PAKT - Podrinjski Anti-korupcijski Tim

NA OSNOVU ČEGA VUČIĆ VERUJE RIO TINTU?

Детаљи

Објављено уторак, 01 јун 2021 14:42

foto - N1 info

Podrinjski anti korupcijski tim i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini pitaju predsednika Srbije „Na osnovu kojih činjenica i argumenata predsednik slepo veruje Rio Tintu?“. Organizacije ocenjuju da su sastanci sa predstavnicima Rio Tinta iza zatvorenih vrata pokazatelj koliko je ustvari projekat „Jadar“ transparentan. Sa druge strane ocenjuju, da su sva predhodna nepočinstva Rio Tinta širom sveta znak za uzbunu, a ne šansa za ekonomski razvoj.

Organizacije podsećaju predsednika da se ne smeju unapred donositi nikakve odluke u situaciji kada u Srbiji imamo pet rudarskih i nešto više od deset vodnih inspektora. Po važećim zakonima Republike Srbije, sporno je i da operater plaća tj. naručuje Studiju procene uticaja na životnu sredinu i da posle svega ne postoji poverenje naroda u institucije sistema da će se ovaj proces odvijati u interesu građana, zaštiti njihovog zdravlja i životne sredine. PAKT i Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini podsećaju predsednika da nema mandat od građana da unapred odobrava ovakve projekte, kao i da od kompanije prima donacije za izgradnju nedostajuće infrastrukture. Organizacije podsećaju predsednika i da je Srbija, ma šta mi mislili, teritorijalno mala zemlja koja ne može da podnese Ling Long i GASPROM na severu, Zi Đin na istoku i sad Rio Tinto na zapadu Srbije. Vučić javnosti duguje odgovore i na sledeća pitanja :

- Čega se plaši i zašto ne dođe u dolinu Jadra da razgovara sa građanima?

- Zašto dopušta da Rio Tinto i dalje preti građanima eksproprijacijom i da se ponaša kao da će se projekat sigurno sprovesti?

- Da li je slušao izlaganja akademika Šolaje i Stevanovića, ali i profesora Grgura, Bulata, Krizmanića i Raičevića?

- Kako misli da opravda projekat "Jadar" koji će za 60 godina eksploatacije ostaviti 70,5 tona arsena pored same reke?

- Zašto se dopušta da Rio Tinto i dalje krije imena autora studija?

- Zašto se dopušta kompaniji da krije podatke o ulaganjima, kad će upravo iznos ulaganja biti umanjen kada se bude obračunavala rudna renta?

Jasno nam je da se sem par nacionalnih javnih preduzeća, sve prodalo u ovoj državi i da su na red došli prirodni resursi. Međutim, ovakvim projektima ne daju se samo prirodni resursi u bescenje, već se očigledno trguje i zdravljem građana Republike Srbije, što svakako nećemo dozvoliti.

SKUPA PRAVDA JE NEDOSTIŽNA PRAVDA !!!

Детаљи

Објављено среда, 26 мај 2021 18:36

Kuća ljudskih prava i demokratije u Beogradu osuđuje predloženo rešenje iz Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku kojim se pristup pravdi uslovljava plaćanjem sudskih taksi. Dugo trajanje sudskih postupaka, nepristupačna visina sudskih taksi i troškova pravne pomoći već sada veliki broj građana ostavlja bez mogućnosti da zaštite svoja prava u sudskom postupku. Pravo na pristup sudu podrazumeva pravo pojedinca da svoju pravnu stvar iznese pred sud bez bilo kakvih zakonskih i praktičnih prepreka. Nacrt zakona značajno uvećava postojeće prepreke i građanima direktno povređuje Ustavom garantovana prava poput prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu i pravno sredstvo, i time diskriminiše građane s obzirom na imovno stanje.

Nacrt koji predlaže Ministarstvo pravde predviđa da se podnesak za koji nije plaćena sudska taksa u zakonskom roku od 8 dana, smatra povučenim. To znači da će se tužba, odgovor na tužbu ili žalba smatrati povučenim, odnosno da građani po prvi put zbog neplaćanja sudske takse u ovako kratkom roku mogu ostati bez sudske zaštite.

Prema Polaznom izveštaju o praćenju stanja pravosuđa za Srbiju  koje je sprovelo 12 organizacija civilnog društva, čak 73% građana Srbije smatra da su troškovi sudskih postupaka previsoki. Najavljene izmene naročito će teško pogoditi građane koji žele da zaštite prava iz radnog odnosa. Primera radi, građanin koji potražuje tri neisplaćene prosečne zarade bi morao da plati iznos od 13 700,00 dinara inače bi se njegova tužba smatrala povučenom. Prema podacima Istraživanje SILC, 34,3% stanovništva Republike Srbije (2,28 miliona) izloženo je riziku siromaštva ili socijalnoj isključenosti. Predloženim izmenama se u potpunosti obesmišljava Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, jer građanima koji ostvare pravo na besplatnu pravnu pomoć, koja ne podrazumeva automatski i oslobađanje od sudskih taksi,  može biti uskraćen pristup sudu. Ostvarenje i zaštita prava građana ne sme biti ograničena samo na one koji imaju novac da plate sudsku zaštitu.

Budući da predloženo zakonsko rešenje predstavlja povredu Ustavom garantovanih prava i diskriminiše građane slabijeg imovnog stanja, pozivamo Ministarstvo pravde da ovaj Nacrt zakona povuče iz procedure i da prilikom izrade sledećeg Nacrta zakona radna grupa posebno uzme u obzir činjenicu da se više od trećine građana Srbije nalazi na  granici siromaštva.

-          Građanske inicijative

-          Beogradski centar za ljudska prava

-          Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM

-          Helsinški odbor za ljudska prava

-          Centar za praktičnu politiku

        -          Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini

        -          Podrinjski anti korupcijski tim