PAKT - Podrinjski Anti-korupcijski Tim

Preporuke za povećanje učešća građana

Детаљи

Објављено уторак, 10 новембар 2020 02:41

Participacija građana je važan činilac prave demokratije, pa je i osnovna preporuka za njen razvoj i jačanje dalјa demokratizacija, modernizacija i decentralizacija sistema. U sistemskom smislu izuzetno je važno ukloniti činioce partijske države, ojačati pravnu državu i to pre svega obezbediti nezavisnost i efektivnost sudske grane vlasti, što su preduslovi vraćanja poverenja građana u pravdu i sistem.

Deo preporuka se tiče decentralizacije i jačanja autonomije lokalnih vlasti. Decentralizacija podrazumeva i razvoj mreže nivoa lokalnih vlasti . U tom smislu je izuzetno bitno afirmisati mesnu zajednicu kao jedinicu bližu građanima, uvesti veći broj gradova i doneti zakon o gradovima, kao i uvesti region (Zakon o regionima). Druga strana ovih promena podrazumeva uspostavlјanje partnerskih odnosa između države i lokalnih vlasti.

U pogledu jačanja autonomije lokalnih vlasti, neophodno je zakonima vratiti lokalnim vlastima imovinu, proširiti krug nadležnosti i obezbediti adekvatnu realizaciju zakona o finansijama lokalne vlasti u pravcu jačanja njihove finansijske autonomije. Samo lokalne vlasti koje imaju svoju nezavisnost, dovolјne nadležnosti, svojinu, organizacionu i finansijsku samostalnost mogu odlučivati efektivno o bitnim pitanjima značajnim za lokalnu zajednicu i u te procese efektivno uklјučiti građane.

Uvođenje većinskih ili mešovitih izbora je opcija o kojoj se sve više govori jer afirmiše snagu ličnosti, izabranima daje manje više slobodan mandat u odnosu na partije i tešnje ih vezuje za potrebe i interese građana. Za participaciju građana je od izuzetnog značaja da lokalne vlasti prihvate kao stalnu praksu uklјučivanje građana u proces donošenja odluka, kreiranja dokumenata, projekata, redistribucije budžeta i uvođenje prakse javnosti rada i dostupnosti svih javnih informacija. Posebno je bitno da javni postanu podaci o finansijama: visina poreza, budžetskih prihoda, struktura rashoda kao i kvalitet i efekti usluga koje opština pruža građanima. Na ovaj način opština postaje više svojina građana a prostor korupcije, zloupotreba i prevara se ozbilјno sužava.

Mesna zajednica je prostor pogodan za sve vrste direktnog uklјučivanja građana (okuplјanje, zajedničke akcije, prikuplјanje samodoprinosa za realizaciju niza projekata itd). Bilo bi značajno da odluka građana na referendumu o potrebi formiranja mesnih zajednica postane zakonski obavezujuća za opštinu. Dakle, neophodno je ojačati mesne zajednice i druge oblike samouprave. Smisao rada lokalnih vlasti je obezbeđivanje kvalitetnih usluga građanima. Otuda je uloga javnih komunalnih preduzeća veoma bitna. Bolјi kvalitet javnih usluga i službi u skladu sa potrebama građana značajno povećava zadovolјstvo građana i podrazumeva njihovo uklјučivanje u procese odlučivanja iz kojih su uglavnom isklјučeni.

Čitav sistem javnih komunalnih preduzeća je na početku procesa modernizacije i tek predstoji period povećavanja konkurencije delimičnom ili pretežnom privatizacijom. Negativni činioci partijske države se prelamaju u načinu kreiranja rukovodstva ovih preduzeća. Veoma je važno prekinuti lošu praksu postavlјanja direktora preduzeća kao i izbora članova upravnih i nadzornih odbora prema partijskoj podobnosti, umesto po stručnosti. Proces izbora kandidata, kao i kvalitet i efekte njihovog rada treba učiniti javnim (dostupnost podataka o kandidatima, stalni i potpuni izveštaji o radu, visina plata itd.) a time posredno uklјučiti i građane u ovaj proces.

Ambijent rada opštine će biti promenjen nabolјe kada se budu građani uklјučivali u kreiranje strategije razvoja opštine, kada im budu bili lako dostupni, pregledni i jasni svi podaci vezani za projekte, programe, planove, kao i za sredstva koja se prikuplјaju i način i svrhe na koje se troše. Korišćenje informacionih tehnologija povećava transparentnost rada i jako olakšava dostupnost ovih podataka, kao i moguće uklјučivanje građana.

Sve službe u opštini (administracija, komunalna preduzeća) treba da modernizuju način rada. Uvođenje timskog rada i nagrađivanja zaposlenih prema rezultatima rada je veoma bitno. U svom radu službenici treba češće da ispituju potrebe korisnika, javne sektorske politike treba da se kreiraju prema realnim prioritetima, što će u velikoj meri povećati osetlјivost svih aktera za potrebe građana.

