - pita narod.

Da li ste za MAJNING ili RIFAJNING ?

IZDVOJENO MIŠLjENjE SINIŠE JANKOVIĆA ČLANA RADNE GRUPE ZA IZRADU NACRTA NACIONALNE STRATEGIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE U SRBIJI ZA PERIOD 2023-2028. GODINE

Na osnovu čl. 8. i 10. Poslovnika o radu Radne grupe za izradu nacrta Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Srbiji za period 2023-2028. godine i pratećeg akcionog plana, kao član navedene Radne grupe javno saopštavam svoje izdvojeno mišljenje i lični stav koji se razlikuje od stavova ostalih članova i Radne grupe u celini:

Shodno svom profesionalnom iskustvu, stručnom znanju i konsultacijama sa Inicijativom za integritet, smatram da postupak izrade dokumenta od nacionalnog značaja za borbu protiv korupcije u Srbiji, kao i njegova sadržina ne odgvovaraju stvarnim potrebama borbe protiv korupcije u Srbiji.

Iako sam učestvovao u radu svih podgrupa, dajući svoj maksimalan doprinos, ostao sam gotovo usamljen u naporima da se gorućem problemu u Srbiji posveti pažnja koju zaslužuje. Pri tome je od strane donosioca odluke formalno prikazan visok nivo pažnje, ali je ona suštinski izostala.

Osnovni razlog za tako oštar stav je odsustvo minimuma profesionalnog pristupa izradi navedenog nacrta, koje se ogleda u potpunom zanemarivanju osnovnih principa metodologije. Time je izbegnuto istraživanje korupcije, usled čega je izrada navedenog nacrta lutala neistraženim poljem, kao u magli. Postupak izrade navedenog nacrta posebno je bio nesposoban ali i nevoljan da prepozna političku korupciju kao najopasniji pojavni oblik korupcije.

Sve što je u prethodnim mesecima učinjeno išlo je u pravcu izrade nacrta Nacionalne strategije za fiktivnu a ne stvarnu borbu protiv korupcije. Ja kao predstavnik organizacije civilnog društva koja se zalaže za stvarnu i beskompromisnu borbu protiv korupcije u Srbiji, ne želim da dajem legitimitet fiktivnoj borbi protiv korupcije.

Ovaj stav podržava i Inicijativa za integritet koju osim Kareje čine Biro za društvena istraživanja BIRODI i Podrinjski antikorupcijski tim PAKT.

U Pančevu, 11.8.2023. godine

Siniša Janković

član Radne grupe kao predstavnik OCD

Institut za istraživanje korupcije Kareja

Kuća ljudskih prava i demokratije u Beogradu osuđuje predloženo rešenje iz Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku kojim se pristup pravdi uslovljava plaćanjem sudskih taksi. Dugo trajanje sudskih postupaka, nepristupačna visina sudskih taksi i troškova pravne pomoći već sada veliki broj građana ostavlja bez mogućnosti da zaštite svoja prava u sudskom postupku. Pravo na pristup sudu podrazumeva pravo pojedinca da svoju pravnu stvar iznese pred sud bez bilo kakvih zakonskih i praktičnih prepreka. Nacrt zakona značajno uvećava postojeće prepreke i građanima direktno povređuje Ustavom garantovana prava poput prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu i pravno sredstvo, i time diskriminiše građane s obzirom na imovno stanje.

Nacrt koji predlaže Ministarstvo pravde predviđa da se podnesak za koji nije plaćena sudska taksa u zakonskom roku od 8 dana, smatra povučenim. To znači da će se tužba, odgovor na tužbu ili žalba smatrati povučenim, odnosno da građani po prvi put zbog neplaćanja sudske takse u ovako kratkom roku mogu ostati bez sudske zaštite.

Prema Polaznom izveštaju o praćenju stanja pravosuđa za Srbiju  koje je sprovelo 12 organizacija civilnog društva, čak 73% građana Srbije smatra da su troškovi sudskih postupaka previsoki. Najavljene izmene naročito će teško pogoditi građane koji žele da zaštite prava iz radnog odnosa. Primera radi, građanin koji potražuje tri neisplaćene prosečne zarade bi morao da plati iznos od 13 700,00 dinara inače bi se njegova tužba smatrala povučenom. Prema podacima Istraživanje SILC, 34,3% stanovništva Republike Srbije (2,28 miliona) izloženo je riziku siromaštva ili socijalnoj isključenosti. Predloženim izmenama se u potpunosti obesmišljava Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, jer građanima koji ostvare pravo na besplatnu pravnu pomoć, koja ne podrazumeva automatski i oslobađanje od sudskih taksi,  može biti uskraćen pristup sudu. Ostvarenje i zaštita prava građana ne sme biti ograničena samo na one koji imaju novac da plate sudsku zaštitu.

Budući da predloženo zakonsko rešenje predstavlja povredu Ustavom garantovanih prava i diskriminiše građane slabijeg imovnog stanja, pozivamo Ministarstvo pravde da ovaj Nacrt zakona povuče iz procedure i da prilikom izrade sledećeg Nacrta zakona radna grupa posebno uzme u obzir činjenicu da se više od trećine građana Srbije nalazi na  granici siromaštva.

-          Građanske inicijative

-          Beogradski centar za ljudska prava

-          Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM

-          Helsinški odbor za ljudska prava

-          Centar za praktičnu politiku

        -          Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini

        -          Podrinjski anti korupcijski tim

Samo par dana nakon priznanja v.d. direktora Puteva Srbije da je sve tačno oko kriminalnog prenosa nadležnosti sa javnog preduzeća na privatnu firmu Rio Sava exp., od strane predsednika države javnost je obaveštena da je potpisan sporazum o izgradnji obilaznice oko Loznice, koju bi trebalo da gradi kineska kompanija Power Construction Corporation of China, bez ikakvog predhodnog tendera, kao što je uostalomi Rio Tinto uveden u Srbiju.

Izostaje po ne pisanom pravilu bilo kakvo objašnjenje odgovornih kako to da su za državu Srbiju povoljniji upravo oni poslovi u kojima su isključeni i konkurencija i domaći pravni propisi. Niko od nadležnih još uvek nije obavestio građane Srbije kako je i kada konkurencija postala neprijatelj kvaliteta, povoljnijih cena i kvalitetnijih radova. Javnost u Srbiji treba da zna da Aleksandar Vučić direktnim pogodbama sa stranim kompanijama čini da kreditna zaduženja postaju još skuplja, država sve zaduženija, kasa sve praznija, a kriminal i samovolja jednog čoveka – sve veći.

Što se tiče obilaznice oko Loznice, gradonačelnik i njegovo rukovodstvo je ubeđivalo javnost da se radi o javnom interesu i infrastrukturnom napretku, Zoran Drobnjak se potom naciji smejao u lice i priznao da ništa od predhodnog nije tačno i da je istina da projekat i dokumentaciju radi Rio Sava i da ne zna ko će to platiti, da bi glavni mastermajnd čitavog projekta saopštio da u posao izgradnje zaobilaznice uvodi Kinesku firmu, bez ikakve bojazni i strepnje da će kad tad odgovarati za sva nepočinstva koja je učinio prema svom narodu.

Veća ti obilaznica oko Loznice treba Aleksandre Vučiću, i tebi i Zorani Mihailović, Ireni Vujović, Ani Brnabić i Tomislavu Momiroviću jer je ova što je planira Rio Tinto suviše mala da nas zaobiđete u širokom luku i jer već više od godinu dana izbegavate doći u Nedeljice na poziv naroda. Kada Šreder drži slovo na stranačkom mitingu ili Angela Merkel crta pravce međunarodne politike, tada se oni ne pitaju o Kosovu, ali se stranačke falange šalju na sve koji dolaze u Nedeljice da makar čuju u kakve si nas probleme uvalio.

Kasno je za obilaznice predsedniče, tapije i parcele koje smo vam namenili pokloniti stoje, vaše je samo da ih preuzmete i počnete sa izgradnjom domova sa pogledom na rudnik i deponiju. Čekamo i ostale, Zoranu Mihailović, Anu Brnabić, Irenu Vujović, a što da ne i Zorana Drobnjaka. Samo pod tim uslovima biće rudnika i nikako drugačije! Nikakvi referendumi i exproprijacije nas neće pomeriti sa našeg vekovnog ognjišta, u to budite sigurni! O svakodnevnom kršenju Ustava i pravnog poretka Srbije, verujemo da će te se vrlo brzo izjašnjavati pred nekim drugim organima.

