PAKT - Podrinjski Anti-korupcijski Tim

UHAPŠEN PO PRIJAVI KOALICIJE ZA NELEGALNU EKSPLOATACIJU ŠLJUNKA

Детаљи

Објављено субота, 21 септембар 2019 22:03

Z.R. odgovorno lice firme „Kip Kop“ iz Požege uhapšen je po prijavi Koalicije organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine zbog sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, saopštio je MUP Srbije. Više od dve godine Koalicija upozorava na koruptivne rizike u javnim nabavkama koje JVP Srbijavode sprovodi za nabavku radova na redovnom održavanju vodnih objekata za zaštitu od poplava, erozije i bujica i održavanje vodotokova, koje se u mnogim slučajevima zloupotrebljavaju

Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine više od dve godine ukazuje na nepravilnosti u realizaciji javnih nabavki koje se po nepisanom pravilu odvijaju u pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva, što samo po sebi nosi veliki koruptivni rizik. Posebno je simptomatično da na sve pregovaračke postupke bez objavljivanja poziva saglasnost daje Uprava za javne nabavke. U obrazloženjima zahteva naručilac navodi da je osnovan Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o vodama za obavlјanje vodoprivredne delatnosti kao delatnosti od opšteg interesa. Prema Zakonu o vodama, vodna delatnost obuhvata uređenje vodotoka i zaštitu od štetnog dejstva voda, uređenje i korišćenje voda i zaštitu voda od zagađivanja. Pored JVP „Srbijavode“ vodnu delatnost na teritoriji Republike Srbije obavlјaju i vodoprivredna društva čije isklјučivo pravo da vrše određene poslove iz delatnosti javnog vodoprivrednog preduzeća, proizilazi iz člana 53. stav 5. i 6. Zakona o vodama. Navedenim odredbama Zakona o vodama utvrđeno je da odbranu od poplava na vodama 1. reda i na sistemima za odvodnjavanje u javnoj svojini sprovodi javno vodoprivredno preduzeće i pravno lice koje ima licencu za obavlјanje poslova. Naručilac takođe navodi da je za obavlјanje pomenutih poslova neophodno postojanje licence propisane članom 112. Zakona o vodama. S tim u vezi, Rešenje koje izdaje Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Republička direkcije za vode, odnosi se na obavlјanje poslova:

• sprovođenja odbrane od poplava i drugih oblika zaštite od štetnog dejstva voda;
• staranja o funkcionisanju vodnih objekata i sistema;
• održavanja regulacionih i zaštitnih objekata i pratećih uređaja na njima;
• održavanja hidromeliracionih sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje;
• izvođenja sanacionih radova i hitnih intervencija na zaštitnim i regulacionim objektima i praćenja stanja vodnih objekata.

Naručilac dalјe navodi da se prema Naredbi o utvrđivanju Operativnog plana za odbranu od poplava utvrđuje da privredno društvo sprovodi odbranu od poplava od spolјnih i unutrašnjih voda na deonicama i sektorima na koje se pomenuto rešenje odnosi.

Međutim, prilikom odlučivanja Uprave, zanemaruje se činjenica da trenutno u Republici Srbiji postoji preko trideset preduzeća sa pomenutom licencom i da se regionalne odrednice (deonice i sektori) ne mogu smatrati „razlogom povezanim sa zaštitom isključivih prava“ kada nabavku mora izvršiti samo određeni ponuđač. Međutim, da stvar sistemski nefunkcioniše pokazuju i brojne zloupotrebe i kada se javna nabavka sprovodi u otvorenom postupku, kakav je slučaj bio za reku Moravicu u opštini Požega.

