PAKT - Podrinjski Anti-korupcijski Tim

LITIJUM – BELO ZLATO ILI EKOLOŠKA ZABLUDA?

Детаљи

Објављено понедељак, 26 август 2019 12:21

Rudarska kompanija Rio Tinto 2004. godine otkrila je u dolini reke Jadar nadomak Loznice jedinstveno ležište novog minerala nazvanog „Jadarit“ ( litijum-natrijum-borosilikatni mineral) pompezno ga najavljujući kao mineral sličan izmišljenom „Kriptonitu“ iz popularnog filma Supermen. Petnaest godina kasnije, projekat je u fazi Studije predhodne opravdanosti, a kako ističu iz Rio Tinta potrebne su značajne investicije za nastavak analiza i razvoj projekta, odnosno budućeg rudnika. Za sada kompanija vrlo diskretno komunicira sa lokalnom zajednicom odnosno širom javnošću, a u pitanju su pretežno sastanci sa lokalnim rukovodstvom Grada i „Otvoreni dani“ kada se stručnjaci iz raznih oblasti sastaju sa lokalnim stanovništvom iz Gornjeg Jadra, dok se u lokalnim medijima kompanija uglavnom predstavlja u pozitvnom svetlu, kao velika šansa za Loznicu i čitavu lokalnu zajednicu.

 Dobro došli u Vukov kraj - foto PAKT Info

Podrinjski anti korupcijski tim ulazi u veliki istraživački korak kako bi se „lokalnoj“ javnosti na adekvatan način predstavile sve prednosti i mane ovakvog projekta, njegov značaj i mogućnosti, bez ambicije da donosimo zaključke na bilo čiju stranu. To ostavljamo našim čitaocima.

ŠTA JE TO LITIJUM I ZA ŠTA SE UPOTREBLJAVA ?

Litijum je visoko reaktivan alkalni metal koji nudi odličnu toplotnu i električnu provodlјivost. Ova svojstva čine ga posebno korisnim za proizvodnju stakla, maziva visoke temperature, hemikalija, lekova i litijum-jonskih baterija za električne automobile i elektroniku široke potrošnje. Međutim, zbog svoje visoke reaktivnosti, čisti elementarni litijum se ne nalazi u prirodi, već je prisutan kao sastojak soli ili drugih jedinjenja. Većina komercijalnog litijuma je dostupna u obliku litijum-karbonata, koji je relativno stabilno jedinjenje koje se može lako pretvoriti u druge soli ili hemikalije. Litijumske soli se nalaze u podzemnim ležištima slane, mineralne rude i gline, kao i u slanim vodama i geotermalnim vodama. Po definiciji, ekstrakcija litijuma je skup hemijskih procesa u kojima je litijum izolovan iz uzorka i pretvoren u oblik za dobijanje litijuma, generalno stabilnog, ali lako konvertibilnog jedinjenja, poput litijumovog karbonata. Većina postupaka ekstrakcije litijuma podrazumeva neki oblik rudarstva da bi se došlo do podzemnih ležišta minerala ili slanih voda bogatih litijumom. Litijuma prilično ima i u moru i na kopnu , ali se samo nekoliko izvora smatra ekonomski održivim poput nalazišta u Čileu, Boliviji i Argentini koji čine 75% svetski poznatih nalazišta. Međutim, stručnjaci prognoziraju da će se ove okolnosti promeniti u narednim godinama, jer nove tehnologije čine ekstrakciju iz alternativnih litijumskih izvora sve ekonomičnijom.