Kaže se u Saopštenju za medije koji potpisuju:

- Savez ekoloških organizacija Srbije - ZNAMO DA NE DAMO,  

- Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini,

- NE DAMO JADAR i

- Podrinjski anti korupcijski tim - PAKT;

Mnogobrojni naučnici i analitičari upozoravaju čovečanstvo da je na sceni značajna disproporcija u razvoju nauke „kapitalističkih“ tehnologija sa jedne, i zaštite životne sredine sa druge strane. Konstatuje se sprega političke oligarhije, akcija koje preduzima industrija i loš i krajnje licimeran istraživački fokus naučnika, bez skorih najava da će doći do diverzifikacije tema u naučnim i istraživičkim radovima. Proizvodnja litijum-jonskih baterija povećala se skoro osam puta u poslednjih deset godina zbog sve veće potražnje za potrošačkom elektronikom i vozilima na električni pogon. Socijalne i ekološke implikacije povećane potražnje za litijumom su značajne ne samo u kontekstu globalnih javnih politika koje podstiču proizvodnju električnih vozila, već i zbog toga što je usvajanje električnih vozila deo vizije o tranziciji održivosti koja se iznosi u različitim kontekstima. Da bi litijumske baterije bile u potpunosti održive, neophodno je da se uticaji tokom faza životnog ciklusa baterija adekvatno adresiraju, uključujući ekstrakciju litijuma. Analiza PAKT-a otkriva da su istraživanja o socio-ekološkim uticajima vađenja litijuma na lokalnom nivou bila vrlo ograničena. U poslednjih 40 godina teme istraživanja su se razvile i pokrivale su razna područja, međutim ona nisu nužno dovoljno inkluzivna da bi se rešio izazov održivosti koji proističe iz prebrzog razvoja tehnologija. Posebno treba hitno rešiti pitanje uticaja rudarstva litijuma na lokalne zajednice.

Globalni broj električnih automobila procenjuje se trenutno na 20 miliona, a brojke govore da će ih biti između 40 i 70 miliona do 2025. godine (IEA 2017). Ovaj trend je delimično odgovoran za činjenicu da je potražnja za litijumskim baterijama porasla za 790%, a tržište, mereno u američkim dolarima, u poslednjih deset godina prošireno je za 330%. Litijum koji se troši u proizvodnji baterija povećao se sa 5160 metričkih tona u 2007. na 19 780 metričkih tona u 2017. (Jaskula 2008). U 2015. godini najveći sektor globalne potražnje za litijumskim baterijama je „potrošačka elektronika“ (69%); a druga je „automobilska industrija“ (28%).

Kao rezultat ovih trendova, potražnja za litijumskim baterijama povećava broj mesta na kojima će se rudari litijum poput „doline Jadra“: plodne teritorije zapadne Srbije koja je gusto naseljena i jedna od retkih ruralnih regija sa pozitivnim priraštajem. Može se očekivati da će ovo područje, udaljeno od mesta potrošnje litijum-jona, gotovo sigurno iskusiti neke negativne efekte rastućeg tržišta ukoliko država dozvoli otvaranje rudnika. Evropska komisija je, na primer, izjavila da proizvodnja „zelenih“ vozila smanjuje upotrebu fosilnih goriva, ali povećava potražnju za električnom energijom i određenim sirovinama, od kojih su neke podložne ograničenjima u snabdevanju i koncentrisane u nekoliko geografskih područja (npr. retkozemaljski elementi za elektronske komponente i gorivne ćelije, litijumske baterije i sl.) '(Evropska komisija 2011).

Svi dosadašnji pokazatelji i dostupna dokumenta govore da je procena uticaja ekstrakcije i upotrebe litijuma ograničena na pitanja troškova, tehničkih performansi i malog skupa faktora životne sredine. Sumnjamo da uticaji punog lanca snabdevanja nisu procenjeni i da će implikacije tehnologije na lokacije gde se rudari litijum biti apokaliptične, uz gotovo neistražene socio-ekonomske uticaje na lokalnu sredinu.

Litijum je trenutno poželjni element za upotrebu u punjivim baterijama visoke gustine energije. U poređenju sa drugim tehnologijama baterija, litijumske baterije imaju najveći odnos naelektrisanja i težine, poželjno svojstvo baterija u transportnim aplikacijama.

Kina je trenutno najveće svetsko tržište električnih automobila, gde je 2016. prodato više od 500 000 svih EA (Cheng i Tong 2017). Norveška prednjači na globalnom nivou po udelu hibrida na tržištu. U 2017. godini više od polovine novih automobila prodatih u Norveškoj bili su hibridi, a automobili na električni pogon su činili trećinu ukupnih udela na tržištu vozila u zemlji (Norvegian Road Federation 2018). SAD takođe beleže rastuću potražnju za hibridima, gde je tržišni udeo dostigao preko 9% od ukupnog broja prodatih vozila u 2017. godini. Snabdevanje litijumom uglavnom dolazi iz dva izvora: (1) spodumen, čvrsti silikatni mineral koji se nalazi u pegmatitima (13% svetskih rezervi) i (2) litijum hlorid u depozitima slanih jezera (87% rezervi). Treći mogući izvor, morska voda, trenutno se smatra neizvodljivim (Stamp et al 2012). Australija je glavni proizvođač litijuma iz tvrde stene, dok litijum dobijen iz salamure uglavnom dolazi iz Čilea. Konkretno, Salar de Atacama u Čileu, sa najvećom koncentracijom salamure, drži skoro 30% poznatih svetskih resursa litijuma i 2009. godine predstavljao je 65% svetskog tržišta litijuma (Goonan 2012).

Govoreći kako su došli u dolinu Jadra 2004. godine kako bi istraživali bor, jer litijum tada još nije bio "zanimljiv" mineral, čelni ljudi Rio Save ustvari pokušavaju da prikriju istinu da im je neko prodao informaciju o postojanju litijuma. Zanimljivo je i da se mogu pronaći (doduše retki) istraživački radovi na temu litijuma još iz davne 1974. godine. Ipak, najveća briga meštana zapadne Srbije i doline Jadra ogleda se u tome da se procentualno izuzetno mali broj naučnih i istraživačkih tema bavi socio-ekonomskim temama kao što su : uticaji na zdravlje lokalnog stanovništva u blizini rudarskih mesta i odgovorno vađenje mineralnih resursa, što opet dodatno uvećava bojazan stanovništva, jer pored svega stiže gigant koji ne preza da u pomoć pozove i vojsku, finansira rat, podriva Vlade, guši slobode i prava, a neretko i onako gratis, ruši i minira istorijske lokalitete.

_______________________

Kada su u pitanju naučni i istraživački radovi prednjače dve države koje najviše i konzumiraju i proizvode litijum, a to su SAD i Kina, koji proizvode 44% radova. Preostala literatura dolazi prevashodno iz zemalja potrošača litijumskih baterija poput Koreje, Japana i Evropske Unije - 54% publikacija. Tek 2% naučne građe o litijumskim baterijama dolazi iz zemalja proizvođača.Od istraživanja koja dolaze iz SAD-a i Kine, samo 4% i 1% se bave socio-ekološkim uticajima proizvodnje litijuma. Samo dve publikacije iz Nemačke proučavaju socijalno-ekonomske uticaje problema vađenja litijuma u ​​zemljama proizvodnje (Vanger 2011, Reuter 2016). Prilozi iz Češke i Finske takođe se bave socio-ekološkim pitanjima u zemljama proizvođačima (Vuori et al 2008, Jetmarova 2012). Mnogo je manje publikacija iz zemalja proizvođača litijuma, poput Australije, Portugalije, Argentine i Brazila. 

________________________

Ovakvi nalazi mogli bi ukazivati samo na sledeće :Država Srbija (čitaj sve predhodne i aktuelne vlasti od 2004. godine) nepromišljeno su srljale u ovakve poduhvate bez adekvatnih informacija, pa čak i ekonomskih kalkulacija u javnom interesu. U prevodu, ovo bi značilo da je Srbija odlučila da faktički devastira značajan deo svoje (i onako male) teritorije zarad spornog i diskutabilnog prosperiteta u još dovoljno neistraženoj oblasti. Ovakve rudarske projekte u svetu smo do sada viđali samo u velikim zemljama (po nepisanom pravilu u pustinjama - SAD, Kina, Čile, Australija), ali nikada u naseljenom mestu - plodnoj zemlji i pored značajnih vodnih resursa. 