Koaliciji organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine se obratio ribočuvar korisnika ribolovnog područja „Zapadna Morava“ Balkan eko tim iz Prijepolja, sa molbom da ispitamo sumnjive aktivnosti koje su oni primetili na reci Moravici u opštini Požega, odnosno da se na lokaciji pomenute reke odvija, prema njihovim saznanjima, nelegalan iskop šljunka i da se materijal deponuje na plac privatne firme. Istražujući po ovoj prijavi, tim Koalicije je utvrdio da se radi o javnoj nabavci u otvorenom postupku, a radilo se o hitnim radovima na sanaciji vodnih objekata za zaštitu od voda oštećenim u poplavama, na čije nepravilnosti Koalicija godinama ukazuje. Istražujući slučaj, utvrdili smo da se radi o Ugovoru Po br. 3804-181/7-2017 od 12.10.2017. godine. vrednom 13.852.328 rsd bez PDV-a. O kakvoj se hitnosti radilo govori i podatak da su se radovi izvodili krajem 2018. godine, skoro godinu dana nakon dodele ugovora, što je za naše istraživače bio glavni indikator. U međuvremenu, Koaliciji je od strane Balkan eko tima iz Prijepolja dostavljen i video materijal na kome se jasno vidi da se iskopani materijal iz reke Moravice deponuje na privatnu parcelu 1527/2 preduzeća „PERFOM“ doo iz Požege. Istraživači Koalicije su uvidom u konkursnu dokumentaciju javne nabavke br 181/2017 u odeljku „Tehnička dokumentacija“ utvrdili da je tačkom 4. predviđen mašinski iskop rečnog nanosa i odvoženje do deponije, dok će deo materijala biti korišćen za zatrpavanje manjih oštećenja obale, a deo deponovan na obalama u vidu nasipa. Koalicija je u saradnji sa pravnim timom utvrdila da suprotno javnoj nabavci i nameni iskopanog rečnog materijala preduzeće „Morava“ iz Čačka vrši iskop i deponovanje šljunka na privatnoj parceli preduzeća PERFOM iz Požege na kojoj se vrše pripremni radovi na izgradnji industrijske hale. S obzirom da se kroz uvid u Ugovor i konkursnu dokumentaciju da zaključiti da preduzeće „Morava“ iz Čačka nije vlasnik iskopanog šljunka, pa ga samim tim i ne može suprotno Ugovoru o javnoj nabavci prodavati trećem licu i stavljati u dalji promet, Koalicija podnosi Krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Čačku protiv NN lica u preduzeću „Morava“ zbog Krivičnog dela – Zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stav 1. KZ. Nakon intenzivnog istraživanja utvrđeno je i da je u iskop šljunka uključeno i preduzeće „Kip kop“ iz Požege, što je ustanovljeno i kroz istragu koje je vodilo Odeljenje za borbu protiv korupcije – Kraljevo (odsek Užice), a što je u krajnjem ishodu rezultiralo privođenjem odgovornog lica Z.R. preduzeća „Kip Kop“ i podnošenjem krivične prijave.

Ostaje da istraga do kraja da odgovor i na pitanje kako se uopšte preduzeće „Kip kop“ našlo u ovom poslu kao podizvođač radova za preduzeće „Morava“ ? Da li preduzeće „Kip kop“ ima licencu od Ministarstva za izvođene ove vrste radova? I da li je preduzeće „Morava“ imalo pravnog osnova da u posao uređenja rečnog korita uvede podizvođača? 

Redakcija PAKT Info

* Ovaj text nastao je u okviru projektnih aktivnosti UG PAKT iz Loznice koji podržava Fondacija za otvore no društvo

LITIJUM – BELO ZLATO ILI EKOLOŠKA ZABLUDA?

Детаљи

Објављено понедељак, 26 август 2019 12:21

Rudarska kompanija Rio Tinto 2004. godine otkrila je u dolini reke Jadar nadomak Loznice jedinstveno ležište novog minerala nazvanog „Jadarit“ ( litijum-natrijum-borosilikatni mineral) pompezno ga najavljujući kao mineral sličan izmišljenom „Kriptonitu“ iz popularnog filma Supermen. Petnaest godina kasnije, projekat je u fazi Studije predhodne opravdanosti, a kako ističu iz Rio Tinta potrebne su značajne investicije za nastavak analiza i razvoj projekta, odnosno budućeg rudnika. Za sada kompanija vrlo diskretno komunicira sa lokalnom zajednicom odnosno širom javnošću, a u pitanju su pretežno sastanci sa lokalnim rukovodstvom Grada i „Otvoreni dani“ kada se stručnjaci iz raznih oblasti sastaju sa lokalnim stanovništvom iz Gornjeg Jadra, dok se u lokalnim medijima kompanija uglavnom predstavlja u pozitvnom svetlu, kao velika šansa za Loznicu i čitavu lokalnu zajednicu.

