PAKT - Podrinjski Anti-korupcijski Tim

IZDUVANI LOZNIČKI FUDBAL

Детаљи

Објављено недеља, 14 август 2022 22:59

I dok fudbalska javnost u Loznici željno isčekuje novi stadion od 35 miliona evra (a kao grad nemamo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda), zeleno-beli ove sezone posrću li posrću. Prvo ih je novajlija u ligi Ubljansko Jedinstvo „isprašilo“ u Klupcima sa 1-3 da bi usledilo ponižavanje u Beogradu od Grafičara sa 5-1. Nedelja, lep dan i odluka da odem do Klubaca i bacim pogled šta se to dešava u mom omiljenom klubu. Igrao se derbi Zapadne Srbije, u goste je dolazila vaskrsla užička Sloboda...svi uslovi za prijatno fudbalsko popodne su bili tu...

Na samom ulazu na stadion iznenadila me je redarska služba „Gospodine ne možete na ovaj ulaz, ovde su navijači Slobode“...hm...znam da je bilo nekih „nesuglasica“ sa navijačima Slobode u predhodnom periodu, pa čudi i reakcija policije koja je pristala da na veoma neprofesionalan način obezbeđuje događaj. A tek što su sve ljubitelje fudbala u Loznici držali 20 minuta nakon utakmice kao u kavezu, dok „navijači“ Slobode pod pratnjom ne napuste Klupce, amaterski je potez za anale. Bar ste svi kao i ja bili na bar jednoj ozbiljnijoj utakmici gde je standard da se navijači gostujuće ekipe drže pod blokadom dok se ne isprazni stadion. Ali ne...Uostalom, policija je ta koja ovakva gostovanja otkazuje pod jednostavnim izgovorom da nema uslova za prisustvo gostujućih navijača. I nema ih u Klupcima, to gospodo u plavom zapamtite!

A sad fudbal ili bar ono što je od njega ostalo. Dugo nisam gledao Loznicu, više od šest meseci. Pamtim ekipu od prošle godine, bila je lošija od one iz predhodne sezone, ali moglo se nešto od fudbala videti. Pun stadion danas, lepa atmosfera i među navijačima, ali na terenu....Ništa... Ogromna nula, ogromna kao kuća!...Pitam kolege ko su ovi momci što nose zeleno-beli dres...prepoznah dvojicu lozničana : Komu kapitena i Nikolu Nikolića – povratnika. Ne verujem da je Loznica „u stanju“ da proizvede samo dva prvoligaška igrača. Komentarišem da mi se čini da ekipa nikad nije bila slabija, bar u predhodne tri-četiri sezone. Nema igre, nema akcija, sve je sporo i monotono, igra lako čitljiva, svi ovi nepoznati epizodisti kao da su birani po istom šablonu, nisko težište, male nabildovane noge, a fudbalske inteligencije i srčanosti ni na vidiku. Neko iz mase komentariše da lepe plate primaju, minimalno 150.000 rsd mesečno, na razne načine kažu, ne pitaj! Nešto razmišljam, manje bi mi bilo krivo da gledam Miću kako vodi ekipu u kojoj igra minimalno 8-9 lozničke dece...U moje vreme je bio aksiom da omladinski pogon igra elitno takmičenje, sad koliko čujem igraju neku ligu Zapadne Srbije. Nema tu sreće gospodo, uz ogroman rad sa našom decom, Loznica kao regionalni centar i grad sa stadionom od 35 miliona evra mora imati i Univerzitetski centar, kako mladi fudbalski talenti nakon srednje škole ne bi morali u Novi Sad ili Beograd. Ako je klub do 18 ulagao u njih, ne bi se smelo tako lako odricati talenata. Međutim, nema ni Kvalitetne lige Srbije u Loznici, a nema ni na vidiku Univerzitetskog centra. Zapamtite, jedina isplativa opcija da se u Loznici igra prvoligaški fudbal jeste da Loznica sa stadionom od 35 miliona evra, bude „sabirni centar talenata“ od Bijeljine do Milića i Tuzle, Zvornika, Ljubovije, Osečine i Krupnja. Naša deca će da pune stadione, a ne polupismeni izvikani fudbalski epizodisti i analfabete! Ne krivim nikoga, samo apelujem dok nije sasvim kasno!

Ulaganje u lozničku decu je ulaganje u stadion i ulaganje u budućnost. Bez lozničkih klinaca brzo će vam se na stadionu pohvatati paučina, a niste tu gde jeste sami radi sebe!

Na ulazu mi naplatiše kartu 300 rsd, i uvek sam kartu plaćao ne pozivajući se na novinarsku akreditaciju. Međutim, današnja fudbalska predstava ne vredi vam gospodo ni piš...a boba. Mojih 300 raspodelite na dva puta po 150 za Komu i Nikolića, ostali ne vrede ni dinara!