Da rezimiramo, Srbija u projekat "Jadar" pored značajnih finansijskih sredstava za izgradnju infrastrukture, ulaže plodno zemljište, još uvek čiste reke, zdravlje stanovništva i gotovo kompletan biodiverzitet svog zapadnog dela, a za uzvrat dobija siću (bakšiš) od rudne rente i poreza na dobit (ako ga bude bilo!?). Sa druge strane, da bi se proizvela struja za potrebe rudnika, elektrane u Obrenovcu i Kostolcu moraće i brže i jače i bolje, pa će i "prihvatljivog" vazduha biti sve manje, a sve u cilju da bi se neko "tamo daleko" vozio automobilima koji ne proizvode emisije štetnih gasova. Iz perspektive održivosti, dolazimo i na teren ekološke pravde...Ima li je? Ozbiljna nauka iz sveta kaže NE!

Javnost je upoznata sa prošlim odgovorom ministarstva rudarstva dok je njim "gazdovala" Zorana Mihailović koja je bila i predsedavajući radne grupe, pa je donekle i razumljiv kukavički odgovor iz tadašnjeg ministarstva. PAKT se tada nije žalio povereniku jer je bilo izvesno da dolazi nov ministar koji neće imati razloga šta da krije. NIje se pokazalo da smo bili u pravu i sada je sasvim jasno da se radi o udruženom zločinačkom poduhvatu na državnom nivou, da se projekat uprkos protivljenju lokalne zajednice ipak pokrene.

Tada 11. januara 2022 godine, samo par dana pre nego što će predsednica Vlade Ana Brnabić proglasiti ukidanje Uredbe Vlade kojom je usvojen PPPPM "Jadar", iz ministarstva PAKTu stiže odgovor pozivajući se na član 9. stav 1. tačka 3. Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja u kojem se između ostalog kaže: "...pored toga, imajući u vidu da su na sastancima članovi Radne grupe razmatrali dalje korake, potencijalne aktivnosti i iznosili lične analize koje nemaju pravno-obavezujuće dejstvo, javno objavljivanje traženih zapisnika sa sastanka radne grupe koji sadrže već navedene lične stavove članova, kao i podataka o projektu bi, sa velikom verovatnoćom, moglo bitno UMANJITI SPOSOBNOST DRŽAVE da upravlja ekonomskim procesima u zemlji, ili bitno uticati na otežano ostvarivanje opravdanih ekonomskih interesa Republike Srbije...."

Skandalozan Odgovor Ministarstva potpisala lično Zorana Mihailović (mada to nije ptaksa), a sam odgovor pun je nelogičnosti i pravno neutemeljenih tvrdnji, pa nije ni čudo da niko nije hteo da ga potpiše do ministarka lično. S obzirom da predsednica Vlade devet dana kasnije ukida projekat "Jadar", PAKT je smatrao da je irelevantno gibiti dragocene resurse i ulaziti u pravni spor pred Poverenikom za informacije od javnog značaja, mada je bilo izvesno da bi predmetni spor dobili.

S obzirom da je prisustvo Rio Tinta na terenu uočljivo i da se uveliko odvija dijalog sa lokalnom zajednicom (onim koji su lakomi na pare) iz PAKTa su smatrali da je pogodan trenutak da se otvore zapisnici sa Radne grupe, ali nas je odgovor iz Ministarstva rudarstva, malo je reći, šokirao.

Naime u odgovoru na upit PAKTa i Zahtev da se dostave Zapisnici sa sastanaka Radne grupe, iz MInistarstva rudarstva odgovaraju da ne poseduju tražene Zapisnike, bez uputstva gde se oni nalaze, tačnije gde su "sklonjeni" i ko ih je uklonio iz ministarstva. PAKT će u narednim danima uložiti Žalbu kancelariji Poverenika, ali i tražiti od policije da utvrdi okolnosti pod kojima su dokumenti nestali iz MInistarstva.

Povodom teksta „Rio Tinto: Radimo u skladu sa propisima“ koji je objavljen na portalu N1 kao reakcija na naše tvrdnje da je postupak prenamene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko meštana Nedeljica, Brezjaka i okoline urađen nezakonito, želimo javnosti da saopštimo sledeće :

Izgleda nam da je nakon novog obraćanja javnosti kompanija Rio Tinto preuzela i ulogu vrhovnog sudije u ovoj državi proglašavajući unapred jednu vrlo spornu proceduru nasilne prenamene zemljišta bez saglasnosti vlasnika u legalnu i zakonitu. Mi bi ipak sačekali da čujemo šta će reći institucije ove države, a dok se one ne oglase, važno je javnosti skrenuti pažnju da su iz kompanije nastavili sa tradicijom da demantuju sami sebe. Naime, u svom odgovoru na naše tvrdnje Rio Tinto legalnost procedure prenamene zemljišta pravda utemeljenjem Rešenja o prenameni u Prostornom planu za područje posebne namene 'Jadar', a samo nekoliko redova potom priznaju da se, zbog potrebe funkcionisanja rudnika na način koji je u skladu sa politikom bezbednosti i zaštite životne sredine i ekonomske isplativosti, razmišlja o promeni lokacije deponije koja je predviđena Prostornim planom. Dakle pojednostavljeno, Prostorni plan posebne namene važi kada je u pitanju prenamena zemljišta, a ne važi kada je u pitanju lokacija deponije i u tom slučaju biće promenjen. PAKT na osnovu svega izrečenog zaključuje da je Prostorni plan za područje posebne namene „Jadar“ donet na brzinu, na silu i poslužiće samo kao osnova za prenamenu zemljišta, a potom će biti menjan i dorađivan. Pitamo institucije sistema, ali i Rio Tinto, zašto se žurilo sa usvajanjem Prostornog plana koji nije kompletan i u kome se ne navodi način ekstrakcije i hemijski sastav pogača koje će biti odlagane na jalovinu? Ukoliko Rio Tinto nema šta da krije, zašto se žurilo i zašto su javni uvidi i rsprave sprovođene oko novogodišnjih praznika?

PAKT podseća javnost i nadležne institucije da su prilikom ove procedure prekršeni razni zakoni Republike Srbije i da su trenutno pred drugostepenim organom Žalbe građana na zbirna rešenja o prenameni zemljišta. PAKT ističe da Uredba Vlade Srbije kojom je usvojen Prostorni plan, a za koji se kaže da je osnov za prenamenu zemljišta nije dovoljna, već je neophodno da postupak prenamene bude u skladu i sa odredbama Zakona o šumama i Zakona o poljoprivrednom zemljištu, čak iako je njen osnov Uredba Vlade. Rešenje o prinudnoj prenameni zemljišta uručeno je meštanima suprotno odredbama članova 84-90 Zakona o državnom premeru i katastru, a nigde se nepojavljuju i obavezni dokazi koji se prilažu uz zahtev za davanje saglasnosti. Iz svega navedenog PAKT zaključuje da su prilikom nasilne prenamene zemljišta meštana grubo prekršena pravila postupka i pogrešno utvrđeno činjenično stanje, te stoga očekuje od institucija Republike Srbije da u celosti ponište ovakva kolektivna rešenja koja su doneta 22. i 23. novembra za oko 300 domaćinstava Jadarske doline.

Podrinjski antikorupcijski tim – PAKT podseća javnost i da je Republički geodetski zavod odbio da dostavi PAKT-u dokumentaciju o uslugama koje su pružali Rio Tintu u periodu od 2011. do 2017. godine kada je ova javna institucija prihodovala od kompanije 1.437.112 rsd. Naknadno je utvrđeno da je Republički geodetski zavod bez znanja i saglasnosti građana stranoj kompaniji stavljao na uvid i izdavao listove nepokretnosti i kopije planova koji sadrže i jedinstvene matične brojeve meštana čime je grubo prekršen i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Svi pomenuti podaci potom su ustupljeni advokatskoj kancelariji kompanije Dilojte tuš koja komunicira sa meštanima i vrlo suptilno ih upozorava da ih čeka eksproprijacija imovine ukoliko se ne odluče na postupak da svoja imanja prodaju kompaniji Rio Tinto.

*foto: Aleksandar Kostić

Danas su u bivšoj fabrici Viskoza primećeni zatvoreni plastični kontejneri sumnjivog porekla. Javnosti je poznato da pre određenog vremena nakon polemike u javnosti o čišćenju kruga Viskoze Ministarstvo za zaštitu životne sredine saopštilo da se sprema akcija uklanjanja zaostalog CS2 pa postoji opravdana sumnja da je akcija u toku, a ma šta da se nalazi u predmetnim kontejnerima oni su svakako nepravilno odloženi čak iako čekaju na dalji transport.

