PAKT - Podrinjski Anti-korupcijski Tim

SVETSKI DAN BORBE PROTIV KORUPCIJE

Детаљи

Објављено петак, 09 децембар 2016 17:55

I pored sve deklerativnije borbe protiv korupcije u Srbiji, procene su da se na godišnjem nivou dogodi oko 350 000 slučajeva korupcije tj. podmićivanja radi dobijanja usluga javnog sektora ili izbegavanja kažnjavanja. Istovremeno se zbog primanja i davanja mita podnese 220 krivičnih prijava, a za zloupotrebu službenog položaja oko 3000. Međutim, malo je korupcionaških slučajeva sa krajnjim sudskim epilogom.

Prema istraživanju koje je sprovela organizacija Transparentna Srbija, građani misle da je korupcija na mestu broj 3. što se tiče prioritetnih problema koje Vlada Srbije treba da rešava u narednom periodu. Građani navode  da se sa korupcijom najčešće susreću u zdravstvu i saobraćaju. Međutim, istraživanja koja sprovode udruženja građana koja se bave korupcijom pokazuju da se najveći novac u Srbiji kroz korupciju odliva u sistemu javnih nabavki, tajnih međudržavnih ugovora i selektivne državne pomoći.

¼ građana Srbije smatra da je korupcije sve manje, dok njih čak 40% veruje u suprotno. Skoro sva sprovedena istražavanja u poslednjih godinu dana govore da nema napretka u borbi protiv korupcije.

Da bi imali suprotan utisak i da bi se stanje popravilo, potrebno je da Srbija ima na hiljde pravosnažnih presuda u oblasti korupcije, kao i da se u pravosnažnim slučajevima oduzima imovina stečena ovim krivičnim delom. Utisak je, da srpsko Tužilaštvo i Sudstvo još nisu spremni i osposobljeni za borbu protiv ove svetske pošasti.

Građani ne prijavljuju korupciju jer nemaju poverenja u institucije sistema. Primena Zakona o zaštiti uzbunjivača daje im za pravo kada se opravdano plaše prijaviti korupciju.

Srbija je ove godine po percepciji korupcije na nezavidnom 71. mestu u svetu od 168. rangiranih zemalja.

Većina lokalnih samouprava u Srbiji, iako je Zakonom bila obavezna, još nije donela Planove integriteta u borbi protiv korupcije, pa je Agencija odredila novi rok do 30.07.2017. do kad su sve lokalne samouprave u obavezi da donesu planove, odnosno uoče i istaknu slabe i rizične tačke u svom sistemu u kom bi se potencijalno mogla javiti korupcija.

POŽAR U „PRAVO VREME“

Детаљи

Објављено понедељак, 07 новембар 2016 23:24

Kada je jedan Lozničan u dokolici odlučio da objavi lažni oglas o prodaji bešumnih motornih testera ni slutio nije da će se lokalna šala pretvoriti u problem. Zbog učestalosti poziva, morao je na nekoliko dana isključiti telefon. Ova šala dovoljno govori sama za sebe, koliko se jedan prirodni resurs eksploatiše nezakonito i kojim intenzitetom. Međutim, ima primera koji govore da nelegalna seča stabala od strane pojedinaca ipak nije najveći problem kada je zaštita šuma u pitanju, a požar na planini Cer od 5.12.2011. godine nosi sa sobom sve atribute sumnjivog, a nadležne institucije odbijaju da daju odgovore na dosada nerazjašnjena pitanja.