 Dobro došli u Vukov kraj - foto PAKT Info

Podrinjski anti korupcijski tim ulazi u veliki istraživački korak kako bi se „lokalnoj“ javnosti na adekvatan način predstavile sve prednosti i mane ovakvog projekta, njegov značaj i mogućnosti, bez ambicije da donosimo zaključke na bilo čiju stranu. To ostavljamo našim čitaocima.

ŠTA JE TO LITIJUM I ZA ŠTA SE UPOTREBLJAVA ?

Litijum je visoko reaktivan alkalni metal koji nudi odličnu toplotnu i električnu provodlјivost. Ova svojstva čine ga posebno korisnim za proizvodnju stakla, maziva visoke temperature, hemikalija, lekova i litijum-jonskih baterija za električne automobile i elektroniku široke potrošnje. Međutim, zbog svoje visoke reaktivnosti, čisti elementarni litijum se ne nalazi u prirodi, već je prisutan kao sastojak soli ili drugih jedinjenja. Većina komercijalnog litijuma je dostupna u obliku litijum-karbonata, koji je relativno stabilno jedinjenje koje se može lako pretvoriti u druge soli ili hemikalije. Litijumske soli se nalaze u podzemnim ležištima slane, mineralne rude i gline, kao i u slanim vodama i geotermalnim vodama. Po definiciji, ekstrakcija litijuma je skup hemijskih procesa u kojima je litijum izolovan iz uzorka i pretvoren u oblik za dobijanje litijuma, generalno stabilnog, ali lako konvertibilnog jedinjenja, poput litijumovog karbonata. Većina postupaka ekstrakcije litijuma podrazumeva neki oblik rudarstva da bi se došlo do podzemnih ležišta minerala ili slanih voda bogatih litijumom. Litijuma prilično ima i u moru i na kopnu , ali se samo nekoliko izvora smatra ekonomski održivim poput nalazišta u Čileu, Boliviji i Argentini koji čine 75% svetski poznatih nalazišta. Međutim, stručnjaci prognoziraju da će se ove okolnosti promeniti u narednim godinama, jer nove tehnologije čine ekstrakciju iz alternativnih litijumskih izvora sve ekonomičnijom.

Litijum-jonske baterije za električne automobile smatraju se trenutno u svetu kao obećavajuća alternativa automobilima koje pokreću fosilna goriva sa velikim efektom staklene bašte, pa se u tom smislu i potražnja za litijumom u svetu povećava. Neke procene govore da će se emisija ugljenika iz automobila do 2050. godine smanjiti za 71% u poređenju sa 2013. godinom, usled popularizacije i upotrebe električnih automobila sa litijum-jonskom baterijom. Prodaja električnih automobila premašila je 2 miliona vozila u 2016. godini, sa projekcijom da naraste na između devet i 20 miliona do 2020. godine, i između 40 i 70 miliona do 2025. godine (IEA 2017). S tim u vezi beleži se potražnja za litijumskim baterijama od 790% u poslednjih deset godina. Litijum potrošen u proizvodnji baterija povećan je sa 5160 tona u 2007. godini na 19780 metričkih tona u 2017. godini (Jaskula 2018). Međutim, najveći sektor svetske potražnje za litijumskim baterijama je „potrošačka elektronika“ (69%) dok je druga „automobilska“ sa 28%. Projektovana godišnja stopa rasta predviđa rast udela na tržištu litijumskih baterija za automobile od 22% do 41% do 2020. godine (NREL 2015). Međutim, ono o čemu se malo govori i zna, a što brine borce za životnu sredinu, jeste stopa oporavka/reciklaže litijum-jonskih baterija koja i dalje izražena u jednocifrenom procentu čak i u najbogatijim zemljama sveta.