Svakako je na svakom sanduku trebalo da stoji upozorenje da je zapaljivo i otrovno. Sanduci ne bi smeli ovako da stoje odloženi i nezaštićeni. Moraju svi da imaju  bezbednosni list. Ovakva vrsta opasnog otpada inače to mora da se odloži u kavezu koji štiti od prilaska neovlašćenih. Takođe u kavezu mora da postoji tzv. tankvana koja bi u slučaju izlivanja zadržala sadržaj da ne iscuri vani.

Podrinjski antikorupcijski tim, Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini i Ne damo Jadar zahtevaju hitnu reakciju policije i obaveštenje koje će obavestiti zainteresovanu javnost o čemu se ovde radi?

Povodom poslednjih istupa Zorane Mihailović u javnosti i insajderskih informacija da se podizvođač kompanije Rio Tinto sprema da uveze mašine u dolinu Jadra, udruženja NE DAMO JADAR, PAKT i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini upozoravaju prevashodno javnost, ali i ministarku, predsednika i kompaniju, da se radi o opasnim namerama koje narušavaju ustavni poredak u državi i da građani neće to mirno posmatrati.

foto - Stalex

Ukoliko Rio Tinto pokuša da uveze mašine u dolinu Jadra, kako se najavljuje, blokiraćemo sve ulaske u dolinu i svoja polja branićemo svojim telima. Nema prolaska za mašine Rio Tinta dok Zorana Mihailović – najveći prijatelj i glasnogovornik kompanije unapred zna da se radi o najnovijim tehnologijama, pa da nam to makar saopštava tehnolog, a ne ekonomista! Nema prolaska za mašine dok se narodu „mažu oči“ prividnim i fingiranim referendumom, dok Rio Tintu naše institucije uredno servisiraju izmene Prostornog plana područja posebne namene, odobravaju novu lokaciju za jalovinu pored reke, lokacijske uslove i izmene lokacijskih uslova i razbijaju uticaj na životnu sredinu na tri odvojene studije, dok sa druge strane Ustavni sud i dalje ćuti na 1600 Inicijativa za ocenu ustavnosti Uredbe Vlade od marta 2020. godine. Nema prolaska za mašine Rio Tinta dok kompanija i naši fakulteti uporno kriju imena profesora koji su radili studije za Rio Tinto, a Agencija za zaštitu životne sredine nasumično donosi sramotne zaključke dok joj vd direktor sedi u Radnoj grupi za implementaciju projekta „Jadar“. Nema prolaska za mašine Rio Tinta sve dok nas Zorana Mihailović, Ana Brnabić i Aleksandar Vučić ne uvere da su prodali svu svoju imovinu i kupili imanja pored rudnika gde će nastaviti da žive. Samo to je uslov da prihvatimo nepristojne ponude i prazna obećanja njih i njihovih saboraca iz kompanije Rio Tinto.

Do tog trenutka apelujemo na sve nadležne u ovoj državi i kompaniju Rio Tinto da se ne igraju sa vatrom i ne provociraju ogorčeni narod, jer je nama dogorelo do noktiju i više nemamo kud. Uvereni smo da će vojska i policija, kao i u mnogim teškim trenutcima za Srbiju biti uz svoj narod, a ne uz one kojima je profit preči od budućnosti, zdravlja dece i svog naroda.

NEMA PROLASKA ZA MAŠINE RIO TINTA!

Vučićev nerazdvojni saradnik i poslušnik Zoran Drobnjak – direktor JP „Putevi Srbije“ potpisao je punomoćje kompaniji Rio Sava exp. 29. decembra 2020. godine da u ime i za potrebe Puteva Srbije pribavlja tehničku dokumentaciju i realizuje zahteve pred drugim državnim organima u vezi državnog puta IB reda broj 27 Loznica-Valjevo. Ovo je krunski dokaz da se vrh države, na način koji nije zabeležen ni u banana republikama, ponaša kao posilni krupnog kapitala, ali i dokaz da je projekat Jadar unapred dogovoren, a da su najave referenduma čista farsa i obmana velikih promotera, po zlu čuvene kompanije Rio Tinto, Vučića i Mihailovićke.

*foto - nova.rs

Udruženja Podrinjski anti korupcijski tim - PAKT, Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini i NE DAMO JADAR došli su u posed dokumenta u kojem se na skandalozan način, bez predhodnog bilo kakvog ugovora, prenose ovlašćenja javnog preduzeća na privatnu stranu kompaniju, čime se stvara zavisan odnos države prema kompaniji, ali i prejudicira konačna odluka o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu za projekat „Jadar“. Udruženja postavljaju pitanje direktoru Puteva Srbije, na osnovu kojih ovlašćenja je potpisao punomoćje kompaniji Rio Sava da umesto javnog preduzeća, a za „javni“ put pribavlja lokacijske uslove, izradi Idejno rešenje, Idejni projekat i na kraju i sam projekat za građevinsku dozvolu?

Pokreće se i pitanje zašto bi Rio Sava exp. činila „besplatnu“ uslugu i stvara li se time odnos zavisnosti i preuzetih obaveza između Puteva Srbije i Rio Save ili države i Rio Save?

Udruženja podsećaju da je Prostorni plan za obilaznicu oko Loznice IB 27 usvojen u lokalnom parlamentu i da se tada protestovalo ispred lozničke Skupštine, dok je vlast pravdala usvajanje Prostornog plana za put Loznica-Valjevo interesom građana i da on nema nikakve veze sa Rio Tintom, iako vodi direktno do lokacije planiranog rudnika.

Udruženja traže od Tužilaštva i policije da konačno stanu na stranu naroda i pravde i podhitno uhapse Zorana Drobnjaka, a promoterima Rio Tinta Vučiću i Mihailovićki poručuju da su sve namere i planirane obmane oko referenduma razobličene i da samim tim prestaje i potreba da se Rio Tinto skandalozno reklamira na RTS-u.

Projekat rudnika litijuma u dolini Jadra neće biti realizovan jer je tako narod odlučio!

U jeku tragedija koje su zadesile Srbiju, Vlada je na sednici održanoj 4. maja usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, a prema svemu viđenom, organizacije PAKT i KOALICIJA protiv korupcije u životnoj sredini, smatraju da se radi o besramnoj pljački građana Srbije, a da su ove izmene zakona u rangu sa Zakonom o eksproprijaciji zbog koga smo bili na ulicama u novembru prošle godine.

Dužni smo da upozorimo javnost, ali i donosioce odluka u Parlamentu na sporne članove Predloga zakona:

Član 26. st. 2. Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji kojim se dopunjuje član 88. važećeg Zakona, a kojim se pravi izuzetak u odnosu na pravilo propisano odredbom člana 88. st. 9. Zakona kojim je određeno da od dana stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je izvršena promena namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnik takvog zemljišta ostvaruje sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu, u skladu sa istim zakonom. Dakle, država i njeni entiteti do sada su plaćali „punu“ naknadu za oduzeto zemljište. Sada, u slučaju pokretanja postupka eksproprijacije za potrebe izgradnje linijskog infratrukturnog objekta za koji je utvrđeno da je od posebnog značaja za Republiku Srbiju, država i njeni entiteti plaćaju značajno umanjenu naknadu, jer se samo u tom slučaju smatra da, iako je donet novi planski dokument koji je odredio zemljište kao građevinsko, da je reč i dalje o poljoprivrednom/šumskom zemljištu. Ovim će građani biti značajno oštećeni priliko oduzimanja/eksproprijacije zemljišta za potrebe izgradnje naznačenih objekata. Pljačkaju se svi građani koji u posedu imaju zemljište predviđeno za ekproprijaciju za potrebe infrastrukturnih projekata.

Član 30. Predloga kojim se menja član 102. Zakona propisuje:

„PRAVO KORIŠĆENjA NA GRAĐEVINSKOM ZEMLjIŠTU, PRETVARA SE U PRAVO SVOJINE, BEZ NAKNADE.“

Evidentno je da ovaj član skrojen tako da odgovara interesima krupnog kapitala. PAKT i Koalicija podsećaju javnost da su SNS i Aleksandar Vučić na vlast došli optuživajući predhodnu vlast za pljačku Luke Beograd, između ostalog. Ovim Predlogom, PAKT i KOALICIJA ocenjuju da Vučić i njegovi izvršioci sprovode u delo završni čin totalne pljačke Srbije iza kojih neće ostati „kamen na kamenu“.