Litijum-jonske baterije za električne automobile smatraju se trenutno u svetu kao obećavajuća alternativa automobilima koje pokreću fosilna goriva sa velikim efektom staklene bašte, pa se u tom smislu i potražnja za litijumom u svetu povećava. Neke procene govore da će se emisija ugljenika iz automobila do 2050. godine smanjiti za 71% u poređenju sa 2013. godinom, usled popularizacije i upotrebe električnih automobila sa litijum-jonskom baterijom. Prodaja električnih automobila premašila je 2 miliona vozila u 2016. godini, sa projekcijom da naraste na između devet i 20 miliona do 2020. godine, i između 40 i 70 miliona do 2025. godine (IEA 2017). S tim u vezi beleži se potražnja za litijumskim baterijama od 790% u poslednjih deset godina. Litijum potrošen u proizvodnji baterija povećan je sa 5160 tona u 2007. godini na 19780 metričkih tona u 2017. godini (Jaskula 2018). Međutim, najveći sektor svetske potražnje za litijumskim baterijama je „potrošačka elektronika“ (69%) dok je druga „automobilska“ sa 28%. Projektovana godišnja stopa rasta predviđa rast udela na tržištu litijumskih baterija za automobile od 22% do 41% do 2020. godine (NREL 2015). Međutim, ono o čemu se malo govori i zna, a što brine borce za životnu sredinu, jeste stopa oporavka/reciklaže litijum-jonskih baterija koja i dalje izražena u jednocifrenom procentu čak i u najbogatijim zemljama sveta.

HEMIJSKI PROCESI IZDVAJANJA LITIJUMA

Komercijalni litijum potiče iz dva glavna izvora: podzemna ležišta soli i ležišta mineralnih ruda. Metode ekstrakcije i prerade litijuma variraju u zavisnosti od izvornog materijala. Ogromna količina današnjeg litijuma se izvlači iz rezervoara tečne slane vode koji se nalaze ispod solnih stanova, poznatijih kao salari, od kojih se većina nalazi u jugozapadnoj Južnoj Americi i Kini. Ostali izvori slane vode bogate litijumom uklјučuju geotermalne i naftne fiziološke raonike. Oporavak litijumovog rastvora je obično jednostavan, ali dugotrajan proces koji može potrajati od nekoliko meseci do nekoliko godina. Bušenje je potrebno da bi se pristupilo podzemnim ležištima salarne slane otopine, a rastvor se zatim ispumpava na površinu i distribuira u isparenja. Slanica ostaje u jezeru za isparavanje nekoliko meseci ili godina, sve dok se najveći deo tečne vode ne ukloni solarnim isparavanjem. Salarni slani rastvori su veoma koncentrovani i pored litijuma obično sadrže i kalijum i natrijum. U daljem postupku koristi se reverzna osmoza, filtracija i hemijska obrada pomoću rastvarača i reagensa za izolovanje poželjnog proizvoda i nusprodukata putem taloženja. Rastvor litijuma se konačno tretira sa reagensom, kao što je natrijum karbonat, da bi se formirao litijum karbonat, a proizvod je zatim filtriran i osušen radi prodaje. U zavisnosti od želјenog proizvoda, mogu se primeniti različiti reagensi za proizvodnju drugih najčešće prodavanih oblika litijuma, kao što su: litijum hidroksid, litijum hlorid, litijum bromid i butil litijum. Nakon završetka postupka ekstrakcije litijuma, preostali rastvor rastvora se vraća u podzemni rezervoar. Mi ćemo se ipak u tekstu više posvetiti ekstrakciji litijuma iz tvrdog kamena, jer se sličan proces može očekivati i u našem kraju. Iako čine relativno mali deo svetske proizvodnje litijuma, nalazišta mineralnih ruda daju skoro 20 tona litijuma godišnje, a preko 100 različitih minerala sadrži neku količinu litijuma. Depoziti mineralnih ruda često su bogatiji sadržajem litijuma nego solne slane otopine, međutim, njima je skupo pristupiti jer se moraju vaditi iz čvrstih stenskih formacija. Zbog dodatne potrošnje energije, hemikalija i materijala koji učestvuju u vađenju litijuma iz mineralne rude, proces može pokrenuti dvostruko više troškova za obnavlјanje slanog rastvora, što je faktor koji je doprineo njegovom manjem tržišnom udelu.