HEMIJSKI PROCESI IZDVAJANJA LITIJUMA

Komercijalni litijum potiče iz dva glavna izvora: podzemna ležišta soli i ležišta mineralnih ruda. Metode ekstrakcije i prerade litijuma variraju u zavisnosti od izvornog materijala. Ogromna količina današnjeg litijuma se izvlači iz rezervoara tečne slane vode koji se nalaze ispod solnih stanova, poznatijih kao salari, od kojih se većina nalazi u jugozapadnoj Južnoj Americi i Kini. Ostali izvori slane vode bogate litijumom uklјučuju geotermalne i naftne fiziološke raonike. Oporavak litijumovog rastvora je obično jednostavan, ali dugotrajan proces koji može potrajati od nekoliko meseci do nekoliko godina. Bušenje je potrebno da bi se pristupilo podzemnim ležištima salarne slane otopine, a rastvor se zatim ispumpava na površinu i distribuira u isparenja. Slanica ostaje u jezeru za isparavanje nekoliko meseci ili godina, sve dok se najveći deo tečne vode ne ukloni solarnim isparavanjem. Salarni slani rastvori su veoma koncentrovani i pored litijuma obično sadrže i kalijum i natrijum. U daljem postupku koristi se reverzna osmoza, filtracija i hemijska obrada pomoću rastvarača i reagensa za izolovanje poželjnog proizvoda i nusprodukata putem taloženja. Rastvor litijuma se konačno tretira sa reagensom, kao što je natrijum karbonat, da bi se formirao litijum karbonat, a proizvod je zatim filtriran i osušen radi prodaje. U zavisnosti od želјenog proizvoda, mogu se primeniti različiti reagensi za proizvodnju drugih najčešće prodavanih oblika litijuma, kao što su: litijum hidroksid, litijum hlorid, litijum bromid i butil litijum. Nakon završetka postupka ekstrakcije litijuma, preostali rastvor rastvora se vraća u podzemni rezervoar. Mi ćemo se ipak u tekstu više posvetiti ekstrakciji litijuma iz tvrdog kamena, jer se sličan proces može očekivati i u našem kraju. Iako čine relativno mali deo svetske proizvodnje litijuma, nalazišta mineralnih ruda daju skoro 20 tona litijuma godišnje, a preko 100 različitih minerala sadrži neku količinu litijuma. Depoziti mineralnih ruda često su bogatiji sadržajem litijuma nego solne slane otopine, međutim, njima je skupo pristupiti jer se moraju vaditi iz čvrstih stenskih formacija. Zbog dodatne potrošnje energije, hemikalija i materijala koji učestvuju u vađenju litijuma iz mineralne rude, proces može pokrenuti dvostruko više troškova za obnavlјanje slanog rastvora, što je faktor koji je doprineo njegovom manjem tržišnom udelu.

Postupak ekstrakcije/izdvajanja litijuma iz rude može varirati na osnovu određenog ležišta minerala. Uopšteno, postupak podrazumeva uklanjanje mineralnog materijala iz zemlјe, zatim zagrevanje i usitnjavanje. Zgnječeni mineralni prah se kombinuje sa hemijskim reaktantima, kao što je sumporna kiselina, zatim se suspenzija zagreva, filtrira i koncentriše kroz proces isparavanja da bi se dobio litijum-karbonat koji se može prodati, a rezultirajuća otpadna voda se tretira za ponovnu upotrebu ili zbrinjavanje. S obzirom da je ruda nađena u našim krajevima specifičnog sastava, tehnologija izdvajanja litijuma iz jadarita još uvek nije poznata i ispituje se u Tehnološko razvojnom centru“ Bundora“ - Melburn u Australiji. Kako se navodi na zvaničnoj prezentaciji Rio Tinta, standardna tehnološka šema prerade pokazala je da može da proizvede visokokvalitetne proizvode uz predviđeni stepen iskorišćenja korisnih komponenti, dok su u okviru druge kampanje uvedena dva inovativna procesa koja su dala rezultate iznad svih očekivanja. Međutim, nije poznato šta ovi tehnološki procesi podrazumevaju,