Nije sporno da nerešena imovinsko-pravna pitanja na zemljištu imaju negativan efekat na razvoj države. Međutim, Predlogom se omogućava da lica koja imaju resurse da reše imovinsko-pravna pitanja na građevinskom zemljištu i po sadašnjim propisima, to pitanje, ipak sada reše bez ikakvih troškova. Predlagač pravda svoj predlog time što je dosada, za poslednjih osam godina koliko je na snazi Zakon o konverziji u budžete Republike, autonomne pokrajine i lokalnih samouprava ukupno uplaćeno „svega“ oko 30 miliona evra na ime naknade za izvršenje konverzije, a nesprovođenje konverzije je zaustavilo gradnju objekata vrednosti nekoliko milijardi evra, te država i lokalne samouprave nisu prihodovale od poreza i kvaziporeskih davanja koja „idu“ uz gradnju. Naravno da je 30 miliona evra za osam godina na nivou države mali novac, ali razlog za to treba tražiti u činjenici da je konverzija uz naknadu (za razliku od konverzije bez naknade) „slučajno“ dobrovoljna, odnosno vrši se po podnetom zahtevu.

PAKT i KOALICIJA predlažu da se da razuman rok nosiocima prava korišćenja da to svoje pravo konvertuju u pravo svojine uz naknadu, uz posledicu da nepodnošenje takvog zahteva ima za posledicu brisanje prava korišćenja i opstanak samo upisanog prava javne svojine Republike, autonomne pokrajine ili lokalne samouprave.

Ne dozvolimo da ovaj pokušaj završne pljačke Srbije na račun tajkunskog kapitala prođe neopaženo u ovim danima!

Aktuelni ministar građevine, nekada "Žuti lopov" a danas "napredni građevinac" rastrčao se po medijima nakon što je sve gotovo da građanima objašnjava kakve će im sve benefite doneti izmene zakona o planiranju i izgradnji. Skoro na svim medijima smo ga videli, sem na onim na kojima je pozvan i koji bi ga nešto pitali. I sve je Vesić rekao, samo nije spomenuo srpske tajkune, Luku Beograd, IMT, Sajam, ali je isto tako u svom maniru pomenuo neku lokaciju u Pirotu, poručivši tako građanima Srbije da je lakrdija mesto gde se on najbolje snalazi, priznavši nesvesno u jednom trenutku da je Tadić uvodeći konverziju pokušao da se razračuna sa tajkunima, a da on kao zaostali recidiv „žutih lopova“ i njegov mu posilni Vučić, evo sada pokušavaju da isprave tu „nepravdu“.

Hvaleći pljačkaške izmene Zakona o planiranju i izgradnji Vesić je propustio da kaže nekoliko stvari:

• Da se ovim izmenama Zakona legalizuje koruptivno nasleđe privatizacije na koje je prvo ukazao Savet za borbu protiv korupcije u svom Izveštaju o procesu i politici privatizacije, kao i da je primarni cilj privatizacije otimanje zemljišta i poslovnog prostora na koja su društvena preduzeća imala pravo korišćenja, te stoga nisu mogla biti predmet ni procene u procesu privatizacije, a ni prodaje.

• Član 26. st. 2. Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji kojim se dopunjuje član 88. važećeg Zakona, a kojim se pravi izuzetak u odnosu na pravilo propisano odredbom člana 88. st. 9. Dakle, država i njeni entiteti do sada su plaćali „punu“ naknadu za oduzeto zemljište. Sada, u slučaju pokretanja postupka eksproprijacije za potrebe izgradnje linijskog infratrukturnog objekta za koji je utvrđeno da je od posebnog značaja za Republiku Srbiju, država i njeni entiteti plaćaju značajno umanjenu naknadu, jer se samo u tom slučaju smatra da, iako je donet novi planski dokument koji je odredio zemljište kao građevinsko, da je reč i dalje o poljoprivrednom/šumskom zemljištu. Ovim će građani biti značajno oštećeni priliko oduzimanja/eksproprijacije zemljišta za potrebe izgradnje naznačenih objekata. Pljačkaju se svi građani koji u posedu imaju zemljište predviđeno za ekproprijaciju za potrebe infrastrukturnih projekata.
• Nije sporno da nerešena imovinsko-pravna pitanja na zemljištu imaju negativan efekat na razvoj države. Međutim, Predlogom se omogućava da lica koja imaju resurse da reše imovinsko-pravna pitanja na građevinskom zemljištu i po sadašnjim propisima, to pitanje, ipak sada reše bez ikakvih troškova. Vesić pravda svoj predlog time što je do sada, za poslednjih osam godina koliko je na snazi Zakon o konverziji u budžete Republike, autonomne pokrajine i lokalnih samouprava ukupno uplaćeno „svega“ oko 30 miliona evra na ime naknade za izvršenje konverzije, a nesprovođenje konverzije je zaustavilo gradnju objekata vrednosti nekoliko milijardi evra, te država i lokalne samouprave nisu prihodovale od poreza i kvaziporeskih davanja koja „idu“ uz gradnju. Naravno da je 30 miliona evra za osam godina na nivou države mali novac, ali razlog za to treba tražiti u činjenici da je konverzija uz naknadu (za razliku od konverzije bez naknade) „slučajno“ dobrovoljna, odnosno vrši se po podnetom zahtevu.

ŽIVIMO U ALANFORDOVSKOJ DRŽAVI U KOJOJ VLADA DEVIZA –

„ODUZMI SIROMAŠNIMA DA BI DAO BOGATIMA“.

Jasno nam je šta Vučić ovim Zakonom želi. On pokušava da se dodvori finansijski moćnoj oligarhiji i od njih očekuje pomoć da ostane na vlasti. PAKT, KOALICIJA protiv korupcije kao i Inicijativa za javnost i integritet predložiće građanima radikalnije korake od dosadašnjih kako bi se ovaj tajkunsko-alanfordovski zakon sprečio.

Srpska javnost poslednjih dana svedoči svojevrsnoj medijskoj ofanzivi kompanije Rio Tinto, tačnije njihove direktorice za Srbiju ing Vesne Prodanović. Bivša uposlenica američke firme Bechtel koja je u Srbiji angažovana na izgradnji Moravskog koridora, zastupajući interese Rio Tinta poput mađioničara je ovih dana po medijima sa nacionalnom frekvencijom objašnjavala kako će aktivnosti oko rudnika litijuma u dolini Jadra izgledati kao rajski vrt. Impresivno nema šta, još kad bi bilo i istinito…

Verovati kompaniji Rio Tinto i njenim uposlenicima bilo bi ravno verovati “danajskim darovima” poput Trojanskog konja. Naime, Prodanovićka ovih dana putem saopštenja i javnih nastupa eksplicitno tvrdi da ćerka firma kompanije Rio Tinto (Rio Sava exp.) nema nikakve veze sa firmama Euro lithium Balkan i Jadar Lithium koje polažu pravo na istražne radove u okolini Valjeva i Požege, na šta je PAKT ukazivao još tokom prošle godine, kada ova tema nije bila u fokusu javnosti. Međutim, indikativno je, u najmanju ruku, da je Dejan Jovanović director firme Jadar Lithium (koja je za samo par godina promenila čitav niz direktora) bio zaposlen u kompaniji Rio Tinto skoro četiri godine, od 2007 do 2011. godine.

Koincidencija ili ne, osnivač firme Euro lithium Balkan je Jovan Grubin, a jedan od prvih ljudi koji je u Srbiji sarađivao sa Rio Tintom bio je Nenad Grubin. Zanemarujući pretpostavku da su preduzeća Jadar Lithium i Euro lithium Balkan angažovana kao "igrači" koji pod prizmom “istražnih radova” čuvaju odstupnicu Rio Tintu, vreme će pokazati i kakva je stvarna povezanost ovih firmi sa kompanijom Rio Tinto…samo da tada ne bude kasno?

Dalje, Prodanovićka tvrdi da je kompanija stigla u dolinu Jadra zbog eksploatacije bora, a da te 2004. godine litijum nije ekonomski bio zanimljiv, niti se tada gledalo na litijum kao zanimljiv i koristan mineral. Naravno da je i ovo gnusna obmana gospođe Prodanović u cilju zamagljivanja fokusa sa teme “ko je prodao informacije”, jer je PAKT istražujući priču o litijumu pronašao naučne radove o ovom mineralu iz daleke 1974. godine, dok je i država Srbija istražujući uranijum na ovim prostorima, još '80tih godina znala za postojanje litijuma.

