PAKT - Podrinjski Anti-korupcijski Tim

IZVOĐAČI RADOVA I BUDALE

Детаљи

Објављено недеља, 09 јул 2023 23:53

Mi, Srbi, smo svetski šampioni u nekoliko sportova i u autodestruktivnosti. Istorija nam je puna dokaza za ovu tvrdnju, od Kosovskog boja, preko Prvog i Drugog svetskog rata pa do bombardovanja 1999.godine. Srljamo u bitke u kojima se unapred zna pobednik i što je najtužnije veličamo vođe koje su nas uvukle u te avanture. Mi smo evropski narod koji je najviše postradao kroz istoriju zbog viših ciljeva, uglavnom tuđih. Možda smo uvek bili na pravoj strani, ali nas je to debelo koštalo.

Na Kosovu smo ostavljeni da celu Evropa branimo od Turaka bez ičije pomoći i uspeli smo da odložili okupaciju Srbije na nekoliko decenija ali smo na kraju i pored silnih žrtava ipak bili okupirani skoro pet vekova. U Prvom svetskom ratu smo izgubili trećinu stanovništva, a u Drugom smo doživeli Jasenovac, Kragujevac, Draginac, Kraljevo, Sremski front i oba puta smo bili okupirani. I kad smo na kraju ratova pobeđivali ipak smo gubili, jer nismo umeli da ispregovaramo sa saveznicima ono što je najbolje za nas, nekad zbog njihovih interesa, a češće zbog naših megalomanskih ambicija. Sve ili skoro sve svoje poraze predstavljamo kao pobede i slavimo ih i dan danas. Vrhunac te prakse je ulazak u rat sa najmoćnijom vojnom silom u svetskoj istoriji, NATO paktom, 1999.godine. I tad smo okupirani i ta okupacija i dalje traje pri tom ne mislim samo na Kosovo već na celu Srbiju. Kosovo je faktički odvojeno od ostatka Srbije, proglasilo je nezavisnost, priznala ga je većina najmoćnijih zemalja sveta, a Srbija nema apsolutno nikakve ingerencije na tom delu svoje teritorije, to su činjenice koje su svima vidljive. Posle bombardovanja i dve godine nekog prelaznog perioda, sa padom režima Slobodana Miloševića, krenula je nevidljiva okupacija ostatka Srbije. Prvi put u našoj istoriji se nismo suprotstavili već smo svim silama pomagali okupatotorima naivno misleći da želi da nam pomogne da izdignemo iz pakla desetogodišnjih sankcija i ratova. U zemlju su se iz belog sveta vratili raznorazni "eksperti" i perfidno se implementirali u vlast zaposevši ključne funkcije. Jedan od retkih koji je shvatio šta se dešava im je surovo uklonjen sa puta, a njegovi istomišljenici su se povukli u strahu da ih ne snađe ista sudbina. Od 2003.godine okupacija teče, brže ili sporije, uz obilatu pomoć svake vlasti. "Eksperti" su rasprodali skor sve što je vredelo u ovoj državi a onda su od 2012. do 2015.godine uveli u posao novog izvođača radova pa se povukli u ilegalu odakle i dalje vuku konce dok on neometano rasprodaje resurse i pljačka narod i državu. Ostavili su svoje perjanice u vrhu vlasti i posmatraju sa strane kako se ostvaruju planovi njihovih poslodavaca. A poslodavci zadovoljno trljaju ruke i tolerišu bezakonje, korupciju, gušenje medijskih sloboda, targetiranje, kriminal, politički progon, kršenje ljudskih i građanskih prava i tapšao po ramenu izvođača radova iako on i njih po nekad "ošamari",prozove, optuži ali posao ide po planu pa mu oni i to oproste. Dok disciplinovano i bez pogovora sprovodi njihove planove može da priča o njima i radi svom narodu šta god mu padne na pamet. A narod, narod vidi stvari na različite načine, uglavnom u zavisnosti od karaktera i obrazovanja. Oni koji mogu da odu bilo gde, u glavnom visokoobrazovani, odlaze. Oni koji su pragmatični, sarađuju sa izvođačem radova i njegovom klikom i slepo brane svoje privilegije i sitne lične interese. Većina, koja razume o čemu se radi ćuti i trpi u strahu za egzistenciju (što je  opet lični interes) čekajući da ih neko drugi oslobodi. Postoje i oni, mnogo njih, koji veruju u ovaj "prosperitet" zavedeni svakominutnom režimskom propagandom i širenjem straha. Ovo sam počeo da pišem kao uvod za ovaj spisak trovača koji kruži mrežama, a stigao sam dotle da ću se samo osvrnuti na to. Pregledao sam onaj deo na kom su Loznički trovači i ustanovio da poznajem samo jednu osobu. Pitam se kako im isplaćuju te pare koje dobijaju za širenje maži i mržnje, kroz platu ili u kešu. Ne znam šta je strašnije od ta dva. Ako novac dobijaju kroz platu onda je to direktan udar na budžet ove države dok nam se deca leče preko SMS poruka, poljoprivrednici se bore za opstanak, bolnice razvaljene, lekari beže glavom bez obzira, jednom rečju država nam se urušava. Druga opcija je još strašnija, isplata u gotovini. Pitaju li se ti ljudi odakle je taj novac? Da možda nije od trgovine drogom, od nameštenih tendera, od provizija za izgradnju puteva, od koruptivnih radnji sa multinacionalnim kompanijama? Ne, njih to ne interesuje, važno je da je njima dobro, a to što je trgovina droge državni posao, što imamo nezabeležena zagađenja u Boru, Majdanpeku, Smederevu, Surdulici i širom Srbije, što Zrenjanin nema vodu skoro 20 godina, što imamo najveću stopu smrtnosti od pojedinih oblika kancera na svetu, baš ih briga. A mi malobrojni, koga  je briga, smo u njihovim očima mrski neprijatelji budale koje pišaju uz vetar i dovode sebe i svoju porodicu do ivice egzistencije.