Predeli koji plene prirodnom lepotom, predmet su istraživanja - dolina između Stupnice i Dvorske

UTICAJ LITIJUMA NA ŽIVOTNU SREDINU

Tokom prethodne decenije, globalna zasićenost pametnim telefonima i svim drugim tehnološkim uređajima rezultirala je velikom potražnjom za litijum-jonskim baterijama. Uz globalnu tendenciju i neminovnost prelaska na obnovlјive izvore energije, ta potražnja će se tek povećavati.

To znači da je industrija rudarstva litijuma trenutno u velikom porastu. Velika ležišta u Kini i Južnoj Americi intenzivno se eksploatišu kako bi se pokušala iz Zemlјe izvući maksimalna količina litijuma - ali to sa sobom nosi velike posledice na lokalnu sredinu i zaštitu prirode. Tehnike ekstrakcije koje zahtevaju energiju i neželјeni efekti kontaminacije pale crvenu lampicu u svim lokalnim sredinama gde se planiraju rudnici i iziskuje konstatno praćenje rudarske industrije, koje će biti presudno u današnjem sve više ekološki osveštenom svetu.

Prema trenutno razvijenim tehnologijama potrebno je oko 500.000 litara vode za ekstrakciju jedne tone litijuma. Ovakve potrebe za vodom u lokalnim sredinama utiču i na zemljoradnike kojima se na ovaj način oduzima dragocen resurs za uzgajanje stoke i navodnjavanje useva. Pored toga toksični koktel hemikalija koji se koristi za izvlačenje litijuma iz zemlјe takođe je sposoban da se infiltrira u obližnje reke, potoke i snabdevanje vodom. Upravo takva vrsta katastrofe dogodila se 2016. godine na reci Liki u Tibetu, gde su rudarske operacije kontaminirale vodu i rezultirale hilјadama mrtvih riba i mnogo otrovanih goveda. To je treći put u sedam godina da se ovakav ekološki akcident dogodio u Kini.

Naravno, ekološki aktivizam i budnost lokalne zajednice u monitoringu stanja reka mogu pomoći da se smanji rizik od takvih ishoda, ali ne mogu ih u potpunosti eliminisati. Čak i u područjima gde se litijum dobija iz kamena, hemikalije su i dalјe klјučni deo procesa. Nedavni izveštaj o efektima rudnika litijuma u Nevadi utvrdio je zagađenje operacijom u prečniku do 200 kilometra.

Svi ovi podaci upućuju na pojačanu budnost i aktivizam lokalne zajednice u dolini Jadra, ali kako stvari stoje i dosta šire (prvenstveno slivove Jadra, Drine i Save) kada je u pitanju ovaj rudarski projekat. Ako se zna i da se rudnik u Zajači ponovo priprema za topljenje olova, još jedno rudarsko postrojenje u lozničkom kraju moglo bi značiti i potpunu ekološku devastaciju kompletnog područja. Lokalna zajednica mora biti aktivnije uključena u svakoj fazi ovog veoma velikog rudarskog projekta, kako bi se na vreme vodilo računa o njenim interesima, zaštiti životne sredine i koristi koju bi ovakav projekat doneo lokalnoj zajednici u odnosu na sve potencijalne opasnosti koje sa sobom nosi ovakva vrsta eksploatacije.

AUTOR : Miroslav Mijatović

* Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Razvoj anti-korupcijskih politika u oblasti zaštite životne sredine" koji finansira Međunardni centar Olaf Palme - Srbija. Izneta mišljenja u tekstu ne prestavljaju nužno i stavove donatora.