Postupak ekstrakcije/izdvajanja litijuma iz rude može varirati na osnovu određenog ležišta minerala. Uopšteno, postupak podrazumeva uklanjanje mineralnog materijala iz zemlјe, zatim zagrevanje i usitnjavanje. Zgnječeni mineralni prah se kombinuje sa hemijskim reaktantima, kao što je sumporna kiselina, zatim se suspenzija zagreva, filtrira i koncentriše kroz proces isparavanja da bi se dobio litijum-karbonat koji se može prodati, a rezultirajuća otpadna voda se tretira za ponovnu upotrebu ili zbrinjavanje. S obzirom da je ruda nađena u našim krajevima specifičnog sastava, tehnologija izdvajanja litijuma iz jadarita još uvek nije poznata i ispituje se u Tehnološko razvojnom centru“ Bundora“ - Melburn u Australiji. Kako se navodi na zvaničnoj prezentaciji Rio Tinta, standardna tehnološka šema prerade pokazala je da može da proizvede visokokvalitetne proizvode uz predviđeni stepen iskorišćenja korisnih komponenti, dok su u okviru druge kampanje uvedena dva inovativna procesa koja su dala rezultate iznad svih očekivanja. Međutim, nije poznato šta ovi tehnološki procesi podrazumevaju,

Predeli koji plene prirodnom lepotom, predmet su istraživanja - dolina između Stupnice i Dvorske

UTICAJ LITIJUMA NA ŽIVOTNU SREDINU

Tokom prethodne decenije, globalna zasićenost pametnim telefonima i svim drugim tehnološkim uređajima rezultirala je velikom potražnjom za litijum-jonskim baterijama. Uz globalnu tendenciju i neminovnost prelaska na obnovlјive izvore energije, ta potražnja će se tek povećavati.

To znači da je industrija rudarstva litijuma trenutno u velikom porastu. Velika ležišta u Kini i Južnoj Americi intenzivno se eksploatišu kako bi se pokušala iz Zemlјe izvući maksimalna količina litijuma - ali to sa sobom nosi velike posledice na lokalnu sredinu i zaštitu prirode. Tehnike ekstrakcije koje zahtevaju energiju i neželјeni efekti kontaminacije pale crvenu lampicu u svim lokalnim sredinama gde se planiraju rudnici i iziskuje konstatno praćenje rudarske industrije, koje će biti presudno u današnjem sve više ekološki osveštenom svetu.

Prema trenutno razvijenim tehnologijama potrebno je oko 500.000 litara vode za ekstrakciju jedne tone litijuma. Ovakve potrebe za vodom u lokalnim sredinama utiču i na zemljoradnike kojima se na ovaj način oduzima dragocen resurs za uzgajanje stoke i navodnjavanje useva. Pored toga toksični koktel hemikalija koji se koristi za izvlačenje litijuma iz zemlјe takođe je sposoban da se infiltrira u obližnje reke, potoke i snabdevanje vodom. Upravo takva vrsta katastrofe dogodila se 2016. godine na reci Liki u Tibetu, gde su rudarske operacije kontaminirale vodu i rezultirale hilјadama mrtvih riba i mnogo otrovanih goveda. To je treći put u sedam godina da se ovakav ekološki akcident dogodio u Kini.

Naravno, ekološki aktivizam i budnost lokalne zajednice u monitoringu stanja reka mogu pomoći da se smanji rizik od takvih ishoda, ali ne mogu ih u potpunosti eliminisati. Čak i u područjima gde se litijum dobija iz kamena, hemikalije su i dalјe klјučni deo procesa. Nedavni izveštaj o efektima rudnika litijuma u Nevadi utvrdio je zagađenje operacijom u prečniku do 200 kilometra.

Svi ovi podaci upućuju na pojačanu budnost i aktivizam lokalne zajednice u dolini Jadra, ali kako stvari stoje i dosta šire (prvenstveno slivove Jadra, Drine i Save) kada je u pitanju ovaj rudarski projekat. Ako se zna i da se rudnik u Zajači ponovo priprema za topljenje olova, još jedno rudarsko postrojenje u lozničkom kraju moglo bi značiti i potpunu ekološku devastaciju kompletnog područja. Lokalna zajednica mora biti aktivnije uključena u svakoj fazi ovog veoma velikog rudarskog projekta, kako bi se na vreme vodilo računa o njenim interesima, zaštiti životne sredine i koristi koju bi ovakav projekat doneo lokalnoj zajednici u odnosu na sve potencijalne opasnosti koje sa sobom nosi ovakva vrsta eksploatacije.