Program otkupa zemljišta od meštana je prema Prodanovićki, pazite sad, VIŠE NEGO FER! Sramna i nečuvena izjava, samo govori o tome na koji način zaposleni u Rio Tintu gledaju na Srbe i meštane sa kojima sarađuju. Da li je gospođo Prodanović “više nego fer” to što je na adresu preko 300 meštana preko noći stiglo Rešenje o prenameni njihovog poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko, a koje ste vi kao kompanija uredno platili. Ko ste uopšte vi da tako velikodušno i “više nego fer” umesto meštana plaćate prenamenu zemljišta? Da li je neko pitao te ljude, da li se slažu sa tim? Da li ste ih pitali kolika im je šteta naneta što više neće moći da ostvaruju subvencije države jer nemaju više poljoprivrednog zemljišta, ali ste im vi “više nego fer” dozvolili da obrađuju svoju zemlju i ove godine. Da li ste pod devizom”više nego fer” pitali meštane za koliko im se povećao porez na imovinu ove godine? I još jednom, ko ste vi da se bilo šta pitate u dolini Jadra? Postali ste vlasnici određenih parcela, ok. Ali da će te tu graditi rudnik !?!? Nema te vojske i policije koja će vas štiti, zapamtite…i neka vam to već jednom bude jasno!

Kad smo kod mitova i legendi, kažete da ste za vađenje rudnog tela napravili “model” i da se upotreba skoro 20 tona eksploziva dnevno, neće ni osetiti na površini. A gde ste Vi gospođo Prodanović napravili taj vaš “model”? U laboratorijskim uslovima? Jeste li u laboratoriji probali i upotrebu eksploziva? Kako ste u laboratorijskim uslovima došli do epohalnog saznanja da ćete 600 tona jalovine moći da vraćate u rudna okna kao zaptivku na mestima odakle vam izlazi slana voda? I šta ćemo raditi ukoliko ne uspete u tim vašim lepim i ingenioznim najavama? Šta ćemo ako godišnje na površini pored reke Jadar budete umesto 1,4 miliona tona odlagali 2.000.000 tona jalovine?

Posebna sramota Vesne Prodanović je prikazivanje (emisija "Prav ugao"- Ljubica Gojgić RTV) rekultivisane sanitarne debonije u Zagrebu kao primera deponije koja će biti i u dolini Jadra. Umesto pitanja šta bi se moglo gajiti na deponiji od kultura, novinarka je trebala pitati Prodanovićku da konačno pred širokim narodnim auditorijumom saopšti šta će sve sadržati pogače koje će se odlagati na deponiju? Ovaj podatak kompanija vrlo vešto krije od javnosti, pod izgovorom poslovne tajne, što je nedopustivo, ako se zna da će upravo ta deponija pretiti sveopštem zagađenju čitave zapadne Srbije.

I za sam kraj, može Vesna Prodanović do sutra da se hvali dijalogom sa udruženjima građana. Javnost mora da zna (ali i organizacije koje pregovaraju sa Rio Tintom) da je jedini cilj tog fingiranog dijaloga da se bordu akcionara u Londonu predstavi dobra namera kompanije da sarađuje sa građanima, što je daleko od istine, a u čemu nažalost učestvuje i veliki broj organizacija civilnog društva. Gospođo Prodanović, džaba nam šaljete mejlove, PAKT kako je u oktobru i saopštio, neće više komunicirati sa kompanijom i nemamo nikakva više pitanja za vas, već za Vladu Republike Srbije. Samo na jedno pitanje očekujemo odgovor od vas :

KADA ĆETE OTIĆI IZ SRBIJE JER OVDE NISTE DOBRODOŠLI ?

Gradeći godinama medijsku lokalnu imperiju i uvek po oprobanom receptu uz skute vlasti, vlasnik TV Lotel i nedeljnika „Loznički nedeljnik“ pokušao je kroz komercijalni tekst da nam objasni „da nas Pajo nije dovoljno tukao“ i da će ustvari trovanje Rio Tinta biti lekovito i korisno za stanovništvo Loznice i okoline, otprilike kako su i aktivnosti nacista bile „lekovite“ po meštane Draginca. Posle svega, ostaje da ovoga puta obećamo da nećemo zaboraviti i da će doći vreme kada će svi koji su imali saradnju sa modernim okupatorima, morati da odgovraju. Ali, da vidimo kako vlasnik nekoliko medija održava svoju medijsku imperiju i koliko je „gladan“ kada nam za pare objašnjava da je Rio Tinto ustvari dobar.

Prema podacima iz Trezora Republike Srbije od 2020. godine, zaključno sa 2022. godinom (2023 nismo računali jer još uvek teče) kompanija Lotel finansirana je od strane građana Loznice,Bogatića, Vladimiraca, Ljubovije, Malog Zvornika, Osečine i Šapca sa 68,663,119.80 dinara, što iznosi više od pola miliona evra.

Da bi opravdali epitet „čeda ili igračke Gradske uprave Loznica“ vladajuća struktura je prednjačila kao glavni finansijer Lotela sa 47.222.016,80 rsd, opština Mali Zvornik iz svojih skromnih sredstava izdvojila je Lotelu 5.812.000,00 rsd, opština Krupanj 900.000,00 rsd, Ljubovija sa 2.164.000,00 rsd, Ministarstvo kulture sa 5.000.000 rsd, Osečina 1.300.000 rsd, Vladimirci i Bogatić sa po 200.000,00 rsd, Šabac sa 4.500.000,00 rsd, a među saradnicima i sponzorima možemo pronaći i Centar za kulturu Vuk Karadžić, Turističku organizaciju grada Loznica, Dom zdravlja, Specijalnu bolnicu i što je frapantno – pojedine osnovne i srednje škole iz navedenih gradova. Iznosi su bili manji i zanemarljivi, ali treba istaći da ostaje nejasna svrha reklamiranja pomenutih institucija na jednom lokalnom mediju. Ostaje pitanje u vazduhu za koje vlasnik televizije Lotel duguje odgovor svima, a pretežno građanima Loznice. Na koji način je kroz izveštavanje ostvaren javni interes u tom mediju za 47 miliona dinara koje je Lotel sa svim svojim sestra-firmama dobio od građana Loznice? Govori se o periodu 2020-2022 godine kada se rasplamsava borba protiv Rio Tinta, Srpska akademija (za razliku od one lažne koja je obično udruženje građana) nauka i umetnosti (SANU) održava dvodnevnu debatu na ovu temu i donosi zaključke, ali ništa od pomenutog nije po tumačenju vlasnika TV Lotel javni interes i bitna informacija koju bi građani Loznice trebali da znaju. Naprotiv, Lotel je ostao dosledan svojoj politici objavljivanja naručenih tekstova Rio Tinta i tirada prvog čoveka grada, dok za suprostavljenu stranu nije bilo mesta u mediju koji su građani Loznice platili za tri godine više od 47 miliona dinara! Bahatost i osionost vlasnika televizije Lotel ide do krajnjih granica, pa je tako 2016. godine prilikom finansijskog izveštavanja vlasnik televizije Lotel imao problem da opravda isplaćene plate radnicima pa je u pomoć garancijom pritekao Zoran Tomić – načelnik za budžet Grada Loznica.

Dakle, građani Loznice treba da znaju kako se upravlja njihovim parama i na koji način se ostvaruje javni interes.

Sa druge strane, PAKT je upozoravao na „povratak“ projekta rudnika litijuma, a tome upravo svedočimo u čemu svoj skromni doprinos daje i TV Lotel.

Pošto ovaj portal, iako nismo plaćeni za to, vodi računa o javnom interesu, dužni smo javnosti staviti na uvid prave činjenice, koje se ne dokazuju američkim ili australiskim dolarima i britanskim funtama.

1.Nedoumica: „Jadar“ je površinski kop koji bi obuhvatio preko 2.000 hektara zemljišta u dolini reke Jadar

Loznički nedeljnik u saradnji sa Rio Tintom u javnosti iznosi lažne nedoumice, jer je opšte poznato da se radi o podzemnom rudniku koji će izazvati velika sleganja tla, a geolozi se nisu izjašnjavali kolika će biti trusnost područja prilikom budućih zemljotresa i na ovo pitanje kao po običaju nismo dobili odgovor od kompanije koja se bavi lažnim dilemama zamagljujući na taj način stvarne opasnosti i probleme.

2. Nedoumica: Rudnik bi uticao na postojeće izvore vode za piće i iscrpeo bi ih

U odgovoru na još jednu lažnu dilemu Rio Tinto navodi da će 70% vode sam prikupljati, što od atmosferskih što od rudničkih voda. Međutim, kompanija propušta da kaže da će evakacijom podzemnih voda iz rudnika morati da reši prostor gde je podzemna voda boravila, zbog čega će između ostalog dolaziti do sleganja tla, a teško je poverovati da kompanija zbog 30% potreba za vodom gradi kompletan vodovodni sistem iz Lipničkog Šora kapaciteta 6.000 m³. Važno je napomenuti, da je kompanija sama proglasila predeo oko priobalja Drine u Lipničkom Šoru kao predeo gde se nalazi „tehnička voda“ pravdajući to nelegalnom ekploatacijom šljunka. Ono što bi u nastavku drinskog sliva trebalo da predstavlja jednu od najkvalitetnih voda Evrope, proglašava se za tehničku vodu, samo iz potreba kompanije Rio Tinto.