Na kraju, veoma je bitno napraviti suštinski pomak u oblasti podizanja nivoa građanske participacije, organizovanjem javnih debata o opštinskom (gradskom) budžetu. To će, pored nesumnjivog značaja za budući izgled i kvalitet lokalnih budžeta, biti i uverlјiv način da se građanima uputi poruka da se društvo razvija i napreduje u skladu sa proklamovanim demokratskim načelima.

Potreba za dalјim jačanjem participacije građana

Детаљи

Објављено четвртак, 05 новембар 2020 02:36

Veoma su indikativni pokazatelјi dobijeni iz istraživanja, oni pokazuju da lokalne vlasti nisu dovolјno svesne da je podsticanje učešća građana od velikog značaja za bolјi kvalitet rada lokalnih vlasti, za podizanje kvaliteta usluga koje se obezbeđuju građanima, kao i za podizanje zadovolјstva samih građana radom lokalnih i centralnih vlasti. Akteri su skloni da odgovornost za nizak nivo participacije građana prebacuju jedni na druge.

Stanje u oblasti učešća građana je prilično haotično, ne postoji jasna strategija niti dugoročni plan, a stav lokalnih vlasti prema participaciji je ambivalentan. Javno ga podržavaju, ali ga u praksi radije izbegavaju. U realizaciji projekata koji zahtevaju učešće građana, smatraju je nametnutom obavezom i nužnim zlom a ne važnim oblikom demokratizacije i načinom podizanja kvaliteta života svih građana u zajednici.

Otuda je prirodno da se većina građana ne oseća učesnikom u donošenju odluka u svojoj lokalnoj zajednici, niti lokalnu upravu doživlјava kao otvorenu i podsticajnu za takvu vrstu saradnje. Građani se češće osećaju kao grupa suprotstavlјena lokalnoj upravi, nego kao partner sa zajedničkim interesom i konačni korisnik javnih, lokalnih usluga. Građani su marginalizovani i njihova svest o pravu na učešće u donošenju odluka u lokalnoj samoupravi je prilično niska. Građani su pretežno slabo obavešteni o tome da li direktni oblici participacije u njihovoj opštini uopšte postoje, a da pri tom ni sami nisu spremni da promene postojeće stanje.Od građana koji su znali da njihova lokalna uprava organizuje sastanke građana, nešto manje od polovine izjavilo je da odlazi na zborove, a od toga većina da odlazi retko. Gotovo četvrtina građana koji ne odlaze na zborove, iako znaju da oni postoje, kao razlog je navela uverenje da su zborovi samo formalnost i da njihovo učešće ionako nema nikakvog uticaja. Ali su zato znatno aktivniji kada je u pitanju podnošenje individualnih ili grupnih zahteva opštini.

Većina građana smatra da lokalna uprava ne podstiče građane na učešće, niti je zainteresovana da sazna stavove građana. Samo 18% građana je izjavilo da njihova lokalna vlast organizuje „dan otvorenih vrata“, 16% navodi da je lokalna vlast organizovala ispitivanja javnog mnjenja da bi saznala koji su problemi i interesi lokalne zajednice, a većina građana (njih čak 80%) ni ne zna ko je predsednik opštine ili mesne zajednice. Ipak istraživanje ukazuje da su građani svesni stanja u zemlјi i da lako identifikuju kako osnovne probleme koji muče građane, tako i dominantne mehanizme rešavanja tih problema. Većina je svesna da probleme rešava prevashodno opština i strukture koje su dosta udalјene od građana, dok sami građani imaju malo mogućnosti da na te odluke utiču.

Lokalna vlast najčešće kao problem navodi nedovolјnu zainteresovanost građana, ali sama retko organizuje ankete ili druge načine kojima bi se sistematski informisala o razlozima nezainteresovanosti građana. Umesto toga, pribegava se ad-hok probnim rešenjima. Da bi privukli građane na zborove, na primer, neki pribegavaju organizovanju zborova samo za pitanja za koja pretpostavlјaju da će ih građani oceniti kao dovolјno značajna.

Pod građanskim inicijativama predstavnici različitih sektora podrazumevaju raznovrsne forme okuplјanja građana i vrlo često nisu sigurni da li je to inicijativa grupe građana ili je to akcija partije koja se krije iza grupe građana ili neke nevladine organizacije. Referendumi se retko koriste i uglavnom se organizuju povodom uvođenja mesnog samodoprinosa. Uglavnom se smatra da referendum treba organizovati povodom „krupnih stvari“ kao što je smena predsednika opštine, ili definisanje prioriteta kapitalnih investicija u opštini. Aktivnost građana daleko je veća kada su u pitanju konkretni problemi svakodnevnog života ili politički neutralne aktivnosti (sportske, kulturne, roditelјske). Građani su znatno aktivniji u organizacijama i akcijama lokalnih zajednica koje nisu neposredno vezane za lokalnu samoupravu. Mladi lјudi svoje aktivnosti najčešće vezuju za sportske i kulturne organizacije (31%), dok su u većini ostalih organizacija najaktivniji građani između 30 i 44 godine (u političkim strankama 20%, radničkim sindikatima 17%, roditelјskim organizacijama 20%, profesionalnim udruženjima, 10%). Građani višeg i visokog obrazovanja znatno su aktivniji od ostalih.