KOME DUGUJEMO I KO NAS JE KUPIO (a ko prodao)?

Детаљи

Објављено субота, 01 јул 2023 08:35

Povodom nedavnih istupa u Skupštini Srbije uvaženog poslanika Vladete Jankovića PAKT podseća javnost da je još sredinom 2021, godine upozoravao da se Srbija na londonskoj berzi zadužila za novu milijardu evra, ovoga puta „zelenih“ obveznica i da je nemoguće sa tačnošću utvrditi ko su vlasnici štampanih obveznica. Zabrinjava što je država Srbija nemušto odbila da saopšti ko su bar početni vlasnici tih obeznica, s obzirom da se sa njima trguje na sekundarnim berzama. Inače, javni dug Srbije je sredinom marta 2022. godne iznosio oko 31,2 milijarde evra. Kada je koalicija SNS/SPS preuzela vlast, jula 2012. godine, javni dug je bio oko 15,4 milijarde evra, što je u tom trenutku bilo oko 46% BDP. Deset godina kasnije, sredinom marta 2022. godine, javni dug je iznosio oko 53% BDP. U prevodu, svaki građanin Srbije je u periodu od 10 godina dodatno zadužen za oko 2.278 evra, tako da dug po glavi stanovnika trenutno iznosi oko 4.550 evra, odnosno dupliran je od jula 2012. godine!

Skoro da se više niko i ne seća vesti koja se jako stidljivo pojavila u septembru mesecu 2021. godine kako je Srbija na Londonskoj berzi pustila (i prošla povoljno uz postignutu kamatu od 1% i rokom dospeća od 7 godina) „zelene“ obveznice. Privukao nas je taj termin „zelene obveznice“ i šta on podrazumeva. Zelene obveznice se izdaju u skladu sa Okvirnim dokumentom za izdavanje koji je usklađen sa principima za izdavanje zelenih obveznica Internacional Capital Market Association. Projekti, koji bi se mogli finansirati iz takve vrste zajma su iz oblasti: obnovljiva energija, energetska efikasnost, ekološki prihvatljivi vidovi saobraćaja, održivo upravljanje vodama i otpadnim vodama, sprečavanje i kontrola zagađenja i cirkularna ekonomija i zaštita životne sredine i biodiverziteta i održiva poljoprivreda. Uglavnom, nakon skoro dve godine niko ne primećuje da se nešto od kapitalnih investicija realizuje u ovim oblastima, osim što se domaćinstva kreditiraju sa 50% prilikom kupovine izolacije, nove stolarije i sl.