3. Nedoumica: „Rio Tinto“ planira da uništi stotine hektara šuma sa jedinstvenom vrednošću ekosistema

Od ove lažne nedoumice Rio Tinto kreće da nam se smaje u lice, navodeći da planira seču 145 hektara šume. Da bi ublažili zastrašujuć efekat i prikrili činjenicu da su podstrekivali ljude da seku šume kako bi zemljište što pre pretvorili u građevinsko (mimo zakona – podnesene su krivične prijave za podstrekavanje), kompanija navodi da će tobož zasaditi 300 hektara nove šume bez jasne odrednice o lokacijama i vremenskim rokovima. Narodi Pape nove Gvineje, Madagaskara i dr. dobro znaju kako to u praksi izgleda Rio Tintovo „ozelenjavanje“. Jedino što bude zeleno u tim akcijama, na kraju bude vojska!

4.Nedoumica: U procesu prerade rude jadarit koristila bi se sumporna kiselina. Isparenja od upotrebe sumporne kiseline bi zagadila životnu sredinu u krugu od 10 do 20 km

Još jedna lažna nedoumica vešto plasirana od strane medijskih spinera u funkciji prikrivanja podatka da se u čitavoj Srbiji trenutno troši 400.000 tona, a da je u dolini Jadra predviđeno da se utroši 320.000 tona, skoro kao cela Srbija. Predstavnici kompanije se maltene kunu da sumporna kiselina neće završiti kroz razna jedinjenja u atmosferi jer će se ruda rasvarati u kiselini na dosad nezabeleženih 90 stepeni. Valjda alhemijskim postupkom, 320 tona sumporne kiseline nestaće godišnje iz doline Jadra.

5. Nedoumica: Visok nivo zagađenja od predloženog projekta „Jadar“ bi za posledicu imao ekološke izbeglice

U još jednoj lažnoj nedoumici kompanija iznosi niz laži i neistina! Prva je vezana za priliv i povećani broj stanovnika, iako zvanična statistika govori da se više ljudi u poslenje četiri godine iselilo iz Bora nego iz Loznice, uprkos činjenici da Loznica duplo mnogoljudniji grad. Notorna laž iznesena je i u trvdnji „Ležište „Jadar“ ne sadrži visoke nivoe teških metala poput arsena“. Prosto je neshvatljiva drskost ljudi iz kompanije kada je poznato da i PAKT poseduje dokumentaciju gde se iz uzorkovanja otpada vide rezultati i povećan nedozvoljen nivo arsena.

6. Nedoumica: Tehnologija prerade rude jadarit je nova, prljava i opasna

Rio Tinto ovde kao kontraargument navodi svoju pedesetogodišnju proizvodnju borne kiseline u Kaliforniji, zaboravljajući namerno ili slučajno, da se radi o zemlji koja je teritorijalno znatno veća od Srbije. Živimo u zemlji koja prepoznata kao deponija Evrope, gde strane investicije dolaze zbog mogućnosti nepoštovanja ekoloških standarda, što im znatno pojeftinjuje proces proizvodnje i podiže konkuretnost na tržištu. Rio Tinto nije još uvek registrovao patent i bitno je napomenuti da se ovakva vrsta ekstrakcije litijuma nije nigde obavljala u svetu i s' razlogom postoji ogromna zabrinutost stanovništva.

7. Nedoumica: Milioni tona otpada bi bili bačeni u dolinu reke

U svom obrazloženju kompanija navodi argument stare lokacije za deponiju na prostoru opštine Krupanj u predelu Dvorska-Štavice. Opet se namerno izostavlja činjenica da će rudnik proizvoditi 1,5 miliona tona jalovine godišnje, što jeviše nego što je rudnik na Stolicama proizveo za 100 godina. Ako uzmemo podatak iz Elaborata da će životni vek rudnika biti 60 godina, dolazimo do cifre od 90 miliona tona jalovine! Bitno je napomenuti da je kompanija odmah nakon usvajanja PPPPN „Jadar“ krenula uprkos oštrom protivljenju meštana u razvoj nove lokacije za deponiju, motivisana isključivo ekonomskim razlozima.

I ovako možemo u nedogled. Rio Tinto bi da krene sa radovima, meštani se i dalje žestoko protive, pa ćemo i ovaj tekst završiti pesmom Aleksandra Sekulića „Majstori“ :

MAJSTORI U KUĆI

Majstore zatekoh na krovu stare kuće

menjaju slomljen crep,majstori na krovu

majstori unutra, majstori, majstori

ko vas je zvao, zašto dirate moj crni krov

na kojem stoji roda bela,na kojem raste trava kudrava

moj krov u podnožju dugog veka, zašto ste mi kuću zauzeli

zašto ste napali, čekićima ekserima,četkama bojama

majstori majstori, izlazite pustite me

da sam kuću uređujem...ne čuju oni !

ukucavaju moje kosti, farbaju mojom krvlju

iznose iz mog srca nameštaj stari

nepodnošljivi majstori, njih trideset sede na meni jednom

doći će kažu čuven gost, loviće maglu po šumarcima

sa tvojom će se kućom sudariti,mora da bude kao iz bajke!

evo tebi ogledalo, češljaj smeh u njemu

lice ti je poduprto železnom tugom

majstori majstori,šta ste učinili?

to nije moja kuća,to moj gost nije

to više nisam ni ja!!!

Reagovanje na saopštenje GO SNS Loznica

 Prvo su usvojili Prostorni plan za obilaznicu - put IB 27 drugog reda Loznica-Valjevo (do rudnika), potom su protivzakonito upodobili Prostorni plan grada (viši planski akt) sa Prostornim planom područja posebne namene „Jadar“(niži planski akt), onda su poslali narod na narod, a sada bez trunke srama izdaju i saopštenje. Problem je samo što se ovoga puta građani ne bore za svoj glas, već za život i svoja imanja...

Besramno, kako im samo i priliči, loznički naprednjaci umesto da zaneme nakon skandalozne predstave koju su juče organizovali, gde je jasno pokazano da ni porta Crkve za njih ne predstavlja ništa, danas kroz saopštenje pokušavaju građane koji brane svoju dedovinu da stave u isti kontekst jeftine dnevne politike, kojom se ustvari samo oni bave. Sada su se setili da se bave stavovima evropske poslanice, da šalju provokatore, a pre samo mesec dana kada je odlazeća kancelarka Merkel iz Beograda poručivala da je Nemačka zainteresovana za litijum u Srbiji, ništa im nije smetalo. Nije im smetalo ni to što je frau Merkel mnogo više doprinela navodnoj nezavisnosti južne Srpske Pokrajine od Viole von Kramon. Tada se nisu organizovale sačekuše i dobacivači. Licimeri jedni.

Žao nam je tih ljudi koji su nas juče proganjali i provocirali, nisu oni krivi već inspiratori i organizatori za koje znamo tačno ko su, ustvari, žao nam je kompletnog lozničkog SNS-a koji nije među njima, i odavno nema pravo na svoj stav, svoje mišljenje, svoju autentičnu lokalnu politiku. Zato nemaju pravo ni na svoj narod, ali moraju znati da više nemaju pravo ni na naš glas.

Umesto što napadaju one koji su spremni da dođu u dolinu Jadra, bolje bi bilo da nam pruže odgovore zašto već 17 godina Loznica nema postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, a Šabac ima! Zašto već 17 godina Loznica nema gde da odlaže smeće, a Šabac ima! Zašto Vučić i Mihailovićka ne smeju da dođu u Gornje Nedeljice, a neki drugi smeju!

Kao udruženja građana koja se protive ovom nakaradnom i skandaloznom projektu, NE DAMO JADAR i PAKT dočekaće svakog ko izrazi nameru da dođe i sasluša nas, sasluša probleme poljoprivrednika i meštana 22 sela koje planirate da uništite otvaranjem rudnika.

Evropskoj poslanici Zelenih jasno smo rekli „NEMA RUDNIKA“ i da iz doline Jadra može dobiti samo rakiju, ajvar, turšiju i ništa više!

Lozničkim naprednjacima daćemo šipak, ali onaj pravi, pa nek’ lože, kuvaju i mešaju do mile volje, jer su navikli na prste u pekmezu!