AUTOR : Miroslav Mijatović

* Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Razvoj anti-korupcijskih politika u oblasti zaštite životne sredine" koji finansira Međunardni centar Olaf Palme - Srbija. Izneta mišljenja u tekstu ne prestavljaju nužno i stavove donatora.

IZA SVAKOG UGLA VREBA...mini hidroelektrana!!!

Детаљи

Објављено недеља, 11 август 2019 16:43

Visočka banja - foto Nataša Milivojević

Od kako je aktuelizovana izgradnja malih hidroelektrana, kao i podsticanje investiranja u oblasti obnovljivih izvora energije, koje je proisteklo iz međunarodne obaveze koju je Republika Srbija preuzela 2006. godine u okviru Ugovora o osnivanju Enegetske zajednice, naročito poslednjih nekoliko godina, svedoci smo nebrojenih negativnih primera kada je iskorišćenje hidroenergije u pitanju, kod kojih su zanemareni socio-ekonomski aspekti, a naročito aspekti zaštite životne sredine (fizičko oštećenje rečnih korita, obala i priobalja, narušavanje biodiverziteta, ugrožavanje zaštićenih područja).Izgradnja malih hidroelektrana je posebno postala intenzivna u zaštićenim prirodnim dobrima, i na rekama koje su klimatskim promenama proteklih godina hidološki potpuno izmenjene, a koje ipak imaju veliki značaj za ekosisteme i lokalno stanovništvo.

Odsustvo adekvante primene postojećih zakona u oblasti zaštite životne sredine, kao i činjenica da Nacrt Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, još uvek nije u Skupštinskoj proceduri, kolizija propisa iz oblasti životne sredine, energetike i planiranja i izgradnje, predstavljaju pogodno tlo za korupciju, nesmetano i kontinuirano ugrožavanje životne sredine i prava na razvoj lokalnih zajednica.

U skladu sa Prostornim planom Republike Srbije za period 2010-2020. i Konvencijom o biološkoj raznovrsnosti, kojom je predviđeno da Srbija do 2020. godine ima 17% teritorije u statusu zaštićenih područja, što je u skladu sa obavezama za pridruživanje Evropskoj Uniji, prema Programu zaštite prirodnih dobara, 2018. godine, a na inicijativu Ekološkog udruženja ‘’Rzav’’, Zavod za zaštitu prirode Srbije je započeo preliminarna istraživanja Doline Velikog Rzava u cilju zaštite ovog predela i donošenja akta o proglašenju zaštite.

Naime, 2013. godine, shodno Javnom pozivu tadašnjeg Ministarstva energetike, razvoja i životne sredine, i prostornim planovima lokalnih samouprava Arilja, Čajetine, Ivanjice i Užica, raspisano je 18 lokacija za izgradnju malih hidroelektrana na Velikom Rzavu i njegovim pritokama, i za većinu lokacija investitori su u procesu prikupljanja dokumentacije i dozvola.

Rezultati dosadašnjeg istraživanja Zavoda za zaštitu prirode Srbije, ukazuju na postojanje velikog prirodnog potencijala, i da kao takvo treba da ostane održivo na dobrobit svih stanovnika, međutim ovom području (kao i mnogim drugim) izgradnjom malih hidroeelektrana preti opasnost da će postati devastirano i da neće imati dovoljno elemenata da se stavi pod zaštitu.