SELEKTIVNA LEKARSKA PRAVDA

Детаљи

Објављено петак, 29 јул 2022 13:23

Odavno je poznato da je jedan od glavnih problema srpskog društva nefunkcionisanje institucija sistema, ili ukoliko se i ostvaruje privid funkcionisanja onda na sceni imamo selektivnu pravdu. Primera je na pretek svuda oko nas, od Ustavnog suda do mesnih zajednica. Nekoliko interesantnih slučajeva iz lozničke bolnice govore u prilog činjenici  da ni Lekarska komora Srbije, kao i njena podorganizacija (Regionalna lekarska komora za centralnu i zapadnu Srbiju) nisu imuni na trgovinu uticajem, zloupotrebu položaja i korupciju, uz sveprisutnu primenu selektivne pravde, a samim tim i urušavanje ugleda doktorskog zvanja. Zašto doktori ćute?

Naivnom posmatraču sa strane može se učiniti da lekarska komora poseduje određeni stepen autonomije i nezavisnosti jer se izbori za članove Skupštine Komore odvijaju neposredno uz kontrolu CESID-a, međutim i u ovom naizgled demokratskom procesu postoje jasne podele na lekare sa državnih jasli i privatnike, uz neizbežno partijski podobne i one druge. Jasno je da još uvek dominiraju oni sa državnih jasli, a kako to u praksi izgleda kada lekari sa „državnih jasli“ štite interese pacijenata tj. građana, uverili smo se upravo iz lozničkih primera.

Godina je 2016., konstatovano je da je ortoped lozničke bolnice taj kobni dan obavio 70 pregleda i dve operacije. Jedna od tih 70 krenula je po zlu tri dana kasnije, dete je hitno prebačeno za Beograd, ali se tragedija nije izbegla, ostaje nejasno čijom sve odgovornošću? Javnost ni danas nema jasne odgovore na ta pitanja, osim nadasve „cinične“ nepravosnažne presude kojom se „beli medvedi“ iz Beograda oslobađaju svake vrste odgovornosti, a sva Scila i Haribda svaljena je na nejaka pleća lekara iz provincije.

Nije bilo bitno ni tadašnjoj direktorici bolnice „dr Milenko Marin“ – oftalmologu Miri Vučetić, koja je nakon „burnih“ medijskih nastupa ministra Lončara i tadašnjeg predsednika Vlade – Aleksandra Vučića, braneći svoju direktorsku fotelju brže bolje „potrčala“ da zapeva onu staru od Azre „Umazane ruke brzo se speru“. Preki sud je bio na sceni, a visokom društvu expresno se priklonila doktorka Vučetić suspendujući svog kolegu ortopeda sa posla bez ikakvog dokaza o krivici ili odgovarajuće pravosnažne presude. Ne braneći struku, nedvosmisleno braneći sebe!

Igra sudbine međutim poigrala se sa doktorkom Vučetić. Samo godinu dana kasnije, protiv tada već bivše direktorice lozničke bolnice biće podnesena krivična prijava zbog krivičnog dela „teška dela protiv zdravlja ljudi“ iz člana 259 stav 3 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika.

Prijavu  protiv doktorke podnosi 30.05.2017. godine punomoćnik tada maloletnog oštećenog lica tvrdeći da je doktorka u uračunljivom stanju pri pružanju lekarske pomoći nesavesno postupala i time prouzrokovala pogoršanje zdravstvenog stanja drugog lica, zbog čega je maloletno lice teško telesno povređeno, odnosno ostalo je bez jednog organa vida usled pojave malignog tumora koji na žalost nije na vreme dijagnostikovan.

U sudskom postupku koji je trajao nešto više od tri godine, viđena su razna veštačenja od strane veštaka iz Beograda, Novog Sada i Niša koji su redom konstatovali očiglednu lekarsku grešku, da bi okrivljena doktorka negirala optužbe i na kraju bila osuđena na uslovnu osudu za izvršeno krivično delo „teška dela protiv zdravlja ljudi iz člana 259 st. 3 u vezi stava 1. KZ. Interesatno je da za ovaj vid krivičnog dela nije predviđena ovako minimalna ni uslovna kazna, naprotiv u članu 259. stav 3 jasno se kaže :

„Ako usled dela iz cl. 249, 251. st. 1. i 2, 252, 254, 255. stav 1, 256 st. 1. i 2, 257. stav 1. i 258. stav 1. ovog zakonika, neko lice bude teško telesno povređeno ili mu zdravlje bude teško narušeno, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.“

Međutim, ono što se nakon toga dešavalo može daleko više da zabrine zainteresovanu javnost. Ako se od pravosudnih organa i očekivao ovakav epilog, potpuno je zbunjujuće i pomalo neočekivano da je izostala reakcija lekarske komore. Nakon utvrđene pravosnažne odgovornosti očekivalo se da naredne poteze povuče Lekarska komora Srbije, koja je međutim ostala indiferentna po ovom pitanju iako je bila dužna da reaguje i po službenoj dužnosti. Umesto toga doktorka Vučetić nastavlja lekarsku karijeru faktički bez opomene od strane onih koji su plaćeni da štite interese pacijenata i ugled lekarske struke. I ne samo to, već mnogi stažisti i medicinske sestre svedoče da pomenuta doktorka umnogome doprinosi nezdravoj atmosferi u kolektivu, stvarajući ciljano zavade među zaposlenima.

Ko je sve nakon utvrđivanja odgovornosti reagovao i na koji način, ko se pravio „mrtav“ i sa kakvim motivima, čitajte u istraživačkom tekstu koji sledi, pod naslovom „LEKARSKA OMERTA“...