A kako je narod reagovao na ovaj događaj, govori i podatak da je danas podršku za izbacivanje rudnika iz Prostornog plana potpisalo skoro 1000 građana Loznice.

Potpisi će se prikupljati još u subotu i nedelju na dva mesta, ispred Pošte i kod Gradske apoteke na kružnom toku.

Gostujući sinoć u emisiji TV PINK „Hit twit“ predsednik Srbije još jednom je ozbiljno obmanuo javnost iznoseći tvrdnju da vlast od kompanije Rio Tinto nije dobila nikakvu Studiju o izvodljivosti i da nikakva odluka još nije donešena. Udruženje PAKT (Podrinjski anti korupcijski tim) obaveštava javnost da je dokument „Studija izvodljivosti“ kompromitovan, upravo tako što ga neko iz Vlade tajno poslao ovoj organizaciji sredinom ove godine.

Udruženja PAKT i NE DAMO JADAR su analizirali ovaj dokument i prema njemu su pratili dalje aktivnosti Rio Tinta i upoređivali na koji način se menjaju i zloupotrebljavaju informacije u komunikaciji između nadležnih ministartava i institucija sistema i same kompanije, a ovom prilikom stavljamo ga i kompletnog na uvid javnosti širom Srbije. Pri tom skrećemo pažnju, da su mnogi podaci iz Studije do sad doživeli makar jednu ispravku ili reviziju. Dakle, Aleksandar Vučić i dalje obmanjuje Srbiju, ili nešto debelo ne funkcioniše u njegovom nabližem okruženju.

Predsednik takođe ne govori istinu kada priča o hitnosti donošenja izmena i dopuna Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, za koji je rekao da će čekati odluku svog pravnog tima da bi se ispostavilo da ga je potpisao i da je on stupio na snagu još 25. novembra. Vučić se pravdao da ne može on da vrati zakon jer njegova ustavna ovlaštenja nisu tolika, kako se to u javnosti predstavlja. PAKT ovom prilikom podseća na član 19. Zakona o predsedniku Republike koji kaže:

____________________________________

Vraćanje zakona na ponovno odlučivanje
Član 19.
Predsednik Republike može, uz pismeno obrazloženje, vratiti Narodnoj skupštini izglasani zakon na ponovno odlučivanje ako smatra da zakon nije saglasan sa Ustavom ili da je u suprotnosti s potvrđenim međunarodnim ugovorima ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava ili da pri donošenju zakona nije poštovana procedura koja je propisana za donošenje zakona ili da zakon ne uređuje neku oblast na odgovarajući način.
Predsednik Republike ne može Narodnoj skupštini vratiti na ponovno odlučivanje zakon o kome su se građani izjasnili na referendumu pre njegovog donošenja i zakon koji su građani potvrdili na referendumu.

___________________________________

U situaciji kada je Rio Tinto „zapeo“ na kvoti 140 hektara od planiranih 600, donositi preko noći tako ozbiljan i sistemski Zakon o eksproprijaciji i još ga pravdati izgradnjom nacionalnog stadiona je vrhunsko licimerje i još jedno smejanje u lice narodu.

Neistina je i da vladajuća struktura ne stvara zavisan odnos prema Rio Tintu i ako bi im poverovali da još nikakvo odobrenje nije izdato. Predsednika demantuju i Putevi Srbije i Saobraćajni institut CIP, ali i ministarstvo građevine koje je odobrilo lokcijske uslove za rudnik litijuma.

Tačno je da smo u subotu svi svesno prekšili zakon kada smo na sat vremena blokirali saobraćajnice, ali Vučić propušta da „da“ odgovor javnosti zašto skoro godinu dana ćute Ustavni sud, Upravni sud i Tužilaštvo, kada je slučaj Rio Tinto u pitanju?

Izjava predsednika Republike o ekstrakciji litijuma u prvom licu množine je opasna, zastrašujuća i neodgovorna, ali razobličava prave namere onih koji su zarad izbornih rezultata bili spremni da ukinu Uredbu o PPPPN „Jadar“ – ističu iz udruženja građana Podrinjski anti korupcijski tim i Koalicije protiv korupcije u životnoj sredini.

Nepromišljena izjava predsednika svih građana Republike Srbije da je litijum budućnost i da treba da ga eksploatišemo, nespretno data u prvom licu množine, gotovo da razobličava namere osobe koja se za sve pita u ovoj državi, kršeći gotovo svakodnevno Ustav. Kao što mu je to manir, predsednik je najavio Tokio u Zapadnoj Srbiji ukoliko oni budu eksploatisali litijum. Ostaje nejasno, ko su ONI? Očegledno je bilo da predsednik misli na sebe, ali i na koga još? Kineze? Ruse? Britance? Iz našeg ugla, potpuno je svejedno i isto tako nedopustivo! Da li zbog neobaveštenosti ili iz zle namere, predsednik je građanima „propustio“ da predoči koliko će se srpski Tokio slegati od upotrebe 1000 tona eksploziva dnevno i koliko će koštati sanacija deponije od 90 miliona tona ili lečenje građana od posledica koje bi eventualna deponija izazivala. Niko nam još nije rekao koliko vrede potencijalno uništena pitka voda i plodno zemljište? Zanimljivo je da je predočen profit, ali ne iz ugla građana Srbije nego iz ugla eksploatatora, uz paušalnu izjavu da se može iskopati 4 milijarde i da se može eksploatatoru „dati“ jedna ili 1,5 milijarda, uprkos sramnoj rudnoj renti od 5% koja je predviđena domaćim zakonom. Predsednik smatra da nas samo litijum deli od ogromnog bogatstva i modernog naoružanja, valjda istog onog koje Afričke zemlje poseduju od silnog rudarenja. Pri tom, predsednik SVIH građana zanemaruje činjenicu da ga plaćamo da štiti naše interese, a ne da javnim interesom proglašava privatne projekte, dok kao glavnu prepreku proglašava strane agenture koje valjda rade protiv interesa svojih kompanija? Umesto jeftine demagogije, udruženja očekuju od predsednika da javnosti saopšti da li je drugi po veličini akcionar Rio Tinta – „ Black rock “ u septembru prilikom inicijalne trgovine Zelenim obeznicama Republike Srbije, postao vlasnik paketa obveznica i da li se one i dalje nalaze u njegovom vlasništvu tj. da li je država Srbija na ovaj način uvučena u dužničke obaveze prema drugom po veličini akcionaru Rio Tinta?

Udruženja traže od predsednika i da se izvini narodu podrinjske regije jer iz njegove izjave provejava da bi mu bilo drago da u tom regionu nema naroda uopšte jer bi se tada projekat nesmetano realizovao, ali i da im saopšti kada će prestati da zastupa privatne interese stranih kompanija na štetu interesa građana Srbije i da li je predsednik spreman da razmotri incijativu da se javni interes u Republici Srbiji ne može više proglašavati za privatne kompanije osim u slučaju javno-privatnih partnerstava u kojem će građani Srbije biti većinski vlasnik?

Udruženja Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini i Podrinjski anti korupcijski tim – PAKT, žele da upozore javnost da predsednik Srbije nakon sinoćne objave da će doći u dolinu Jadra, priprema sa svojim saradnicima novu podvalu celokupnoj javnosti Srbije.

Naime, nakon predsednikove najave o dolasku na razgovor sa pobunjenim meštanima, od jutros nas zovu ljudi sa terena i okolnih sela koji nam prijavljuju pozive iz lokalne samouprave Loznice da se jave na konsultacije oko posete predsednika. Iz ove aktivnosti se može zaključiti da predsednik i ne namerava da se sastane sa meštanima koji se protive izgradnji rudnika, već je namera da se javnost ponovo obmane i prikaže kako je narod u dolini Jadra za rudnik, a da protestuje zanemarljiv broj meštana.

Udruženja PAKT i Koalicija protiv korupcije upozoravaju lokalni odbor SNS-a i predsednika Vučića da im je jasna taktika vladajuće oligarhije da zavadi narod između sebe. Udruženja apeluju na meštane da ne nasedaju na ovaj vid provokacija, jer ukoliko Vučić uspe u svojoj nameri, ispaštaće samo običan narod! Upozoravaju se i predsednik i kompletan SNS da ne raspiruju mržnju i podele u društvu i da će za eventualne incidente i posledice samo oni biti odgovorni.

Jedina adresa na koju predsednik može i treba da se obrati su meštani Gornjih Nedeljica i okolnih sela okupljeni oko udruženja NE DAMO JADAR, a nikakvi fingirani pregovori sa partijskim poslušnicima neće ovoga puta proći.