U odgovoru Uprave za javni dug PAKT-u navodi se da podaci o pojedinačnim investitorima koji su investirali u zelene obveznice nisu javno dostupni, s obzirom da su obveznice emitovane na međunarodnom finansijskom tržištu i saldirane u stranim klirinškim kućama. Nedoputivo je međutim da građani Srbije nemaju pravo da znaju ko ih je zapravo zadužio makar u početnoj trgovini kako bi se izbegli sekundarni interesi tih investicionih fondova u Srbiji. Jedan od primera je upravo i investicioni fond „Black rock“ najveći vlasnik sa „Zapada“ akcija u kompaniji Rio Tinto.

______________________________________________________________________________________

Sa druge strane, nakon demokratskih promena 2001. godine, javni dug je bio oko 14,2 milijarde evra. Demokratske vlade u periodu 2001-2012. godine za 11 godina povećale su javni dug na 15,4 miliona evra ili za 1,2 milijarde evra. U tom periodu, svaki građanin je dodatno zadužen za oko 178 evra, ili gotovo 13 puta manje nego u periodu 2012-2022. godina. Treba napomenuti da je u periodu prve i druge deomokratske vlade (prva u periodu 2001-2003, druga u periodu 2004-2007. godina) javni dug smanjen za oko 5,3 milijarde evra (3,15 i 2,15 milijardi respektivno). U periodu treće demokratske vlade (2008-2012) javni dug je povećan za oko 6,6 milijardi evra ili oko 1,6 milijardi evra prosečno godišnje.

______________________________________________________________________________________

Znak za uzbunu pokrenut je kada nas je ista ta Uprava za javni dug obavestila da se pred svaku emisiju na međunarodnom tržištu obavljaju višednevni „razgovori“ delegacije Republike Srbije sa velim brojem investitora iz celog sveta, pa su tako prilikom ovih „razgovora“ interesovanje za „zelene obveznice“  Republike Srbije pokazali sledeći investitori: Black rock(!?!?), Eaton Vance, Amundi, Citadel i dr. poznati investicioni fondovi. Nikad nije tačno utvrđeno da li je investicioni fond „Black rock“ postao vlasnik srpskih zelenih obveznica i u kom procentu? Postoji li ovde prikrivena trgovina uticajem i prodaje li naša država na ovaj način svoje prirodne resurse, a da narod to i nezna?

Da li je investicioni fond „Black rock“ (najveći zapadni vlasnik akcija Rio Tinta – najveći je China aluminium) u međuvremenu otkupio neke dugove Republike Srbije? Moguće je... I zato molimo uvaženog poslanika Vladetu Jankovića da nam pruži uvide u svoja saznanja. Da su Bor i Majdanpek dati Kinezima za dug koji iznosi preko 10 milijardi dolara, gde još nisu uračunate sve prispele obaveze, sada je već jasno i vrapcima na grani. Ali da li je u međuvremenu prodata i Zapadna Srbija?

Kina kao trenutno najveći svedski bilateralni kreditor želi da međunarodne organizacije kao multilateralni zajmodavci, poput Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke otpišu neke od dugova prezaduženim zemljama (pretežno Afrike), čemu se te institucije i mnoge razvijene zemlje, posebno Sjedinjene Države, odupiru.

U tom svetlu, a imajući uvid u povezanost vlasničkih struktura u Rio Tintu, ne bi previše začudilo da je investicioni fond „Black rock“ rešio da od Kine otkupi deo duga Srbije, pa bi onda ostalo na srpskim političarima kako bi narodu predstavili na koji način će se dalje taj dug otplatiti ili kompenzovati?