Odličan primer zakonskih propusta upravo predstavlja Predeo izuzetnih odlika ''Kamena gora''. Tek nakon izgrađene 3 MHE (Seoce, Orlić i Vukovo brdo), na reci Gračanici, usvojena je Studija zaštite od strane Ministarstva životne sredine, koja se uliva u reku Lim, tako da su dve male hidroelektane izgrađene u području II stepena zaštite, dok je mašinska zgrada treće hidroelektrane izgrađena u III stepenu zaštićenog područja.

S tim u vezi, Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine i Ekološko udruženje ‘’Rzav’’ je stava da je neophodno da se u Nacrtu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, pored ostalih izmena, definiše i zabrana bilo kakvih delatnosti na područjima koje su u procesu naučnog i stručnog istraživanja, a u svrhu izrade studija zaštite.

Shodno situaciji na terenu, Koalicija organizacija za borbu protiv korupcije u životnoj sredini i Ekološko udruženje ‘’Rzav’’ kao član, su u dva navrata podneli Zahtev Radnoj grupi za dopunu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode koji se odnosi na Privremenu zaštitu područja koja su u procesu naučnog i stručnog istraživanja i izrade studija zaštite.

Oslanjajući se na Načelo predostrožnosti, dat je predlog koji je sličan Dopuni o Zaštiti okoliša u Hrvatskoj, novim Članom Zakona ''Preventivna zaštita''.

Preventivna zaštita

Član 26.

(1) Za područje za koje se stručnim obrazloženjem Zavoda utvrdi da ima svojstva zaštićenog područja i/ili je pokrenut postupak radi stavljanja pod zaštitu, utvrđuje se da je pod preventivnom zaštitom donošenjem rješenja o preventivnoj zaštiti. Rješenje o preventivnoj zaštiti donosi Ministarstvo.

(2) Rješenjem o preventivnoj zaštiti utvrđuje se zaštićeno područje i rok na koji se određuje preventivna zaštita koji ne može biti dulji od tri godine od dana donošenja rješenja.

(3) Za vrijeme preventivne zaštite na prirodnu vrijednost primjenjuju se odredbe ovoga Zakona.

(4) Rješenje o preventivnoj zaštiti dostavlja se nadležnom sudu radi zabilježbe u zemljišnim knjigama.

Pismeni odgovor nismo dobili, ali od pojedinih članova Radne grupe saznali smo da će ovaj predlog ući u novi Zakon o zaštiti prirode čija izrada je po planu trebala biti krajem 2019.godine. Obzirom da ni Nacrt Zakona još uvek nije ušao u Skupštinsku proceduru, sa ovim problemom ćemo se tek u budućem periodu morati suočavati.

Kada je u pitanju ugrožavanje životne sredine izgradnjom malih hidroelektrana,Ekološko udruženje ''Rzav'' je u saradnji sa Stručnim timom laboratorije za hidrobiologiju pri „Centru za ribarstvo i konzervaciju biodiverziteta kopnenih voda - Akvarijum” Prirodno-matematičkog fakulteta iz Kragujevca, u septembru 2018.godine, obavilo terenska istraživanja (hidrobiološka i ihtiološka istraživanja) na rekama Prištavici, Gračanici, Jošanici i Vlasini, sa ciljem procene negativnog uticaja koji izazivaju MHE (male hidroelektrane) na biodiverzitet, izgrađene na pomenutim rekama. Ovim istraživanjem je nedvosmisleno utvrđen negativni uticaj na biodiverzitet, i značajno opadanje produkcije i broja jedinki zaštićenih vrsta riba ispod vodozahvata u odnosu na brojnost populacije i produkciju iznad vodozahvata, u poređenju sa podacima iz prethodnih godina koje prikuplja Laboratorija, bez ikakvog drugog antopogenog uticaja.

reka Jošanica - foto Nataša Milivojević

Takođe, o doprinosu MHE u ostvarenju obavezujućih ciljeva u okviru Energetske zajednice, dovoljno govori podatak da je udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije u Srbiji u 2016. i 2017. godini bio manji nego u baznoj 2009. godini. Dakle, cilj nije ostvaren, uprkos ulaganju značajnih materijalnih i administrativnih resursa.

