VUČIĆEVA ZAVRŠNA PLJAČKA DRŽAVE
- Детаљи
Pismo javnosti Inicijative za javnost i integritet, koju su osnovali Biro za drustvena istraživanja, Podrinski antikorupcijski tim i Institut za istrazivanje korupcije - Kareja
Hitrim potpisom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji predsednik Republike je legalizovao koruptivno nasleđa privatizacije na koje je prvo ukazao Savet za borbu protiv korupcije u svom Izveštaju o procesu i politici privatizacije.
Savet je istakao da je proces privatizacije potpuno izdvojena strategije socijalnog razvoja, jer nije uklopljena u širi kontekst institucionalnih i ekonomskih reformi, tj. obavljena u neizgrađenom institucionalnom ambijentu uz adekvatnu institucionalnu struktura uključujući i tržište kapitala.
Savet je već tada konstatovao da se favorizuju interesi privatni vlasnik (gazda) na račun javnih dobara i malih akcionara. Na početku privatizacije postojali su glasovi, koji su ukazivali da primarni cilj privatizacije je otimanje zemljišta i poslovnog prostora na koja su društvena preduzeća imala pravo korišćenja, te stoga nisu mogla biti predmet ni procene u procesu privatizacije, a ni prodaje.
Savet za borbu protiv korupcije bavio se mnogim spornim privatizacijama i pre promene vlasti 2012. godine. Nova vlast je kao zadatak broj jedan postavila borbu protiv "kriminala i korupcije", te je osnovala Radnu grupu MUP-a za 24 sporne privatizacije. To je bila prilika da se vladavine prava vrati u Srbiju i pošalje poruka da korupcija (u procesu privatizacije) nije (bila) isplativa, uključujući kupovinu društvenih preduzeća zbog zemljišta i poslovnog prostora umesto razvoja poslovanja uvođenjem novih tehnologija i proizvoda, tržišta, kulture poslovanje uključujući dijalog sveta rada i kapitala. Na žalost to se nije desilo, naprotiv dobijana je država bez borbe protiv korupcije, čije poštovanje zakona nije obaveza svih.
Želimo da podsetimo javnost da je tadašnji prvi potpredsednik Vlade, Aleksandar Vučić, 2013. najavljivao temeljnu istragu protiv Luke Beograd, a danas ovim Zakonom omogućava Milanu Beku da neometano i na štetu budžeta i građana Srbije dođe u vlasništvo 200 hektara zemljišta. Takođe, podsećamo javnost da je Ustavni sud 2013. doneo odluku kojom se komentariše tadašnji Zakon o planiranju i izgradnji i naznačava da privatizacijom preduzeća koje ima pravo korišćenja na nekom zemljištu ne znači da je time privatizovano i samo zemljište.
“Stoga se pravo korišćenja na građevinskom zemljištu stičenom u procesima privatizacije, stečaja ili izvršnom postupku može konvertovati u pravo svojine plaćanjem tržišne cene zemljišta” - kaže se dalje u odluci Ustavnog suda.”
Odluka da se rasformiraju timovi za istrage 24 spornih privatizacija gledano iz vizure usvojenog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji bila je još jedan doprinos zarobljavanju države u Srbiji, čiju zarobljenost iz godine u godinu potvrđuju nalazi Transparency International, a prema kojima postoji desetogodišnji pad borbe protiv korupcije u Srbiji.
U prilog da mi u Srbiji imamo borbu proziv borbe protiv korupcije govori činjenica da Agencija za sprečavanje korupcije nije uradila antikorupcijsku analizu Zakona o izmenama i dopunama Zakona planiranju i izgradnji u kojem "zjape" članovi u kojima postoji sistemski koruptivni potencijal.
Stavljanjem potpisa na ovaj zakon predsednik Republike je priznao da nije na strani plebsa i javnog interesa, kako je sebe predstavio u tekstu "Elita i plebs" objavljenog na naslovnoj strani državne dnevne novine “Politike” 10.7.2019.godine, već na strani elite, i to elite koja je u proteklih tri decenije u okviru ratno-pljačkaške ekonomije stekla kapital, koji je kroz proces privatizacije opran. Za ovaj “poduhvat” predsednik Vučić je „elitu“ ovim zakonom časti zemljištem, koje članovi elite nisu ni platili.
Tokom skupštinske rasprave ministar Goran Vesić je rekao da su Robne kuće Beograd prodate za veći novac od NIS- a. I tu prestaje istina. Ministar Vesić nije rekao da su Robne kuće iz stečaja prodate na aukciji koje ne bi bilo da nije bilo štrajka glađu radnika-akcionara u zgradi Vlade Srbije, već bi bile prodate 2007 u mandatu Vojislava Koštunice i ministra Dinkića, jednom tajkunu za dvadeset puta manju cenu. Država im se „zahvalila“ time što stečaj ni posle 15 godina nije završen, a radnicima nije isplaćen novac po osnovu deonica koje su kupili pre tri decenije na koje imaju pravo po Zakonu o privatizaciji od dela preostalog novca od prodaje iz stečaja.
Sa dolaskom na vlast Vučić je obećavao borbu protiv korupcije, ističući „nultu toleranciju na korupciju“. Zloupotrebljavajući rad Saveta za borbu protiv korupcije iz vremena Verice Barać, kao i rad Radne grupe MUP-a za spornih privatizacija, Vučić je borbu protiv korupcije je pretvorio u prah. U prilog tome govori činjenica da tamo gde je Srpska napredna stranka na vlasti na loklanom nivou, tamo nema funkcionalnih lokalnih antikorupcijskih tela što je obaveza na koju se država obavezala u okviru Poglavlja 23. Ovome valja dodati da oni lokalni funkcioneri SNS-a koji su hteli da se bore protiv korupcije su sklonjeni sa pozicija.
Stupanjem na snagu izmenjenog Zakona o planiranju i izgradnji završen je prvi krug privatizacije, u čijem fokusu je bila društvena svojina. Sada sledi drugi krug privatizacije će biti javna svojina i javne usluge kroz formalna i neformalna javno privatna partnerstva.