*Obronci planine Cer - mesto navodnog požara

Nelegalne aktivnosti koje se odnose na seču drveta ne podrazumevaju samo seču bez dozvola ili u zaštićenim šumama već i aktivnosti u kojima ima elemenata korupcije kao sredstava za ostvarenje koristi, pri čemu se u takvoj „operaciji“ podrazumeva i učešće predstavnika javnog sektora, odnosno države. Studija profesora Šumarskog fakulteta u Beogradu - Branka Glavonjića procenjuje da vrednost nelegalne seče šuma u Srbiji iznosi oko 4 miliona eura, dok dugoročna šteta nastala pustošenjem šumskog fonda košta i nekoliko milijardi eura. Međutim, prema tvrdnjama našeg anonimnog izvora iz JP „Srbija šume“, postoje slučajevi koji nisu obuhvaćeni zvaničnom statistikom, jer se pokrivaju ekološkim akcidentima poput požara. Ovakve situacije, po nepisanom pravilu vezane su za državne šume gde se u određenom vremenskom periodu obavlja nelegalna seča, koja se na kraju „pokriva“ izazvanim-kontrolisanim požarom. Kada se požar ugasi, manjak drvne mase opravda se uvećanom štetom od požara i proglašava (otpisuje) opožarenom drvnom masom.

Požar na obroncima planine Cer 05. decembra 2011. godine, jedan je od akcidenata sa mnogo atributa sumnjivog događaja, a sva raspoloživa dokumentacija ne daje adekvatne odgovore na i dalje nerazjašnjena pitanja. Prema raspoloživim podacima, gorelo je preko 30 hektara šume, desio se u netipičnom terminu (daleko izvan sezone požara), ugašen je za 24 časa, sa sedam vatrogasnih vozila i 35 kubnih metara vode. Svi slični požari ovih razmera gašeni su više dana, ali je jaklo teško upoređivati ih zbog raznolikosti i pristupačnosti terena na kojima su buktili, ali i vremenskim prilikama koje su ih pratile.

„OVO JE ŽALOSNO ŠTA SE RADI“

05. decembar 2011. godine. Oko 6,50 h telefon zvoni u Područno vatrogasnoj spasilačkoj jedinici Loznica, Milun Ristanović, meštanin Gornje Badanje, sela na obroncima planine Cer, prijavljuje požar. Intervencija se zavodi pod rednim brojem 1216/249, u akciji gašenja učestvuju vatrogasne jedinice iz Šapca, Loznice i Krupnja, sa ukupno 23 vatrogasca i 7 vatrogasnih vozila, a pomagali su im radnici Šumskog gazdinstva „Boranja“ i četiri vatrogasca Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Vidojevica“ iz Lešnice sa još jednim vatrogasnim vozilom. I svi ovi podaci ne bi predstavljali temu za jedno novinarsko istraživanje, da se nije radilo o površini od 30,63 hektara prema ocenama iz dokumenta br. 13771/2015-1 JP „Srbijašume“, odnosno 30 do 50 hektara kako se navodi u evidencionom listu događaja izdatom od strane MUP Republike Srbije – Sektora za vanredne situacije, odnosno da u jednom jedinom novinarskom izveštaju ovog požara na sajtu RTS-a , meštanin Momčilo Petrović izjavljuje :

- „Ovo je žalosno šta se radi...“

Umesto novinara RTS-a, a tragom svih raspoloživih informacija i dokumenata, potražili smo odgovor na pitanje, a šta se zapravo radi ?

SUMNJIV DATUM – SUMNJIVA POVRŠINA

Ono što je jedino izvesno oko ovog slučaja je da je požara zaista bilo. Prva stvar koju smo želeli da proverimo kakve su vremenske prilike vladale tih dana, a u arhivama se navodi da je 05.12.2011. maksimalna temperatura na planini Cer iznosila 9 stepeni celzijusa, a da se u toku noći i jutra spuštala i do ispod nule. Požar je dakle izbio nešto ranije od trenutka kada je prijavljen u ranim jutarnjim časovima i gotovo je nemoguće da je izbio bez uticaja ljudskog faktora, odnosno prirodnim putem. Interesatno je i da u Šumskom gazdinstvu „Boranja“ nemaju zapisnik sa ovog događaja, ali su nam dostavili tačnu procenu požarom zahvaćene površine – 30,63 hektara, dok u jedinom zvaničnom dokumentu Sektora za vanredne situacije – „Statističkom listu o evidentiranim događajima“ stoji da se „ukupna površina zahvaćena požarom kretala  između 30-50 hektara“. Direktor Š.G. „Boranja“ – Milan Stojanović nije odgovarao na naše pozive i sms poruke, a pred samo objavljivanje ovog teksta, stigao nam je dopis iz JP „Srbijašume“ u kojem se navodi:

________________________________________________________________________________________________

Prema podacima iz MUP Republike Srbije – Sektora za vanredne situacije (evidencioni list događaja), požar ovakvog obima lokalizovan je istog dana oko 17 časova, a potpuno ugašen narednog dana u 7h, što znači da je požar koji je „besneo“ na 30 hektara šume, ugašen sa samo sedam vatrogasnih vozila bez pomoći iz vazduha za samo 24 časa sa neverovatno skromnih 35 kubnih metara vode.

Naša redakcija uspela je da stupi u kontakt sa Milunom Ristanovićem koga evidencioni list Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije navodi kao osobu koja je prijavila požar. Razgovor sa Ristanovićem obilovao je iznenađenjima, među prvim je bilo kada smo ga pitali za požar 5. decembra :

„To jeste bilo pre pet godina, ali gotovo sam siguran da je period kada sam ja prijavio požar bio negde u leto, u julu mesecu, znam zato što su mi deca iz Beograda tada bila u gostima jer su u tom periodu na kolektivnom godišnjem odmoru. Nema govora da je to bilo u decembru, uostalom, kako je i moguće da požar izbije u decembru?“ – pita nas Milun Ristanović.

Međutim, Ristanovićev opis lokacije požara odgovara onim iz izveštaja nadležnih :

„ Moje imanje u Gornjoj Badanji nalazi se preko puta padine na kojoj je izbio požar i nalazi se nešto više od kilometar vazdušnom linijom. Ne mogu ja da vam kažem koliki je obim požara bio. Ja sam ga u jutarnjim satima primetio i prijavio, što je bilo do mene ja sam uradio.“

Meštani okolnih mesta Trbosilja, Tekeriša i Ribarice teško se i sećaju požara iz 2011. godine. Oni pak koji ga se sećaju, svedoče da je goreo predeo oko Doma šumskog gazdinstva gde su se u predhodnom periodu čuvali konji, kao i da je simptomatično da su goreli delovi šume uz seoske puteve, pa je samim tim i gašenje bilo olakšano, za sve sagovornike bio je sumnjiv podatak kada smo im saopštili da je gorelo 30 hektara šume.

____________________________________________________________________________

Pored šuma nestaju i kamioni, stanovi...

Državna revizorska institucija u Izveštaju za 2013. godinu navodi da jePreduzeće, šumsko gazdinstvo „Boranja“ – Loznica, na dan 31.12.2013. godine iz poslovnih knjiga isknjižilo ukradeni kamion FAP 2635 B/45 invetarski broj 4957 i registarske tablice LO-034-BK u iznosu od 4.989.000 dinara, na teret rashoda bez odluke Nadzornog odbora Preduzeća. Takođe, šumsko gazdinstvo „Boranja“- Loznica poseduje stan u Valјevu u ulici Sinđelićeva broj 45-47 ukupne površine 80,77 m2, koji nije evidentiran u poslovnim knjigama.Ugovorom o udruživanju sredstava radi izgradnje stana zaklјučenog dana 03.03.2004. godine sa preduzećem „GATE“, Valјevo, utvrđena je ugovorena vrednost stana od 49.430 EUR u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate. U toku 2004. godine izvršena je otplata ugovorene vrednosti stana u celosti, odnosno u dinarskoj protivvrednosti u iznosu od 3.564.000 dinara. Dana 31.12.2004. godine stan u Valјevu u ulici Sinđelićeva broj 45-47 ukupne površine 80,77 m2 je isknjižen iz poslovnih knjiga Preduzeća.