Međutim, imajući u vidu stepen kršenja propisa, slučaj MHE Jovanovići na reci Panjici, na teritoriji opštine Arilje, upravo predstavlja primer nesavesnog postupanja organa u Lokalnoj samoupravi Arilje (zaduženog za izdavanje odgovarajućih dozvola), zanemarivanje kriterijuma zaštite životne sredine kao i formalnih i faktičkih ograničenja javnog učešća u procesu donošenja odluka, odnosno, kršenje prava lokalnog stanovništva što nažalost predstavlja logičnu posledicu nepoštovanja propisa u prethodnim koracima.

Radovi na izgradnji MHE ‘’Jovanovići“ započeti su početkom leta 2018. godine. Opštinska uprava opštine Arilje je u dva navrata odbila zahtev za izdavanje građevniske dozvole u 2018. godini,ali je preduzeće VSP Energy d.o.o nastavilo sa radovima na izgradnji male hidroelektrane, o čemu svedoče snimci i reportaža Produkcije Insajder iz novembra 2018, sa kojom Koalicija za borbu protiv korupcije u životnoj sredini intenzivno sarađuje na ovom slučaju. Vlasnik VSP Energy d.o.o., kao i nadležni građevniski inspektor su i sami potvrdili, u izjavi Insajderu, da je bilo samo pitanje dana kada će građevinska dozvola biti izdata, obzirom da Investitor očekuje energetsku dozvolu (koja čini sastavni deo dokumentacije za izdavanje građevinske dozvole), i da je to razlog nesmetanog nastavka radova.

Svakako su novonastale okolnosti podstakle Koaliciju i na nastavak saradnje sa Produkcijom Insajder, kao i na dalje istražne postupke kada je ova lokacija u pitanju. Činjenica je da danas, nakon deset godina od pojave problema koje izaziva izgradnja malih hidroelektrana širom Srbije, a i Regiona, rešavanje zahte­va sistemski pristup, odgovorno ponašanje orga­na javnih vlasti i uključivanje javnosti u proces donošenja odluka.

Da li će već pokrenuti istražni postupak nadležnog Tužilaštva i izlazak Veštaka iz oblasti životne sredine na lokaciju na kojoj se intenzivno izvode radovi na izgradnji MHE ‘’Jovanovići’’, kako bi utvrdio stepen uticaja dosadašnjih radova na životnu sredinu, doživeti kao veliki uspeh Koalicije za borbu protiv korupcije u životnoj sredini, kao prvi slučaj u Srbiji koji je pokrenut kada su male hidroelektrane u pitanju, i time dokazati da država ipak reaguje u skladu sa preuzetim obavezama pri pristupanju Evropskoj uniji, kao i da primenjuje sopstvene propise, ili će predstavljati samo još jedan pokrenuti postupak u nizu koji će, obzirom na izdatu građevinsku dozvolu, biti obustavljen, saznaćemo u narednom periodu.

Hidroenergija će svakako nastaviti da igra značajnu ulogu, ali je za održiv razvoj ovog sektora neophodno prvenstveno pažljivo sagledavanje uticaja na životnu sredinu i lokalne zajednice.

Koalicija organizacija za borbu protiv korupcije u životnoj sredini, posvećena integralnom rešavanju izazova u zaštiti životne sredine, svesna je neophodnosti razvoja obnovljivih izvora energije, ali isto tako smatra da obnovljivi izvori energije ne mogu biti održivi na način na koji se intenzivno pristupilo iskorišćenju hidroenergije, i da u odsustvu odgovarajućeg planiranja i razmatranja svih neophodnih aspekata mogu predstavljati ozbiljnu pretnju za prirodu u prirodne resurse, što se danas intenzivno i čini. Kompromis se može naći i tako što će najvrednije reke biti stavljene pod trajnu pravnu zaštitu, ne samo u Srbiji, već i u svim zemljama Zapadnog Balkana, na čemu će se u budućem periodu intenzivno zalagati, uz intenzivnu saradnju sa sa organizacijama iz Regiona koje se bave ovom problematikom.