____________________________________________________________________________

PODACI KOJI SE NE POKLAPAJU

Podatke o požaru prikupljali smo paralelno od JP „Srbijašume“ i Sektora za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije, a zanimljivo je da se čak podaci iz istih izvora u različitim dokumentima ne poklapaju. Pa tako JP „Srbijašume“ u odgovoru  kažu da je prilikom požara došlo do oštećenja drvne mase u bruto iznosu od oko 5900 kubnih metara, da bi u narednom dostavljenom dokumentu mesec dana kasnije  naveli da je u postupku sanacije posečeno ukupno 6012,40 metara kubnih drveta.

U postupku sanacije opožarene površine koja je izvršena 2013. godine, prema dokumentu JP „Srbijašuma“, posečeno je ukupno 6.012,40 kubnih metara drveta, od čega 4.443,61 prostornog drveta što predstavlja skoro 7% ukupno posečenog drveta za 2013. godinu u ovom šumskom gazdinstvu i 1.568,79 kubnih metara tehničkog drveta što je 3,58% od ukupno posečenog tehničkog drveta.

Dana 18.06.2013. godine ŠG „Boranja“ sprovodi javnu licitaciju otvaranjem zatvorenih ponuda za prodaju drvnih sortimenata na panju sa opožarene površine u GJ „Cer-Vidojevica“ na osnovu koje je sa kupcem UUIŠ „Nategići“ iz Brštice zaključen kupoprodajni ugovor broj 7341 od 24.06.2013. godine.ŠG „Boranja“ štetu procenjuje na 10 miliona dinara, a potom sa panja prodaje nešto više od 6.000 kubnih metara drva procenjene minimalne vrednosti preko 20 miliona dinara.

Interesantno je napomenuti za ovaj period da je Vlada Republike Srbije dala saglasnost na Program poslovanja Preduzeća za 2013.godinu Rešenjem 05 broj 023-6620/2013-2 dana 25.08.2013. godine, što znači da do tada preduzeće nije imalo program poslovanja, pa se samim tim postavlja pitanje i na osnovu kog plana je sprovedena sanacija i prodaja gore pomenute drvne mase. Kako sami navode u svom odgovoru, ŠG „Boranja“ iz Loznice od Uprave za šume nije dobilo nikakva sredstva za sanaciju opožarene površine.

U Statističkom listu o evidentiranim događajima Sektora za vanredne situacije međutim stoji da „materijalna šteta ne postoji“, ali od Sektora nismo uspeli da dobijemo odgovor šta se u njihovom izveštaju tumači kao šteta. Procenjena vrednost štete prema navodima ŠG„Boranja“ iznosila je 10 miliona dinara. Dodatno zbunjuje podatak iz Evidencionog lista Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije da je  u požaru na Ceru bilo ugroženo 10 000 ari (100 hektara), da je spašeno 6000 ari (60 hektara), a da je požarom uništeno 4000 ari (40 hektara). Iz istog dokumenta vidimo da uprkos evidentiranoj šteti za ovaj događaj nije rađena operativna karta, kao ni analiza, nije utvrđeno kako je događaj izazvan, dok je uzrok događaja takođe neutvrđen.  I pored svega navedenog u izveštaju Sektora za vanredne situacije stoji da uviđaj nije izvršen.

Izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović o svemu kaže :

„Zaista je čudno što nije rađena istraga o uzroku požara uzimajući u obzir činjenicu da je gorelo 30ha šume a požar se desio u decembru što sasvim očigledno isključuje mogućnost njegovog (samo)izbijanja zbog visokih temperatura. To sve baca sumnju da istraga namerno nije rađena kako bi se prikrili počinioci i njihovi motivi.“

Iz Sektora za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije nisu želeli da odgovore na pitanje zbog čega nije rađena istraga za požar koji se desio u decembru mesecu.

Istraživači : Ana Milanović, Ksenija Bošković

Autor : Miroslav Mijatović